Predstavljamo vam Registar Startap kompanija u Srbiji koji se odnosi na sve delatnosti, a osnovan je sa ciljem da se šira javnost bliže upozna sa startap zajednicom.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu, namera je da se pruži mogućnost svim zainteresovanim stranama da bliže upoznaju i prate domaću startap scenu i to za sledeće kategorije:

OSNIVAČI STARTAPA: Registar im daje mogućnost da predstave i promovišu sopstvene projekte i ideje, pronađu partnere s kojima će zajedno raditi na novim ili aktuelnim projektima, predstave se investitorima i drugim zainteresovanim stranama na tržištu.

INVESTITORI: fondovi, kompanije i pojedinci zainteresovani za ulaganja u nove poslovne poduhvate imaju stalan uvid u aktivne startapove.

NAUČNE INSTITUCIJE, ISTRAŽIVAČI: domaće ili strane naučne institucije, istraživači ili rukovodioci mentorskih programa mogu da se povežu za startapovima koji ih zanimaju i ponude im poslovnu saradnju ili zajednički rad na daljem razvoju.

DRŽAVNE INSTITUCIJE: državni organi koji rade na stvaranju povoljnog ambijenta za razvoj startap scene moći će da, na osnovu stvarnih potreba ovog tržišta, brzo i efikasno poboljšaju uslove za dalje napredovanje.

Registar startap kompanija Srbije pokriva sve privredne oblasti u kojima su pokrenuti startap projekti, pružajući uvid u kompletan startap ekosistem. Poslovni partneri, investitori, saradnici, kupci, istraživači biće kroz ovu bazu podataka, redovno i pravovremeno informisani o domaćem startap ekosistemu.

Ideja za osnivanjem i u uspostavljanjem Registra Startap kompanija u Republici Srbiji potekla je od strane Narodne banke Srbije, kao jedna u nizu aktivnosti koje je NBS preduzela kako bi kompanijama omogućila uslove za lakše i jednostavnije poslovanje na domaćem tržištu. Sprovodeći značajne normativne reforme u prethodnom periodu, NBS je pokazala da je i sama katalizator tehnoloških promena na tržištu finansijskih usluga u zemlji. Tako je i ova inicijativa logičan nastavak podrške inovativnoj, brzorastućoj privredi Srbije koju predstavlja startap ekosistem.

Formiranjem Registra startap kompanija u Srbiji i pozivanjem njihovih vlasnika/osnivača da se registruju u ovoj bazi, NBS pokazuje da je aktivni učesnik u procesu modernizacije domaće privrede.

Uz espreso i nove hitove – Vlado Georgiev obećava „Gospodske koncerte“ za pamćenje!

Vlado Georgiev raspametio publiku u decembru – sada priprema još tri „gospodska koncerta“ u februaru!**

Nakon što je u decembru 2024. godine rasprodao čak četiri koncerta u Sava Centru, Vlado Georgiev nije želeo da njegova publika ostane uskraćena za još nezaboravnih trenutaka. Zato je odlučio da organizuje još tri „Gospodska koncerta“ koja će se održati 8., 9. i 10. februara 2025. godine u Plavoj dvorani Sava Centra, s početkom u 20 časova. 

Ovi koncerti obećavaju jedinstven doživljaj, spoj elegancije, emocija i vrhunske muzike, a Vlado poručuje da priprema nešto zaista posebno. „Pripremamo večeri koje će dotaći dušu svakog prisutnog. Ovo nije samo koncert, ovo je prilika da zajedno stvaramo uspomene koje ćemo nositi zauvek,“ ističe Georgiev. 

Publika će uživati u pažljivo osmišljenom repertoaru njegovih najvećih hitova, a gde će premijerno izvesti i novu pesmu „Sve si mi bila ti “, koja će biti premijerno izvedena u live verziji i uskoro će biti objavljena. Publika može da očekuje vrhunsku produkciju, kao i gostie iznenađenja koji će doprineti nezaboravnoj atmosferi. Svaki detalj pažljivo je osmišljen kako bi ove večeri bile prava umetnička priča. 

Georgiev, poznat po svom šarmu i autentičnosti, dodatno najavljuje i nove projekte. „Vrlo brzo ću izbaciti jednu, a zatim i još jednu novu pesmu. Organizovao sam se da ozbiljno zasučem rukave, otkažem sve druge obaveze i posvetim se stvaranju novih pesama,“ otkriva Vlado. 

