Od sredine 2002. Evropska investiciona banka je Republici Srbiji odobrila pet Apeks zajmova za mala i srednja preduzeća, preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, prioritetne projekte, preduzetnike i lokalnu samoupravu u ukupnom iznosu od 1.065 miliona evra. Sredstva prva četiri zajma, u ukupnom iznosu od 565 miliona evra, u potpunosti su iskorišćena kroz realizaciju 630 kredita, a po tom osnovu je planirano otvaranje 6.920 radna mesta.

Peti Apeks zajam

Evropska investiciona banka je Republici Srbiji 30. decembra 2013. odobrila novi, peti Apeks zajam za MSP i druge prioritete u iznosu od 500 miliona evra.

Sredstva petog Apeks zajma iskorišćena su u dvema tranšama od po 150 miliona evra. Odobreno je ukupno 346 kredita malim i srednjim preduzećima, preduzećima srednje tržišne kapitalizacije, preduzetnicima i lokalnoj samoupravi.

Realizacija druge tranše petog Apeks zajma (III/B) otpočela je septembra 2017. i u njoj je učestvovalo deset posredničkih banaka. Specifičnost ove tranše je u pružanju podrške zapošljavanju mladih putem povoljnijih uslova finansiranja malih i srednjih preduzeća, preduzeća srednje tržišne kapitalizacije i preduzetnika koji zapošljavaju mlade. Zaključno sa 30. septembrom 2020. odobrena su 162 kredita u ukupnom iznosu od 144,4 miliona evra, od čega 28 za zapošljavanje mladih. U skladu s realizacijom sredstava, planirano je otvaranje 1.374 novog radnog mesta, od čega je 367 radnih mesta namenjeno mladima. Sredstva druge tranše petog Apeks zajma (III/B) koristila su pre svega mala i srednja preduzeća, preduzeća srednje tržišne kapitalizacije i preduzetnici za delatnosti prerađivačke industrije (55,47%), građevinarstva (10,94%), saobraćaja i skladištenja (9,48%) i poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (8,02%) s teritorije cele Republike Srbije, a najviše iz sledećih upravnih okruga: Grad Beograd (24,08%), Južnobački okrug (16,05%), Moravički okrug (7,29%), Zlatiborski okrug (5,83%) i Nišavski okrug (5,10%).

Sredstva ovog zajma mogu se i dalje koristiti preko posredničkih banaka putem replasmana iz redovno ili prevremeno vraćenih iznosa kredita prvobitnih krajnjih korisnika.

Uslovi kreditiranja:

Iznos kredita: do 12,5 miliona evra

Kamatna stopa:

• promenljiva koju čini EURIBOR + marža EIB-a + do 1,75% marža za posredničke banke + 0,175% naknada za NBS za projekte kojima se podržava zapošljavanje mladih, odnosno EURIBOR + marža EIB-a + do 2,5% marža za posredničke banke + 0,250% naknada za NBS za ostale projekte;
• fiksna koju čini kamata EIB-a koja sadrži i maržu EIB-a + do 1,75% marža za posredničke banke + 0,175% naknada za NBS za projekte kojima se podržava zapošljavanje mladih, odnosno kamata EIB-a koja sadrži i maržu EIB-a + do 2,5% marža za posredničke banke + 0,250% naknada za NBS za ostale projekte.

Ročnost kredita: 

• do 12 (dvanaest) godina za projekte malih i srednjih preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije (poček do četiri godine)
• do 15 (petnaest) godina za prioritetne projekte (poček do pet godina) 

Krajnjim korisnicima sredstva ovog zajma plasiraju se preko sledećih posredničkih banaka:

• AIK BANKA (www.aikbanka.rs)
• BANCA INTESA (www.bancaintesa.rs)
• ERSTE BANK (www.erstebank.rs)
• EUROBANK DIREKTNA (www.eurobank-direktna.rs)
• HALKBANK (www.halkbank.rs)
• NLB KOMERCIJALNA BANKA (www.nlbkb.rs)
• PROCREDIT BANK (www.procreditbank.rs)
• RAIFFEISEN BANKA (www.raiffeisenbank.rs)
• UNICREDIT BANK SRBIJA (www.unicreditbank.rs)

