Izgradnja pristaništa u Sremskim Karlovcima

Ministarstvo turizma i omladine i Agencija za upravljanje lukama potpisali su Ugovor o izgradnji infrastrukture međunarodnog putničkog pristaništa u Sremskim Karlovcima. Vrednost investicije predviđena ugovorom je 40 miliona dinara. Izgradnja pristaništa u Sremskim Karlovcima jedna je od aktivnosti u okviru projekta „Zaplovi Srbijom“.

Otvoreno deseto međunarodno putničko pristanište u Srbiji

Međunarodno putničko pristanište u Šapcu svečano je otvoreno u decembru, u prisustvu ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, direktora Agencije za upravljanje lukama Vuka Perovića i predsednika Privremenog organa grada Šapca Aleksandra Pajića. Šabačko pristanište je deseto u Srbiji, treće na reci Savi. Tokom januara ove godine izabran je lučki operater za pomenuto pristanište, koji će pristaništem upravljati deset godina.

Golubac dobija marinu na Dunavu

Ugovor o izgradnji marine u Golupcu, koji je potpisan u decembru između Ministarstva turizma, Agencije i Opštine Golubac, predstavlja preduslov za početak izgradnje infrastrukture golubačke marine. Buduća marina nalaziće se na Dunavu, u neposrednoj blizini centra Golupca, i moći će da primi oko 100 plovila. Vrednost investicije je 2.5 miliona evra. Planirano je da se u sklopu marine, pored prostora za prihvat i smeštaj plovila, razviju komercijalni i drugi sadržaji.

Prvi kruzer u Zemunu

Pristanište u Zemunu otvoreno je početkom septembra prošle godine. Tom prilikom pristao je i prvi kruzer „DCS Amethyst“, sa 170 putnika (pretežno iz Nemačke). Putnicima je upriličen tradicionalni doček, uz izvođenje kulturno-umetničkog programa, nakon kojeg su posetioci mogli da se upoznaju sa prestonicom.

Brod „Kovin“– kulturno dobro Srbije

Brod „Kovin“, veteran na rekama i najstarije turističko plovilo u Srbiji, star je više od 130 godina i nalazi se u sastavu flote Jugoslovenskog rečnog brodarstva. Specifične brodograđevinske konstrukcije, sa dve palube, ovaj brod na sebi čuva brodsko zvono kao i autentično sidro i krmeni uređaj. U njegovu živopisnu istoriju upisani su brojni filmovi i serije čiji su kadrovi tu snimani –„Podzemlje“ Emira Kusturice, „Balkan ekspres“ i drugi. Na „Kovinu“ su okupljane likovne kolonije i organizovane književne večeri. Bio je i komandni brod međunarodnih regata koje su plovile iz Beograda. Na predlog stručnjaka iz Muzeja nauke i tehnike, zbog jedinstvenosti i duge istorije, „Kovin“ je 2005. godine proglašen za kulturno dobro Republike Srbije. Danas, 100 godina otkako je sagrađen, ovaj brod  predstavlja jednu od atrakcija na Dunavu i Savi i privlači putnike, umetnike i sve one koji žele da upoznaju Beograd sa reka.

Međunarodna saradnja - EFIP prvi put u Srbiji

Agencija za upravljanje lukama bila je u oktobru 2023. godine domaćin godišnjeg sastanka Izvršnog odbora Evropske federacije rečnih luka. Dogaćaj u Beogradu okupio je luke i lučke uprave iz Nemačke, Austrije, Rumunije, Holandije, Francuske, Danske, Poljske i Belgije. Pored toga, konferenciji su prisustvovali generalni direktor Sekretarijata Dunavske komisije Manfred Zajc i šef sektora za razvoj ljudskih resursa Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD) Mark Asaf.

Predstavljeni su razvojni projekti i aktivnosti koje sprovode Vlada Srbije i Agencija, u cilju daljeg unapređenja lučke oblasti i boljeg saobraćajnog povezivanja.

Rukovodstvo federacije je ocenilo organizaciju skupa kao uspešnu. Saglasili su se da su srpske luke od velikog značaja za Dunavski region i za transportni sistem Evrope. Tokom trajanja sastanka održana je panel diskusija na temu daljeg razvoja rečnih luka i vodnog saobraćaja. Na panelu su učestvovali predsednik EFIP-a Antoan Berben, Manfred Zajc i Mark Asaf. Nakon panela, govornicima su uručene zahvalnice za dugogodišnju podršku u radu Agencije. U okviru događaja organizovana je i poseta luci u Novom Sadu, kao primer uspešne strane investicije u lučku infrastrukturu.