Njegova ljubav prema umetnosti i hedonistički duh se osećaju u svakom njegovom nastupu. „Espreso je moja šifra,“ kaže kroz osmeh. „Gde god da sam, uživam u dobroj kafi i jednostavnim stvarima koje život čine lepšim.“ Upravo ta posvećenost detaljima i stvaranju posebnih trenutaka odlikuje i njegove koncerte, zbog čega su oni uvek posebno iskustvo za publiku. 

Ne propustite priliku da budete deo ove muzičke bajke!** 

** Datumi:** 8., 9. i 10. februar 2025. 

** Lokacija:** Plava dvorana, Sava Centar 

** Početak:** 20 časova 

Ulaznice su već u prodaji – osigurajte svoje mesto na vreme i pridružite se večerima koje slave pravu umetnost i emocije! **Budite deo spektakla o kojem će se dugo pričati!

Business media group, u okviru koje posluju LAWLife portal za pravo i privredu & Poslovni portal su medijski partner koncerta.

Neradni dani u 2025. godini: Kada ćemo imati slobodne dane?

Novogodišnji i božićni praznici su prošli, a samim tim prošli su i prvi neradni dani koje početak januara donosi svake godine.
U 2025. godini nas očekuje više od 20 neradnih dana, a već u februaru slede novi slobodni dani zahvaljujući obeležavanju Dana državnosti Republike Srbije.

Februar: Prvi duži vikend u godini

Državni praznik – Dan državnosti Srbije – donosi tri neradna dana: 15, 16. i 17. februar (subota, nedelja i ponedeljak).
Ove godine praznik pada tako da zaposleni mogu spojiti slobodne dane sa vikendom, što će mnoge obradovati.

April i maj: Vaskršnji praznici i Praznik rada

U aprilu nas očekuju vaskršnji praznici, koji se obeležavaju neradno: 18, 19, 20. i 21. april.
Nakon toga, početak maja tradicionalno donosi neradne dane za sve zaposlene: 1. i 2. maj zbog Praznika rada.

Jun, novembar i decembar: Verski i istorijski praznici

6. jun – Pripadnici islamske veroispovesti proslavljaju prvi dan Kurbanskog bajrama.
11. novembar – Dan primirja u Prvom svetskom ratu, državni praznik koji se obeležava neradno.
25. decembar – Prvi dan Božića za pripadnike katoličke veroispovesti takođe je neradan dan.

Ko sve može da radi na neradne dane?

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, u dane državnih i verskih praznika ne rade državni organi, privredna društva i druge organizacije. Međutim, postoje izuzeci:

• Hitne službe, javne ustanove i preduzeća čija priroda posla zahteva neprekidan rad, poput bolnica, javnog prevoza i komunalnih službi.
• Privredna društva sa tehnologijom rada koja ne dozvoljava prekid proizvodnje.

Prava zaposlenih tokom praznika

Svi zaposleni imaju pravo da odsustvuju sa posla na dan praznika koji je zakonom propisan kao neradan. Oni koji rade na praznik imaju pravo na uvećanu zaradu za rad tog dana.

Poslodavci mogu ponuditi i zamenski slobodan dan, ako organizacija posla ne dozvoljava drugačije.

Planirajte svoje slobodne dane unapred i uživajte u predstojećim praznicima!

Javna rasprava o Nacrtu zakona o Matičnom registru održana je danas u Gradskoj upravi Grada Beograda, što je prvi od četiri okrugla stola posvećenih ovoj temi. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave od 29. januara do 19. februara sprovodi javnu raspravu koja će se, osim u Beogradu, održati i u Kragujevcu, Nišu i Subotici.

Javnoj raspravi prisustvovali su načelnik Gradske uprave Grada Beograda, sekretar za upravu Srđan Zoraja, vršilac dužnosti pomoćnika ministra državne uprave i lokalne samouprave Jovan Knežević i Biljana Petković iz nadležnog ministarstva, kao i Mlađen Đokić iz Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, koji su matičarima predstavili ciljeve, značaj nacrta zakona i način tehničke podrške. 

Načelnik Gradske uprave Grada Beograda izrazila je zadovoljstvo što su aktivnosti na sprovođenju ovog zakona krenule upravo iz Grada Beograda, jer je Beograd lokalna samouprava sa najvećim brojem matičara i najviše promena u matičnim knjigama. 

Nadam se da ćemo danas svojim primedbama doprineti da se u ovoj fazi izrade zakona dođe do najbolje verzije teksta zakona – naglasila je ona.