Detaljnije informacije u vezi sa ovom kreditnom linijom mogu se dobiti preko navedenih posredničkih banaka, kao i u Centru za saradnju sa domaćim i međunarodnim institucijama i finansijskim organizacijama – Odsek za revolving kredite Republike Srbije, Narodna banka Srbije, Kralja Petra 12, 11000 Beograd (tel.: 011/3027-315, 3027-318, 3027-319, 3027-321, 3027-353). 

Uprkos brojnim izazovima, privreda Republike Srbije je, i tokom 2024. godine, nastavila pozitivan trend ostvarivši umeren rast. Glavni akteri privredne aktivnosti ‒ privredna društva su desetu godinu za redom poslovala profitabilno, pri čemu su uvećala finansijske kapacitete i zadržala finansijsku stabilnost.

Krajem 2024. godine delatnost je obavljalo ukupno 112.670 privrednih društava koja su angažovala 1.325.497 radnika. Njihovi ukupni prihodi iznose 20.086.635 miliona dinara i porasli su za 5,3%, a ukupni rashodi 18.988.543 miliona dinara i veći su za 6,0% naspram prošlogodišnjih.

Profitabilno poslovanje privrednih društava proizilazi iz pozitivnog rezultata od obavljanja osnovne delatnosti i ostvarenog poslovnog dobitka od 1.291.982 miliona dinara.

Iz finansijskih aktivnosti evidentiran je gubitak od 150.933 miliona dinara, a po osnovu ostalih aktivnosti od 42.957 miliona dinara.

Privreda je 2024. godinu završila sa pozitivnim neto rezultatom u visini od 866.284 miliona dinara, smanjenim za 9,9% u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno 68.387 privrednih društava je realizovalo neto dobitak vredan 1.238.176 miliona dinara, dok je neto gubitak od 371.892 miliona dinara zabeležilo 31.069 društava. Neto rezultat nije prikazalo ukupno 13.214 društava.

Svi sektori su iskazali pozitivan neto rezultat, a nešto manje od četvrtine dobitka cele privrede ostvario je sektor G-Trgovina na veliko i malo..., u kome on iznosi 207.600 miliona dinara. Značajan ukupan dobitak zabeležio je sektor S-Prerađivačka industrija, i to u iznosu od 176.193 miliona dinara. Visok pozitivan rezultat generisao je i sektor V-Rudarstvo, čiji je dobitak u nivou od 143.734 miliona dinara, dok je u sektoru F-Građevinarstvo 105.339 miliona dinara. U grupi visokoprofitabilnih je i sektor D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija sa evidentiranih 24.728 miliona dinara.

Posmatrano sa aspekta veličine privrednih društava, svi segmenti privrede su poslovali pozitivno. Najprofitabilniji su veliki sistemi sa ukupnim dobitkom od 439.339 miliona dinara, a zatim slede mala i srednja društva sa 209.220 miliona dinara odnosno 206.928 miliona dinara, dok je na nivou mikro društava ostvaren dobitak od 10.797 miliona dinara.

Profitabilno poslovanje privrede je praćeno rastom finansijskih kapaciteta i blagim poboljšanjem finansijskog položaja.

Poslovna imovina je angažovana u vrednosti od 25.559.865 miliona dinara većoj za 7,9% u odnosu na prethodnu godinu, dok je uporedo korišćeno za 6,8% više kapitala, u ukupnom iznosu od 11.473.227 miliona dinara. Ukupan dug privrede je povećan za 7,8% na 15.713.565 miliona dinara, pri čemu nešto intenzivniji rast beleže sopstveni izvori finansiranja (7,9%), koji iznose 9.778.738 miliona dinara. Posledično, racio sopstvenog kapitala je povećan sa 38,3% na 38,4%, dok je stepen ukupne zaduženosti ostao nepromenjen ‒ 1,61.

