Patent je pravo kojim se štiti pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike. Registracijom patenta pronalazač stiče isključivo pravo da koristi svoj pronalazak i da drugima zabrani njegovo korišćenje bez dozvole. U Srbiji postupak sprovodi Zavod za intelektualnu svojinu (ZIS), sa sedištem u Beogradu (Kneginje Ljubice 5), koji od dana podnošenja prijave dodeljuje tzv. datum prioriteta – od tog trenutka pronalazak se smatra zaštićenim do okončanja postupka.

Prijavu mogu da podnesu fizička lica – sami pronalazači, pravna lica – kompanije koje zapošljavaju pronalazače, ili zajednički podnosioci ako je više autora radilo na rešenju. Patentom se štite nova tehnička rešenja koja imaju inventivni nivo i primenjiva su u industriji. Ne mogu se patentirati, između ostalog: naučne teorije i matematičke metode, estetske kreacije i književna dela, planovi i pravila za igre ili poslovanje, programi računara kao takvi, prikazivanje informacija, kao ni metode lečenja ljudi i životinja.

Proces započinje podnošenjem prijave – lično, poštom ili elektronski. Nakon toga Zavod vrši formalni pregled da li je dokumentacija potpuna, a zatim i suštinsko ispitivanje novine i inventivnog nivoa pronalaska. Ukoliko su uslovi ispunjeni, donosi se odluka o priznanju patenta i pronalazak se upisuje u registar.

Patent traje 20 godina od dana podnošenja prijave, pod uslovom da se redovno plaćaju godišnje takse. Pored toga, postoji i „mali patent“ – jednostavnija forma zaštite koja traje 10 godina i namenjena je manje složenim tehničkim rešenjima.

Patent omogućava komercijalizaciju i licenciranje rešenja, štiti od neovlašćenog kopiranja i povećava vrednost kompanije ili projekta. Takođe otvara mogućnost međunarodne zaštite preko PCT sistema.

Detaljnije uslove i propise možete pronaći na zvaničnom sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu: zis.gov.rs.

U daljem tekstu ćemo se fokusirati na postupak zaštite pronalazaka – korak po korak!

Корак 1 – popunjavanje zahteva

Postupak započinje podnošenjem zahteva za priznanje patenta. Formular možete dobiti u prostorijama Zavoda ili preuzeti preko zvaničnog sajta, na sledećem linku: https://www.zis.gov.rs/uputstva-i-obrasci/?cat=patent (Захтев за признање патента Образац П-1).

Zahtev popunjavate na računaru, u Word-u a zatim ga štampate.

Obrazac izgleda ovako:

Strana 1

Polje broj I – Naziv pronalaska

U ovo polje upisujete naziv pronalaska (na srpskom i na engleskom). Naziv mora biti jasan, sažet i tehnički precizan. Nije dozvoljeno korišćenje trgovačkih imena, žigova, skraćenica ili izmišljenih termina.

Naziv treba da odražava suštinu pronalaska, odnosno šta je predmet zaštite. Uobičajeno je da se u nazivu koriste neutralni tehnički pojmovi kao što su „metod“, „uređaj“, „sistem“ ili „postupak“.

Polje broj II – Podnosilac prijave

U ovo polje upisujete podatke o licu koje podnosi prijavu. Podnosilac može biti:

• fizičko lice (sam pronalazač),
• pravno lice (npr. kompanija koja zapošljava pronalazača),
• više podnosilaca zajednički.

Potrebno je uneti:

• ime i prezime za fizičko lice ili poslovno ime za pravno lice (prezime ili poslovno ime se piše VELIKIM slovima),
• adresu prebivališta ili sedišta (ulica i broj, poštanski broj, mesto i država),
• kontakt podatke (telefon, po potrebi faks, e-pošta),
• državljanstvo (samo za fizičko lice).

Ako podnosilac prijave ujedno jeste i pronalazač, označava se za to predviđena kućica.

Ako više lica podnosi prijavu, potrebno je odrediti jedno od tih lica kao zajedničkog predstavnika i dostaviti izjavu o zajedničkom predstavniku potpisanu od strane svih podnosilaca ili imenovati zajedničkog punomoćnika za zastupanje i dostaviti punomoćje (vidi Polje broj IV).

Polje broj III – Pronalazač

U ovo polje upisujete podatke o stvarnom pronalazaču, odnosno osobi koja je došla do rešenja koje se prijavljuje.

Potrebno je navesti:

• ime i prezime pronalazača (prezime se piše VELIKIM slovima),
• adresu prebivališta (ulica i broj, poštanski broj, mesto i država),
• državljanstvo.

Ako podnosilac prijave nije ujedno i pronalazač, tada se ovde upisuju podaci o pronalazaču, a u polju II su podaci o podnosiocu. Ako podnosilac i pronalazač jesu ista osoba, dovoljno je označiti za to predviđenu kućicu u polju II, pa se polje III može ostaviti prazno.

Ukoliko postoji više pronalazača, označava se za to predviđena kućica, a podatke o ostalim pronalazačima navedite u Dodatnom listu 1.

Strana 2

Polje broj IV – Punomoćnik

Ovo polje popunjava se u slučajevima kada podnosilac prijave imenuje lice koje će ga zastupati ili primati pismena u vezi sa postupkom pred Zavodom za intelektualnu svojinu.

Postoje tri različite uloge koje se ovde mogu označiti:

Punomoćnik za zastupanje

• To je lice koje podnosilac prijave ovlašćuje da u njegovo ime preduzima sve radnje u upravnom postupku pred Zavodom.
• Punomoćnik za zastupanje može da podnosi dopune, da odgovara na dopise Zavoda, da podnosi žalbe i sve druge procesne radnje.
• Kada postoji punomoćnik za zastupanje, Zavod komunicira isključivo sa njim.
• Punomoćnik može biti: ovlašćeni patentni zastupnik, advokat, ili drugo lice kome se izričito da ovlašćenje.

Punomoćnik za prijem pismena

• Ovo je lice koje je određeno samo da prima službena pismena Zavoda, na adresu koju navedete.
• Takav punomoćnik nema ovlašćenje da preduzima bilo kakve druge radnje osim prijema obaveštenja i rešenja.
• Ova opcija se obično koristi kada podnosilac želi da Zavod šalje poštu na adresu nekog drugog (npr. kancelarije ili člana tima), ali da i dalje sam vodi postupak.

Zajednički predstavnik

• Ako prijavu podnosi više lica, a nisu imenovali zajedničkog punomoćnika, tada moraju odrediti jednog od sebe kao zajedničkog predstavnika.
• Zajednički predstavnik istupa pred Zavodom u ime svih podnosilaca i prima pismena.
• Ovo se dokazuje posebnom izjavom svih podnosilaca ili punomoćjem za zajedničkog punomoćnika.

Označite polje ili polja koje se odnose na Vaš slučaj, a zatim upišite:

• Ako imate punomoćnika za zastupanje – označite odgovarajuću kućiću.
• Ako imate samo punomoćnika za prijem pismena – označavate odgovarajuću kućicu.
• Ako ima više podnosilaca i želite zajedničkog predstavnika – označavate odgovarajuću kućicu.

Popunite podatke za to lice:

• ime i prezime za fizičko lice ili poslovno ime za pravno lice (prezime ili poslovno ime se piše VELIKIM slovima),
• adresu prebivališta ili sedišta (ulica i broj, poštanski broj, mesto i država),
• kontakt podatke (telefon, po potrebi faks, e-pošta),

Primer izjave o zajedničkom predstavniku

IZJAVA

Mi, dolepotpisani podnosioci prijave patenta, ovlašćujemo: IME I PREZIME (adresa, mesto, država) da nas zastupa kao zajednički predstavnik u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu, u vezi sa prijavom patenta podnetom dana ________ godine.

U ____________, dana ____________

(Ime i prezime podnosioca – potpis)

(Ime i prezime podnosioca – potpis)

(Ime i prezime podnosioca – potpis)

Primer punomoćja za zajedničkog punomoćnika

PUNOMOĆJE

Mi, dolepotpisani podnosioci prijave patenta, ovlašćujemo: IME I PREZIME punomoćnika (adresa, mesto, država) da nas zastupa kao zajednički punomoćnik u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu, u vezi sa prijavom patenta podnetom dana ________ godine.

U ____________, dana ____________

(Ime i prezime podnosioca – potpis)

(Ime i prezime podnosioca – potpis)

(Ime i prezime podnosioca – potpis)

Zvanično, izjavu i punomoćje nije potrebno overiti kod notara, ali za svaki slučaj overite.

Polje broj V – Adresa za dostavljanje

• Ovo polje popunjava se samo ako želite da Zavod šalje sva pismena na drugu adresu od one koja je već navedena za podnosioca, zajedničkog predstavnika ili punomoćnika.
• Upisuje se puna adresa: ulica i broj, poštanski broj i mesto.
• Ako dostavljanje ide na istu adresu kao u Polju II ili Polju IV, ovo polje se ne popunjava.

Polje broj VI – Način dostavljanja

U ovom polju određujete kako će Zavod dostavljati svoja pismena podnosiocu prijave (ili njegovom punomoćniku / zajedničkom predstavniku).

Postoje dve opcije:

Dostavljanje u papirnoj formi – sva pismena stižu poštom na adresu navedenu u obrascu (Polje II, IV ili V).

Elektronsko dostavljanje – ako koristite sistem eUprave i imate kvalifikovani elektronski sertifikat, Zavod može slati akta isključivo elektronskim putem.

Na šta obratiti pažnju

• Ako označite elektronsko dostavljanje, morate biti sigurni da redovno proveravate elektronsku poštu, jer se rokovi računaju od dana prijema elektronskog dokumenta.
• Ako niste sigurni ili nemate elektronski sertifikat, preporučuje se da označite klasično (papirno) dostavljanje.
• Samo jednu opciju možete obeležiti – ili papirnu, ili elektronsku.

Polje broj VII – Dopunska prijava / Izdvojena prijava

Ovde označavate jednu od posebnih vrsta prijava samo ako se primenjuje na vaš slučaj. Ako ne – polje ostaje prazno.

1) Dopunska prijava

• Koristi se kada dopunjujete ili usavršavate pronalazak iz već podnete osnovne prijave ili već priznatog osnovnog patenta.
• Upišete broj osnovne prijave ili osnovnog patenta i datum podnošenja te osnovne prijave.
• Posledice:
• Dopunska se naslanja na osnovnu (postoji veza; postupci su povezani).
• Ako se osnovna prijava povuče/obustavi, morate u roku tražiti da dopunska postane osnovna; inače se i postupak po dopunskoj obustavlja.

2) Izdvojena prijava

• Koristi se kada je u osnovnoj prijavi obrađeno više pronalazaka ili je potrebno razdvajanje predmeta zaštite.
• Upišete broj prvobitne (osnovne) prijave i datum njenog podnošenja.
• Pravila:
• Izdvojena ne sme sadržati novu materiju izvan onoga što je otkriveno u prvobitnoj prijavi.
• Izdvojena se podnosi dok je prvobitna prijava u postupku; za zajedničke elemente zadržava isti datum podnošenja/prvenstva kao prvobitna.

Šta konkretno popuniti u Polju VII

• Obeležite kućicu „Dopunska prijava“ ili „Izdvojena prijava“ (samo jednu).
• Popunite:
• Broj prvobitne/osnovne prijave (ili broj osnovnog patenta – samo za dopunsku).
• Datum podnošenja te prvobitne/osnovne prijave.
• Ako se ni dopunska ni izdvojena ne primenjuju na vaš slučaj – ne označavate ništa, polje ostaje prazno.

Tipične greške koje treba izbeći

• Mešanje Polja VII i Polja VIII (pravo prvenstva):

Polje VII je o vrsti vaše prijave (dopunska/izdvojena) i vezi sa vašom ranijom vlastitom prijavom ili patentom.

Polje VIII je o pozivanju na ranije prijave (u Srbiji ili inostranstvu) radi prava prvenstva.

• Navođenje netačnog broja ili datuma prvobitne/osnovne prijave.
• Obeležavanje obe opcije istovremeno (dozvoljena je samo jedna).

Polje broj VIII – Pravo prvenstva

Ovo polje popunjava se samo ako želite da ostvarite pravo prvenstva na osnovu ranije podnete prijave patenta, maleg patenta ili modela (u Srbiji ili u inostranstvu).

Kada se koristi

• Ako ste isti pronalazak prijavili ranije u nekoj drugoj zemlji ili u Srbiji, možete se pozvati na tu prijavu.
• Time zadržavate raniji datum kao datum prvenstva, što je važno jer se novina pronalaska računa od tog dana.
• Rok za traženje prvenstva je 12 meseci od datuma podnošenja prve prijave.

Šta treba uneti

• Broj ranije prijave.
• Datum podnošenja ranije prijave.
• Dvoslovna oznaka države, regionalne ili međunarodne organizacije.

Posebna napomena

• Ako se pozivate na više ranijih prijava (npr. podnetih u različitim državama), sve se moraju navesti. (za to je predviđen Nastavak polja broj VII, na strani 4.) 
• Uz prijavu se obavezno prilaže i overena kopija ranije prijave od organa kod koga je podneta (prioritetni dokument).
• Ako je ranija prijava podneta u inostranstvu, Zavod može tražiti i prevod na srpski jezik.

Kada se ovo polje preskače

• Ako se prijava podnosi prvi put i nemate ranijih prijava za isti pronalazak, ovo polje ostaje prazno.

Polje broj IX – Spisak priloga i potpis

Leva strana – Prilozi uz zahtev

Tu su unapred navedene opcije, a vi označavate samo one koje zaista prilažete:

• Izjava o osnovu sticanja prava na podnošenje prijave – podnosi se u situacijama kada prijavu ne podnosi sam pronalazač, već drugo lice – najčešće poslodavac ili pravno/fizičko lice koje je ugovorom ili nekim drugim pravnim poslom steklo pravo. Suština ove izjave je da se jasno navede pravni osnov na kome podnosilac polaže pravo da preuzme ulogu prijavioca. Najčešći osnovi su pronalazak nastao u okviru radnog odnosa (kada pravo prelazi na poslodavca), ugovor o prenosu prava sa pronalazača na treće lice ili drugi pravni temelji poput nasleđivanja. Izjava mora biti sačinjena u pisanom obliku, potpisana od strane lica koja učestvuju u prenosu prava i priložena uz prijavu, a po potrebi se dodaju i relevantni prateći dokumenti (ugovor o radu, ugovor o prenosu, odluka o nasledstvu i sl.). Na ovaj način Zavod za intelektualnu svojinu dobija jasan dokaz da lice koje podnosi prijavu zaista ima pravni osnov za to i da ne dolazi do spora između stvarnog pronalazača i podnosioca prijave.