Radionica u Golupcu

Stalni sekretarijat Transportne zajednice organizovao je radionicu „Razvoj lučke infrastrukture i mogućnosti za unapređenje plovnosti na Dunavu i Savi“. Radionica je održana u Golupcu i u njoj su učestvovali predstavnici Agencije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Direkcije za vodne puteve, Dunavske i Savske komisije, DG Move, Svetske banke i lučki operateri iz Srbije. Direktor Agencije Vuk Perović naglasio je da je saradnja sa Transportnom zajednicom na visokom nivou. Podržao je napore za transportno povezivanje Zapadnog Balkana, imajući u vidu da je to važan korak za približavanje regiona Evropskoj uniji.

Elson Tana, predstavnik Transportne zajednice, istakao je da je Sekretarijat posvećen promociji održive i pametne mobilnosti, naročito u pogledu vodnog saobraćaja. Lučki operateri iz Srbije su, tokom radionice, imali priliku da predstave rezultate rada luka i aktivnosti planirane za naredni period.

Zaplovi Srbijom - Mali Pariz na Savi

U srcu Mačve, na obali Save, smestio se Šabac, grad boema i šaljivdžija.

Grad je u svojoj istoriji po mnogo čemu bio pionir. Prvi klavir u Srbiji zasvirao je u Šapcu. Prvi fijaker projurio je šabačkim ulicama, a u jednoj od njih otvorena je i prva apoteka. Legende kazuju da je Šabac i prvi grad u kojem je ženama bilo dozvoljeno da dolaze u kafanu. Zbog sjaja i raskoša, zbog evropskog duha koji je u grad doneo Jevrem Obrenović ali i boemskog života sličnog onom na Monmartru, grad na Savi dobio je nadimak „Mali Pariz“.

Šapčani, ili kako sebe nazivaju ‒ Čivijaši, reći će da je nadimak nadenut i zbog raznovrsne gradske arhitekture. Grad je prepun znamenitosti među kojima su Gospodar Jevremova ulica, Dunjića kuća, Zgrade bliznakinje, Crkva Svetih apostola Petra i Pavla, Krsmanovića kuća, Narodni muzej. Ne propustite da bacite pogled i na murale koji krase šabačke fasade, kao što su „Dobro temperovan klavir“, „Mali svet“, „Velike ribe“, „Godišnja doba“ i drugi. Za ljubitelje istorije nezaobilazna je poseta Mišaru i spomen-kompleksu na Tekerišu. A tu je i tvrđava Stari grad, svedok nadasve zanimljive istorije grada.

Nakon šetnje pronađite sto u jednoj od šabačkih kafana ‒ priča se da ih je nekada bilo čak 130! Specijaliteti kojima se meštani posebno ponose su mačvanski list i mačvanska salata, uz nezaobilaznu vruću lepinju, kajmak, čvarke i ajvar. Gostoprimstvo i vedar duh Šapčana čine ovaj grad mestom po svačijoj meri i ukusu.

Otvaranje međunarodnog putničkog pristaništa u Šapcu doprineće daljem razvoju kruzinga u Srbiji. Osim toga, u narednom periodu će se intenzivno raditi na uspostavljanju linijskog brodskog saobraćaja između Šapca, Sremske Mitrovice i Beograda.

Nautički sportovi – Izazov savlađivanja reka

Kada kažemo splavarenje, setimo se davnih vremena kada su splavari koristili vodene tokove i spuštali drvene trupce do udaljenih odredišta. Nešto kasnije, nakon Drugog svetskog rata, pojavljuju se gumeni čamci na naduvavanje i tako počinje nova era splavarenja koje sada nazivamo rafting. U našoj zemlji su se, krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina prošlog veka, pojavili entuzijasti i ljubitelji reka koji su gumenim čamcima savladavali Lim, Ibar, Nišavu, Drinu i druge srpske reke.

