* Ovaj tekst je originalno objavljen na LAWLife portalu za pravo i privredu

Da li mislite da je danas pismenost u digitalnom svetu imperativ? Bilo da se radi o freelance poslovima, radu u firmama, svakodnevnoj komunikaciji.

Digitalne tehnologije se razvijaju neverovatnom brzinom. Sa njihovim razvojem širi se i krug interesovanja za različita zanimanja. Širi spektar poslova  i ponuda nam je dostupan. Na nama je samo da razvijemo veštine i pratimo nove trendove.

Sa razvojem digitalnog sveta došlo je do značajnih promena. One su uticale pozitivno i negativno na svakog pojedinca. Benefiti koje digitalni svet otvara su pre svega svestranost i brz dolazak do informacija. Sada su nam informacije dostupne na svakom koraku. U početku smo svi koristili internet pretraživače. Sada su oni zamenjeni AI alatima.

Nije nam više potrebno mnogo vremena da dođemo do nekog podatka. Sada je to moguće samo jednim klikom. To je svakako prednost. Ali dodatno utiče i negativno, jer nam je sve dostupno, lako i jednostavno. Nema više istraživačkog rada.  Nove tehnologije su sve potisnule.

Sećam se kada sam bila student, to je bilo pre par godina. Tada nije postojala veštačka inteligencija. Informacije smo mogli pronaći u knjigama ili putem pretraživača. To nam je oduzimalo dosta vremena, ali sa druge strane nas je dodatno i motivisalo i razvijalo veštine kao što su snalažljivost, upornost i samostalnost.

Učestalo korišćenje digitalnih platformi može dovesti do smanjenja sposobnosti samostalnog razmišljanja.  Većina ljudi se oslanja na njih. Samim tim umanjuje se sposobnost kritičkog razmišljanja.

Do pre par godina kada sam ulazila u poslovni svet sve je bilo drugačije. Digitalni mediji su bili i dalje u fazi razvoja. Nije se naslućivalo da će takvom brzinom doći do njihove upotrebe. Sa njihovim korišćenjem sve se promenilo.

Iako na prvi pogled deluje negativno na obrazovanje. Istina je da je obrazovanje dodatno unapređeno. Online platforme, kursevi i digitalni alati omogućili su fleksibilnost i učenje sa bilo kog mesta.

Većina ljudi zahvaljujući platformama otkrila je svoju kreativnost. Digitalni alati omogućili su kreiranje sadržaja putem videa, fotografija, tekstova. Na taj način se podstiče inovativnost.

U našoj zemlji se beleži veliki napredak u digitalizaciji. Međutim, i dalje postoje razlike između generacija, nivoa obrazovanja i mesta stanovanja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku oko 24% građana se i dalje smatra digitalno nepismenim. Dok 45,7% starijih od 15 godina se smatra digitalno pismeno.

Od svih digitalnih alata najviše se koristi telefon 95%, zatim 71,2% ljudi koristi računar, dok internet koristi 90% stanovništva. Ovi podaci nam jasno govore da se digitalna pismenost razvija. Još uvek postoji generacijski jaz u upotrebi. Najveće razlike su u starosnom  dobu,  a potom i u sredinama u kojima  žive.

Digitalna pismenost je ključna za dalji razvoj pojedinca. Ona omogućava savremeni život mnogo lakšim i jednostavnijim. Zato je nužno i neophodno raditi na usavršavanju. Jer digitalni svet je korak do uspešnije karijere i statusa.

Ovaj tekst predstavlja stav autora i ne predstavlja pravni savet. Stavovi izneti u tekstu ne moraju nužno odražavati uređivačku politiku portala.

Autor: Violeta Vučićević, diplorani filolog, copywriter

Viber kanal LAWLife portal za pravo i privredu.

Pridružite se za najnovije pravne i poslovne informacije.

Srbija je prepoznata kao inovativni evropski i regionalni hab, što potvrđuje i ulazak domaće startap kompanije Cloud City u NVIDIA Inception program, koja će omogućiti svim lokalnim samoupravama, velikim poslovnim sistemima i celoj privredi da kreiraju, ubrzaju i optimizuju brojne procese, umanje troškove poslovanja, ostvare profit, a građanima da dobiju brže, pristupačnije i jeftinije proizvode i usluge na lokalu.

„Ovo je primer kako se sa našom pameću može napraviti globalno rešenje – kako da gradovi funkcionišu, kako da upravljaju otpadom i saobraćajem, da se optimizuju procesi u industriji. NVIDIA je najveća i najvrednija kompanija na svetu koja proizvodi svu infrastrukturu na kojoj se razvija veštačka inteligencija i ta kompanija je prepoznala rešenja našeg domaćeg startapa“, izjavio je za RTS Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS).

Čadež je, gostujući na RTS-u sa Markom Šćepanovićem, osnivačem i direktorom domaće startap kompanije Cloud City, istakao da uspeh domaće kompanije nije došao preko noći, već da je država u proteklih deset godina stvarala infrastrukturu gradeći data centre, tehnološke parkove, investirajući u digitalizaciju i, generalno, podržavajući razvoj IKT ekosistema.

Čadež je izrazio nadu da će lokalne samouprave u Srbiji prepoznati značaj i benefite platforme koju je razvio Cloud City, što će im omogućiti, kaže, da smanje troškove lokalnih preduzeća, navodeći primer odnošenja smeća gde senzor koji je razvila domaća kompanija može da da podatke o strukturi otpada, vremenu kada je potrebno da se odnese otpad, količini i slično.

Čadež je podsetio da PKS redovno organizuje nastup domaćih kompanija na brojnim tehnološkim sajmovima i samitima širom sveta kako bi se naše firme umrežavale i predstavile naše inovacije, što će biti slučaj i u martu ove godine, za kada je planiran nastup naših kompanija u Nju Delhiju u Indiji.

Marko Šćepanović, osnivač i direktor domaće startap kompanije Cloud City, istakao je da je za tu kompaniju velika čast i potvrda njihovog truda i rada ulazak u NVIDIA Inception program, koji će im omogućiti pristup stručnim timovima ove globalne svetske kompanije i njihovoj infrastrukturi.

„Za nas je velika čast i potvrda našeg rada ulazak u ovaj program. Naš Cloud City je platforma koja ima deset specijalizovanih agenata koji se bave optimizacijom procesa u različitim značajnim sektorima“, rekao je Šćepanović za RTS.

On je poručio da nije moguće da postoji pametan grad bez aktivnog učešća njegovih građana u njegovom razvoju, a način kako da se to ostvari osmislila je upravo domaća startap kompanija Cloud City.

Evropski institut za inovacije i tehnologiju (EIT) otvorio je svoj prvi Community Hub u Beogradu, koji će biti nova centralna tačka za okupljanje i povezivanje nauke, privrede i inovatora u Srbiji. Cilj EIT Community Hub-a je da građanima približi mogućnosti koje Evropska unija pruža za razvoj startapova, podršku preduzećima i plasman novih inovativnih proizvoda i usluga na tržište, a svoje prvo javno predstavljanje imaće u okviru BioTech Future Foruma.