Zvanično, izjavu nije potrebno overiti kod notara, ali za svaki slučaj overite.

Primer izjave o osnovu sticanja prava na podnošenje prijave

IZJAVA

Ja, dolepotpisani/a ___________________________ (ime i prezime pronalazača, adresa, država) izjavljujem da je moje pravo na podnošenje prijave patenta za pronalazak pod nazivom: "___________________________________________" (prepisati tačan naziv iz prijave) preneto na _________________________________ (ime i prezime/naziv pravnog lica, adresa, država) na osnovu: __________________________________ (npr. radnog odnosa, ugovora o prenosu prava, drugog pravnog osnova).

Ovom izjavom potvrđujem da podnosilac prijave ima puno pravo da podnese prijavu u svoje ime i da ostvaruje sva prava koja iz nje proizilaze.

U ________________________, dana _____________ 20___ godine

____________________________________

(potpis pronalazača)

Primer ugovor o prenosu prava na podnošenje prijave

UGOVOR O PRENOSU PRAVA

Zaključen dana _____________ 20___ godine u _________________________

Između:

1. _______________________________ (ime i prezime pronalazača, adresa, država) – u daljem tekstu: PRONALAZAČ

i

2. _______________________________ (ime i prezime/naziv pravnog lica, adresa, država) – u daljem tekstu: PRIMALAČ PRAVA

Član 1. Predmet ugovora

Pronalazač je autor pronalaska pod nazivom: "___________________________________________" (prepisati tačan naziv iz prijave)

Član 2. Prenos prava

Pronalazač prenosi na Primaca prava sva prava na podnošenje prijave patenta i druga prava koja iz prijave proističu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

Član 3. Naknada (opciono)

Primalač prava se obavezuje da Pronalazaču isplati naknadu u iznosu od ________ dinara/eura, u roku od ______ dana od potpisivanja ovog ugovora. (ako nema naknade, uneti: „Prenos se vrši bez naknade.“)

Član 4. Završne odredbe

Ovaj ugovor stupa na snagu danom potpisivanja od strane ugovornih strana. Ugovor je sačinjen u dva istovetna primerka, po jedan za svaku stranu.

U ________________________, dana _____________ 20___ godine

____________________________________

(potpis pronalazača)

____________________________________

(potpis primaoca prava)

• Izjava pronalazača da ne želi da bude naveden u prijavi – koristi se retko, ali postoji mogućnost da pronalazač iz ličnih razloga ne želi da njegovo ime stoji u prijavi ili kasnije u samom patentu. To ne utiče na njegova prava, ali je stvar izbora i u tom slučaju Zavod ne objavljuje njegovo ime.

Zvanično, izjavu nije potrebno overiti kod notara, ali za svaki slučaj overite.

Primer izjava pronalazača da ne želi da bude naveden

IZJAVA

Ja, dolepotpisani/a ___________________________ (ime i prezime pronalazača, adresa, država) izjavljujem da ne želim da budem naveden/a kao pronalazač u prijavi patenta za pronalazak pod nazivom: "___________________________________________"

U ________________________, dana _____________ 20___ godine

____________________________________

(potpis pronalazača)

• Overen prepis prve prijave – obavezan je ako koristite tzv. pravo prvenstva prema Pariskoj konvenciji. To znači da ste ranije već podneli prijavu u nekoj drugoj državi i želite da se u Srbiji pozovete na taj raniji datum. Tada morate priložiti zvanično overen prepis (kopiju) te prve prijave od organa kod koga je ona podneta. (vidi Polje broj VIII)
• Popis sekvenci – odnosi se isključivo na biotehnološke pronalaske, npr. kada je u pitanju pronalazak vezan za DNK, RNK ili proteinske sekvence. Sekvence se moraju dostaviti u elektronskom obliku, a uz to i izjava da se elektronski i opisni popis podudaraju. Podnosilac mora Zavodu da dostavi:

• elektronski fajl sa svim sekvencama u standardizovanom formatu (npr. FASTA),
• opisni popis tih istih sekvenci u tekstualnom obliku (koji se prilaže uz prijavu),
• izjavu kojom potvrđuje da se elektronska verzija i tekstualni popis potpuno poklapaju.

Za „obične“ tehničke i softverske pronalaske ovo se ne primenjuje, nego isključivo za patente u oblasti biotehnologije.

Zvanično, izjavu nije potrebno overiti kod notara, ali za svaki slučaj overite.

Primer izjava o podudarnosti popisa sekvenci

IZJAVA

Ja, dolepotpisani/a ______________________________ (ime i prezime podnosioca prijave ili punomoćnika) u vezi sa prijavom patenta za pronalazak pod nazivom: "______________________________________________" izjavljujem da se popis sekvenci priložen u elektronskom obliku (podnet na nosaču podataka / dostavljen elektronski) u potpunosti podudara sa popisom sekvenci datim u opisnom delu prijave.

U ___________________________, dana ____________ 20___ godine

__________________________________

(potpis podnosioca prijave ili punomoćnika)

• Uredno punomoćje – ako se prijava podnosi preko punomoćnika (npr. advokata ili patentnog zastupnika), obavezno se prilaže punomoćje koje ovlašćuje to lice da zastupa podnosioca. Punomoćje se daje u pisanom obliku, potpisano od strane podnosioca, i prilaže se uz prijavu. (vidi Polje broj IV)
• Izjava o zajedničkom predstavniku – daje se kada ima više podnosilaca (npr. više pronalazača) koji zajedno podnose prijavu, a dogovore se da jedno lice bude njihov zajednički predstavnik u postupku. Tom izjavom se Zavodu olakšava komunikacija, jer se dopisi i odluke šalju samo na adresu zajedničkog predstavnika. (Vidi Polje broj IV)
• Izjava o izlaganju pronalaska na međunarodnoj izložbi – ovo je specifična situacija. Ako je pronalazak bio javno prikazan na izložbi pre podnošenja prijave, to bi inače značilo da je izgubio novinu. Međutim, ako se radi o međunarodno priznatoj izložbi i priloži se ova izjava, to izlaganje se neće računati protiv vas.

Primer izjave o izlaganju pronalaska na međunarodnoj izložbi

IZJAVA

Ja, dolepotpisani/a ______________________________ (ime i prezime podnosioca prijave ili punomoćnika) u vezi sa prijavom patenta za pronalazak pod nazivom: "______________________________________________"  izjavljujem da je navedeni pronalazak bio javno izložen na međunarodnoj izložbi: ________________________________________________ 

(naziv izložbe, mesto održavanja)  u periodu od _______________ do _______________ 20___ godine. 

Pronalazak je bio prikazan na štandu / prezentaciji označenoj kao:  ________________________________________________  (opis prikaza, ako postoji). 

U prilogu dostavljam potvrdu organizatora izložbe o javnom izlaganju pronalaska. 

U ________________________, dana _____________ 20___ godine 

__________________________________ 

(potpis podnosioca prijave ili punomoćnika)

Obavezno dostaviti i potvrdu od organizatora izložbe o javnom izlaganju pronalaska.

• Dokaz o deponovanju biološkog materijala – takođe važi samo za biotehnologiju. Kada je pronalazak zasnovan na nekom biološkom materijalu (mikroorganizam, soj, ćelijska linija), on mora biti deponovan u ovlašćenoj banci/depozitaru. Kao dokaz prilaže se potvrda o deponovanju. Materijal mora deponovati u ovlašćenoj međunarodnoj banci mikroorganizama (npr. ATCC u SAD, DSMZ u Nemačkoj ili neka od drugih institucija priznatih prema Budimpeštanskom sporazumu).

Kao dokaz se prilaže potvrda koju izdaje depozitarna institucija, a koja obično sadrži:

• ime depozitarnog zavoda,
• broj pod kojim je materijal upisan,
• datum deponovanja,
• podatke o vrsti materijala.

Bez ovog dokaza, Zavod ne bi mogao smatrati da je pronalazak dovoljno jasno opisan, pa bi prijava bila nevažeća.

• Dokaz o plaćenoj taksi za podnošenje – ovo je obavezni prilog za sve prijave, bez obzira na vrstu pronalaska. Prilaže se uplatnica ili dokaz o elektronskoj uplati takse za prijavu patenta (visina takse je propisana tarifom Zavoda). Bez ovoga prijava se ne smatra uredno podnetom.
• Drugi prilozi – ovo je „otvorena kategorija“ za sve dokumente koji ne spadaju u navedene, ali su relevantni za postupak. Na primer: dodatna pojašnjenja, prevodi dokumenata, skice koje nisu formalni crteži i slično.

Desna strana – Podaci o prijavi

Ovde upisujete:

• Broj stranica opisa (koliko strana ima dokument „Opis izuma“),
• Broj patentnih zahteva (koliko ih imate u dokumentu „Patentni zahtevi“),
• Broj slika nacrta (koliko crteža prilažete),
• čekirate polja za apstrakt: na srpskom i/ili na engleskom (pošto prilažete oba, štiklirate oba).

Potpis

Na dnu se stavlja:

• potpis podnosioca prijave, punomoćnika ili zajedničkog predstavnika,
• čitko ispisano ime i prezime ispod potpisa,
• pečat samo ako prijavu podnosi pravno lice koje koristi pečat.

Strana 3

Nastavak polja broj II i polja broj III

Ovaj deo obrasca koristi se kada postoji više lica nego što staje u osnovna polja II (Podnosilac prijave) i III (Pronalazač). Za svako dodatno lice popunjava se poseban podblok.

Šta unosite za svako lice:

• Ime i prezime (za fizička lica) ili poslovno ime (za pravna lica). Prezime, odnosno poslovno ime pišete velikim slovima.
• Adresu prebivališta ili sedišta.
• Kontakt podatke (telefon, faks, e-pošta).
• Državljanstvo – samo ako je reč o fizičkom licu.

Uloge koje možete obeležiti (obavezno birate tačno jednu):

• Ovo lice je samo podnosilac prijave.
• Ovo lice je podnosilac prijave i pronalazač.
• Ovo lice je samo pronalazač.

Ako ima više dodatnih lica, ponavljate postupak za svako od njih. Ako ni „Nastavak polja II i III“ nije dovoljan, koriste se dodatni listovi predviđeni obrascem.

Napomene:

• Kada su svi pronalazači ujedno i podnosioci, polje III se ne popunjava, već se za svako lice označava opcija „podnosilac i pronalazač“.
• Ako neki pronalazač nije podnosilac prijave, tada se obavezno prilaže posebna izjava o osnovu sticanja prava podnosioca prema tom pronalazaču.

Strana 4

Nastavak polja VIII

Ovaj deo obrasca koristi se kada osnovno polje VIII nije dovoljno za ceo unos.

Korak 2 – pisanje dokumentacije

Zavod očekuje da priložite:

• Opis izuma
• Patentne zahteve
• Apstrakt (srpski i engleski)
• Crteže (ako ih imate)
• Dokaz o uplati takse

1) Opis pronalaska

Opis pronalaska predstavlja najvažniji deo svake prijave patenta, jer upravo on omogućava Zavodu i stručnjacima iz odgovarajuće oblasti da razumeju i ponove tehničko rešenje. Njegova svrha nije da promoviše ili hvali pronalazak, već da pruži jasan, potpun i proverljiv prikaz tehničkog koncepta i načina njegove primene. Tekst mora biti dovoljno precizan da ga stručnjak u toj oblasti može izvesti bez dodatnih objašnjenja.

Uvodni deo počinje navođenjem tehničke oblasti na koju se pronalazak odnosi. Taj deo je kratak i sažet, obično u jednoj do tri rečenice, i odmah upućuje čitaoca na oblast primene – na primer, na obradu teksta, veštačku inteligenciju ili sisteme za obradu prirodnog jezika. Nakon toga sledi prikaz stanja tehnike, gde se opisuje šta je do sada poznato i koji su nedostaci postojećih rešenja. U ovom delu ne treba unositi marketinške tvrdnje niti neproverene ocene, već se pruža objektivan i sažet pregled onoga što je već u praksi.

Zatim se iznosi suština pronalaska, odnosno ono što je novo u odnosu na poznata rešenja. U jednom jasno formulisanom odlomku treba naglasiti šta je suština tehničkog doprinosa i kojim se postupcima ili sredstvima postiže željeni efekat. Upravo ovaj deo pokazuje inovativnost i razlikuje pronalazak od dotadašnjih rešenja.

Ukoliko se uz prijavu podnose crteži, oni se navode kroz kratak opis svake figure. Taj opis je veoma jednostavan, najčešće jedna rečenica, na primer: „Figura 1 prikazuje dijagram toka postupka indeksiranja teksta.“ Na taj način se uspostavlja veza između teksta i vizuelnih prikaza.

Najobimniji deo opisa jeste detaljan prikaz načina izvođenja pronalaska. Ovde se postupak ili sistem objašnjava korak po korak, sa jasnim opisom svake funkcije. Preporučljivo je uvek dati bar jedan konkretan primer u kojem se jasno vidi kako izgleda ulaz, kako se vrši obrada i kakav je izlaz. Ukoliko su u crtežima korišćene oznake (na primer 101, 102), one se moraju koristiti i u tekstu, kako bi sve bilo dosledno, npr. „modul za segmentaciju (101)“. Za pojedine dramaturške elemente, poput replike u stranu, koristi se formulacija „replika u stranu (aside)“.

Stil pisanja mora biti neutralan i tehnički. Rečenice treba da budu jasne i jednostavne, bez vrednosnih sudova i izraza kao što su „revolucionarno“ ili „najbolje“. Terminologija mora biti ujednačena – isti pojmovi upotrebljavaju se u opisu, u zahtevima i u crtežima. Ukoliko nema crteža, deo „Kratak opis crteža“ se izostavlja, ali ostali delovi strukture moraju biti uključeni.

2) Patentni zahtevi

Patentni zahtevi predstavljaju ključni deo prijave jer oni određuju pravni opseg zaštite. Sve što nije obuhvaćeno zahtevima smatra se da nije zaštićeno, čak i ako je detaljno opisano u delu sa opisom pronalaska. Upravo zato se zahtevi formulišu pažljivo i u strogo tehničkom stilu.

Najpre se pišu nezavisni zahtevi. Prvi zahtev obično definiše metod, odnosno postupak, na primer: „Metod za filtriranje podataka koji obuhvata korake: prikupljanje podataka, normalizaciju vrednosti, primenjivanje algoritma za klasifikaciju i generisanje izlaznog skupa“. Drugi nezavisni zahtev može da pokriva sistem, odnosno sredstvo za izvođenje tog metoda, kao na primer: „Sistem za filtriranje podataka koji obuhvata module za prikupljanje podataka, modul za normalizaciju, modul za klasifikaciju i modul za generisanje izlaza“.