Prava ekspanzija raftinga desila se 90-ih godina prošlog veka. Rafting savez Srbije (RFSS)  počinje sa radom krajem 2007. godine. Danas Savez ima sedam stalnih i sedam pridruženih članova. Među značajnim uspesima Saveza svakako se ističe organizacija najvećeg međunarodnog rafting takmičenja 2009. godine na Nišavi, koje se smatra najbolje organizovanim Svetskim kupom do tada. Četiri godine kasnije, prvi u svetu smo organizovali takmičenje na rafting ergometrima (domaće proizvodnje) i uspostavili pravila takmičenja na njima. 

Rafting savez Srbije dao je i svoj doprinos tokom poplava koje su pogodile Srbiju 2014. godine. Procena je da su članovi Saveza evakuisali više od 2.000 ljudi, a brojni timovi su neprekidno nedelju dana pomagali građanima. Zbog geografskog položaja i svojih moćnih reka, Srbija ima neverovatan potencijal za razvoj sportskog i komercijalnog raftinga.

Digitalizacija – Green Inland Ports

Evropska komisija je, tokom 2022. godine, pokrenula izradu studije Green Inland Ports, čiji je cilj identifikovanje i analiziranje faktora koji utiču na održivi razvoj rečnih luka, kao i predlog rešenja za implementaciju takozvanih „zelenih“ ciljeva lučkog razvoja, paralelno sa implementacijom ekonomskih ciljeva lučkog razvoja. Jedna od oblasti kojima se studija bavi je i digitalizacija, sa posebnim osvrtom na mogućnosti digitalizacije kao sredstva za povećanje operativne efikasnosti uz istovremeno smanjenje emisije štetnih gasova u lukama. Istraživanja u okviru studije će u narednom periodu biti usmerena na analizu postojećeg zakonodavstva u pogledu digitalizacije rečnih luka, kao i na analizu dostupnih digitalnih alata, tehnologija i aplikacija uz pomoć kojih luke mogu ostvariti održive ciljeve razvoja. Pored toga, studija će predstaviti i dvadeset primera dobre prakse u digitalizaciji rečnih luka na četiri kontinenta.

Jedan od rezultata studije biće i masterplan koji će predstaviti strategiju, mapu puta i akcioni plan za lučku digitalizaciju, sa posebnim osvrtom na ulogu digitalizacije u „ozelenjavanju“ rečnih luka i lučke delatnosti. Pored toga, masterplan će sadržati i jasne smernice za digitalizaciju luka, koje će biti od izuzetne važnosti za luke i lučke uprave u kojima proces digitalizacije nije počeo ili je tek u začetku.

Informacione tehnologije u radu Agencije

Prateći evropske i svetske trendove, kao i smernice Vlade Srbije za digitalizaciju državne uprave, Agencija je u prethodnoj deceniji implementirala različita softverska rešenja i aplikacije. Informacione tehnologije u svakodnevnom radu – elektronsko podnošenje prijava obveznika i izdavanje rešenja, robotska automatizacija, digitalna arhiva (PEP, DMS, RPA) ‒ namenjene su, pre svega, pojednostavljenju poslovnih procesa i bespapirnom poslovanju. Agencija će u narednom periodu nastaviti da unapređuje postojeća rešenja, uzimajući u obzir značaj digitalizacije za dalji razvoj lučkog sektora.

Najave

Promocija projekta „Zaplovi Srbijom“ na međunarodnim sajmovima turizma

Budimpešta

Mađarski sajam turizma otvoriće kapije posetiocima po 46. put u periodu od 22. do 25. februara. Očekuje se više od 30 zemalja učesnica i oko 30.000 posetilaca. Prateći program manifestacije uključuje i tri specijalizovane izložbe – Budapest Boat Show, The Caravan Salon i E-bike Test&Show.

Beograd

Međunarodni sajam turizma u Beogradu održaće se od 22. do 25. februara, pod sloganom „Avantura počinje ovde!“ Tokom trajanja sajma biće promovisane nove destinacije, turističke regije, kao i lokalna gastronomija i kulturni sadržaji Srbije.

Beč

Manifestacija „Ferien-Messe Wien“ biće organizovana od 14. do 17. marta. Organizatori najavljuju da će posetioci moći da se upoznaju kako sa lokalnim turističkim atrakcijama tako i sa najpopularnijim svetskim destinacijama. U okviru događaja očekuje se niz tematskih predavanja, promotivnih filmova i takmičenja.