EIT se sastoji od devet tzv. Zajednica znanja i inovacija, odnosno „EIT kikova“ (KICs - Knowledge and Innovation Communuties), koje su jedinstvene za celu Evropsku uniju i naš region i pokrivaju globalno aktuelne  teme kao što su klimatske promene, digitalizacija, hrana i poljoprivreda, zdravstvo, energetika, proizvodnja, sirovine, urbana mobilnost i kultura i kreativne industrije. Kako bi aktovnosti i učinak svake „zajednice“ bili vidljviiji, u pojedinačnim zemljama otvaraju se habovi, koji imaju ulogu jedinstvene kontakt tačke za sve KIC-ove i njihove  programe.

- EIT je tu da pomogne inovatorima da svoje ideje pretvore u održive biznise i proizvode sa tržišnim potencijalom. Način na koji se ta podrška pruža veoma je raznovrstan – kroz programe obuka, grantove za razvoj ideja, finansiranje projekata, pristup međunarodnim partnerima i mrežama, kao i mentorstvo i stručno usavršavanje. Posebna vrednost EIT zajednice je u tome što povezuje znanje, istraživanja i preduzetništvo širom Evrope, otvarajući prilike za zajedničke projekte i razmenu iskustava. EIT Community Hub u Srbiji omogućiće da te prilike budu vidljivije i dostupnije domaćim inovatorima, preduzetnicima i istraživačima – izjavila je Ana Ilić, EIT Community Officer u Srbiji.

Svaka zajednica ima svoje programe, zbog čega je preporuka za sve da redovno prate sajt eit-ris.eu/serbia-2 i pišu na mejl adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. za sve informacije i dodatnu podršku.

Kontakt tačka za hub u Srbiji biće tim NALED-a, koji će imati ključnu ulogu u informisanju o programima i prilikama EIT-a, povezivanju domaćih istraživača, startapova, univerziteta i preduzetnika sa relevantnim partnerima u Evropi, kao i u pružanju mentorske podrške pri apliciranju na EIT pozive.

Zahvalni smo EIT-u na poverenju da preuzmemo ovako važan zadatak i što je prepoznao naš dosadašnji rad u oblasti inovacija. Naša saradnja započela je 2024. kroz pokretanje EIT Food zajednice u Beogradu, u okviru koje smo već povezali domaće inovatore sa relevantnim programima. EIT Hub u Srbiji biće praktična tačka podrške za sve zainteresovane – od istraživača i startapova, do malih i srednjih preduzeća i univerziteta. Naš zadatak biće da ih informišemo o dostupnim EIT programima i pozivima, pružimo pomoć pri apliciranju, povezujemo ih sa evropskim partnerima i mentorima, kao i da kroz obuke, info dane i networking događaje pomognemo u razvoju novih ideja i tržišnih rešenja. Kroz ovaj pristup, Hub će doprineti da inovatori iz Srbije budu bolje povezani i konkurentniji na evropskom tržištu – izjavila je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

Kao najveća inovaciona mreža u Evropi, EIT je do sada direktno podržao više od 9.900 preduzeća širom Evrope, lansirao oko 2.450 novih proizvoda na tržište i obučio 880.000 polaznika za nove veštine. Zahvaljujući ranoj podršci u razvoju biznisa, kompanije i startapi podržani od strane EIT-a danas vrede više od 72 milijarde evra. Zbog svega navedenog EIT je danas prepoznat kao jedan od najuspešnijih i najaktivnijih evropskih investitora i inkubatora.

Od simulacija bolesti do transformacije zdravstvenih sistema uz pomoć veštačke inteligencije, četvrti Biotech Future Forum, od 27. do 28. oktobra u Ložionici, istražuje prediktivnu moć modela u oblikovanju zdravije i pametnije budućnosti za sve nas. Beograd postaje centar svetske nauke okupljen oko snažne ideje modelovanja – ugostiće Nobelovca Roberta Hubera, pionira genomike Dž. Krejga Ventera. U fokusu su i primena AI u medicini i dijagnostici. Državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Marija Gnjatović na događaju istakla je da država intenzivno ulaže u inovacije i naučnu infrastrukturu.

Unapredili smo sistem finansiranja nauke i uveli platformu eNauka kao osnovnu bazu za praćenje napretka. U značajnoj meri investiramo i u naučnu infrastrukturu – više od 50 miliona evra usmereno je u podršku startapima kroz naučno-tehnološke parkove, dok dodatnih 50 miliona ulažemo u proširenje kapaciteta u Nišu i Čačku. Paralelno. Naša nauka danas ima stabilno finansiranje, a prosečne plate u sektoru su značajno povećane. Posebnu pažnju posvećujemo zadržavanju stručnih kadrova, privlačenju talenata iz regiona i dijaspore, kao i osmišljavanju novih doktorskih programa i jačanju resursa koji se odnose na znanje i ekspertizu – objasnila je Gnjatović.

Biotech Future Forum organizuju Vlada Republike Srbije i Centar za četvrtu industrijsku revoluciju u saradnji sa Kancelarijom za IT i eUpravu, Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, NALED-om, Svetskim ekonomskim forumom i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), i uz podršku BIO4 kampus.

Okupili smo se oko zajedničke vizije – da Srbija postane deo evropskog i globalnog inovacionog lanca vrednosti. Da postane mesto gde se nauka i biznis susreću, gde istraživanje prelazi u praksu, a inovacije postaju pokretač razvoja. I upravo zato je Biotech Future Forum toliko važan – poručila je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

Ovogodišnji program donosi oko 10 panela i 7 plenarnih predavanja, gde će se govoriti o dugovečnosti, transferu tehnologija i investicijama u biotehnologiju. Dolazi nam više od 50 govornika i panelista iz celog sveta. Prvog dana govorimo o viziji — o tome kako izgleda zdravstvo budućnosti, i ulozi veštačke inteligencije u zdravstvenom sistemu, ali i o razvoju oblasti biotehnologije generalno, odnosno njenoj ulozi u našim životima – objasnila je Dragana Šutović Ilić, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u.

Ognjen Milićević, jedan od govornika na BioTech Future Forumu i Machine Learning Tech Lead u HTEC, najavio je svoje predavanje na temu Zašto je sve matematika.

Pitanje koje se danas postavlja je kako da tehnologiju, umesto za svakodnevne rutine, iskoristimo za najvažnije zadatke, posebno u biotehnologiji i oblastima koje direktno utiču na život i zdravlje ljudi. Verujem da je upravo sada pravi trenutak za veliku promenu. Ove godine očekujem značajan iskorak u odnosu na prethodnu, i zato pozivam sve da dođu na konferenciju i vide šta naučni svet u Srbiji može da ponudi – naveo je Milićević.

Može li otpad iz kuhinje postati medicinski senzor, a veštačka inteligencija pratiti zdravlje useva i reka? Odgovor su posetioci sajma „Nauka u akciji“ dobili u petak (19. septembra) u Naučno-tehnološkom parku Novi Sad, u okviru projekta Empower Innovation koji sprovodi NALED uz podršku Philip Morris International i BIO4 kampusa. Više od 20 timova istraživača i startapova, uključujući NTP Novi Sad, Fakultet tehničkih nauka i Institut BioSense. Pored njih, svoje projekte prikazali su i Poljoprivredni fakultet, Institut za multidisciplinarna istraživanja (IMSI) i FINS – Naučni institut za prehrambene tehnologije.