Nakon nezavisnih slede zavisni zahtevi, koji preciziraju i dodaju dodatne karakteristike. To mogu biti posebne tehničke mere ili konkretni formati, na primer: „sistem prema zahtevu 2, pri čemu modul za klasifikaciju koristi bajesov algoritam“, ili „metod prema zahtevu 1, pri čemu normalizacija uključuje skaliranje na opseg od 0 do 1“. Ovakvi zahtevi omogućavaju da se obuhvate i varijacije istog rešenja i da se pojača pravna sigurnost zaštite.

U formulaciji se koristi izraz „… koji obuhvata …“, koji ostavlja prostor da rešenje može sadržati i dodatne elemente pored navedenih. Ako se primenjuje tzv. dvojna forma, zahtev se deli na prethodni deo („poznato je iz stanja tehnike…“) i karakterišući deo („… karakteriše se time što…“). Svaki zahtev mora da bude napisan kao jedna gramatička celina, bez nepotrebnih interpunkcija koje bi mogle da unesu dvosmislenost.

Važna je i potpuna usaglašenost sa opisom i crtežima. Elementi koji se pominju u zahtevima moraju biti objašnjeni u opisu i označeni na crtežima ako postoje. Česte greške su unošenje marketinških formulacija, uvođenje novih pojmova koji nisu definisani u opisu i izostavljanje objašnjenja za elemente koji se pominju u zahtevima.

3) Apstrakt (na srpskom i engleskom)

Apstrakt je obavezni deo prijave i služi da na kratak i jasan način predstavi tehničku suštinu pronalaska. Njegova svrha je da pruži brzi uvid u to kojoj oblasti pripada rešenje, koji problem rešava, kako je koncipirano i kakav efekat postiže. Dužina apstrakta obično se kreće između 100 i 150 reči, a tekst se piše u jednom odlomku.

U apstraktu se najpre navodi tehnička oblast kojoj pronalazak pripada i problem koji se javlja u postojećem stanju tehnike. Zatim se u nekoliko rečenica daje suština rešenja, kroz isticanje glavnih koraka postupka ili ključnih modula sistema. Nakon toga treba naglasiti tehnički efekat, odnosno šta konkretno donosi ovo rešenje u praksi i gde se može primeniti (na primer, povećana efikasnost obrade podataka, brža pretraga, mogućnost integracije sa drugim softverskim sistemima).

Stil pisanja mora biti neutralan i tehnički. U apstraktu nema mesta vrednosnim sudovima, marketingu ili preteranim kvalifikacijama. Ne koriste se reference na literaturu ili druge radove, već samo opis samog pronalaska. Dozvoljeno je, ali nije obavezno, da se pomene ilustracija ili crtež iz dokumentacije, npr. „Figura 1 prikazuje dijagram toka postupka“.

4) Crteži (ako ih imate – preporučljivo makar jedan)

Crteži u prijavi patenta služe da prikažu suštinu pronalaska na jasan i pregledan način. Njihova osnovna funkcija je da vizuelno podrže ono što je objašnjeno u tekstu, tako da stručnjak iz oblasti može lakše da razume strukturu ili tok postupka.

Svaki crtež mora biti obeležen rednim brojem i naslovom u formi „Figura 1“, „Figura 2“ i tako dalje. Na samom listu gde se crtež nalazi upisuje se isključivo oznaka figure, dok se objašnjenje daje u tekstu opisa, npr. „kao što je prikazano na Figuri 1“.

Ako se koriste referentne oznake (brojevi poput 101, 102), one moraju biti dosledno korišćene i u opisu i na samom crtežu. Time se postiže jasna veza između teksta i slike.

Dovoljno je priložiti makar jedan crtež koji ilustruje osnovни принцип рада pronalaska, bilo da se radi o dijagramu toka, blok-shemu sistema ili skici uređaja. Ako postoji više aspekata koje je potrebno prikazati, dodaju se dodatne figure, svaka sa sopstvenom oznakom.

5) Dokaz o uplati takse

Prilažete kopiju uplatnice ili potvrdu elektronskog plaćanja za taksu za podnošenje prijave.

Popunite uplatnicu:

Primalac: Republičke administrativne takes - Zavod za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5, Beograd

Uplatilac: (Vaše ime i prezime i adresa)

Svrha uplate: Za prijavu za priznavanje patenata

Račun primaoca: 840-0000030880845-62

Model: 97

Poziv na broj: 2801864040

Iznos: 4,128.00 RSD

Provizija banke: 50.00 RSD (dana 13. oktobra 2025)

Ukupno plaćeno: 4,178.00 RSD (dana 13. oktobra 2025)

Datum uplate: (upišite datum kada podnosite zahtev)

Korak 3 – predaja dokumenata

Kontrolna lista pre predaje (redom u fascikli)

Obrazac P-1 (popunjen, potpisan).

Opis pronalaska.

Patentni zahtevi.

Apstrakt (SR + EN).

Crtež(i) (Figura 1 …).

Dokaz o uplati takse. (+ po potrebi: punomoćje, izjava o zajedničkom predstavniku, izjava o osnovu sticanja prava, prioritetni dokument…).

Kada predate dokumentaciju na šalteru, službenik Zavoda stavlja pečat sa datumom prijema na primerak prijave koji ostaje kod vas. Taj overeni primerak predstavlja dokaz o podnošenju prijave. Od tog datuma stičete pravo prvenstva i početak pravne zaštite vašeg pronalaska.

Srećno!

U Srbiji je 1. oktobra 2025. godine počela primena novog Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, koji je doneo brojne novine u proces evidentiranja vlasničkih struktura pravnih lica i drugih registrovanih subjekata ("registrovani subjekt").

Novi zakon je korak ka usklađivanju sa evropskim standardima i donet je u cilju jasnije identifikacije stvarnih vlasnika i sprečavanja zloupotreba u poslovanju, sa posebnim fokusom na sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.

Ko je stvarni vlasnik?

Prema zakonu, stvarni vlasnik je:

• fizičko lice, koje posredno ili neposredno poseduje 25% ili više udela ili akcija u osnovnom kapitalu registrovanog subjekta, odnosno 25% ili više prava glasa, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju registrovanim subjektom;
• fizičko lice koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka;
• fizičko lice, koje registrovanom subjektu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i po tom osnovu bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja registrovanog subjekta prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju;
• fizičko lice koje je osnivač, poverenik, zaštitnik, korisnik trasta ako je određen, a ako korisnik nije određen krug lica u čijem je interesu trast ustanovljen, kao i lice koje ima dominantan položaj u upravljanju trastom, odnosno u pravnom odnosu sličnom trastu;
• fizičko lice koje je osnivač, korisnik fondacije, odnosno zadužbine ako je određen, a ako korisnik nije određen krug lica u čijem interesu je fondacija, odnosno zadužbina osnovana, kao i članovi organa fondacije, odnosno zadužbine.

U slučaju kada stvarni vlasnik ne može biti utvrđen na osnovu navedenih kriterijuma, ili kada stvarni vlasnik nije utvrđen uprkos preduzetim razumnim radnjama i uloženim naporima, kao stvarni vlasnik registrovanog subjekta smatraće se fizičko lice koje je registrovano za zastupanje (zastupnik / direktor) ili registrovani član organa upravljanja.

Proširen krug registrovanih subjekata i novi osnov za upis u registar

Obaveza registracije stvarnih vlasnika sada obuhvata širi broj subjekata, jer zakon ovu obavezu proširuje na trastove i pravne odnose slične trastu kojima se upravlja iz Republike Srbije ili koji se na drugi način podvode pod zakon.

Pored osnivanja i promene vlasničke strukture registrovanih subjekata, kao osnov za evidentiranje stvarnog vlasnika od sada je predviđeno i upravljanje trastom iz Srbije, kao i poslovna aktivnost poverenika trasta na teritoriji Srbije.

Proširene obaveze

Za razliku od prethodnog zakona, od sada, prilikom unosa podataka u Centralni registar stvarnih vlasnika, registrovani subjekti su dužni da:

• registruju prošireni krug informacija o stvarnom vlasniku;
• pravni osnov za određivanje lica kao stvarnog vlasnika, datum kada je lice steklo taj status i datum registracije stvarnog vlasnika i dokumentacije na osnovu koje je utvrđen stvarni vlasnik; i da
• prilože identifikacioni dokument stvarnog vlasnika.

Važno je istaći i da ova obaveza važi za sve registrovane subjekte koji su u skladu sa starim zakonom već registrovali stvarne vlasnike. Oni će biti dužni da izvrše ažuriranje ili potvrđivanje registrovanih podataka i da učitaju dokumenta na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen.

Rokovi za već registrovane subjekte

Registrovani subjekti imaju obavezu da do 30. novembra 2025. godine (tj. u roku od 60 dana od dana početka primene zakona) na sajt Centralnog registra stvarnih vlasnika koji vodi Agencija za privredne registre Republike Srbije registruju (učitaju) dokumenta na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen.

Šta se podrazumeva pod dokumentacijom na osnovu koje je stvarni vlasnik određen?

U zavisnosti od osnova tu dokumentaciju mogu činiti:

• osnivački akti;
• izvodi iz stranog privrednog registra;
• ugovori članova;
• grafički prikaz vlasničke strukture registrovanog subjekta;
• druga poslovna dokumentacija iz koje se može utvrditi podatak o stvarnom vlasniku.

Produžetak roka za novoosnovane subjekte

Novim zakonom je produžen i rok za evidentiranje stvarnih vlasnika novoosnovanih subjekata sa 15 na 30 dana od upisa u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre Republike Srbije. Oni će biti obavezni da, zajedno sa evidentiranjem, u Centralni registar stvarnih vlasnika registruju (učitaju) dokumenta osnovu kojih su odredili stvarnog vlasnika.

Na ovaj način im je ostavljen duži period za utvrđivanje stvarnih vlasnika, ali i prikupljanje dokumenata kojima se potvrđuje način na koji su utvrdili svoje stvarne vlasnike – i to je jedna od glavnih promena u proceduri evidentiranja stvarnih vlasnika.

Ažuriranje informacija o stvarnim vlasnicima

Registrovani subjekti su dužni i da evidentiraju promene vlasničke strukture, članova organa registrovanih subjekata i druge promene na osnovu kojih se može ceniti ispunjenost uslova za sticanje svojstva stvarnog vlasnika u roku od 30 dana od nastanka predmetne promene.

Godišnja provera tačnosti podataka

Svi registrovani subjekti će imati obavezu da izvršavaju godišnju proveru tačnosti i ažurnosti podataka o stvarnim vlasnicima.

Javna lista neusklađenih subjekata

Agencija za privredne registre će na svojoj web stranici voditi i objavljivati tzv. "sivu listu" na kojoj će se nalaziti registrovani subjekti koji nisu poštovali zakonske rokove i obaveze prilikom evidentiranja stvarnih vlasnika. Na ovaj način je pojačan javni nadzor nad primenom novog zakona.

Sankcije

U slučaju neusaglašenosti, zakon predviđa tri vrste sankcija:

• kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina za prikrivanje stvarnog vlasnika, neevidentiranje, unošenje netačnih ili promene i brisanje tačnih podataka;
• prekršajnu odgovornost u vidu novčanih kazni koja je ostala u istom rasponu (od 500.000 do 2.000.000 dinara za registrovanog subjekta i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u registrovanom subjektu), dok su prošireni osnovi kažnjavanja. Između ostalog, predviđena je i prekršajna odgovornost za registrovane subjekte koji ne izvrše evidentiranje i istovremeno ne registruju (tj. ne učitaju) dokumente na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen na sajt Centralnog registra stvarnih vlasnika;
• zaštitnu meru zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od 6 meseci do 3 godine za registrovanog subjekta, kao i zabrane vršenja određenih poslova za odgovorno lice u registrovanom subjektu. Zabrane se izriču u istim slučajevima kao i novčane kazne za prekršaje.

Zaključak

Novi Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika predstavlja važan korak ka unapređenju transparentnosti poslovanja. Proširenjem kruga registrovanih subjekata i preciziranjem obaveza u vezi sa dokumentacijom i rokovima, zakon ima za cilj da ojača borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Registrovani subjekti se pozivaju da pravovremeno ažuriraju interne akte, izvrše potrebne registracije i obezbede tačnost podataka u skladu sa novim zakonskim zahtevima. Neusklađenost sa propisima može dovesti do sankcija, stoga je pravovremena i precizna implementacija zakonskih obaveza ključna za očuvanje zakonitosti i reputacije poslovanja.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Marta Luković, advokat u advokatskoj kancelariji TSG Advokati Beograd

U poslovnom svetu informacije su valuta. Ali ne one koje se javno objavljuju, već one koje se pažljivo čuvaju – strategije, baze klijenata, recepti, nacrti ugovora, cene, interni algoritmi, planovi akvizicija, pa čak i lista dobavljača. Sve to može predstavljati poslovnu tajnu. U praksi, međutim, često vidimo da firme tretiraju određene informacije kao „poslovnu tajnu“, ali bez ikakvih konkretnih koraka da ih zaštite. Sve funkcioniše do trenutka kada dođe do problema – curenja informacija, nelojalne konkurencije ili zloupotrebe – a tada je, u pravilu, već kasno.

Šta zakon propisuje. Definicija poslovne tajne

Zakon o zaštiti poslovne tajne ("Sl. glasnik RS", br. 53/2021) u članu 2, stav 1, tač. 1-3, propisuje tri zakonska uslova koja moraju biti ispunjena da bi se neka informacija smatrala poslovnom tajnom i kao takva uživala zaštitu. Ti uslovi su:

• informacija nije u celini ili u pogledu strukture i skupa njenih sastavnih delova opšte poznata ili lako dostupna licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija,
• ima komercijalnu vrednost jer predstavlja tajnu,
• lice koje je zakonito kontroliše je u datim okolnostima preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njenu tajnost;

Ovi uslovi su postavljeni kumulativno i moraju biti ispunjena sva tri uslova da bi se neka informacija smatrala poslovnom tajnom.

„Razumne mere zaštite“ u praksi

Zakon  propisuje da držalac poslovne tajne, a to je fizičko ili pravno lice pod čijom je zakonitom kontrolom poslovna tajna, mora da preduzme „razumne mere“ zaštite. Šta to znači u praksi?

Pod „razumnim merama zaštite“  najčešće se podrazumeva:

1. zaključenje ugovora o poverljivosti (NDA);
2. interni pravilnici o zaštiti podataka;
3. tehničke barijere i fizička kontrola pristupa (lozinke, serveri, brave);
4. ograničenje pristupa zaposlenima prema funkciji (princip „need to know“);
5. obeležavanje dokumenata kao „poverljivo“ ili „poslovna tajna“:
6. evidencije o pristupu dokumentima i informacionim sistemima;
7. obuke zaposlenih o postupanju sa poverljivim informacijama.