Jovan Knežević je rekao da je ovo važan projekat, te da je ideja da se izađe sa što efikasnijim i kompletnijim tekstom.

Građani su na prvom mestu, a potom i zaposleni koji pružaju ove usluge. U korak sa razvojem tehnologija bilo je neophodno kreirati novi zakonodavni okvir koji će obezbediti funkcionisanje službi u digitalnom okruženju. Ovo bi trebalo da donese revolucionarne promene, a građani da dobiju sigurniji i efikasniji sistem podataka. Javna rasprava je od izuzetnog značaja, jer je to jedini način da se utvrdi što bolji i kvalitetniji tekst nacrta, što će biti u interesu građana i društva u celini – naglasio je Knežević.

Na prezentaciji nacrta naglašeno je da će novi okvir zakona doprineti višem nivou tačnosti i ažurnosti podataka, delotvornosti i efikasnosti postupanja, dostupnosti podataka, efikasnom upravljanju kadrovskim potencijalima, zaštiti podataka i tehničkoj sigurnosti, kao i unapređenju postojećih rešenja na koje je ukazala praksa. 

Predstavnici relevantnih državnih organa, organa jedinica lokalne samouprave, civilnog društva, kao i stručna javnost i druge zainteresovane strane pozvani su da učestvuju u ovoj javnoj raspravi i da daju komentare, sugestije i predloge. 

Tekst nacrta zakona biće postavljen na web-prezentaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – www.mduls.gov.rs i na portalu „eKonsultacije”. Tokom trajanja javne rasprave, primedbe, predlozi i sugestije mogu se dostaviti Ministarstvu popunjavanjem obrasca koji se može preuzeti u nastavku na imejl: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili poštom na adresu: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Birčaninova 6, 11000 Beograd, sa napomenom na koverti ,,Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o Matičnom registru”.

Po okončanju javne rasprave, Ministarstvo će sačiniti i objaviti izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi na svojoj internet stranici i portalu „eKonsultacije” u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave.

Pravo na naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada u vеzi sa bеsplatnom uslugom prеvoza putnika u intеgrisanom tarifnom sistеmu na tеritoriji Grada Bеograda od 01. januara 2025. godinе.

(Mišljеnjе Ministarstva za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, broj 340029 2025 13400 001 001 011 024 od 31.01.2025. godinе)

Odrеdbom člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu („Službеni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 ˗ US, 113/17 i 95/18 ˗ Autеntično tumačеnjе) propisano jе da zaposlеni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, u visini cеnе prеvoznе kartе u javnom saobraćaju, ako poslodavac nijе obеzbеdio sopstvеni prеvoz.

Daklе, obavеza jе poslodavca da zaposlеnom nadoknadi troškovе radi dolaska i odlaska sa rada, a u visini cеnе kartе u javnom saobraćaju ili da organizujе sopstvеni prеvoz zaposlеnih kojim ćе im omogućiti dolazak i odlazak sa rada.

Nе ulazеći u način na koji ćе zaposlеni dolaziti i odlaziti sa rada, zakon jе dеfinisao visinu troškova prеvoza koju poslodavac mora da mu nadoknadi i koja jе odrеđеna prеma visini cеnе kartе u javnom saobraćaju. Naimе, zakon polazi od prеtpostavkе da trošak za dolazak i odlazak sa rada uvеk postoji (osim kada poslodavac organizujе sopstvеni prеvoz), da zbog toga zaposlеni trеba da ima pravo na naknadu ovog troška.

Svakako jе u daljoj razradi za ostvarеnjе ovog prava bilo nеophodno da sе opštim aktom (kolеktivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu daljе urеđujе ova matеrija, a praksa jе pokazala da sе navеdеnim aktima pokriva i brojnost situacija kojе nastaju u odrеđеnim slučajеvima kojе sе nе mogu izričito podvеsti pod propisanu normu o visini ovog troška (npr. kada sе rad odvija na mеstima na kojima nijе organizovan javni prеvoz) ili kada poslodavac pristajе da naknadi troškovе i u vеćoj visini od propisanе (u odrеđеnim slučajеvima poslodavac dogovara kroz kolеktivni ugovor ili ugovor o radu ili odrеđujе u pravilniku o radu da visinu ovog troška odrеdi na drukčiji način npr. prеma cеni goriva za odrеđеnu kilomеtražu ili sl).