Godišnje konsultacije Agencije

Agencija za upravljanje lukama održaće devete redovne godišnje konsultacije tokom aprila 2024. godine. Ovogodišnji događaj okupiće predstavnike relevantnih ministarstava, državnih institucija, međunarodnih organizacija, grupacija Privredne komore Srbije, udruženja i lokalnih samouprava. O datumu i mestu održavanja događaja učesnici će biti blagovremeno obavešteni.

Predsedavanje Ekspertskom grupom Dunavske komisije

Agencija će zvanično predsedavanje Ekspertskom grupom za luke i lučke operacije Dunavske komisije početi 12. marta, sastankom u Budimpešti. Predsedavanje će obuhvatiti dva zasedanja grupe eksperata. Grupa je sastavljena od predstavnika lučkih administracija i zainteresovanih strana iz Dunavskog regiona, sa ciljem razvoja lučke delatnosti i ispunjenja ciljeva „Zelenog dogovora“.

U Srbiju stiglo 35 odsto više putnika sa kruzera

Agencija za upravljanje lukama je tokom 2023. godine zabeležila 14.8 miliona tona pretovarenog tereta na rekama u Srbiji. Očekuje se da će, nakon obrade svih podataka, količine tereta u prošloj godini biti više za dva odsto nego u 2022. godini. Najčešće su pretovarani šljunak, pesak i kameni agregati, ugalj, nafta i naftni derivati. Kada je reč o putničkom saobraćaju, u prošlogodišnjoj nautičkoj sezoni evidentirano je 1.409 pristajanja i 183.043 putnika. Broj pristajanja je na istom nivou kao i 2022. godine, dok je putnika za 35 odsto više, zahvaljujući boljoj popunjenosti kapaciteta kruzera. Najviše pristajanja ostvareno je u Beogradu (567), potom u Novom Sadu (373), Donjem Milanovcu (268) i Golupcu (179).

Kompletan Newsletter možete skinuti ovde

Adresa elektronske pošte kojom su privredna lica registrovana u APR-u je povezana sa Portalom eUprava i putem nje će stizati obaveštenja o prispeću dokumenata u eSanduče.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu od 12. januara 2024. godine svim privrednim društvima koja se nisu samostalno registrovala kao korisnici usluga elektronske uprave (Portala eUprava) kreirala je Jedinstveni elektronski sandučić (eSanduče) na Portalu eUprava radi elektronskog dostavljanja akata od strane organa javne vlasti (lična dostava i obaveštenja).

Odredbom člana 21. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) propisano je da je privredno društvo dužno da se registruje kao korisnik usluga elektronske uprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava, kao i da se elektronski dokument privrednom društvu dostavlja u Jedinstven elektronski sandučić na Portalu eUprava, osim ako je posebnim zakonom drugačije propisano.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu je u skladu sa odredbom člana 15. Zakona o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 327/2018) kreirala Jedinstveni elektronski sandučić (eSanduče) svakom privrednom društvu koje ima registrovanu adresu za prijem elektronske pošte u Registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre, a koja se nisu do sada registrovala kao korisnici usluga elektronske uprave (Portala eUprava). Korisnici usluga elektronske uprave dobijaju obaveštenje o prispeću elektronskog dokumenta u eSanduče na adresu elektronske pošte privrednog društva i na adrese elektronske pošte zakonskih/ostalih zastupnika, nakon čega se dokument može preuzeti u bilo kom trenutku. U eSandučetu dostupna je i potvrda o dostavljanju, koja sadrži podatke o statusu dostave, čime se unapređuje pravna sigurnost i otklanjaju moguće sumnje u pravosnažnost odluka.

Preduslov za kreiranje eSandučeta je da privredno društvo ima registrovanu adresu za prijem elektronske pošte u Registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre. Neophodno je da se zakonski/ostali zastupnik prijavi na Portal eUprava, na adresi https://euprava.gov.rs/, putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata ili mobilnom aplikacijom ConsentID.

Izvor: Vebsajt Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu

Pre više od tri decenije nastala je kultna serija: “Đekna još nije umrla, a ka’ će, ne znamo” legendarnog reditelja Živka Nikolića. Činjenica da se i nakon više od tri decenije sećamo serije i upečatljivih likova, jasno nam je da Đekna i dalje živi.

U seriji su se pojavljivalji i poznati i manje poznati glumci. Upravo su ti manje poznati glumci izneli seriju i doprineli njenoj popularnosti i afirmaciji.