Najčešći i najefikasniji mehanizam zaštite je NDA ugovor, koji se može zaključiti i sa zaposlenima i sa poslovnim partnerima, pa čak i u fazi pregovora kada se razmenjuju osetljive informacije.

Ugovor o poverljivosti može biti sačinjen u formi posebnog ugovora, ali i u obliku klauzule koja se nalazi u ugovoru o radu, kada je reč o poverljivosti između poslodavca i zaposlenog. Oba načina imaju svoje prednosti i mane: kada je reč o klauzuli u okviru ugovora o radu - obezbeđuje se integralnost prilikom definisanja svih prava i obaveza, ali to dovodi i do preopširnog ugovora o radu; s druge strane, zaključivanje posebnog ugovora o poverljivosti obezbeđuje jasno definisanje svih elemenata koji se tiču isključivo čuvanja poslovne tajne. Svakako, nezavisno od forme, ugovor ili klauzula o čuvanju poverljivih informacija, mora biti sa jasno definisanim pojmovima i rokovima obaveze.

Koji su najčešći propusti prilikom sačinjavanja NDA ugovora?

U praksi se javljaju tipični propusti:

• Preopširno definisanje poverljivih informacija – ugovor postaje neizvršiv, pa sudska zaštita može izostati.
• Izostanak roka čuvanja tajne – ako se ne precizira vremenski period, sud može odbiti zaštitu. Određene informacije vremenom gube komercijalnu vrednost pa ugovor može postati neizvršiv.
• Neuređeno prenošenje informacija – potrebno je jasno definisati kako i kome se poverljive informacije mogu prosleđivati.
• Nije predviđen međunarodni element – ako poslujete sa stranim partnerima, važno je ugovoriti merodavno pravo i način rešavanja sporova.
• Izostanak ugovorne kazne – bez jasnih posledica, teško je sprečiti zloupotrebe.

Zakoniti i nezakoniti načini pribavljanja

Nije svako korišćenje informacije automatski povreda poslovne tajne. Zakon o zaštiti poslovne tajne u članu 3 propisuje da se pribavljanje poslovne tajne smatra zakonitim ako je poslovna tajna pribavljena na jedan od sledećih načina:

• nezavisnim otkrićem ili stvaranjem;
• posmatranjem, proučavanjem, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je učinjen dostupnim javnosti ili koji je zakonito u državini pribavioca informacije (obrnuti inženjering) koji nije vezan pravno važećom obavezom da ograniči pribavljanje poslovne tajne ili koji nije vezan pravno važećom obavezom zabrane vršenja obrnutog inženjeringa;
• ostvarivanjem prava zaposlenih ili predstavnika zaposlenih na informisanje i konsultovanje u skladu sa posebnim propisima;
• drugom radnjom koja je u okolnostima konkretnog slučaja u skladu sa dobrim poslovnim običajima.

Nezakonito pribavljanje je kada se poslovna tajna pribavi, na primer, krađom, podmićivanjem, prevarom, kršenjem ugovora ili bilo kojom radnjom suprotnom dobrim poslovnim običajima.

Sudska zaštita i privremene mere

Ako dođe do povrede, zakon predviđa više mogućnosti:

• Tužba zbog povrede poslovne tajne - može se tražiti, na primer, utvrđivanje povrede, prestanak povrede, zabrana korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, povlačenje robe sa tržišta, itd.
• Naknada štete zbog povrede poslovne tajne.

Pored toga, moguće je tražiti privremene mere i obezbeđenje dokaza – što je naročito važno u praksi jer postoji opasnost da se dokazi unište ili izmene.

Rokovi su strogi: tužba se može podneti u roku od godinu dana od saznanja za povredu, a najkasnije u roku od pet godina od dana povrede.

Krivična zaštita poslovne tajne

Krivična odgovornost - odavanje poslovne tajne predstavlja krivično delo iz člana 240, Krivičnog zakonika. Član 240 Krivičnog zakonika propisuje:

• ko neovlašćeno drugom saopšti, preda ili učini dostupnim podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu, ili ih pribavlja radi predaje trećem licu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina;
• ako je delo učinjeno iz koristoljublja ili se odnosi na naročito poverljive podatke – kazna je od dve do deset godina zatvora i novčana kazna;
• ako je učinjeno iz nehata – kazna može biti do tri godine zatvora.

Kazne i odgovornost za privredni prestup

Za neovlašćeno pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne, predviđene su visoke novčane kazne zbog privrednog prestupa:

• pravno lice: do 3.000.000 dinara,
• odgovorno lice u pravnom licu: do 200.000 dinara,
• preduzetnik: do 500.000 dinara,
• fizičko lice: do 150.000 dinara.

Izuzeci – kada zaštita ne važi

Zakon predviđa i situacije kada zaštita poslovne tajne ne može da se koristi kao „štit“. To je slučaj kada se informacija otkriva:

• radi ostvarivanja prava na slobodu izražavanja i obaveštenost;
• radi otkrivanja kažnjivih dela i drugih nezakonitih radnji, pod uslovom da je lice koje je pribavilo, koristilo ili otkrilo poslovnu tajnu delovalo u svrhu zaštite javnog interesa;
• radi otkrivanja poslovne tajne od strane zaposlenih njihovim predstavnicima u okviru zakonitog vršenja funkcije predstavnika, u skladu s posebnim propisima, pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika;
• u cilju zaštite prava priznatih posebnim zakonom, ili
• u vezi sa pružanjem pravne pomoći advokata u skladu sa propisima kojima se uređuje položaj advokature.

Primer iz sudske prakse. Dostavljanje dokumenata u parnici nije povreda poslovne tajne

Pitanje zaštite poslovne tajne u sudskom postupku otvoreno je u predmetu pred Vrhovnim kasacionim sudom Rev2 2200/2019 od 29.10.2020. godine. U tom slučaju, kompanija je tvrdila da je druga strana izvršila povredu poslovne tajne time što je određena interna dokumenta dostavila kao dokaz u parničnom postupku. Međutim, sud je ocenio da u toj situaciji nije došlo do povrede poslovne tajne, jer dokumenta nisu bila izneta u javnost, već su korišćena isključivo u okviru suđenja i bila dostupna samo učesnicima u postupku. Time, prema stavu suda, nije došlo do „otkrivanja, pribavljanja ili korišćenja“ poslovne tajne u smislu zakona.

Ovaj slučaj naglašava važnu razliku: nije svaka upotreba internih informacija automatski povreda poslovne tajne. Ključno je da li je došlo do njihovog neovlašćenog otkrivanja ili zloupotrebe u komercijalne svrhe, a ne samo do njihove upotrebe pred sudom.

Zaključak

Poslovna tajna se ne štiti nadom da će svi biti korektni – već sistemom pravila, ugovora i procedura. Ako kompanija ne može da pokaže da je preduzela razumne mere, sud će teško priznati postojanje poslovne tajne. Zato je važno na vreme postaviti mehanizme zaštite: ugovore o poverljivosti, interne procedure i tehničke barijere. U suprotnom – kada informacija jednom procuri – povratka više nema. 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Marijana Marjanović, advokat u Zajedničkoj advokatskoj kancelariji PLS

Postupak i pravne posledice

Opšte napomene

Izmenama Zakona o privrednim društvima iz 2021. godine uvedena je mogućnost podnošenja tužbe od strane zainteresovanog lica radi brisanja registrovanog sedišta privrednog društva.

Sedište je višestruko značajno. Njime se omogućava upis privrednog subjekta u registar, određivanje mesne nadležnosti u slučaju postojanja spora, mogućnost uručenja pismena, izvršavanja poreskih, komunalnih i sličnih obaveza.

Ova izmena ima za cilj da zaštiti vlasnike stanova ili poslovnih prostora u situacijama kada se privredna društva prijave na njihovoj adresi radi obavljanja delatnosti, kao i u situacijama kada dođe do raskida zakupodavnog odnosa. Ono što se često dešava u praksi jeste situacija kada su strani državljani lica koja obavljaju privrednu delatnost bilo u vidu privrednog društva ili preduzetnika, pa napuste zemlju bez regulisanja statusa firme.

Nekada privredna društva još prilikom registracije registruju netačan podatak o adresi sedišta. Nekada vlasnik nepokretnosti ne zna da je na njegovoj nepokretnosti registrovano privredno društvo, što može predstavljati rizik za vlasnika nepokretnosti. Ovaj rizik se prvenstveno ogleda u izvršnom postupku protiv privrednog društva kada se može otpočeti izvršenje na pokretnim stvarima koji se nalaze u registrovanom sedištu privrednog društva, iako te stvari nisu u svojini privrednog društva. Tada vlasnik nepokretnosti dolazi u situaciju da snosi teret dokazivanja da je on vlasnik tih stvari i da se nikada nije saglasio ili da je naknadno otpao osnov saglasnosti da se na toj adresi registruje sedište privrednog društva.

Pomenutom izmenom dato je vlasniku nepokretnosti pravo na tužbu radi zaštite od neovlašćene registracije sedišta. Ovo lice zakon prepoznaje kao zainteresovano lice, a to je lice koje ima pravni interes. To lice može biti vlasnik nepokretnosti, zakupac, nosilac prava korišćenja na nepokretnosti u javnoj svojini i druga lica kojima pripada isključivo ovlašćenje korišćenja te nepokretnosti.

Postupak pred sudom

Uslov za podnošenje tužbe jeste nedostatak saglasnosti za upotebu prostora od strane vlasnika prostora, mada ovu odredbu treba šire tumačiti u smislu da je potrebna dozvola lica koje ima pravo da ustupi taj prostor, jer nekada to može biti i podzakupac. Postupak po tužbi je hitan.

Tužba se podnosi protiv privrednog društva koje je neovlašćeno registrovalo sedište na adresi i osnovanost tužbe se zasniva na negativnoj činjenici da vlasnik prostora nije dao saglasnost za registrovanje. Obzirom da se primenjuje pravilo da negativne činjenice ne dokazuje onaj koji se na njih poziva, tužilac ne mora da dokazuje da nije dao saglasnost. Dovoljno je da istakne tu tvrdnju, a teret dokazivanja pada na privredno društvo koje mora da dokaže da jeste dobilo saglasnost. Ako društvo ne dokaže da ima pravo na to, sud treba da usvoji tužbeni zahtev.

Postupak pred Agencijom za privredne registre

Zakon ne daje pravo tužiocu da podnese registracionu prijavu brisanja sedišta društva sa njegove adrese, već ima pravo da se u APR-u registruje zabeležba spora u skladu sa Zakonom o registraciji. Ovim se smatra da su sva treća lica obaveštena o postojanju spora.

Sud je u obavezi da po pravosnažnosti presude kojom se usvaja tužbeni zahtev tužioca i kojom se nalaže brisanje registrovanog sedišta tuženog iz APR-a dostavi APR-u presudu.  Bitno je naglasiti da sud samo dostavlja presudu sa klauzulom pravosnažnosti, ali prijava brisanja sedišta privrednog društva i prijavu registracije novog sedišta, ostaje na tuženom. Sud nije obavezan da dostavi presudu kojom se odbija tužbeni zahtev, tako da je u tom slučaju ovlašćeno lice privrednog društva to lice koje će podneti prijavu za brisanje zabeležbe.

Posledica usvajanja tužbenog zahteva i neodređivanja nove adrese sedišta privrednog društva u roku od 30 dana od dana dostavljanja pravosnažne presude APR-u, ogleda se u pokretanju postupka prinudne likvidacije.

Pravne posledice brisanja sedišta u odnosu na privredna društva i preduzetnike

Posledice usvajanja tužbenog zahteva u slučaju kada je tuženi preduzetnik ogleda se u tome što u odnosu na preduzetnika nije moguća prinudna likvidacija. Umesto prinudne likvidacije, propisano je da je propušanje registrovanja nove adrese sedišta preduzetnika osnov za prestanak obavljanja delatnosti preduzetnika po sili zakona, na osnovu člana 91. stav 6 tačka 8) Zakona o privrednim društvima.

Kod privrednih društava, neregistovanje nove adrese sedišta predstavlja neotklonjiv razlog za pokretanje prinudne likvidacije, kod preduzetnika predstavlja razlog za prekid obavljanja delatnosti. Tada se na internet stranici APR-a obajvljuje da su se stekli uslovi za brisanje preduzetnika, ako on u roku od 90 dana od dana objave oglasa ne registruje novu adresu sedišta. Ako nakon isteka ovog roka, preduzetnik ne registruje novu adresu, briše se iz registra.

Treba obratiti pažnju da zabranom obavljanja delatnosti znači da preduzetnik ne sme preduzimati nove poslove, ali sme završavati započete poslove. Njegovi poslovni računi neće biti blokirani i moći će da ispunjava obaveze koje nisu novčane, jer je odgovoran za njegovo ispunjenje kao fizičko lice, primenom opštih normi o odgovornosti za preduzetnika. Ova situacija se može izjednačiti sa situacijom kada preduzetnik registruje privremeni prestanak obavljanja delatnosti. Registovanjem nove adrese preduzetniku se vraća status koji je imao pre gubitka prava na obavljanje delatnosti.

Umesto zaključka

Ova zakonska izmena predstavlja ključan korak ka zaštiti imovine građana od zloupotreba, dajući im efikasan mehanizam za zaštitu svojih prava. Njome je popunjena pravna praznina, čime se značajno unapređuje pravna sigurnost u privrednom poslovanju.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Aleksandra Gudžulić, advokat.

Lica koja po prvi put stiču određeno radno iskustvo, ili moraju da odrade staž u cilju polaganja stručnog ispita, mogu se radno angažovati na nekoliko načina. Zakonom o radu[1] regulisano je zapošljavanje pripravnika, kao i radno angažovanje lica na stručnom osposobljavanju i usavršavanju. Zakon o radu ne poznaje radne prakse, koje nisu regulisane aktuelnim radnim zakonodavstvom još od izmena i dopuna Zakona o radu 2014. godine, kada je ograničen domašaj stručnog osposobljavanja i usavršavanja. Svi ovi režimi rada imaju određene specifičnosti, koje rezultiraju u drastično različitom radnopravnom položaju angažovanih lica, u zavisnosti od ugovora koji zaključe sa poslodavcem.

Pripravnički radni odnos

Pripravnici se nalaze u radnom odnosu na određeno vreme. Samim tim, oni kao zaposleni ostvaruju sva prava koja su uređena Zakonom o radu, kao i drugim propisima. „Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom.“ (član 47. stav 1.). Položaj pripravnika je identičan kao položaj drugih zaposlenih (osim potencijalne razlike u osnovnoj zaradi, koja može iznositi najmanje 80% osnovne zarade lica koje obavlja identične poslove, a koje nije u režimu pripravništva). Samim tim, pripravnici ostvaruju pravo i na zaradu, naknadu troškova i ostala primanja, na identičan način kao ostali zaposleni, kao i pravo na ograničeno radno vreme, odmore i odsustva, kolektivna prava radnika. Pripravnicima teče staž penzijskog osiguranja.