Najveći deo finansijskih kapaciteta privrede uposlen je u sektoru S-Prerađivačka mindustrija, i to 21,2% ili 5.418.985 miliona dinara poslovne imovine i 21,8% odnosno 2.499.288 miliona dinara kapitala. Značajne finansijske kapacitete posedovao je i sektor GTrgovina na veliko i malo..., u kome je angažovano 16,3% poslovne imovine vredne 4.160.785 mmiliona dinara i 14,9% kapitala u iznosu od 1.713.391 milion dinara.

Prema vrednosti poslovne imovine i kapitala istakao se i sektor F-Građevinarstvo, sa 3.514.061 milion dinara odnosno 1.240.143 miliona dinara. Znatne finansijske resurse koristio je i sektor DSnabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ‒ poslovnu imovinu od 2.410.820 miliona dinara i kapital od 1.319.662 miliona dinara.

Posmatrano prema veličini privrednih društava, oko polovine finansijskih kapaciteta mcele privrede skoncentrisano je u velikim privrednim društvima, i to 49,2% poslovne imovine odnosno 12.571.641 milion dinara i 51,3% kapitala što iznosi 5.885.822 miliona dinara.

Na kraju 2024. godine privredna društva su zabeležila ukupan gubitak od 4.211.522 miliona dinara, za 3,0% veći od prošlogodišnjeg, a od tog iznosa 1.626.927 miliona dinara se odnosi na gubitak iznad visine kapitala. S obzirom na to da je kapital intenzivnije rastao, stopa izgubljenog kapitala je opala sa 31,1% na 30,1%.

Najveći deo ukupnog gubitka privrede (27,1%) kumuliran je u sektoru S-Prerađivačka industrija, gde iznosi 1.142.495 miliona dinara, a zatim slede sektori G-Trgovina na veliko i malo... i D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija sa 503.172 miliona dinara odnosno 471.239 miliona dinara.

Uzimajući u obzir klasifikaciju privrednih društava prema veličini, mikro društva su generisala najveći gubitak ‒ 1.819.961 milion dinara, koji čini 43,2% gubitka cele privrede, a zatim slede veliki sistemi sa 1.339.026 miliona dinara.

U 2024. godini privredna društva su poslovala sa pozitivnim neto obrtnim kapitalom za četvrtinu većim od prošlogodišnjeg, koji iznosi 657.386 miliona dinara. Uporedo, za potpuno pokriće stalne imovine i zaliha nedostajalo im je 3.111.439 miliona dinara dugoročnog kapitala. Pri tome, opšti racio likvidnosti je blago povećan sa 1,05 na 1,06, dok je racio tekuće likvidnosti ostao na nivou iz prethodne godine od 0,69.

Najveću vrednost pozitivnog neto obrtnog kapitala zabeležio je sektor G-Trgovina na veliko i malo…, u kome iznosi 689.854 miliona dinara. Visok pozitivan neto obrtni kapital evidentiran je i u sektoru S-Prerađivačka industrija, i to 278.448 miliona dinara, dok je u sektoru F-Građevinarstvo vredeo 85.885 miliona dinara. Sektor K-Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja je, nakon prošlogodišnjeg negativnog neto obrtnog kapitala, u 2024. godini zabeležio pozitivan neto obrtni kapital od 4.891 milion dinara.

Finansijska neravnoteža je, kao i prethodne godine, najviše bila izražena u sektoru M-Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, koji je evidentirao najveći iznos negativnog neto obrtnog kapitala od 216.611 miliona dinara.

Najviše pozitivnog neto obrtnog kapitala iskazala su mala privredna društva ‒ 666.888 miliona dinara, a potom srednja društva kod kojih je on zabeležen u nivou od 557.530 miliona dinara. U uslovima finansijske neravnoteže poslovala su mikro privredna društva, sa negativnim neto obrtnim kapitalom od 851.757 miliona dinara.