- Kroz sajmove, mentorsku podršku i obuke, istraživačima pomažemo da razviju projekte u skladu sa potrebama tržišta i povežu se sa kompanijama spremnim da primene inovacije - istakla je Jelena Bojović, programska direktorka u NALED-u, dodajući da projekat takođe omogućava da se domaća naučna dostignuća predstave široj javnosti.

Posetioci sajma mogli su da vide jestive senzore od hrane i otpada za biomedicinu, pametne bove i AI dronove za praćenje Dunava, sisteme za precizno đubrenje, 3D štampane nosače za fermentaciju i biosenzore za detekciju teških metala. Posebno je istaknuto kako otpad i slabo iskorišćene sirovine iz vodenih ekosistema mogu postati vredan resurs za održivu ekonomiju kroz biorazgradive ambalažne materijale  i bioaktivne ekstrakte iz mikroalgi.

- Ovo je bila idealna prilika da pokažemo kako naučna istraživanja u Novom Sadu dobijaju puni značaj kroz primenu u privredi. Sajam povezuje naučne institute, akademsku zajednicu i kompanije, pružajući platformu za implementaciju inovacija i jačanje inovacionog ekosistema, što direktno doprinosi razvoju naše zajednice – rekao je direktor NTP Novi Sad, prof. dr Srđan Kolaković.

Za BIO4 Kampus je izuzetno važno da naučna dostignuća dobiju praktičnu vrednost kroz saradnju sa privredom. - Mi u ovoj fazi rada povezujemo istraživače i predstavnike iz industrije kroz konkretne projekte, kako bi se inovacije što brže pretočile u konkretna rešenja koja unapređuju zdravlje, kvalitet života građana i privredu, objasnila je Marija Pavlović, član BIO4 tima.

U vremenu brzih tehnoloških promena, multidisciplinarna saradnja postaje sve važnija, navela je prof. dr Nataša Jovanović Lješković, dekanka Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu.

- Događaji poput ovog sajma pomažu da se povežu ljudi i institucije i stvori okruženje koje podstiče dugoročnu i održivu saradnju - naglasila je  Jovanović Lješković.

- Verujem da naš model saradnje može biti primer i inspiracija drugim kompanijama da ulažu u inovacije i podržavaju istraživače – zaključila je Tamara Stanković, rukovodilac za saradnju sa naukom za Jugoistočnu Evropu u PMI.

Podsetimo, u okviru projekta Empower Innovation do sada su organizovana dva naučna sajma, a do kraja naredne godine planirano je ukupno pet. Timovima se dodatno pružaju sertifikovane online obuke, mentorska podrška za usavršavanje prezentacija i analiza politika koje podstiču razvoj inovacija.

Najčešće pitanje koje muči sve nas je da li će veštačka inteligencija toliko napredovati i uspeti da  zameni većinu poslova.

Njihova upotreba više nije ograničena. Koristi se u različitim sektorima, biznisu, obrazovanju, zdravstvu, svakodnevnom životu. Ono što se nekada činilo kao daleka budućnost sada je realnost. Više se ne postavlja pitanje o uticaju veštačke inteligencije, već o značaju i brzini njenog razvoja.

Dolazi do nagle transformacije društva i automatizacije poslova. Polako, ali sigurno veštačka inteligencija zauzima primarnu ulogu u obavljanju različitih poslova. Rutinske i ponavljajuće zadatke preuzimaju algoritmi. Ljudima ostaju uloge koje zahtevaju kreativnost, empatiju i strateško razmišljanje. Na tržištu rada više nema prostora za dodatnom radnom snagom. Sve je u  rukama novog trenda budućnosti. Razlog tome je pre svega fleksibilnost i ekonomičnost.

Prema podacima Svetskog ekonomskog kvoruma AI će do kraja 2025.godine uskratiti 85 miliona radnih mesta, a istovremeno uspeti da formira preko 97 miliona novih. Mišljenja su podeljena, ali jedno je sigurno da je njen uticaj veliki na nastanak novih pozicija.

Moderna tehnologija trenutno ima najjači uticaj na ponavljajuće i rutinske zadatke. To su poslovi vezani za administraciju, korisničku podršku, računovodstvo, logistiku, zdravstvo. Iako njen uticaj nije povoljan po pitanju nekih zanimanja, s druge strane postoje i delatnosti gde raste potražnja za dodatnim profilima. To su pre svega stručnjaci za podatke, developeri, AI inženjeri, edukatori, psiholozi, treneri, mentori. Ljudske veštine se sve više vrednuju. Kreativne strane, talenti, komunikacija, empatija, liderstvo postaju sve traženije. Jasno da veštačka inteligencija nikada neće moći da zameni živu reči i emociju.

Reakcija kompanija na sve veći razvoj veštačke inteligencije

Većina kompanija je prihvatila moderne tehnologije, jer im je u velikoj meri olakšalo poslove. Najbolji primer su Google koji aktivno koristi chatbotove, Microsoft cloud kao i Amazon koi je 2019. godine pokrenuo sopstveni patentirani model veštačke inteligencije. To im je dodatno poboljšalo organizaciju rada, jer se smanjila količina otpada   od ambalaže. Međutim, postoje i kompanije koje još uvek odlažu uvođenje veštačke inteligencije u njihov sistem. Postoje i hibridni modeli rada. Za mnoge kompanije ovo više nije pitanje izbora, već potrebe. 

Većina firmi je pred velikim izazovima. Veliki broj deli mišljenje da uvođenje veštačke inteligencije znatno će unaprediti njihovu industriju u narednom periodu. Sa većom upotrebom modernih tehnologija povećava se i produktivnost. Što se tiče domaćih firmi, razvoj veštačke inteligencije je još uvek u ranoj fazi. Jedan od najvećih problema koji koči dalji razvoj jeste nedovoljna informisanost i nepoverenje, ali ima i izuzetaka.

Među domaćim firmama koje su se odlučile za moderne tehnologije istakla bih Telekom koji aktivno koristi veštačku inteligenciju u svoje poslovne procese, postavljajući nove standarde u telekomunikacijama i digitalnim servisima,  kao i bankarski sektor, koji veštačku inteligenciju koristi u svrhu procene kreditnog rizika.

Uticaj veštačke inteligencije na nas

Njen razvoj ima pozitivan i negativan uticaj na svakog od nas. Svi je koristimo u različite svrhe. Pozitivne strane veštačke inteligencije su:

• Lakoća prikupljanja informacija i ekonomičnost

Ne moramo da gubimo sate u potrazi za određenim informacijama. Sada je sve brže i jednostavnije.

• Dostupnost

Sadržaj i potrebne informacije su nam dostupne na jednom mestu. Dostupne su nam brojne personalizovane platforme.