Stručno osposobljavanje ili usavršavanje

Lica na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju nalaze se na radu van radnog odnosa. Ona potpisuju ugovor o stručnom osposobljavanju, koje podrazumeva radno angažovanje radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci (član 201. stav 1.). Ugovor o stručnom usavršavanju zaključuje se radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom (član 201. stav 2.).

Kao što se vidi, položaj lica na osposobljavanju ili usavršavanju, veoma je blizak pripravničkom kada je reč o svrsi učestvovanja u procesu rada. Međutim, lica koja rade po ovom ugovoru ne ostvaruju nijedno pravo po osnovu rada koje je regulisano Zakonom o radu automatski. Poslodavac može licu na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju da obezbedi novčanu naknadu i druga prava (član 201. stav 3.). Može, ali ne mora. Ova lica se samim tim nalaze u teškom položaju i naročitom riziku od radne eksploatacije. Sa druge strane, nije jasno zašto je ovaj ugovor opstao u zakonu kada je moguće takve situacije regulisati ugovorom o radu pripravnika. Budući da lica na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju nisu u radnom odnosu, ona svakako ne primaju zaradu – čak i kada se poslodavac odluči na isplatu naknade u skladu sa citiranim rešenjem, ono nema karakter zarade. Ovo podrazumeva da se na ova primanja ne primenjuju pravila o obračunu i strukturi zarade iz Zakona o radu, ne postoji minimalna cena rada (minimalna zarada), nema uvećanja zarade za prekovremeni rad ili rad noću, i slično. Isto se odnosi na sva ostala primanja i naknade troškova na koja pravo imaju zaposleni. Ali i na druga prava koja određuju kvalitet uslova rada, kao što su pravo na ograničeno radno vreme, odmore i odsustva, bilo koje od kolektivnih prava radnika. Ovim licima ne teče staž penzijskog osiguranja.

Radne prakse

Praktikanti nisu regulisani Zakonom o radu, niti bilo kojim drugim propisom. Praktikant je lice koje stiče svoja prva radna iskustva u određenom zanimanju, bez obzira na to da li je u pitanju prvo zaposlenje u stečenom stepenu kvalifikacija. Praktikant se dakle razlikuje od pripravnika, ali i od lica na stručnom osposobljavanju i usavršavanju (iako, kako je već napomenuto, nema prepreke da se svi ovi oblici rada objedine u proširenoj definiciji pripravnika). Lica na radnoj praksi mogu biti starija ili mlađa, formalnog obrazovanja za zanimanja na kojima rade, ili ne. Često se dešava da sa pojavom novih zanimanja ne postoji formalno obrazovanje - ovo se naročito odnosi na nova kreativna zanimanja koja se vrše pomoću informaciono-komunikacionih tehnologija. Praktikant može biti i lice koje se bavi nekim klasičnim zanimanjem, a koje želi da stekne određeno radno iskustvo bez obzira što mu ono nije potrebno za polaganje stručnog ispita, ili sticanje neke posebne kvalifikacije ili specijalizacije. Iako postoji potreba za regulisanjem ovog oblika rada, dosadašnji pokušaji da se reguliše uglavnom su se - dosta iracionalno - svodili na usvajanje posebnog zakona o radnim praksama, koji nije bio dovoljno kvalitetan i koji je u dve različite verzije povlačen iz procedure nakon obavljene javne rasprave.

Program „Moja prva plata“

Uredbom o programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plata“[2] u pravni sistem Srbije uveden je još jedan oblik radnog angažovanja lica bez prethodnog radnog iskustva. „Moja prva plata“ predstavlja jedinstven normativni poduhvat u kojem je podzakonskim aktom uveden potpuno novi režim rada, koji je u oštroj nesaglasnosti sa Zakonom o radu, kao i međunarodnim standardima rada na čije se poštovanje Republika Srbija obavezala. Između ostalog, trebalo bi pomenuti da se ovaj rad plaća niže od minimalne zarade, da nema ograničenja radnog vremena, ne postoji pravo na odmore i odsustva, da je lice u ovom režimu rada lišeno praktično svih prava po osnovu rada, dok je njegov rad za poslodavca besplatan jer naknadu i doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti plaća Nacionalna služba za zapošljavanje. U skladu sa ovim rešenjima, angažovanom licu ne teče staž penzijskog osiguranja.

Volontiranje

Nasuprot opisanim režimima rada, postoji o mogućnost volontiranja, koja je uređena posebnim Zakonom o volontiranju[3]. Prema ovom zakonu (član 2. stav 1.) volontiranje je organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi. Postoji i dugoročno volontiranje, ono koje je duže od 10 časova nedeljno, najkraće tri meseca bez prekida. Takođe, pod volontiranjem se neće smatrati vreme provedeno na stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili na praktičnom radu bez zasnivanja radnog odnosa, kao ni vreme provedeno u radu van radnog odnosa (član 3. tačke 1. i 2.). Jasno je pri tome da volontiranje ne može biti ni rad u radnom odnosu. Tako kako je volontiranje definisano, ima samo blage dodirne tačke u odnosu na radno pravo, pre svega zbog činjenice da volonter ulaže neki rad. Taj rad je međutim specifičan - on se ne vrši radi ostvarivanja zarade, nije vezan za sticanje profita, već je usmeren ka nekom kolektivnom, opštem dobru, dakle manifestuje se kao društveno koristan rad, u skladu sa zakonskom definicijom. Članom 8. Zakona o volontiranju izričito je zabranjena zloupotreba volontiranja u komercijalne svrhe: „Zabranjeno je organizovanje volontiranja u cilju sticanja dobiti. Zabranjeno je volontiranje kojim se zamenjuje rad koji obavljaju lica u skladu sa propisima o radu.“ Zbog toga na volontere nije ni moguće primeniti opšta pravila radnog prava, osim onih načela koja se nesumnjivo nameću prilikom svake vrste rada (zabrana prinudnog i robovskog rada, zabrana zloupotrebe dečijeg rada, i slično).

Volonter ima pravo na naknadu troškova volontiranja, odnosno u vezi sa volontiranjem, koji su izričito navedeni zakonom (član 10. stav 2.), za: radnu odeću i sredstva i opremu za ličnu zaštitu volontera; putovanja, smeštaj i ishranu volontera i drugih troškova koji nastanu u vezi sa izvršavanjem volonterskih usluga i aktivnosti; lekarske preglede obezbeđene za potrebe volontiranja; obuke za obavljanje volonterskih usluga i aktivnosti; premije osiguranja isplaćene za slučaj povrede ili profesionalne bolesti tokom volontiranja, odnosno novčane naknade u svrhu osiguranja od odgovornosti za štetu nastalu kod organizatora volontiranja ili trećeg lica; isplatu džeparca, kod dugoročnog volontiranja, čiji mesečni iznos ne može biti veći od 30% od neto iznosa minimalne mesečne zarade za puno radno vreme u Republici Srbiji.

Međutim, u zakonodavstvu se mogu naći i primeri „posebnog“ volontiranja koje je uređeno raznim propisima, a čija je nesaglasnost sa Zakonom o volontiranju evidentna. Primeri ovakvog volontiranja mogu se naročito pronaći u pravosuđu:

• Zakon o advokaturi[4]: uvode se takozvani „advokatski pripravnici volonteri“ (član 62.) na koje se shodno primenjuju odredbe o advokatskim pripravnicima, ali i posebni propisi o volonterskom radu. Ovim „pripravnicima“ su zakonom izričito uskraćeni pravo na zaradu i ostala prava iz radnog odnosa.
• Zakonom o uređenju sudova[5] članom 69. uređen je status „volontera“, još jednostavnije u odnosu na Zakon o advokaturi: „Diplomirani pravnik može biti primljen na obuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa (volonter).“ Osim što je sporna sa stanovišta uskraćivanja osnovnih prava radnika, kao i suprotna Zakonu o volontiranju, ova odredba je potpuno nedorečena na način da je nemoguće - osim ekstenzivnim tumačenjem postojeće norme - utvrditi radnopravni status ovih „volontera“.
• Zakonom o javnom tužilaštvu[6] u članu 137. je doslovce ponovljena odredba iz člana 69. Zakona o uređenju sudova, osim što je reč „sud“ zamenjena sa „javno tužilaštvo“ i promenjen je redosled reči u rečenici. Za ovo rešenje važi sve što je napisano za prethodno.

Nejasno je kako je moguće „volontirati“ u profitnim advokatskim kancelarijama, ili za potrebe rada sudova i javnih tužilaštva, budući da je to direktno kršenje citiranog člana 8. Zakona o volontiranju, i protivno prirodi volonterskog rada. Potrebno je ovakav režim rada nazvati drugačije, ili temeljno redefinisati pojam volontiranja. Po svemu sudeći druga opcija je trenutno realnija, budući da je postojalo nekoliko pokušaja pisanja novog zakona kojim bi se regulisalo volontiranje - za sada nijedan od njih nije odmakao dalje od radne verzije, niti je dospeo na javnu raspravu.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Mario Reljanović - Viši naučni saradnik - Institut za uporedno pravo u Beogradu

Preuzeto sa Otvorena vrata pravosuđa

[1] Sl. glasnik RS, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje.

[2] Sl. glasnik RS, br. 107/2020, 79/2021, 92/2022 i 83/2023.

[3] Sl. glasnik RS, br. 36/2010.

[4] Sl. glasnik RS, br. 31/2011 i 24/2012 – odluka US.

[5] Sl. glasnik RS, br. 10/2023.

[6] Sl. glasnik RS, br. 10/2023.

Tema trudničkog i porodiljskog odsustva u Srbiji često izaziva brojna pitanja – kada se otvara bolovanje, ko isplaćuje naknadu, kako se ona obračunava i da li su žene koje vode sopstveni biznis jednako zaštićene kao zaposlene.

Osnova za ostvarivanje prava iz ove oblasti nalazi se u:

• Zakonu o radu
• Zakonu o zdravstvenom osiguranju
• Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom

Ovi propisi uređuju otvaranje trudničkog bolovanja, isplatu naknada, dužinu porodiljskog odsustva I obračun zarade, ali njihova primena u praksi pokazuje da razlike između zaposlenih žena I preduzetnica I dalje postoje.

Kada se otvara trudničko bolovanje I ko ga plaća?

Trudničko bolovanje (privremena sprečenost za rad zbog komplikacija u trudnoći) otvara se na osnovu mišljenja ginekologa i potvrde lekarske komisije u bilo kom trenutku u kome se komplikacije jave.

Što se isplate bolovanja tiče, naknada se isplaćuje 100% i to:

• Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac
• Od 31. dana isplatu preuzima RFZO (Republički fond za zdravstveno osiguranje)

Cilj ovog prava je zaštita zdravlja žene i sprečavanje rizika u trudnoći usled obavljanja posla.

Kada počinje porodiljsko odsustvo i koliko traje?

Porodiljsko odsustvo može početi:

• Najranije 45 dana pre termina porođaja
• Obavezno 28 dana pre termina

Nakon porođaja, porodilja ima pravo na:

• 3 meseca porodiljskog odsustva, a zatim
• odsustvo radi nege deteta koje traje:

       12 meseci za prvo i drugo dete

       24 meseca za treće i svako naredno dete

Ova prava se prvenstveno odnose na žene koje su u radnom odnosu i prijavljene kod poslodavca.

Kako se računa isplata porodiljskog za zaposlene žene?

Naknada za porodiljsko bolovanje računa se na osnovu prosečne zarade u prethodnih 18 meseci.

Postupak izgleda ovako:

• Sabiraju se bruto zarade za poslednjih 18 meseci
• Dobijeni zbir se podeli sa 18
• Dobijeni iznos predstavlja mesečnu osnovicu za isplatu porodiljskog

Ako porodilja nije radila svih 18 meseci, sabiraju se stvarne zarade, ali se zbir i dalje deli sa 18 — što dovodi do manje isplate, iako je žena bila aktivno zaposlena kraći period.Ukoliko zaposlene žene imaju nedoumice u vezi sa obračunom ili sumnjaju da su im povređena prava, preporučljivo je da se obrate advokatu za radno pravo radi provere ispravnosti obračuna i zaštite svojih interesa.

Koja su prava mama preduzetnica i kako se vrši isplata porodiljskog?

Od 2024. godine, preduzetnice u Srbiji imaju pravo na isplatu naknade za vreme porodiljskog odsustva, ali se način obračuna razlikuje od zaposlenih.

Računanje izgleda ovako:

• Sabiraju se osnovice doprinosa na koje je preduzetnica plaćala poreze tokom poslednjih 18 meseci
• Zbir se podeli sa 18
• Dobijeni iznos se zatim deli sa 1,5 (zakonski koeficijent)

Zbog ovakvog načina obračuna, naknada za porodiljsko kod preduzetnica je često niža, iako uredno plaćaju doprinose.

Da li su preduzetnice diskriminisane?

Iako su izmene zakona donele određene pomake, mnoge preduzetnice i dalje ukazuju na probleme:

• Nemaju mogućnost da angažuju zamenu tokom odsustva
• Ako obustave delatnost – primaju punu naknadu, ali im se ne obračunava radni staž
• Ako nastave da rade – primaju 50% naknade i same plaćaju doprinose
• Naknade su niže zbog zakonskog koeficijenta
• Porodiljsko se otvara od dana porođaja, ne pre

Ovakav sistem i dalje stvara osećaj nepravde i nejednakosti, jer preduzetnice snose veći finansijski i organizacioni teret.

Potreba za jednakom zaštitom svih mama

I zaposlene žene i preduzetnice imaju zakonsko pravo na naknadu tokom trudnoće i porodiljskog odsustva, ali u praksi postoje razlike.

Zaposlene žene uživaju veću sigurnost i kontinuitet primanja, dok preduzetnice i dalje trpe finansijski i administrativni pritisak. Da bi se postigla prava jednakost, potrebno je dalje unapređivati zakonodavni okvir i obezbediti da svaka majka – bez obzira da li je zaposlena ili preduzetnica – ima pravo na jednaku isplatu porodiljskog i stabilnu finansijsku podršku tokom najvažnijeg perioda u životu.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Irina Krezović, advokat - partner u Advokatskoj kancelariji Tomić - Krezović

Zaštita logoa kroz registraciju žiga predstavlja ključan korak za svako fizičko ili pravno lice koje želi da obezbedi isključivo pravo korišćenja svog vizuelnog identiteta. U Srbiji je za ovaj postupak nadležan Zavod za intelektualnu svojinu (ZIS), sa sedištem u Beogradu (Kneginje Ljubice 5).