Kompletan godišnji izveštaj možete pogledati na sledećem linku.

Tri miliona putnika na letovima Er Srbije od početka godine 

Er Srbija je danas, 31. avgusta, prevezla svog tromilionitog putnika u 2024. godini, što je dve nedelje ranije u odnosu na prethodnu rekordnu godinu. Za prvih osam meseci 2024. godine, godine srpska nacionalna avio-kompanija je u redovnom i čarter saobraćaju obavila više od 31 hiljadu letova. 

„Er Srbija je 15. septembra 2023. godine, po prvi put od kada posluje pod tim imenom, prevezla više od tri miliona putnika u toku jedne godine. Zahvaljujući velikoj tražnji putnika za našim letovima do više od 90 destinacija u 34 zemlje širom sveta, danas smo zabeležili tromilionitog putnika Er Srbije u 2024. godini. Do tog rezultata stigli smo 15 dana ranije u odnosu na 2023. godinu, što je uspeh na koji smo veoma ponosni“, rekao je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije.  

U 2023. godini, srpska nacionalna avio-kompanija je u redovnom i čarter saobraćaju prevezla ukupno 4,19 miliona putnika, što je treći najbolji rezultat u istoriji dugoj skoro 97 godina. U 2024. godini, Er Srbija je nastavila da beleži dobre rezultate i širi svoju mrežu destinacija. Od 19. septembra, kompanija će dva puta nedeljno leteti do Nice na Azurnoj obali, a 30. septembra biće uvedena i direktna avio-linija između glavnog grada Republike Srbije i Guangdžoua u Narodnoj Republici Kini. Kako bi se uspešno realizovao planirani saobraćaj, Er Srbija je osnažila flotu, koju trenutno čine dva širokotrupna erbas A330-200, 13 uskotrupnih aviona iz porodice erbas A320, deset turboelisnih ATR aviona i dva aviona tipa embraer E195. Očekuje se da će u narednom periodu u Beograd stići i treći avion za dugolinijski saobraćaj. 

Inovacioni biznis centar Zlatibor (IBC Zlatibor) biće domaćin okupljanja inovacionih centara iz zapadnog dela Srbije 4. septembra 2024. godine. Ovaj događaj, deo programa podizanja kapaciteta regionalnih inovacionih startap centara (RISC), okupiće stručnjake i predstavnike inovacionih centara, uključujući NTP Čačak i marketing eksperte, sa ciljem unapređenja inovacionih kapaciteta u manjim sredinama.

Događaj će započeti panel diskusijom „Promocija RISC-ova u lokalnim sredinama“, gde će se diskutovati o ključnim izazovima sa kojima se suočavaju male sredine, ulozi RISC-ova kao pokretača inovacija, mogućnostima za zajednička ulaganja sa startapovima (JOINT VENTURE), kao i o razvoju startapova van IT sektora.

Ovaj događaj pruža jedinstvenu priliku za povezivanje i razmenu iskustava među inovacionim centrima, kao i za promociju Zlatibora kao važnog centra za razvoj inovacija u zapadnoj Srbiji. Okupljanje učesnika planirano je do 10 časova u IBC Zlatibor.

Zlatibor ovim događajem dodatno potvrđuje svoju ulogu kao ključni akter u podršci razvoju startapova i inovacionih aktivnosti u regionu.

Izvor: IBC Zlatibor. Autor: Stojan Vuković

Cyber Security Summit ~ Cyberfy je vodeći regionalni događaj koji će se održati 30.oktobra u hotelu Mona Plaza u Beogradu, i koji je posvećen ključnim aspektima sajber bezbednosti, uključujući i aspekte primene veštačke inteligencije, softversku bezbednost, izazove društvenog inženjeringa, odgovorima na incidente, kao i aktuelne teme koje se tiču obuke i sertifikacije, sa posebnim fokusom na tržište Jugoistočne Evrope.