• Efikasnost u radu

Osim pozitivnih strana, tu su i negativne strane veštačke inteligencije:

• Zavisnost od tehnika i tehnologija
• Nedostatak razmišljanja
• Gubitak kreativnosti

Ja sam na početku bila veoma skeptična. Nisam verovala u sve njene benefite dok se sama nisam uverila i počela da koristim moderne alate. Svakodnevno najviše koristim chatgpt u različite svrhe. Moram priznati da mi je dosta uskratio vreme. Širok spektar informacija na svim poljima zavisnosti od naših ličnih potreba. Chatgpt je specifična alatka jer spaja umetničku i analitičku sposobnost. Može biti asistent, učitelj, a i izvor podataka koji nam menja svakodnevnu dinamiku.

Pre razvoja veštačke inteligencije i sada

Napravićemo jedno malo poređenje pre upotrebe modernih tehnologija i sada. Nekada smo komunicirali putem tastature i miša. Za pretragu informacija koristili smo google. Sada je dosta jednostavnije, jer AI je sposoban da nam pruži direktne i brze odgovore na osnovu postavljenog pitanja. I učenje jezika je pojednostavljeno, jer google translate nudi preciznije prevode reči. Takođe ukoliko želimo da gledamo neki dobar film ili slušamo muziku tu je AI da nam preporuči sadržaj u skladu sa našim željama. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji sve je postalo brže i efikasnije.

Razvoj modernih tehnologija u Srbiji

Na osnovu izvora Službenog glasnika RS  Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija započeo je proces izrade strategije za razvoj veštačke inteligencije. Zahvaljujući dinamičnim promena koje unose moderne tehnologije u svim aspektima privrede i društva ova strategija utiče na brži razvoj veštačke inteligencije kod nas. 

Takođe, strategija predstavlja okvire za dalji rast do 2030. godine. Hrabri činjenica da će i naša zemlja ići uzlaznom putanjom. Glavni cilj ove strategije je prvenstveno rast i razvoj na polju naučnih istraživanja, obrazovanja i unapređenje kvaliteta života svakog pojedinca.

Imajući sve ovo u vidu jasno je da će veštačka inteligencija dovesti do preraspodele poslova. Ukoliko budemo pratili moderne trendove, radili poslove na pravi način uz pomoć veštačke inteligencije uspećemo da zadržimo trenutne poslove, kao i da unapredimo buduće.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Violeta Vučićević, diplorani filolog, copywriter

Influencer marketing više nije eksperiment već je postao jedan od glavnih kanala za prodaju i izgradnju Brenda, ali dok brendovi ulažu sve veće budžete, jedno pitanje ostaje ključno, ko donosi veći ROI – mikro ili makro influenseri?

Zašto je ovo tema 2025. godine?

Najnovija istraživanja pokazuju da više od 50% brendova planira da poveća ulaganja u influensere čak do 30–50% ukupnog marketinškog budžeta. Međutim, sa rastom troškova, fokus se pomera ka merljivim rezultatima i autentičnosti. Upravo tu počinje borba između mikro i makro influensera.

Mikro influenseri – mala publika, veliki rezultati

• Engagement rate: Prosečno 3–8% (dok kod makro influensera retko prelazi 2%);
• Trošak po postu: 250e–500e, što omogućava brendovima da rade sa više kreatora paralelno;
• ROI: Kampanje sa mikro-influenserima donose 30–50% veći ROI od onih sa makro influenserima;
• Zašto rade: Njihova publika ih vidi kao „prijatelje“, a ne kao reklamu – zato imaju više poverenja i veću stopu konverzije.

Primer: Prema istraživanju StackInfluence 2025, kampanja sa 50 mikro influensera donela je 13× ROI, dok je ista kampanja sa jednim makro influenserom donela 4× ROI.

Makro influenseri – veliki doseg, brza prepoznatljivost

• Engagement rate: Prosečno 1–3%, ali ogroman reach nadoknađuje manji procenat;
• Trošak po postu: 1.000e–5.000e +;
• ROI: Najbolji za brend awareness kampanje i lansiranje novih proizvoda;
• Zašto rade: Njihov kredibilitet i široka publika brzo grade percepciju brenda.

Primer: Beauty brend koji je lansirao novu liniju sa makro influenserkom od 2M pratilaca zabeležio je 40% rast prepoznatljivosti brenda u samo 3 dana.

Šta kaže statistika za 2025. godinu?

68% Gen Z i milenijalaca veruje mikro-influenserima više nego poznatim ličnostima.

Nano i mikro influenseri donose prosečno 7% konverzije po angažmanu, dok kod makro influensera ta brojka iznosi oko 3%.

Kampanje sa nano influenserima (do 10k pratilaca) ostvaruju prosečan ROI od čak 20× u poređenju sa 6× kod makro influensera.

Kada koristiti mikro, a kada makro influensere?

Mikro: 

• Performance kampanje (direktna prodaja);
• Niše i specifične zajednice (eko, veganski proizvodi, luksuzna moda);
• Ograničen budžet i potreba za testiranjem različitih publika.

Makro: 

• Brend awareness i viralne kampanje;
• Pozicioniranje proizvoda kao „premium“;
• Kada je cilj da se brzo izgradi reputacija.

Najbolja strategija u 2025. Godini? Kombinacija oba – makro za izgradnju vidljivosti, mikro za direktnu prodaju.

Budućnost influencer marketinga

AI alati sve više pomažu u biranju influensera sa realnim pratiocima i predviđanju ROI.

Dugoročna partnerstva zamenjuju jednokratne kampanje.

Autentičnost i UGC (user-generated content) postaju valuta poverenja.

U 2025. godini mikro i nano influenseri jasno dominiraju kada govorimo o direktnom ROI‑ju i angažmanu. Makro influenseri i dalje imaju ogromnu vrednost, ali više u segmentu brand awareness-a i percepcije. Za brendove koji žele da spoje najbolje iz oba sveta – hibridna strategija je put ka najvišem povratu ulaganja.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Tatjana Nikolić, direktor marketinga Business media group

Dok veštačka inteligencija sve više ulazi u različite sfere društva, pravna profesija dugo je ostajala po strani. Glavni razlog za to leži u činjenici da većina AI alata nije dovoljno pouzdana za rad sa pravnim dokumentima i za tumačenje zakona, gde greške mogu imati ozbiljne posledice.

Dok globalni igrači trče da razviju sveprisutne AI agente, jedan domaći tim tiho gradi ono što bi moglo postati najrelevantniji legal-tech proizvod u regionu.

U pitanju je Veritium, alat razvijen u Srbiji, koji koristi veštačku inteligenciju da podrži pravnike u svakodnevnom radu – automatizuje istraživanje, izradu i reviziju pravnih dokumenata, uz potencijalnu uštedu i do 60% svakodnevnog radnog vremena. Ključna prednost ovog sistema jeste u tome što svaku informaciju potkrepljuje izvorom, dakle, zakonom, sudskom presudom ili drugim relevantnim aktom, čime se rizik od grešaka značajno smanjuje.

Uprkos čestim raspravama o tome da li AI može zameniti radnu snagu, jasno je da veštačka inteligencija, iako bez emocionalne inteligencije, može značajno da podrži ljudski rad, naročito kada je preciznost ključna.

Iako je Veritium tek nedavno predstavljen, već sada ga koriste desetine advokatskih kancelarija i nekoliko pravnih timova u kompanijama, što potvrđuje njegovu praktičnu vrednost.