Korak 1 – Popunjavanje zahteva

Postupak započinje podnošenjem zahteva za priznanje žiga. Formular možete dobiti u prostorijama Zavoda ili preuzeti preko zvaničnog sajta, na sledećem linku: https://www.zis.gov.rs/uputstva-i-obrasci/?cat=zig (Захтев за признање жига – MS Word Образац Ж-1).

Zahtev popunjavate na računaru, u Word-u a zatim ga štampate (u 2 primerka).

Obrazac izgleda ovako:

Polja obrasca

• Podnosilac prijave (obavezno popuniti)

Ovde se unose podaci o osobi ili firmi koja traži registraciju žiga.

Ako je fizičko lice: ime i prezime, adresa stanovanja, poštanski broj, mesto, država, telefon i e-mail.

Ako je pravno lice: puno poslovno ime (kako stoji u APR-u), adresa sedišta, poštanski broj, mesto, država, telefon i e-mail.

• Punomoćnik

Popunjava se samo ako koristite zastupnika (npr. advokata ili ovlašćenog zastupnika pred Zavodom).

Ako ga nemate, ovo polje ostaje prazno.

Ako postoji, unose se isti podaci kao za podnosioca (ime, adresa, kontakt).

• Zajednički predstavnik

Popunjava se samo ako ima više podnosilaca prijave (npr. dva suvlasnika firme ili više fizičkih lica).

U tom slučaju jedan od njih se određuje kao zajednički predstavnik i upisuju se njegovi kontakt podaci.

Ako ste jedini podnosilac – ovo ostaje prazno.

• Prijava se podnosi za (upišite X)

Ovo je jedno od najvažnijih polja jer određuje vrstu zaštite. Ima dva nivoa odluke:

Vrsta žiga

• Individualni žig: najčešći slučaj. Žig pripada jednom nosiocu (fizičkom ili pravnom licu).
• Kolektivni žig: koristi ga više lica, ali pod zajedničkim pravilima (npr. udruženja, zadruge).
• Žig garancije: koristi se za potvrdu određenih karakteristika robe/usluga (npr. kvaliteta).

Za većinu firmi i pojedinaca označava se individualni žig.

Vrsta znaka

• Verbalni znak (reč): štiti samu reč ili kombinaciju reči, bez obzira na izgled (font, boju).
• Grafički znak; boju, kombinaciju boja: štiti znak baš onako kako izgleda (logo, boje, oblik).
• Kombinovani znak: štiti i reč i grafiku zajedno. Ako se reč koristi i u drugom obliku, i dalje je zaštićena.
• Trodimenzionalni znak: zaštita oblika proizvoda ili pakovanja.
• Druga vrsta znaka: koristi se ako znak nije uobičajen (npr. zvučni znak, hologram).

Izgled znaka:

Ubacite Vaš žig u ovo polje.

• Naznačenje boja

Ovde se navode boje koje čine znak.

Ako je znak u boji, upisujete tačne nazive boja (npr. „zelena, plava“).

Ako znak nije u boji (crno-beli logo ili samo reč), polje može ostati prazno.

• Transliteracija znaka

Popunjava se samo ako je znak ili deo znaka napisan pismom koje nije latinično ili ćirilično (npr. kineski znakovi, arapsko pismo).

• Prevod znaka

Popunjava se ako znak sadrži reč u stranom jeziku, pa se daje prevod na srpski.

• Opis znaka

Ovo polje služi da ukratko objasnite šta se nalazi na znaku.

Ako ima grafičkih elemenata (npr. krug, ikona, slika), opisuje se i to.

Opis treba da bude jasan i precizan, ali ne predugačak.

• Zaokružiti brojeve klasa robe i usluga prema Ničanskoj klasifikaciji:

Ovde “boldovati” klase koje se odnose na Vaš žig.

• Zatraženo pravo prvenstva i osnov:

Šta znači pravo prvenstva?

Pravo prvenstva je mogućnost da se pozovete na raniju prijavu žiga (u Srbiji ili inostranstvu), kako bi Vaša nova prijava imala isti datum prvenstva. To je važno jer datum prvenstva određuje ko ima prednost ako dva lica prijave sličan ili identičan znak.

Kada se popunjava Polje 10?

Popunjava se samo ako tražite pravo prvenstva.

Ako nemate raniju prijavu na koju bi se pozvao, polje ostaje prazno.

Na osnovu čega ste tražili prvenstvo?

• Na osnovu ranije prijave u inostranstvu

Ako ste već prijavili žig u drugoj zemlji članici Pariskog konvencije ili TRIPS-a, možete da u roku od 6 meseci od tog datuma tražiti priznanje istog datuma i u Srbiji.

U tom slučaju upisujete podatke o ranijoj prijavi (broj, datum, zemlja).

• Na osnovu izlaganja na sajmu

Ako je znak prvi put upotrebljen na međunarodnom sajmu, može se tražiti prvenstvo od tog datuma.

• Plaćene takse:

Koje takse postoje?

U obrascu su predviđene tri stavke:

• Osnovna taksa

Ovo je obavezna i uvek se plaća. (19,990 dinara, dana 24. juna 2025. godine).

Obuhvata prijavu žiga za tri klase robe ili usluga.

• Taksa za dodatne klase

Ako prijavljujete više od tri klase, plaća se doplata za svaku dodatnu klasu.

• Taksa za grafičko rešenje

Plaća se ako žig ima grafički element (logo, boje, oblik). (3,990 dinara, dana 24. juna 2025. godine)

Ako je prijava samo verbalni žig (reč), ova taksa se ne plaća.

Na kraju se sabira i upisuje ukupno.

Uz formular, podnesite i spisak roba i usluga po klasama (poseban dokument). Spisak klasa mora biti jasan i precizan, jer obim zaštite zavisi upravo od toga kako su robe i usluge navedene.

Zavod preporučuje korišćenje pojmova iz zvanične Liste roba i usluga ili MGS Manager aplikacije na njihovom sajtu ili na sledećem linku: 

https://webaccess.wipo.int/mgs/index.jsp?lang=sr

Takođe, vaš žig morate da štampate u dva primerka (veličine   8 x 8 cm) I da priložite uz zahtev.  

Korak 2 – Plaćanje takes

Popunite uplatnicu:

Primalac: Zavod za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5, Beograd

Uplatilac: (Vaše ime i prezime i adresa)

Svrha uplate: Administrativna taksa

Račun primaoca: 840-0000030880845-62

Model: 97

Poziv na broj: 2801864040

Iznos: 23,900.00 RSD (ovo je iznos ukoliko odaberete do 3 klase, nakon toga se doplaćuje) (dana 24. juna 2025)

Provizija banke: 275.10 RSD (dana 24. juna 2025)

Ukupno plaćeno: 24,175.10 RSD (dana 24. juna 2025)

Datum uplate: (upišite datum kada podnosite zahtev)

Dokaz o uplati (uplatnica) obavezno se prilaže uz zahtev.

Korak 3 – Podnošenje prijave

Prijavu za zaštitu žiga možete podneti:

• Lično u pisarnici Zavoda za intelektualnu svojinu (Kneginje Ljubice 5, Beograd). – Ovaj način podnošenja prijave je najbolji jer zaposleni u Zavodu Vam mogu, u slučaju nedoumica, pomoći oko popunjavanja formulara i pružiti sve potrebne informacije.
• Poštom – šalje se preporučeno, sa svim prilozima (popunjen zahtev u dva primerka, grafički prikaz znaka u 2 primerka (8 x 8 cm), dokaz o uplati, spisak roba/usluga po klasama).

Napomena:

Podnošenje zahteva i plaćanje možete obaviti i onlajn

Elektronski (onlajn) – preko portala eZIP (e-prijave) koji Zavod ima, na sledećem linku: https://www.zis.gov.rs/e-prijava/?utm_source=chatgpt.com. Za to je potreban kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis).

Korak 4 – Pregled prijave

Zavod najpre vrši formalni pregled – proverava da li su svi podaci uneti i da li je taksa plaćena. Nakon toga sledi sadržinski pregled, kojim se utvrđuje da li znak može biti registrovan (npr. da nije suviše opšti, da se ne poklapa sa već postojećim žigom, da nije obmanjujući).

Korak 5 – Objavljivanje i prigovori

Ako prijava ispunjava uslove, žig se objavljuje u Službenom glasniku Zavoda. U roku predviđenom zakonom treća lica mogu uložiti prigovor.

Korak 6 – Registracija i važenje žiga

Ukoliko nema osnovanih prigovora, Zavod donosi rešenje o registraciji i upisuje žig u Registar žigova. Od tog trenutka nosilac stiče isključivo pravo korišćenja znaka.

Zaštita traje 10 godina od datuma podnošenja prijave, uz mogućnost neograničenog obnavljanja na nove periode od po 10 godina.

Zašto registrovati logo?

Registracija logoa pruža pravnu sigurnost – vlasnik može sprečiti neovlašćeno korišćenje znaka od strane drugih lica, zaštititi svoj brend i povećati vrednost poslovanja. U praksi, registrovan žig često predstavlja jedno od najvrednijih nematerijalnih dobara kompanije.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Milena Šović, AI Implementation Specialist & Content Trainer

Autorsko pravo u Srbiji nastaje samim stvaranjem dela i autor ga uživa bez posebne registracije. Ipak, evidentiranje i deponovanje u Zavodu za intelektualnu svojinu (ZIS) pruža dodatnu pravnu sigurnost jer služi kao zvaničan dokaz autorstva i znatno olakšava ostvarivanje prava u slučaju spora.

Ovaj postupak se odnosi na različite vrste dela – književna i naučna dela, muzička i scenska dela, likovna i fotografska dela, računarske programe i baze podataka, kao i druga originalna autorska ostvarenja.

Evidenciju i deponovanje autorskih dela obavlja Zavod za intelektualnu svojinu, sa sedištem u Beogradu, Kneginje Ljubice 5.

Korak 1 – Popunjavanje zahteva

Postupak započinje podnošenjem zahteva za zaštitu autorskih prava. Formular možete dobiti u prostorijama Zavoda ili preuzeti preko zvaničnog sajta, na sledećem linku: https://www.zis.gov.rs/uputstva-i-obrasci/?cat=autorska-i-srodna-prava (Захтев за уношење у евиденцију и депоновање ауторских дела Образац А-1).

Zahtev popunjavate na računaru, u Word-u a zatim ga štampate.

Obrazac izgleda ovako:

Polja obrasca:

• Podnosilac

Ako je fizičko lice: upisuje se ime i prezime, adresa prebivališta, državljanstvo, broj telefona i e-mail.

Ako je pravno lice: unosi se poslovno ime i sedište, telefon i e-mail.

Ovo polje je obavezno, jer definiše ko podnosi zahtev.

• Pseudonim ili znak autora

Popunjava se samo ako autor u javnosti koristi pseudonim ili poseban znak.

Ako autor nastupa pod punim imenom, polje se ostavlja prazno.

• Punomoćnik

Ako prijavu podnosi zastupnik (npr. advokat), upisuju se njegovi podaci.

Uz zahtev se obavezno prilaže punomoćje potpisano od strane autora ili nosioca prava.

Ako autor lično podnosi zahtev, ovo polje se ne popunjava.

• Naslov autorskog dela

Navodi se puni naslov dela ili alternativni naslov pod kojim se delo može identifikovati.

Obavezno polje, jer se time delo razlikuje od drugih.

• Delo prerade

Popunjava se samo ako prijavljujete preradu tuđeg dela (npr. prevod, adaptacija).

Potrebno je navesti podatke o izvornom delu i autoru.

Ako nije delo prerade, ostavite prazno

• Vrsta dela

Upisuje se kategorija dela: književno, muzičko, likovno, dramsko, filmsko, računarski program, baza podataka i sl.

Obavezno polje, jer određuje pravnu prirodu dela.

• Forma zapisa

Precizira se u kom obliku se delo dostavlja: štampani tekst, optički disk, USB, audio zapis, fotografija i sl.

Ovo je obavezno jer Zavod mora da ima primerak dela u odgovarajućem formatu.

• Podaci o autoru

Popunjava se ako autor nije isti kao podnosilac (npr. ako prijavu podnosi izdavač ili poslodavac).

Ako je autor preminuo, navodi se godina smrti.

Ako je delo anonimno, to se posebno označava.

Ukoliko je podnosilac zahteva I autor, ovo polje ostavite prazno.

• Radni odnos

Označava se da li je delo nastalo u okviru radnog odnosa.

Ako jeste, navodi se poslodavac i osnov po kojem podnosilac polaže pravo.

Ako nije, ostavite prazno

• Način korišćenja

Navodi se kako se delo koristi ili će se koristiti (npr. objavljivanje knjige, izvođenje muzike, komercijalna distribucija softvera).

Polje nije obavezno, ali daje dodatni kontekst.

• Potpis podnosioca

Ako je podnosilac fizičko lice, prijavu potpisuje lično.

Ako je podnosilac pravno lice, potpis stavlja zastupnik ili ovlašćeno lice.

Ovo polje je obavezno, jer potvrđuje validnost prijave.

Uz obrazac A-1 obavezno se dostavlja:

• potpisan primerak autorskog dela (štampani ili na odgovarajućem nosaču, npr. CD, DVD, USB),
• opis dela ako se podnosi na optičkom disku,
• pravni osnov za podnošenje (ako podnosilac nije autor),
• izjava o zajedničkom predstavniku (ako ima više nosilaca prava),
• punomoćje (ako postoji punomoćnik),
• dokaz o uplati administrativne takse.

Korak 2 – Plaćanje takse

Popunite uplatnicu:

Primalac: Zavod za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5, Beograd

Uplatilac: (Vaše ime i prezime i adresa)

Svrha uplate: Deponovanje autorskog dela

Račun primaoca: 840-0000030880845-62

Model: 97

Poziv na broj: 2801864040

Iznos: 4,960.00 RSD

Provizija banke: 84.80 RSD (dana 23. juna 2025)

Ukupno plaćeno: 5,044.80 RSD (dana 23. juna 2025)

Datum uplate: (upišite datum kada podnosite zahtev)

Dokaz o uplati (uplatnica) obavezno se prilaže uz zahtev.

Korak 3 – Podnošenje prijave

Prijava se može predati:

• Lično u pisarnici Zavoda za intelektualnu svojinu (Kneginje Ljubice 5, Beograd). – Ovaj način podnošenja prijave je najbolji jer zaposleni u Zavodu Vam mogu, u slučaju nedoumica, pomoći oko popunjavanja formulara i pružiti sve potrebne informacije.
• Poštom – šalje se preporučeno, sa svim prilozima.