Cyber Security Summit ~ Cyberfy okuplja vodeće stručnjake iz oblasti informacione i sajber bezbednosti, predstavnike međunarodnih organizacija, korporacija, banaka, kao i mnoge poznate globalne i lokalne brendove poput: Mastercard, Siemens Energy, Schneider Electric, Oracle, Stada Group, Glog AI, World Bank, Addiko Bank, Erste Bank, AIK Banka, A1, Microsoft, Nelt, Keprom, OMV, Meridian, kao i mnoge druge.

Ovaj događaj predstavlja idealnu priliku za razmenu iskustava i mišljenja među ključnim igračima iz ove oblasti, što podrazumeva eksperte iz brojih kompanija, predstavnike regulatornih organa, banaka, kompanija koje se bave razvojem bezbednosnih rešenja, osiguravača i konsultanta, koji će biti u prilici da razgovaraju o poslovnim i tehnološkim izazovima, pravnim okvirima, kao i budućim trendovima u ovoj dinamičnoj i zahtevnoj oblasti.

Za više informacija o događaju i registraciju, posetite www.cybersecuritysummit.rs. Broj mesta je ograničen.

Konferenciju organizuje firma Consolido Konsalting, specijalizovana za organizaciju poslovnih događaja.

Pozivamo vas na prezentaciju Uredbe o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u sektoru usluga hotelskog smeštaja ("Sl. Glasnik RS", br. 33/2019, 42/2019, 18/2022 i 103/2023) u petak, 13. septembra 2024. godine sa početkom u 10 časova u sali 2 u prizemlju Privredne komore Srbije, u Resavskoj 13-15, u Beogradu.

Prezentacija je namenjena kompanijama koje su zainteresovane da učestvuju u investiranju, izgradnji i rekonstrukciji hotelskih kapaciteta u Srbiji sa ciljem što bolje pripreme za Ekspo 2027, kao i za proširenje i bogaćenje kapaciteta u banjskim lečilištima u očekivanju rasta broja gostiju.

Predstavnici Razvojne agencije Srbije, koja je pomenutom Uredbom određena je kao administrator prijava, predstaviće Uredbu sa akcentom na tehničku pripremu prijava.

Preliminarni program

• 09:45-10:00 Registracija učesnika
• 10:00-10:05 Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinsku industriju, Privredna komora Srbije
• 10:05-10:10 Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam, Privredna komora Srbije
• 10:10-10:20 Vladimir Tomić, direktor Sektora za strateška ulaganja, Razvojna agencija Srbije
• 10:20-10:50 Ema Zečević Janković, investicioni savetnik u Sektoru za strateška ulaganja, Razvojna agencija Srbije
• 11:00-12:00 Diskusija

Molimo vas da prisustvo skupu potvrdite putem linka ili imejla na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. najkasnije do 12. septembra 2024. godine.

Prijavite se za EXPO ženskog preduzetništva 2024!

Da li želite da unapredite svoj biznis, proširiti mrežu kontakata i predstaviti svoje proizvode pred potencijalnim investitorima? Onda je ovaj program baš za vas!

Pridružite nam se i iskoristite priliku da:

• Naučite više o digitalnom marketingu, brendiranju i cenovnim strategijama
• Umrežite se sa preduzetnicama i investitorima
• Izložite i prodate svoje proizvode na Beogradskom noćnom marketu
• Učestvujete na najvećem regionalnom forumu ženskog preduzetništva
• Dobijete mentorstvo i podršku za izradu investicionih predloga
• Predstavite svoj biznis investitorima u Kopenhagenu 2025. godine

Prijava je besplatna i traje samo 15 minuta – prijavite se odmah putem sledećeg linka.

Prijave su otvorene do 14.09.2024.

Ne propustite ovu jedinstvenu priliku da podignete svoje poslovanje na viši nivo!