Kao praktično rešenje i AI partner, Veritium je bio deo “NS Tech Connect” u Naučno Tehnološkom parku u Novom Sadu, čiji je član i gde je prepoznat kao jedan od mladih inovativnih startupa čime je izazvao veliko interesovanje publike (izvor: linkedin.com).

U trenutku kada sve veći broj pravnih firmi traži načine da ubrza i unapredi procese kroz digitalizaciju, Veritium se pozicionira kao jedno od retkih regionalnih rešenja sa jasnom primenom u praksi. Kao proizvod sa skalabilnim B2B modelom i potencijalom za širenje, predstavlja zanimljiv signal i za investitore koji prate razvoj pravne tehnologije u jugoistočnoj Evropi.

Za sve koji veruju da se pravna struka može unaprediti – ne promenom suštine, već osnaživanjem alatom koji je razume – Veritium je rešenje koje vredi pratiti. https://veritium.net.

Uvod

Iako na teritoriji EU i Republike Srbije nepostoji primena robota u svrhe pomoći pripadnicima policje u smislu onesposobljavanja, a pogotovo ne eliminacije osumnjičenog i/ili okrivljenog učionioca teškog krivičnog dela iz odredbi Krivičnog zakonika koje se odnose na krivična dela protiv ljudi (života i tela), takvo sredstvo je u određenoj meri dozvoljeno u Sjedinjenim američkim državama (dalje: SAD) konkretno Saveznoj državi Kaliforniji i Saveznj državi Teksas. Ove dve dijametralno suprotne države sagledano sociološki, kulturološki, pa čak i pravno, vezuju dva činioca koji ipak ukazuju na njihovu sličnost. Prva je da su to jedne od par najsnažnijih ekonomija u SAD, a druga da obe dozvoljavaju upotrebu robota za potrebe organa reda i mira, tj. policijskih snaga, ali ne u tipičnim situacijama kao što je jedinica za razminiranje ili jedinica za sanaciju katastrofa izazvanih ljudskim fatorom ili faktorom prirode. Po prvi put u istoriji čovečanstva robot je upotrebljen u mirnodopskim uslovima na teritoriji države tvorca za potrebe sprovođenja reda i mira od strane policije i to baš u SAD. To i ne čudi, jer su mnogi instituti savremenog prava svoja teorijska uporišta imali baš u SAD. Na primer institut ,,uprave kao javnog servisa građana’’ umesto ,,uprave kao poluge vlasti’’ svoj prvi pravni teorijski temelj dobija u SAD i to još šezdesetih godina prošlog veka. Zato i ne čudi da se pitanjem upotrebe robota kao tehničkog sredstva za eliminaciju osumnjičenog bave i Univerzitet u Vašingtonu, Konektikatu, Ilinoisu i naravno Teksasu i Kaliforniji. Ljudi iz struke, tj. Profesori prava i sudije u SAD imaju različite poglede na navedenu upotrebu za razliku od čelnika policije. Profesori prava drže se američkog ustava, ali i krivično-pravnih odredbi koje su primenjive i slične u većini demokratskih država, kao što su prezumpcija nevinosti, te da bez presude lice nije učinilac krivičnog dela. Sudije u SAD s obzirom da se radi o precedentnom Anglosaksonskom pravnom sistemu, a ne kontinentalnom (kao u Evropi izuzev Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske) koje počiva na pojedinačnim zakonima kako izvorima prava i podzakonskim aktima imaju problem, jer je ponekad samo na njima da definišu granicu odgovornosti ukoliko robot povredi ljudsko biće bilo da se radi o lakšim telesnim povredama ili lišavanju života. Naravno, kao što ćemo uskoro videti ni anglosakskonsko pravo nije imuno na ,,klasične’’ zakone, jer jednostavno doba dominacije precedentog prava nad zakonskim svoje uporište ima u srednjevekovnoj težnij tadašnje kraljevine Engleske da se otrgne ,,stegama’’ Rimskog prava. No, ovaka kruta podela na dva različita pravna sistema polako bledi u uslovima digitalizacije i revolucije AI polja širom planete.

Pravo SAD: Savezna država Teksas i Pravilnik policije grada San Franciska

,,Roboti, ne ponovo." tako počinje odbijanje sudije Aleksa Kozinskog  da primeni odluku Devetog Apelacionog suda (jedan od 13 Federalnih Apelacionih sudova za 9 saveznih država Aljasku, Arizonu, Kaliforniju, Havaje, Ajdaho, Montanu, Nevadu, Oregon I Vašington) da se ponovo izvede dokazno sredstvo saslušanjem stranaka, a u slučaju Vendit protiv Host International. "Roboti", jer je slučaj Vendt uključivao animacione verzije dva popularna televizijska lika koje su, kako su glumci rekli, prekršile njihova autorska prava. "Ponovo", jer je samo nekoliko godina ranije Deveti apelacioni sud odlučio u slučaju Vajt protiv Samsunga, u kojem je Vana Vajt tužila elektronskog giganta Samsung, jer je koristio robotsku verziju voditelja kviza u reklami. Roboti se pojavljuju u iznenađujućem broju i raznolikosti u američkom pravu. Bela i Vendit su prilično poznati. Ali većina slučajeva koji uključuju robote nikada nisu ušli u radove iz oblate pravne nauke. Amerika je imala pravi mali unutrašnji ,,rat'' koji je trajao šest decenija i to rat između sudova sa jedne strane i robota sa druge strane.

Izazovi koje roboti postavljaju u SAD postaće još akutniji s obzirom na eksplozivni rast industrije robotike u narednoj deceniji. Danas roboti napuštaju fabrike i ulaze na SAD puteve, nebo, kancelarije i domove. SAD je usred revolucije robotike. Popularne tehnološke kompanije sa sedištem u SAD investiraju milijarde u robotiku i veštačku inteligenciju. Patentne prijave u SAD za robote su u porastu. Retko prođe dan bez nacionalnih naslova posvećenih autonomnim automobilima ili dronovima. Profesor prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Jejl  prof. dr Džek Balkin, slaže se da će roboti generisati zanimljive nove pravne zagonetke, ali postavlja pitanje da li možemo unapred znati i šta bi one mogle biti.