Napomena:

Podnošenje zahteva i plaćanje možete obaviti i onlajn

Elektronski (onlajn) – preko portala eZIP (e-prijave) koji Zavod ima, na sledećem linku: https://www.zis.gov.rs/e-prijava/?utm_source=chatgpt.com. Za to je potreban kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis).

Korak 4 – Potvrda o deponovanju

Nakon prijema i obrade, Zavod izdaje potvrdu o unošenju dela u evidenciju i deponovanju primerka. Ova potvrda služi kao dokaz autorstva i olakšava ostvarivanje prava u slučaju spora.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Milena Šović, AI Implementation Specialist & Content Trainer

Uvod

Shodno odredbama člana 150. Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019, 92/2023 - autentično tumačenje i 29/2025 - odluka US), zdravstveni radnik, u zavisnosti od nivoa i vrste obrazovanja koje poseduje, može biti doktor medicine, doktor stomatologije, doktor dentalne medicine, diplomirani farmaceut, magistar farmacije, magistar farmacije - medicinski biohemičar, medicinska sestra - tehničar, odnosno drugo lice sa završenom odgovarajućom visokom, višom, odnosno srednjom školom zdravstvene struke.

Pored  opših uslova koji su predviđeni Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 – aut. tum.), Zakon o zdravstvenoj zaštiti kao poseban zakon, propisuje i druge, posebne uslove koji su neophodni za obavljanje poslova iz oblasti zdravstvene delatnosti. Takvi uslovi obuhvataju i postojanje važeće licence. Dakle, zdravstveni radnik može obavljati zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi[1] ako je, između ostalog, dobio odnosno obnovio licencu.

S druge strane, zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, može obavljati zdravstvenu delatnost samo ako ispunjava propisane uslove, što između ostalog, podrazumeva da u radnom odnosu na neodređeno vreme, ima propisanu vrstu i broj zdravstvenih radnika sa licencom.

Licenca je javna isprava kojom se dokazuje stručna osposobljenost zdravstvenog radnika za samostalno obavljanje zdravstvene delatnosti. Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence zdravstvenim radnicima jeste postupak koji sprovodi nadležna komora zdravstvenih radnika. U Republici Srbiji postoji pet komora zdravstvenih radnika: Lekarska komora Srbije, Stomatološka komora Srbije, Farmaceutska komora Srbije, Komora biohemičara Srbije i Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.

Postupak izdavanja, obnavljanja i oduzimanja licence zdravstvenim radnicima uređen  je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Pravilnikom o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika ("Sl. glasnik RS", br. 76/2022, u daljem tekstu: Važeći Pravilnik), pri čemu je  od značaja i Pravilnik o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike ("Sl. glasnik RS", br. 17/2022) kojim je propisano šta se podrazumeva pod kontinuiranom edukacijom kao i vrednovanje iste.  Na postupak obnavljanja licenci  još uvek se primenjuju i odredbe Pravilnika o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika („Sl. glasnik RS“ br. 119/2007, 23/2009, 40/2010, i 102/2015, u daljem tekstu: Prethodni Pravilnik) u pogledu ispunjenja uslova za obnavljanje licence za period do 14.07.2022. godine (kada su u pitanju linence koje se izdaju, odnosno obnavljaju na period od sedam godina), s obzirom na to da Važeći Pravilnik nema povratno dejstvo, kao i Pravilnika o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike („Sl. glasnik RS“ br. бр. 2/2011, 23/2016 и 31/2018).

Od značaja je napomenuti da se zdravstvenim radnicima licenca izdaje, odnosno obnavlja na period od sedam godina, s tim što izuzetak  predstavljaju zdravstveni radnici preko 70 godina starosti kojima se ista izdaje, odnosno obnavlja na period od godinu dana.

Podnošenje zahteva za obnavljanje licence

Nakon isteka perioda važenja licence,  zdravstvenom radniku se, po propisanom postupku, ista obnavlja.

Zdravstveni radnik podnosi nadležnoj komori zahtev za obnavljanje licence najkasnije 60 dana pre isteka roka na koji je licenca izdata, odnosno obnovljena.

Uz zahtev za obnavljanje licence, zdravstveni radnik dostavlja fotokopiju lične karte (odnosno očitanu ličnu kartu), fotokopiju dokaza o uplati naknade za  obnavljanje licence i dokaz o kontinuiranoj edukaciji koja je sprovedena u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike ("Sl. glasnik RS", br. 76/2022), odnosno Pravilnikom o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike („Sl. glasnik RS“ br. бр. 2/2011, 23/2016 и 31/2018) za kontinuirane edukacije koje su sprovedene zaključno sa 18.02.2022. godine, s obzirom na to da je važeći Pravilnik stupio na snagu 19.02.2022. godine.

Međutim, nadležna komora zdravstvenih radnika može da utvrdi postojanje dokaza koji se odnose na kontinuiranu edukaciju i na osnovu podataka iz sopstvene elektronske evidencije.

Zdravstveni radnik, korisnik starosne penzije, pored navedene dokumetacije, za obnavljanje licence dostavlja i overenu fotokopiju rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o sticanju prava na starosnu penziju, kao i dokaz o opštoj zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje zdravstvene delatnosti, ne starije od šest meseci. Naravno, s obzirom  na to da se korisniku starosne penzije licenca obnavlja na svakih godinu dana, isti dostavlja dokaze o sprovođenju kontinuirane edukacije samo za period  važenja  licence u skladu sa Važećim Pravilnikom.  

Nadležna komora pribavlja, po službenoj dužnosti, od nadležnog organa, kao jedan od uslova za obnavljanje licence, dokaz da zdravstveni radnik pravnosnažnom sudskom odlukom nije osuđen za umišljajno krivično delo na kaznu zatvora od jedne godine ili težu kaznu, niti na kaznu zatvora za krivično delo protiv zdravlja ljudi, odnosno da mu pravnosnažnom sudskom odlukom nije izrečena mera bezbednosti u skladu sa Krivičnim zakonikom ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024), i to: obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, obavezno lečenje narkomana, obavezno lečenje alkoholičara, odnosno zabranu vršenja poziva, delatnosti i dužnosti zbog koje ne može obavljati zdravstvenu delatnost.

Uslovi za obnavljanje licence

Shodno odredbama Važećeg Pravilnika, zdravstvenom radniku se može obnoviti licenca ako je u periodu važenja licence, u postupku kontinuirane edukacije stekao 140 bodova kroz sadržaj akreditovanih programa kontinuirane edukacije, vezano za profesionalnu delatnost koju obavlja, a za koju se obnavlja licenca, pri čemu broj sakupljenih bodova u jednoj godini trajanja licence ne može biti manji od deset, dok se  zdravstvenom radniku preko 70 godina starosti (kome je licenca izdata na period od godinu dana), licenca može obnoviti ako je u periodu njenog važenja, stekao 20 bodova u postupku kontinuirane edukacije. Ove uslove su dužni da ispune i oni zdravstveni radnici koji nisu u radnom odnosu. Bodovi koji se stečeni  u postupku kontinuirane edukacije ne mogu prenositi iz jedne licencne godine u drugu. Imajući u vidu navedeno, moguće je da je zdravstveni radnik u toku licencnog perioda stekao 140 bodova ili više, ali da nije ispunio uslov za obnavljanje licence. To će biti slučaj ako u toku licencnog perioda od sedam godina, zdravstveni radnik u toku jedne od licencnih godina (ili više licencnih godina) nije stekao minimum deset bodova, iako je u drugim licencnim godinama stekao znatno veći broj bodova od onih koji su neophodni za obnavljanje licence.

Međutim, do 14.07.2022. godine, do kada je bio na snazi Prethodni Pravilnik, zdravstveni radnici za period nezaposlenosti nisu bili u obavezi da sakupljaju bodove za kontinuiranu edukaciju. U pogledu uslova za obnavljanje licence, to je bila osnovna razlika između navedenih pravilnika.  Pored toga, prema Prethodnom Pravilniku, nezaposleni zdravstveni radnik je bio dužan da nadležnoj komori zdravstvenih radnika dostavi potvrdu izdatu od strane zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, da je najmanje 50% od dana izdavanja licence radio u oblasti zdravstvene delatnosti za koju ima licencu.

Treba reći, da se za ispunjenost uslova, počev od 15.07.2022. godine, primenjuju oni uslovi koji su propisani Važećim Pravilnikom, s obzirom na to da isti nema povratno dejstvo. Naravno, ovo se odnosi na obnavljanje licenci koje se izdaju, odnosno obnavljaju na period od sedam godina, što je pravilo (kao što je već navedeno, izuzetak su licence koje se izdaju, odnosno obnavljaju korisnicima starosne penzije na period od godinu dana).

Ukupan broj od 140 bodova, odnosno 20 bodova za zdravstvene radnike preko 70 godina starosti, mora biti skupljen iz više različitih akreditovanih programa kontinuirane edukacije.

Pod kontinuiranom edukacijom zdravstvenih radnika, u smislu Pravilnika o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike, podrazumeva se: 1) aktivno i pasivno učešće na stručnim sastancima, seminarima, simpozijumima, kursevima i kongresima; 2) aktivno i pasivno učešće na stručnim sastancima, seminarima, simpozijumima i kongresima koji se održavaju online putem video prenosa ili telekonferencijski; 3) objavljivanje, recenzija i uređivanje članaka u stručnim i naučnim časopisima, knjigama, odnosno publikacijama; 4) rešavanje testova, studijski boravak; i 5) usavršavanje u okviru poslediplomskih studija i zdravstvenih specijalizacija.

Vrednovanje programa kontinuirane edukacije vrši se u skladu sa članom 11. navedenog Pravilnika.  

Izuzetno, zdravstvenom radniku kome je u skladu sa propisima koji uređuju oblast rada utvrđeno mirovanje radnog odnosa, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili privremena sprečenost za rad u periodu do šest meseci kumulativno u toku licencne godine, period važenja licence ostaje nepromenjen, a u postupku obnavljanja licence potrebno je da u toj licencnoj godini stekne najmanje deset bodova u postupku kontinuirane edukacije. Ukoliko je navedeno mirovanje, odsustvo ili privremena sprečenost za rad  nastupila u periodu dužem od šest meseci kumulativno u toku licencne godine, period važenja licence ostaje nepromenjen, a u postupku obnavljanja licence smatra se da je u toj licencnoj godini, zdravstveni radnik stekao dovoljan broj bodova za obnavljanje licence, nezavisno od stvarno stečenih bodova. Naravno, zdravstveni radnik podnosi nadležnoj komori dokaze o nastupanju navedenih okolnosti. Međutim, postojanja takvih okolnosti ne oslobađa zdravstvenog radnika  dužnosti da nadležnoj komori zdravstvenih radnika blagovremeno podnese zahtev za obnavljanje licence.

Odredbe Važećeg Pravilnika ne stvaraju nedoumice kada su u pitanju uslovi za obnavljanje licence. Međutim, kada je u pitanju primena odredaba Prethodnog Pravilnika prilikom obnavljanja licence,  može se kao sporno postaviti pitanje koje uslove  u pogledu kontinuirane edukacije treba da ispuni zdravstveni radnik koji je u toku jedne licencne godine samo jedan period proveo u radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi? U takvom slučaju, trebalo bi shodno primeniti odredbe koje se odnose na mirovanje radnog odnosa, tako da bi zdravstveni radnik, koji je, u toku licencne godine, bio nezaposlen do šest meseci bio u obavezi da stekne minimum 10 bodova, dok u slučaju nezaposlenosti od 6 meseci i duže, isti ne bi bio u obavezi da u toj licencnoj godini ima ostvarene bodove.

Polaganje licencnog ispita

Zdravstveni radnik koji ne ispunjava  propisane uslove za obnavljanje licence, dužan je da podnese zahtev za polaganje licencnog ispita nadležnoj komori, u roku od 60 dana pre isteka licencnog perioda.

Važećim Pravilnikom je propisano da komisiju za polaganje licencnog ispita obrazuje direktor nadležne komore. Komisija je sastavljena od tri člana od kojih je jedan član iz Ministarstva zdravlja. Članovi Komisije moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme kao i kandidat koji polaže licencni ispit. Navedeni pravilnik ne sadrži odredbe kojima se uređuju druga pitanja u vezi polaganja licencnog ispita, već je njihovo uređivanje prepušteno komorama zdravstvenih radnika.

Odlučivanje o podnetom zahtevu za obnavljanje licence

Rok u kome nadležna komora donosi rešenje o obnavljanju licence nije propisan Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, Zakonom o komorama zdravstvenih radnika ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 99/2010 i 70/2017 - odluka US), niti Važećim Pravilnikom. Međutim, s obzirom da nadležna komora o izdavanju, obnavljanju i oduzimanju licence odlučuje u upravnom postupku, polazeći od člana 145. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US) proizilazi da je ista dužna da donese rešenje  u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka.

U postupku odlučivanja o zahtevu za obnavljanje licence nadležna komora je dužna da po službenoj dužnosti utvrdi da nije nastupio neki od razloga za oduzimanje licence utvrđenih članom 185. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. U slučaju da se utvrdi   da je nastupio   neki od propisanih razloga za oduzimanje licence, nadležna komora zdravstvenih radnika neće zdravstvenom radniku obnoviti licencu.

Međutim, nadležna komora će  obnoviti licencu zdravstvenom radniku nakon brisanja osude u skladu sa Krivičnim zakonikom, odnosno nakon isteka mere bezbednosti koja mu je izrečena i to nakon što takav zdravstveni radnik podnese zahtev za  obnavljanje licence, pri čemu mora da ispuni gore navedene uslove u pogledu sticanja bodova, odnosno polaganja licencnog ispita.

U postupku  odlučivanja o zahtevu za obnavljanje licence, rešenje donosi direktor nadležne komore.

U slučaju da zdravstveni radnik ne ispunjava uslove za obnavljanje licence  nadležna komora, odnosno njen direktor, deneće rešenje kojim se odbija zahtev za obnavljanje licence.

Ako je zahtev zdravstvenog radnika neuredan, odnosno ako ima nedostatke koji sprečavaju nadležnu komoru zdravstvenih radnika da postupa po njemu, ako je nerazumljiv ili nije potpun, direktor nadležne komore će, u skladu sa članom 59. Zakona o opštem upravnom postupku, u roku od osam dana od prijema  zahteva obavestiti zdravstvenog radnika - podnosioca na koji način bi trebalo da uredi isti i to u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi zahtev u roku. Ako zdravstveni radnik ne postupi na navedeni način, nadležna komora će rešenjem odbaciti zahtev. S druge strane, ako  zdravstveni radnik uredi zahtev, smatra se da je isti od početka bio uredan. Nadležna komora će odbaciti zahtev i ukoliko isti nije  podnet u roku, u skladu sa čl. 92. st. 1. tač. 4) Zakona o opštem upravnom postupku.