Srpska nacionalna avio-kompanija produžila saradnju sa mostarskim aerodromom za još godinu dana

Er Srbija i aerodrom u Mostaru produžili su saradnju za još godinu dana na osnovu čega će srpska nacionalna avio-kompanija između Beograda i Mostara leteti do oktobra 2025. godine. Do tog popularnog grada u Bosni i Hercegovini, Er Srbija obavlja letove tri puta nedeljno, ponedeljkom, petkom i nedeljom, a let traje oko 50 minuta.

„Direktnu avio-liniju između Beograda i Mostara uspostavili smo 15. aprila 2024. godine, posle 30 godina pauze. Za prva tri meseca, zabeležili smo veoma dobru popunjenost putničke kabine, a između ta dva grada letelo je više od 6.000 putnika. U julu je zabeležen najveći broj putnika na toj ruti, kada je popunjenost putničke kabine bila izuzetno visoka. To je pokazatelj da su direktni letovi između Beograda i Mostara od izuzetnog značaja za naše putnike. Radujemo se nastavku saradnje na održavanju redovnog avio-saobraćaja na toj ruti“, istakao je Boško Rupić, direktor za komercijalu i strategiju Er Srbije.

Uprava aerodroma Mostar, na čelu sa direktorom Markom Đuzelom i izvršnim direktorom Ibricom Berberovićem, izrazila je zadovoljstvo ostvarenim rezultatima otvorene avio-linije između Mostara i Beograda i još jednom se zahvalila srpskoj nacionalnoj avio-kompaniji, Er Srbiji.

„Pružamo punu podršku za nastavak letova u zimskom redu letenja koji su garancija za održivost te linije u budućnosti. Velika je važnost letova u zimskom periodu kada će poslovni ljudi, turisti kao i ostali putnici moći da lete u Mostar preko Beograda i obratno u cijeli svijet. Želimo naglasiti da su građani Grada Mostara jako pozitivno reagovali na otvaranje te linije jer Er Srbija putnicima omogućava dobre avio-veze iz Mostara, preko Beograda do Pariza, Diseldorfa, Ciriha, Amsterdama, Osla, Barselone, Kopenhagena, Larnake, Stokholma, Praga, Milana, Rima, Frankfurta, Istanbula, Venecije, Bolonje, Bukurešta, Krakova, Beča, Budimpešte, Hanovera, Štutgarta, Hamburga, Nirnberga, Brisela, Liona i mnogih drugih gradova. Nadamo se da je ovo samo početak jedne dugotrajne suradnje“, rekli su direktor aerodroma u Mostaru Marko Đuzel i izvršni direktor Ibrica Berberović.

Srpska nacionalna avio-kompanija leti do 17 gradova u zemljama bivše Jugoslavije.

Startap Vikend na Zlatiboru - Prava šansa za mlade inovatore

Da li ste spremni da se upoznate sa svetom startapa i steknete veštine i znanja koja će vam pomoći da razvijete svoje biznis ideje? Inovacioni biznis centar Zlatibor, pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, inovacija i tehnološkog razvoja, u saradnji sa partnerima iz inovacionog ekosistema Srbije, organizuje Startap Vikend, jedinstvenu priliku za sve mlade preduzetnike u nastajanju! Svi veliki inovatori, poput Stevea Jobsa, Billa Gatesa i Marka Zuckerberga, započeli su kao studenti sa velikim idejama. Sada je vaš red da otkrijete svoj puni potencijal i započnete sopstveno preduzetništvo uz pomoć Startap Vikenda!

Šta je Startap Vikend? Startap Vikend je intenzivan program koji traje 3 dana, osmišljen da pruži uvid u proces razvoja startap kompanija kroz globalno priznate metodologije. Cilj je da učesnicima prenesemo znanja i veštine koje će im pomoći da stvore inovativne proizvode i usluge, kao i da razviju preduzetnički duh.