Zakonsko mеrilo za odrеđivanjе visinе naknadе na koju zaposlеni ima pravo, u slučaju bеsplatnog javnog prеvoza nеgiralo bi samo pravo, iako sе prilikom utvrđivanja ovе normе pošlo od prеtpostavkе da trošak uvеk postoji, osim u situaciji kada poslodavac obеzbеđujе sopstvеni prеvoz. Daklе, zaposlеni nisu po automatizmu izgubili pravo na naknadu troškova prеvoza, vеć jе potrеbno rеšiti pitanjе načina i visinе isplatе ovе naknadе.

Imajući u vidu svе navеdеno, mišljеnja smo da opštim aktom i ugovorom o radu možе da sе urеdi mеrilo za naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada rukovodеći sе visinom poslеdnjе isplaćеnе naknadе po ovom osnovu, prе novonastalе situacijе vеzano za bеsplatan prеvoz u Gradu Bеogradu. 

Odrеdbom člana 80. stav 2) Zakona o državnoj upravi („Službеni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – dr. zakon, 47/18), propisano jе da mišljеnja organa državnе upravе nisu obavеzujuća.

Krajem januara 2025. godine, Vlada Republike Srbije usvojila je, Predlog zakona o izmenama zakona o privrednim društvima, a koji se nalazi u Narodnoj skupštini radi donošenja po hitnom postupku.

Predlogom zakona vrši se unapređenje teksta odredaba Zakona o privrednim društvima koje se odnose na prekogranične statusne promene, Evropsko akcionarsko društvo i Evropsku ekonomsku interesnu grupaciju i predlaže da se iste primenjuju od 1. januara 2027. godine.

Razlog hitnog donošenja su prethodno preuzete obaveze Republike Srbije u procesu evropskih integracija (Vlada je Zaključkom 05 Broj: 337-5373/17 od 19. juna 2017. godine, usvojila Pregovaračku poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje - 6 “Pravo privrednih društava” kojom se Republika Srbija obavezala da će preuzeti u pravni sistem Republike Srbije pravne tekovine Evropske unije iz oblasti korporativnog prava sa kojima domaći propisi iz ove oblasti do sada nisu bili usaglašeni, i to: Uredbu Saveta (EZ-a) br. 2157/2001 od 8. oktobra 2001. godine o statutu evropskog društva - (SE), Uredbu Saveta 1985/2137/EEZ o Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji (EEIG) i Direktivu 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine. odnosno - Direktivu (EU) 2017/1132 Evropskog parlamenta i Saveta od 14. juna 2017. godine u okviru koje je kodifikovana Direktiva 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine).

Ako Zakon o izmenama zakona o privrednim društvima bude usvojen, njegova primena počeće od 1. januara 2027. godine.

Predlog Zakona možete pogledati na sledećem linku.

Svi građani Srbije da mogu da provere svoja eventualna dugovanja na porez na imovinu i da izvrše neophodna plaćanja putem Portala lokalnih poreskih administracija dostupnog na adresi www.lpa.gov.rs.

Putem Portala lokalnih poreskih administracija (LPA) građanima je omogućen pregled svih utvrđenih poreskih obaveza za sve opštine i gradove na teritoriji Republike Srbije, pregled stanja na poreskim računima i podnošenje prijave za utvrđivanje poreza na imovinu. Privrednim subjektima je, takođe, na ovom portalu omogućeno podnošenje prijave za utvrđivanje poreza na imovinu, podnošenje prijave za utvrđivanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, podnošenje prijave za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine kao i pregled utvrđenih poreskih obaveza i pregled stanja na računima. Najzad, na Portalu LPA dostupna je i elektronska usluga eUverenje, koja pruža mogućnost da se elektronski dobije uverenje o izvršenim poreskim obavezama vezanim za porez na imovinu, bez odlaska na šaltere.

Pristup Portalu LPA imaju svi eGrađani koji imaju otvoren nalog na Portalu eUprava, bez obzira da li koriste nalog i šifru, mobilnu aplikaciju ConsentID ili kvalifikovani elektronski sertifikat.

Kako su istakli iz Kancelarije za IT i eUpravu svakodnevno se unapređuju elektronske usluge javne uprave i olakšava pristup informacijama i uslugama građanima i privredi, kao i da su uvođenjem Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija, stvorili centralno mesto gde se sve informacije o porezu na imovinu mogu lako pronaći i mogu elektronski koristiti mnoge usluge za koje su nekada građani morali da idu na šaltere. Takođe, prema njihovim rečima ovaj sistem koji je dostupan građanima 24/7 sa bilo koje tačke na Zemljinoj kugli, ne samo da povećava efikasnost, već osigurava transparentnost u radu lokalnih samouprava, odnosno lokalnih poreskih administracija.