Dana 29.11.2022. godine, Odbor nadzornika San Franciska (Navedeni odbor je zakonodavno telo grada i Okruga Sanfrancisko Savezne države Kalifornija. Sastoji se od 11 članova koji se biraju na okružnim izborima na četvorogodišnji mandate. Članovi odbora odgovorni su za donošenje zakona, usvajanje budžeta grada San Franciska. Odbor nadzire uprave i agencije starajući se da lokalna samouprava funkcioniše efikasno I efetivno) usvojio je "Pravilnik o tehničkim sredstvima za sprovođeje zakona’’ (glasanjem od 8 prema 3.) Sadržanu pravilnika činilo je i odobrenje policiji San Francisko da koristi potencijalno smrtonosnu silu u ekstremnim okolnostima radi spašavanja ili sprečavanja daljeg gubitka života. Načelnik policijske uprave grada San Franciska Vilijam Skot povodom usvajanja pravilnika izjavio je: ,,Upotreba robota u situacijama potencijalno smrtonosne sile je poslednja opcija. Živimo u vremenu kada nezamislivo masovno nasilje postaje sve češće. Potrebna nam je opcija da možemo spasiti živote u slučaju da imamo takvu vrstu tragedije u našem gradu." Zakon 481 Savezne države Kalifornije (AB 481)  zahteva od agencija za sprovođenje zakona u Kaliforniji da dobiju odobrenje od njihovog odgovarajućeg nadzornog tela, putem usvajanja relevantnih pravilnika ili  putem zakona, pre nego što agencija za sprovođenje zakona traži sredstva, trajno ili privremeno nabavlja, koristi novu ili postojeću opremu. Odobrenje primene sredstava u vidu mašina omogućava Odeljenju da nastavi da koristiti robote u trenutnom inventaru. No po prvi put jedan pravilnik se bavi upotrebom sile od strane robota. Roboti policije San Franciska (dalje: PSF) nabavljeni su u periodu od 2010 do 2017. godine. PSF ne poseduje niti upravlja robotima opremljenim opcijama smrtonosne sile i PSF nema planove da opremi robote bilo kakvim vatrenim oružjem. Roboti se upravljaju na daljinu i kontrolišu od strane službenika PSF koji su prošli specijalizovanu obuku. PSF roboti se pretežno koriste u situacijama razminiravanja, te  incidentima sa opasnim materijama i drugim incidentima gde službenici možda moraju držati sigurno rastojanje pre nego što osiguraju mesto akcidenta (radiološkog, biološkog, hemjskog i sl). U ekstremnim okolnostima, roboti bi mogli biti korišćeni za dostavljanje eksplozivne naprave kako bi probili zaštitu koja čuva nasilnog ili naoružanog osumnjičenog. Robot bi se koristio kako bi onesposobio ili dezorijentisao nasilnog, naoružanog ili opasnog osumnjičenog koji predstavlja rizik od gubitka života. Ovaj tip eksplozivne naprave smatra se opcijom srednje sile tipa III (ili tipa IV u slučaju ozbiljnih povreda ili smrti) prema Pravilniku o upotrebi sile PSF-a  pod oznakom DGO 5.01  (sadrži uputsva u vezi sa upotrebom sile.) Ovakva uputsva detaljno opisuju smernice i propise za policijske službenike u vezi sa odgovarajućom upotrebom sile u različitim situacijama, obezbeđujući usklađenost sa pravnim standardima i protokolima policije). Navedeni pravilnik ostavlja mogućnost da roboti budu opremljeni na način gde sprečavaju akcident ili pomažu pri sanaciji akcidenta, uključujući i sprečavanje nastanka rizika po život i telo građana San Franciska. Međutim samo načelnik policijske uprave grada Sasn Franciska, njegov pomoćnik i  načelnik i zamenik načelnika specijalnih operacija PSF mogu odobriti upotrebu robota koji bi koristili silu koja bi lišila života osumnjičenog. Pod pritiskom javnosti, navedeni Pravilnik je de facto ,,zamrznut'', ali de iure i dalje postoji u pozitivnom pravu SAD.

Odluka Policijskog odjeljenja u Dalasu Savezna država Teksas (dalje: DP) 08.07.2016. godine da koristi robota kako bi zaustavilo smrtonosnog snajperistu  predstavlja presedan, jer je po prvi put robot upotrebio silu da bi lišio života ljudsko biće, te u tom slučaju učinioca više krivičnih dela. Profesorka Melisa Hamilton sa instituta za parvo Univerziteta Hjuston nije videla pravne ili etičke ustave, stavivši akcenat na upotrebu robota opremljenih ubojitim sredstvima isključivo kao krajnjeg sredstva u cilju zaštite života pripradnika policije i civila. Ovakva odluka o upotrebi ubojitog tehničkog sredstva - robota je zaštitila živote nevinih civila i pripradnika policije grada Dalasa, ali je pokrenula diskusiju o valjanosti takve odlluke, njenoj etičnosti i pitanju ljudskih prava u širem smislu.  Osumnjičeni učinilac višestrukih krivičnih dela M.J. dvatesetpetogodišnji vojni veteran sa PTS sindromom bio je zabarikadiran u garaži kompleksa El Centro. Posle neouspelih pregovora i smrti 5 pripadnika DP i 7 ranjenih policajaca, policija je poslala bombaškog robota sa pričvršćenom eksplozivnom napravom. Osumnjičeni je lišen života od strane robota u trenutku aktiviranja eksplozivne naprave. Dana 01.02.2018. godine okružno tužilaštvo Dalasa odlučilo je da ne podigne optužnicu protiv policajaca koji su sproveli lišavanje života osumnjičenog M.J. korišćenjem opasnog tehničkog sredstva. U SAD struka je podeljenja pojedini profesori prava se pozivaju na ustav SAD, kao i zloupotrebu četvrtog amandmana Ustava SAD. Recimo profesorka prava Elizabet Džoš sa Kalifornija Univerziteta, smatra da ovakav presedan može ,,ohrabriti‘‘ pripadnike policije da koriste ubojite robote i u druge svrhe kada to okolnosti slučaja neopravdavaju. Profesorka Džoš smata da je ovaj slučaj otvorio potpuno nova pravna, etička i tehnološka pitanja. Smatra i da u SAD treba ustrojiti nove pravne okvire i decidne propise koji regulišu ovakvu materiju, kako nebi došlo do zloupotreba u budućnosti, jer je sigurna da policija u SAD neće stati na ovom presedanu. Vilijam Koen jedan od robotičara koji je činio tim tvoraca navedenog robota mišljenja je da je on bio deo tima koji je stvorio robota koji spašava ljudske živote, a ne obrnuto. I pitao se gde i kako će plicija znati da podvuče crvenu liniju korišćenja robota naoružanih ubojitim sredstvima. No, exempli causa, navedeni robot nije autnomni AI robot sa mogućnošću samostalnog odlučivanja i sticanja novih znanja, već gusenično vozilo sa robotskom ,,rukom‘‘ ili ,,hvatačem‘‘ na koji su pripadnici policije lepljivom trakom pričvrstili eksplizivnu napravu i robotom, a i detonatorom upravljao je pripadnik policije. Panični medijski narativ o ,,roboubicama‘‘ predstavlja ipak domen naučne fantastike, a ne relane pravne I tehnološke tematike. Ipak etičnost upotrebe robota najnovije generacije u ove svrhe ostaje otvoreno pitanje.  

Sa druge strane Krivični zakonik Savezne Države Teksas pretrpeo je noveliranje 21.11.2023. godine i u njega je uneta izmena člana 2.33 ,,upotreba sile od strane robota’’  Robotska naprava može biti kontrolisana od strane obučenog policajca, ili biti autonomna zahvaljujući uprogramiranom softveru. Termin "Agencija za sprovođenje zakona" označava različite oblike policijskih entiteta (rodova policije) u SAD koje su od strane Federalne ili Savezne države ovlašćeni zakonom da koriste službenike za održavanje reda i mira. Svaka policijska uprava za sprovođenje zakona koja koristi ili namerava da koristi dron (u definiciji drona sadržan je i treći subjekt – robot) u svrhu sprovođenja zakona mora: (1) usvojiti pravilnik u vezi sa upotrebom sile od strane policijske uprave korišćenjem robota, pre nego što policijska uprava prvi put koristi robota, i ažurirati pravilnik po potrebi; i to najkasnije do 1. januara svake parne godine, te dostaviti pravilnik Komisiji za sprovođenje zakona u Teksasu na način propisan od strane komisije.