Pravni lekovi

Protiv rešenja nadležne komore, zdravstveni radnik koji nije zadovoljan istim, može, u skladu sa članom 181. stav 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti,  izjaviti žalbu ministru  nadležnom za poslove zdravlja, pri čemu žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Navedena žalba se, u skladu sa članom 153. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku,  podnosi u u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba se predaje nadležnoj komori zdravstvenih radnika za ministra nadležnog za poslove zdravlja.

Ako  nadležna komora, iz zakonom propisanih razloga, ne odbaci žalbu ili ne poništi pobijano rešenje,   niti udovolji žalbenom zahtevu, istu prosleđuje  ministru zdravlja u roku od 15 dana od prijema. Uz žalbu, nadležna komora zdravstvenih radnika prilaže spise predmeta kao i odgovor  iste na žalbu, u kome je nadležna komora dužna da oceni sve navode žalbe.

Ministar nadležan za poslove zdravlja može  da odbaci žalbu  (nije blagovremena, nije dozvoljena, koju je izjavilo neovlašćeno lice ili koja nije uređena u roku koji je odredla nadležna komora) može odbiti žalbu, poništiti rešenje u celini ili delimično i sam odlučiti o upravnoj stvari, poništiti rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, ili ga izmeniti.

Rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje se bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba. Rešenje ministra nadležnog za poslove zdravlja je konačno. Protiv istog se može pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom u roku od 30 dana od dana prijema.

Pravne posledice neobnavljanja licence

Zdravstveni radnik koji ne obnovi licencu ne može obavljati zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi.  

O neobnovljenoj licenci, nadležna komora zdravstvenih radnika odmah, a najkasnije u roku od 24 sata, obaveštava zdravstvenu inspekciju, organizaciju obaveznog zdravstvenog osiguranja i poslodavca zdravstvenog radnika kojem licenca nije obnovljena.

Bitno je navesti da je zdravstveni inspektor ovlašćen da, u vršenju inspekcijskog nadzora, zabrani obavljanje zdravstvene delatnosti zdravstvenom radniku koji nije obnovio licencu.

Što se tiče farmaceutske inspekcije čije je postojanje predviđeno odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ona do sada nije konstituisana, tako da njene  nadležnosti, između ostalog i one koji se tiču neobnavljanja licence diplomiranih farmaceuta, odnosno magistara farmacije, vrši zdravstvena inspekcija.

Najzad, ukoliko osnivač privatne prakse ne obnovi licencu, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja donosi rešenje o zabrani obavljanja zdravstvene delatnosti u privatnoj praksi.

Na kraju, trebalo bi analizirati i suštinski najvažnije pitanje  za zaposlenog zdravstevnog radnika  koji ne obnovi licencu, odnosno da li takvom zdravstvenom radniku prestaje radni odnos u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi?

Prema odredbi člana 176. stav 1. tačka 2) Zakona o radu, zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, ako mu je po odredbama zakona, odnosno po pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne presude. Međutim, kao što je već navedeno, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, kao posebnim zakonom, je propisano da  žalba na prvostepeno rešenje ne odlaže izvršenje rešenja, tako da suštinski, zaposleni kome nije obnovljena licenca ne ispunjava uslove za obavljanje poslova iz oblasti zdravstvene delatnosti. Dakle, zaposlenom zdravstvenom radniku će prestatiti radni odnos ako ne obnovi licencu, pod uslovom da mu poslodavac ne može obezbediti obavljanje drugih poslova.

Imajući u vidu deficitarnost broja zdravstvenih radnika, ne samo u Republici Srbiji, u slučajevima kada zdravstveni radnik ne ispunjava uslove za obnavljanje licence, niti mu se kod poslodavca  može omogućiti obavljanje drugih poslova, trebalo bi razmisliti o opciji da se istom odobri korišćenje neplaćenog odsustva za vreme  dok ne položi licencni ispit. Naravno, prethodno je neophodno da takav zdravstveni radnik podnese poslodavcu (zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi) zahtev za odobrenje plaćenog odsustva pre isteka roka važenja licence, te da ispuni uslove koji su propisani kod poslodavca u pogledu odobravanja istog. 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Ivan Krneta, advokat

[1] Zdravstvena ustanova se može osnovati sredstvima u javnoj ili privatnoj svojini, u skladu sa zakonom. Zdravstvena ustanova se može osnovati kao: 1) dom zdravlja; 2) zdravstvena ustanova poliklinika; 3) apotekarska ustanova; 4) bolnica (opšta i specijalna); 5) zdravstveni centar; 6) zavod; 7) zavod za javno zdravlje; 8) klinika; 9) institut; 10) kliničko-bolnički centar; 11) univerzitetski klinički centar; 12) vojna zdravstvena ustanova ili sanitetska jedinica i ustanova u Vojsci Srbije, u skladu sa posebnim zakonom. Privatna praksa se može osnovati kao: 1) lekarska ordinacija (opšta, specijalistička i užespecijalistička); 2) ordinacija dentalne medicine (opšta i specijalistička); 3) poliklinika; 4) laboratorija (za biohemiju sa hematologijom i imunohemijom, mikrobiologiju sa virusologijom, patohistologiju sa citologijom); 5) apoteka privatna praksa; 6) ambulanta (za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju); 7) laboratorija za zubnu tehniku.

Umesto uvoda

Ako se uporno piše o nekoj temi, govori u medijima, ističu primedbe na zakonsku regulativu, očekivano je da se izvrši bilo kakva promena, kada je već dijagnostikovan problem. Međutim, promene izostaju, a situacija se nastavlja, a možda čak i pogoršava.

Ugovor o „pp poslovima“ je rad van radnog odnosa

Pojam rada van radnog odnosa je regulisan članovima od 197. do 202. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) i postoji nekoliko vrsta ovog instituta, a među kojima je i ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima je prva vrsta ugovora van radnog odnosa i regulisana je članom 197. važećeg Zakona o radu, kojim je utvrđeno da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:

• nezaposlenim licem;
• zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena;
• korisnikom starosne penzije.

U stavu 2 propisana je obavezna pisana forma za zaključenje ove vrste ugovora.

Članom 198. je utvrđeno da poslodavac može ovaj ugovor zaključiti i sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama. Privremeni poslovi su kratkotrajni, kontinuirani poslovi (setva, žetva, branje plodova, anketiranje...). Povremeni poslovi su kratkotrajni poslovi koji se ne obavljaju u kontinuitetu, već s vremena na vreme (protivgradna zaštita, izrada sajamskih štandova, održavanje reda na sportskim priredbama...). Ova vrsta ugovora najbliža je radnom odnosu jer postoji obaveza uplate doprinosa – penzijskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Za ovu vrstu ugovora propisana je kao obavezna pisana forma, kao i da se njihovim zaključenjem ne zasniva radni odnos, te da zaposleni zaključenjem ovih ugovora nemaju prava koja imaju zaposleni koji zasnivaju radni odnos. U pogledu forme, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključuje se u pisanom obliku i sadrži: vrstu i opis poslova koji su predmet ugovora, trajanje tj. period na koji se ugovor zaključuje, mesto i način izvršenja posla, visinu naknade za obavljeni rad, uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Može se ugovoriti i isplata naknade troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada, naknade za ishranu u toku rada, o čemu odlučuje poslodavac u skladu sa opštim aktom i svojim finansijskim mogućnostima, pri čemu ne postoji njegova obaveza isplate navedenih troškova, već je isplata pedviđena kao mogućnost. Pored toga, ugovorom mogu biti predviđeni uslovi i razlozi usled kojih poslodavac može otkazati ovaj ugovor i pre isteka roka na koji je zaključen. Najvažnija karakteristika ove vrste ugovora je da ne mogu prerasti u radni odnos (tzv. „preobražaj“  radnog odnosa na neodređeno vreme, član 37.  stav 6 Zakona o radu). Tačnije, zakonom nije predviđena takva mogućnost.

Prednost u odnosu na ugovor o radu

Što se tiče prednosti zaključenja ovakve vrste ugovora, može se reći da ih više ima poslodavac nego angažovano lice - iako postoji potreba da se obavi određeni posao i ta potreba je privremenog karaktera, poslodavcu omogućava završetak posla bez nepotrebnog zapošljavanja radnika i obaveza iz radnog odnosa koje za poslodavce proizilaze (osim prijave nadležnim fondovima i isplate zarade i razni troškovi i prava – godišnji odmor, bolovanja, porodiljska odsustva...), a posao će se svakako završiti. Za zaposlene to je privremeno obezbeđenje naknade za život, bez budućnosti i bez planiranja, dok traje potreba, kako kaže definicija samog instituta.

Zloupotreba navedenih ugovora

Gde god je predviđena upotreba, tu je i zloupotreba, naravno. Tako je i sa zaključenjem ugovora o privremenim i povremenim poslovima. U pravnoj teoriji „zloupotreba prava je svako vršenje prava protivno njegovom cilju zbog koga je ustanovljeno“. U oblasti radno-pravnih odnosa, zloupotrebu prava mogu vršiti i poslodavac i zaposleni, stvarajući privid zakonitog postupanja. Ovo se dešava u situacijama kada kod poslodavca postoji stalna potreba za obavljanjem određenog posla, a ipak umesto ugovora o radu poslodavci zaključuju ovu vrstu ugovora za sistematizovana radna mesta i za poslove iz svoje osnovne delatnosti.

Po ličnom saznanju autorke teksta, ovakva vrsta ugovora se zaključuje u pojedinim državnim organima, što generalno nije problem i u skladu je sa zakonom. Ali, često se, nažalost, dešava da su pojedinci angažovani godinama na „PP“ poslovima, sa različitim rešenjima, ali da obavljaju konstantno iste poslove, za kojima postoji stalna potreba. U nadi da će neko primetiti njihov marljiv rad, vredno i odgovorno se često trude više od ostalih, a bez prava i pogodnosti koje donosi radni odnos (bolovanje, godišnji odmor...), očekujući zaključenje bar ugovora o radu na određeno vreme. U nekim slučajevima se nakon dugogodišnjeg rada na privremenim i povremenim poslovima, ponekad zaključi i „pravi“ ugovor o radu, ali se češće dešava da angažovanje istekne i sav trud bude uzaludan.

Povećan obim posla može trajati određeni period, što je karakteristično uglavnom za poslove proizvodnje. U javnim službama, a naročito državnim organima, zaista je neuobičajeno da se konstantno pojavljuju poslovi koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Postavlja se logično pitanje – o kakvim se „sezonskim“ ili „iznenadnim“ poslovima radi?

Kako se zaštititi od zloupotrebe?

Trenutno, jedini mogući vid zaštite je sudska zaštita. U sudskoj praksi se najčešće tužbom traži utvrđenje da su ugovori o privremenim i povremenim poslovima ili ugovori o delu (najčešći slučaj zloupotrebe su ove dve vrste ugovora) – fiktivni i da nisu zaključeni u skladu sa svrhom koja je zakonom propisana, već da se suštinski radi o ugovorima o radu, te zahtevaju da im se i priznaju sva prava iz ugovora o radu kao i pravo i mogućnost primene člana 37. stav 6 Zakona o radu (tzv. „preobražaj“ u radni odnos na neodređeno vreme).

Novija sudska praksa (kada je javni sektor u pitanju)

Imajući u vidu noviju sudsku praksu, može se zaključiti, da je u javnom sektoru naročito poslednjih godina od primarnog značaja upotreba Zakona o budžetskom sistemu kao leks specialisa, te Vrhovni sud u jednoj od takvih odluka donetih po reviziji, između ostalog navodi da “...Nižestepeni sudovi su odlučujući o zahtevu tužioca primenili odredbe Zakona o radu, ali nisu imali u vidu da se u odnosu na tuženog (JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“) kao korisnika javnih sredstava, primenjuje i Zakon o budžetskom sistemu. Odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upraženjenih radnih mesta, su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu, kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, kako je to propisano članom 105. Zakona o budžetskom sistemu...“ (Odluka Vrhovnog suda Srbije - 4221/2023 od 29.11.2024. godine).

Takođe, u odluci iz 2025. godine, Vrhovni sud je istog stava – „...Tuženi (JP „Elektroprivreda Srbije“) je javno preduzeće koje po članu 2. stav 1. tačka 5. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13 i 63/13 - ispravka), spada u korisnike javnih sredstava, pa se u odnosu na njega primenjuju odredbe tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama navedenog Zakona („Službeni glasnik RS“ broj 108/2013 od 06.12.2013. godine) u članu 27e dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, a izuzetno od tog stava radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Navedena odredba člana 27e stav 34. Zakona, novelirana je kasnijim izmenama i dopunama („Službeni glasnik RS“ broj 142/2014 ... 149/2020), tako da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2016. godine i zatim zabrana važi za svaku narednu godinu, sve do 31.12.2020. godine. Članom 105. navedenog zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.... odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je korisnicima javnih sredstava propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem, radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta (osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost nadležnog tela Vlade) predstavljaju lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu...“  (Odluka Vrhovnog suda Srbije - Rev2 3371/2023  od 22.01.2025. godine).

Sudska praksa se inače može uzeti u obzir samo u slučajevima kada je došlo do sudskog spora. Važno je napomenuti da u velikom broju slučajeva ne postoji sudski epilog, angažovani rade po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, kako bi obezbedili egzistenciju za sebe i porodicu, bez ideje, a bogami i hrabrosti da bar pokušaju da se zaštite od zloupotrebe.

I rezime za kraj

Očigledno, može se zaključiti da ne postoji adekvatna zaštita od zloupotrebe ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Možda je jedini način izmena Zakona o radu u ovom delu, gde će se preciznije navesti uslovi za zaključenje ovakve vrste ugovora, u kojoj tačno oblasti i za koje konkretne poslove (na primer – u oblasti poljoprivrede, dok traje sezona branja određenog voća i slično). Tada bi i inspekcije rada lakše utvrđivale da li se zakon poštuje ili ne, jer bi se „PP“ poslovi konkretizovali kako po oblastima gde se mogu zaključiti, tako i po samom opisu poslova. Nažalost, u ovom slučaju - što opštija odredba, to je šire i tumačenje, a kod šireg tumačenja, najčešće se nađe način da poslodavac obezbedi radnu snagu, a sačuva novac koji bi po prirodi stvari morao uložiti u ostvarenje prava ove „radne snage“ da je zaključio ugovor o radu. Ali, dok ne bude volje u društvu da se promene odnosi prema zaposlenima i da oni budu – bogatstvo, a ne robovi, nema nade u bolje sutra. 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Jelena Janković - Sudija Osnovnog suda u Kragujevcu, predsednik Odeljenja za radne sporove

Preuzeto sa Otvorena vrata pravosuđa