Podsećamo, rok za plaćanje poreza na imovinu za prvi kvartal 2025. godine za fizička i pravna lica i preduzetnike ističe u petak, 14. februara.

Er Srbija će učestvovati na 46. Međunarodnom sajmu turizma koji se od 20. do 23. februara 2025. godine održava u Beogradu. Tokom četiri dana sajma, nacionalna avio-kompanija Republike Srbije, posetiocima daje mogućnost kupovine avio-karata sa specijalnim popustom od 30 odsto na tarifu. Svaki stoti kupac biće u prilici da osvoji i besplatnu avio-kartu za destinaciju po izboru.  

„Veoma nas raduje činjenica da je zemlja partner 46. Međunarodnog sajma turizma u Beogradu upravo Italija do koje imamo veliki broj letova. Pored Barija, Bolonje, Venecije, Katanije, Napulja, Palerma, Rima i Milana, u letnjoj sezoni 2025. godine uvodimo i direktne letove do grada Algero na Sardiniji i obnavljamo letove do Firence. Na taj način broj gradova do kojih ćemo u Italiji saobraćati biće deset. Pozivamo putnike da posete naš štand, upoznaju se sa mrežom destinacija, iskoriste sajamski popust i otkriju svet na našim krilima“, rekao je Boško Rupić, direktor za komercijalu i strategiju Er Srbije.

Međunarodni sajam turizma u Beogradu je najveća manifestacija te vrste u regionu, a učešćem na njemu, Er Srbija kao najbrže rastuća avio-kompanija u regionu želi da podigne svest putnika o mogućnostima za putovanja između Srbije i drugih zemalja na Balkanu i Evrope i sveta.

U cilјu pružanja finansijske podrške mladima koji su početnici u poslovanju, a na predlog Ministarstva privrede, usvojen je „Program finansijske podrške mladima koji su početnici u poslovanju”.

Pravo da se prijave na javni poziv objavlјen na Portalu Fonda za razvoj imaju preduzetnici, mikro i mala privredna društva koji su registrovani najranije od 1.01.2019. godine pa nadalјe, čiji je osnivač i zakonski zastupnik lice starosti od 20 do 35 godina.

Agencija za privredne registre će kontinuirano pružati pravnu pomoć u vezi postupka registracije u Registru privrednih subjekata, kako već registrovanim potencijalnim korisnicima Programa, tako i mladima koji imaju želјu da otpočnu svoje poslovanje u formi preduzetnika ili privrednog društva.

Pravna pomoć za sve korisnike usluga registracije pruža se svakog radnog dana u sedištu Agencije u Beogradu (Brankova 25), u periodu od 9 do 11.30 časova. U prostorijama Agencije u Rakovici (Oslobođenja 1B), kao i u organizacionim jedinicama APR-a u Novom Sadu (Modene 7) i Kragujevcu (Cara Lazara 15), pravna pomoć se pruža u periodu od 9 do 15 časova.

Osim putem internet stranice, Agencija pruža informacije o postupku registracije i putem elektronske pošte (Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.) i Info centra (011 418 1000).

Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije raspisalo je novi Program finansijske podrške za plasman meda i drugih proizvoda pčela u 2025. godini. Raspoloživa bespovratna sredstva za sprovođenje ovog Programa su 50.000.000,00 dinara, a namenjena su privrednim društvima i preduzetnicima koji se bave proizvodnjom i preradom meda.

Privredni subjekti mogu ostvariti pravo na bespovratna sredstva za ulaganja za nabavku mašina i opreme za finalizaciju i pakovanje meda i drugih proizvoda pčela, nabavku opreme za skladištenje i čuvanje meda i drugih proizvoda pčela, nabavku dostavnih vozila za prevoz sirovina i sopstvenih gotovih proizvoda, kao i druga transportna sredstva koja se koriste u pogonu.

Privredni subjekti koji zadovolje uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 50% vrednosti ulaganja. Preostali iznos za nabavku opreme privrednih društava i preduzetnika finansiraće se iz sopstvenih sredstava.

Iznos ukupno odobrenih sredstva po zahtevu može maksimalno iznositi 3.000.000,00 dinara.

Zahtev za dodelu bespovratnih, odnosno kreditnih sredstava se podnosi Fondu za razvoj elektronskim putem, a javni poziv je otvoren do utroška sredstava, a najkasnije do 30.06.2025. godine.