Pravo Republike Srbije

Pravo Republike Srbije ne predvđa eksplicitno upotrebu robota radi lišavanja života osumnjičenog koji predstavlja znatnu ili izrazitu opasnost po bezbednost i život ljudi. No, pravni okvir postoji. Prvi izvor je Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018) koji u članu 11 stav 1 tačka 11 sadrži sledeću odredbu ’’Ministarstvo u svrhu organizovanja poslova i stvaranja uslova za rad u Ministarstvu, saglasno delokrugu i nadležnostima: (...) 11) utvrđuje standarde za opremu za posebne namene i materijalno-tehnička sredstva, vrši nabavku i održavanje;’’

Sledeći izvor srpskog prava je Pravilnik o načinu obavljanja pojedinačnih policijskih poslova ("Sl. glasnik RS", br. 63/2018 i 72/2018) u članu 2 pravilnika stav 3 možemo pronaći sledeće Kriminalističko obaveštajne informacije su osnov za definisanje prioriteta, strateških i operativnih ciljeva u obavljanju policijskih poslova, kao i za donošenje odgovarajućih odluka o planiranim policijskim poslovima i akcijama, uz racionalno angažovanje ljudskih i materijalno-tehničkih resursa. Dalje član 27 i 28 ovog pravilnika daju mogućnost resornom Ministarstvu da odluči koja su to tehničko materijalna sredstva i preventivna tehničko materijalna sredstva nespecifikujući vrstu, rod, tip ili model. Širim tumačenjem člana 29 pravilnika možemo doći do zaključka da za potrebe čuvanja državne granice u slučaju manjka ljudskih resursa na tim poslovima može biti angažovan i tehnički resurs – robot. Rečju, ukoliko analiza rizika nadležnog organa ustanovi da je takav tehnički resurs isplativiji, efektivniji i efikasniji ne postoji procesna ustava da se taj resurs pribavi na način na koji se ostali tehnički resursi već pribavljaju. Podsetimo u srpskom pravu robot je stvar i to pokretna, i u pravnoj identifikaciji nema razlike između robota i jurišnog poluatuomatskog oružija koje poseduju i koriste određenje jedinice MUP-a Srbije.

Treći pravni izbor bio bi Pravilnik o policijskim ovlašćenjima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2019 i 93/2022). Članom 46 imenovanog pravilnika uređuje se procedura kontradiverzionog pregleda. Stav jedan člana 46 dozvoljava upotrebu ,,posebnog tehničkog uređaja’’ bez specifikovanja njegove prirode. Robot koji vrši kontradiverzioni pregled u skladu sa stavom 2 člana 46 nav. Pravilnika delao bi u situacijama gde postoji rizik po pripadnike MUP-a u postupanju sa hemijskim, biološkim, radiološkim i nuklearnim opasnostima. Član 46 insistria da ovakvim posebnih tehničkim uređajem mora rukovati za to obučeno lice MUP-a iz te jedinice ili bilo koje druge jedinice MUP-a. Pravilnik ide i dalje i navodi da ukoliko jedinica nema za prednji primer obučenu osobu, može exempli gratia koristiti usluge profesora ili inžinjera robotike sa naših fakulteta i instituta. Član 48 Pravilnika ne specifikuje tehničko sredstvo za delaboraciju eksplozivnih sredstava. Međutim, u poglavlju III imenovanog Pravilnika ,,Upotreba sredstava prinude’’ nije predviđeno korišćenje kontrolisanih ili autonomnih robota, kao što je to učinjeno noveliranjem krivičnog zakonika Savezne države Teksas. Pored ovog pravilnika gde bi se izvršilo noveliranje poglavlja III, izmene i dopune pretrpeli bi i Zakonik o krivičnom postupku (ZKP), te iznad navedeni zakon i podzakonska akta. Rečju, izmenom ZKP na obrazloženi predlog postupajućeg tužioca sud bi mogao odobriti upotrebu robota kako redovnog sredstva (naredbu izdaje sudija za prethodni postupak, a izvršavaju je policija, Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija). No, vanredne i ekstremne okolnosti u kojima nije ni počelo tužilačko delanje, već je lice neposredno spremno ili je već otpočelo sa činjenjem krivičnog dela protiv života i tela, pripadniku MUP-a u smisllu Direktora policije, eventualno načelnika određenje policijske uprave bi trebalo Zakonom o policiji i gornjim podzakonskim aktima ostaviti mogućnost da se u ekstremnim situacijama dozvoli upotreba robota za lišavanje života osumnjičenog i to isključivo i samo u slučaju da se operativnim radom i poštovanjem svih proceduralnih normi po kojima dela recimo UKP, konstatuje da je izuzetan ili neminovan ekstremni rizik i neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi. Po već postojećem pozitivnopravnom okviru, nakon upoterbe robotskog ubojitog sredstva, nadležni organ bio bi dužan da sačini izveštaj o razlozima i opravdanosti upotrebe sredstava prinude tj. navedenog sredstva - robota, a shodno članu 101 Pravilnika o policijskim ovlašćenjima.

Zaključak

Upotreba robota u jedinicama MUP-a kao tehničkog sredstva preventive, odvraćanja ili delanja u situacijama neposredne opasnosti po život ljudi može biti tema za eventualnu teoretsku analizu i neku novu Republičku Strategiju o razvoju Ai tehnologija za period od 2025-2030. godine. Za jednu teorijsku i isključivo apstraktnu analizu možemo upotrebiti i sledeći primer:

Vrednosti nabavke (trenutno dostupnih 2024. godina - april) humanoidnih robota koji se mogu programirati da u slučaju prisustva naoružanog eventualnog učinioca krivičnog dela, istog onesposobe ili u najgorem scenariju liše života iznose (neto trošak nabavke) od 40.000 do 143.000 dolara (radi izbegavanja naziva robota i dolaska do podataka o kompanijama koje ih proizvode za potrebe ovog članaka, navodimo samo da, jedinice tih kompanija, mogu primiti različite softvere, operativni su zahvaljujući naprednim ugrađenim baterijama i do 24h, teške su oko 90kg i mogu raspolagati težinama od 24kg, poseduju repliku ljudske šake u koju se može pozicionirati sredstvo prinude, naravno misli se isključivo na softver koji bi sistemom javne nabavke pribavio MUP Srbije i na sredstava prinude sadržanih u članovima 77 - 100 iznad nav. pravilnika koja izdaje MUP u skladu sa pozitivnopravnim aktima koji regulišu rad policije u Republici Srbiji) Kompleksnost softvera, njegova cena, obuka kadrova MUP Srbije, programiranje po jedinici, troškovi dopreme, tesitiranja, puštanja u rad i održavanja, mogu uvećati vrednost pojedinačne nabavke i do 1,5 miliona dolara (bruto vrednost). Idealan način nabavke bio bi sistem u kom bi ceo projekat nabavke bio servisiran iz EU predpristupnih fondova. Drugi način servisiranja ovakvog ulaganja bio bi, primera radi, iz kredita Svetske banke (podsetimo u martu 2023. godine Svetska banka je Srbiji odborila kredit u iznosu od 30 miliona dolara na osnovu Strategije za razvoj tržišta kapitala).