Ko su organizatori? Startap Vikend organizuje Inovacioni biznis centar Zlatibor, pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, inovacija i tehnološkog razvoja, uz podršku partnera kao što su ICT Hub, Inicijativa Digitalna Srbija, Garaža by Tenderly, USAID Srbija i Preduzmi ideju.

Kome je namenjen? Program je otvoren za mlade ljude svih obrazovnih profila, uzrasta od 18 do 30 godina, koji su zainteresovani za preduzetništvo i startap industriju. Učešće je potpuno besplatno, a učesnicima su obezbeđeni svi potrebni materijali, osveženje, kao i mentori koji će ih voditi kroz program.

Šta možete očekivati? Učesnici će pohađati radionice i predavanja o razvoju startapa, raditi u timovima na rešavanju realnih problema, dobiti povratne informacije od stručnjaka i osnivača uspešnih startap kompanija, i na kraju predstaviti svoje ideje pred stručnim žirijem.

Najbolji deo? Učešće na Startap Vikendu je potpuno besplatno, a najbolje startap timove očekuju vredne nagrade, kao i mogućnost daljeg mentorskog programa!

Kako se prijaviti? Prijave su otvorene putem online formulara, a broj mesta je ograničen, pa požurite i osigurajte svoje mesto na Startap Vikendu! Ne propustite ovu jedinstvenu priliku da unapredite svoje veštine i razvijete ideje koje mogu promeniti svet.

Prijavite se već danas i budite deo Startap Vikenda za mlade u Srbiji!

Kada smo već kod Startapa preporučujemo vam pročitate i tekst "Osnovna dokumenta o kojima start-up treba da vodi računa" koji potpisuje advokat Stefan Etorre.

Vidimo se na Zlatiboru.

Posle uspešne organizacije https://healthpharm.rs/ u aprilu 2024. HARMONIUS – Western Balkans Legal Hub je planirao novu konferenciju https://legalpro.rs/ koja će se održati 20.-23.10.2024. u hotelu Mona plaza na Zlatiboru:

LPF’24

„BUDUĆNOST PRAVNIH USLUGA:

DODATA VREDNOST KROZ SARADNJU NA ZAPADNOM BALKANU+”

Ideja organizatora je da se na jednom mestu u regionu zapadnog Balkana+ (uz Sloveniju i Mađarsku) okupe pripadnici pravosudnih profesija i drugi eksperti specijalizovani za različite pravne usluge:  profesori prava, sudije, tužioci, advokati, arbitri, javni beležnici, javni izvršitelji, pravnici iz MUP, ministarstva trgovine, ministarstva finansija i drugih državnih organa, pravnici iz javnih agencija, katastra nepokretnosti, javnih preduzeća i lokalne samouprave, eksperti za „compliance” i ESG, pravnici iz privrede, banaka, društava osiguranja i lizing društava, kao i pripadnici onih profesija koje nisu nužno pravničke, ali blisko sarađuju sa pravnicima: stručnjaci za zaštitu podataka o ličnosti, veštačku inteligenciju i pravne softvere, HR, „business development” marketing i javne nabavke, stečajni upravnici, agenti za promet nepokretnosti, procenitelji nepokretnosti, poreski savetnici, medijatori i dr. Impresivnu listu moderatora i panelista na LPF’24 možete pogledati na https://legalpro.rs/speakers/.

LPF je mesto susreta prava i poslovanja koje okuplja ključne donosioce odluka iz vlade, javnih agencija kompanija i nevladinog sektora. Najava organizatora da je LPF - NETWORKING koji se ne propušta šalje jasnu poruku potencijalnim učesnicima, da je razmena iskustava sa profesionalcima iz oblasti pravnih usluga, ali i širenje mreže korporativnih klijenata u regionu zapadnog Balkana ključna dodata vrednost koju mogu očekivati od LPF’24.

Nacrt agende na LPF’24 možete pogledati na https://legalpro.rs/agenda/

AKO VAM JE PRAVNIJADA U SRCU VOLEĆETE I LPF https://legalpro.rs/registration/