Ovakva ili srodna primena robota (prevencija, opominjanje, upozorenje, najava i tek potom u izuzetnim slučajevima neposredne opasnosti primena prinudnog sredstva) zaštitila bi u budućnosti živote i zdravlje civilnog stanovništva i pripadnka MUP-a i to u, podvlačimo, izuzetno retkim i ekstermnim situacijama gde postoji neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Radivoje D. Ranković, advokat.

Proces digitalne transformacije otpočeo je u svetu još pre pandemije Covid 19, ali je u uslovima sveopšte izolacije doživeo neslućeno ubrzanje. Danas je jasno da je ovaj proces nezaustavljiv  i da će sve korporacije koje žele da opstanu na tržištu morati da se usklade sa promenama koje nosi digitalna revolucija, ukoliko žele da opstanu na tržištu.

Digitalna transformacija predstavlja proces prilagođavanja klasičnih poslovnih modela i procesa razvoju digitalnih tehnologija. Mnoga poslovna pravila i pretpostavke iz preddigitalne ere više ne važe i za svaki biznis je ultimativni zahtev da se adaptira novim okolnostima. Transformacija podrazumeva najpre promenu u strateškom načinu razmišljanja i pristupu klijentima, konkurenciji, podacima, inovaciji i vrednostima. Klijenti i interakcija sa njima, razumevanje njihovih potreba i očekivanja, postaju prioritet svih prioriteta. Promene unutar sistema podrazumevaju sveobuhvatnu transformaciju u svim organizacionim delovima, koji moraju početi da deluju kao dobro uigran tim.

U klasičnom sistemu poslovanja, pravna funkcija unutar organizacije uglavnom je delovala po sopstvenim pravilima, bez potrebe da se previše upušta i razume potrebe biznisa, pa čak i bez previše interesovanja i informacija o poslovanju. Nije retkost u kompanijama da pravnici ne razumeju osnovne poslovne i /ili finansijske pojmove, pa čak ne znaju ni da li je kompanija u kojoj rade poslovnu godinu završila pozitivno ili negativno. Uz ekskluzivnu moć da procenjuju usklađenost poslovanja sa propisima, pravnici su sebi izborili poziciju arbitra koji daje konačan sud o dozvoljenosti novih poslovnih modela i ideja, bez da u suštini i razumeju potpuno iste i da im je jasan cilj kojem se teži i od kakvog je isti značaja za poslovanje. Odluke se donose uglavnom isključivo sa pozicije vrlo konzervativnog tumačenja pravne norme, što u najvećem broju slučajeva dovodi do odbijanja bilo kakvih promena i inovativnih ideja. Zato je uvreženo mišljenje da korporativni pravnici, uglavnom, predstavljaju smetnju poslovnom razvoju, što je stvorilo skoro nepremostiv jaz sa onim delovima kompanija koji su zaduženi za kreativu, osmišljavanje novih poslovnih mogućnosti i stvaranje dodate vrednosti, bilo da se radi o nabavci, prodaji ili marketingu.

Tako postavljena pravna funkcija, uz zaposlene koji uglavnom slabo razumeju poslovne procese i nove potrebe, koji nisu skloni promenama i zaklanjaju se iza propisa, postala je izuzetno skupa operacija, koja onemogućava kompanije u daljem razvoju i prilagođavanju tržištu, konkurenciji i pre svega, očekivanjima kupaca.

Digitalna transformacija zahteva potpuno drugačiji oblik, organizaciju i način rada pravne funkcije. Novi zahtevi koje poslovanje danas neminovno postavlja pred pravnike jeste da pored prava, poznaju i osnove poslovanja i finansija, razumeju poslovni jezik i potrebe biznisa i da rade brzinom koja je puno veća od današnje i koja je kompatibilna potrebama biznisa. Preporuke i mišljenja koja se daju moraju biti bazirana, osim na važećim propisima i na dobrom poznavanju činjenica i poslovnih podataka, razumevanju potreba biznisa i krajnjeg cilja kojem se teži, te sveukupnoj proceni rizika. Pravnici moraju dobro poznavati poslovnu metriku i biti spremni da i njihov rad bude podvrgnut jednakom merenju i procenjivanju kao i rad svih drugih poslovnih jedinica. Postojanje i praćenje realizacije KPI-jeva mora postati standardni proces i u segmentu pravnog poslovanja.

Da bi se pravna funkcija prilagodila očekivanjima biznisa, najpre je neophodno preispitati i reformisati osnovne postavke i principe rada unutar pravne funkcije. Nužno je izvršiti analizu i napraviti procenu koji je to miks ekspertize, veština, iskustva i znanja potreban kako bi pravna funkcija mogla da postane deo kompanije koji kroz svoje usluge stvara dodatu vrednost. Takođe, neophodno je i proceniti koji su to sve podaci neophodni pravnicima kako bi mogli da daju pravna mišljenja i procene zasnovane na relevantnim informacijama. U skladu sa svim navedenim, neophodno je odrediti koji je to obim troškova neophodan kako bi se obezbedila drugačija i više biznis orjentisana pravna usluga. Tako postavljen pravni sektor mora da bude sposoban da aktivno sarađuje sa ostalim poslovnim jedinicama na kreiranju dodate vrednosti kroz dobro razumevanje poslovnog okruženja, potrebe klijenata, novih ideja i poslovnih strategija i realizacije istih u skladu sa kreativnim pristupom poslovnom i pravnom okruženju.

Promenjena očekivanja od pravne funkcije u celini, menjaju i očekivanja od svakog pravnog profesionalca angažovanog unutar korporacije. Kako bi se realizovala neophodna promena nužno je najpre da i svaki pojedinac promeni svoj način razmišljanja i pristup poslu. Strogo formalan, isključivo pravnički pristup, već nije a svakako neće biti dovoljan u budućnosti.  Korporativni pravnici moraju biti spremni da se posvete učenju potpuno novih pojmova vezanih za poslovanje, razumevanju poslovnih rezultata i postavljenih ciljeva i konstantnom praćenju promena u poslovnom i pravnom okruženju. U skladu sa tim moraju biti dobro obavešteni, uključeni u sve poslovne procese unutar kompanije i od početka aktivno sudelovati u osmišljavanju kreativnih načina za realizaciju postavljenih ciljeva.

Tek tako koncipirana i postavljena pravna funkcija, koja će biti deo poslovnih procesa i modela, spremna na konstantne promene i učenje te merenje svih elemenata svog rada, omogućiće da kompanijerastu i ostvaruju ciljeve klijenata, obezbede konkurentnost na tržištu i postižu bolje rezultate.

Ovakva promena predstavlja proces koji nije ni lak ni brz i zahtevaće značajan trud i angažman svakog pojedinca. Ali ovakva promena predstavlja neophodan uslov kako bi  se kompanija u celini transformisala i bila spremna da odgovori izazovima i prilikama koje digitalno okruženje nosi sa sobom.   

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Vladan Drašković, advokat