Živko Nikolić je rekao da je interesatno koliko po malim pozorištima ima sjajnih glumaca, a da oni to sami ne znaju da su i da isti ti glumci odu u penziju, ne sanjajući šta su sve mogli da učine u životu.

Da li postoji idealan biznis

Pitanje postojanja idealnog biznisa je večita dilema.

Dok neki smatraju da je to samo mit, drugi veruju u njegovu realnost. Perspektiva varira zavisno od toga da li se posmatra iz ugla poslodavca ili zaposlenog.

Uspeh u biznisu zavisi od mnogobrojnih faktora – bilo da se radi o pokretanju sopstvenog biznisa ili radu u okviru neke kompanije i/ili korporacije .

Poslodavci se često fokusiraju na maksimiziranje profita, ponekad zanemarujući moralne norme i potrebe svojih zaposlenih.

Međutim, postoje i oni koji, osim što teže profitu, poštuju i cene svoje zaposlene, tretirajući ih na adekvatan način.

S obzirom na to da im je cilj isti, ipak je važno  razlikovati pogled preduzetnika od pogleda većih kompanija na idealan biznis. Dok kompanije zahtevaju sinergiju i koheziju medju brojnim faktorima i zaposlenima, pri čemu ne mora da znači da je sve idealno za zaposlene unutar kompanije. Gledano sa strane strane preduzetnika, kao pojedinca, lakše je u pogledu donošenja poslovnih odluka, jer ima slobodu da kreira, organizuje i vodi sopstveni biznis kako misli da treba.

Međutim, ova sloboda dolazi sa teretom celokupne odgovornosti. Ipak, istrajnost, samostalnost i želja za sopstvenim biznisom mogu predstavljati dobitnu kombinaciju za postizanje idealanog biznisa.

Idealan biznis. Mit ili realnost

Percepcija idealnog biznisa se razlikuje od osobe do osobe. Dok će jedni idealnost videti u finansijskoj profitabilnosti, drugi će vrednovati različite aspekte poslovnog okruženja. Faktori kao što su geografska pozicija radnog mesta, kvalitet radnog okruženja, efikasnost upravljanja, odnos prema ponuđenim proizvodima ili uslugama, priznanje i poštovanje unutar kompanije, te mogućnost za usklađivanje profesionalnog i privatnog života, igraju ključnu ulogu u formiranju mišljenja o tome šta čini idealan biznis za pojedinca.

Idealan biznis. Emocije i lični odnos

S obzirom na to da savršenstvo u današnjem svetu ne postoji, težnja ka idealnom biznisu možda deluje nedostižno. Međutim, upravo ti izazovi i prepreke na koje nailazimo u poslovanju su ono što ga čini stvarnim i životnim.

S jedne strane, važno je da posao pruža određenu vrstu zadovoljstva i činiti nas ispunjenim kroz ostvarene rezultate. Ali, postavlja se pitanje može li takav posao obezbediti finansijsku stabilnost i omogućiti konkurentnost na tržištu, kao i ostvarivanje ličnih ambicija i ciljeva.

Ovo je dilema sa kojom se mnogi suočavaju, tražeći savršeni balans između profesionalne ispunjenosti i materijalne sigurnosti.

Umetnici predstavljaju idealan primer kada se unose emocije i lični odnos u svoj biznis, u koji je nedvosmisleno uloženo puno truda, energije i znanja. Međutim, uprkos strasti koja se ulaže, umetnički pozivi često se bore sa izazovom obezbeđivanja finansijske stabilnosti.

Umesto zaključka

U savremenom dobu, uticaj modernih tehnologija, promenljivost tržišta rada i brojni drugi faktori radikalno su promenili način na koji razmišljamo o poslovanju.

Ako se recimo vratimo jedan vek unazad i kroz društvena previranja shvatimo da poslovanje i način poslovanja koje je bilo sastavni deo jednog vremena, ne mora da znači, da će biti sastavni deo drugog vremena.

U eri monarhije, značajnu ulogu imali su preduzetnici, odnosno samostalne zanatlije. Period socijalizma i komunizma isticao je državu i javna preduzeća kao ključne aktere. Kapitalizam je nametnuo nove vrednosti koje nisu bile karakteristične do tada. Demokratija, tehnološka revolucija i modernizacija na neki način predstavljaju spoj preduzetništva, države i kapitalizma. Medjutim i dalje ostaje otvoreno pitanje da li su ovi elementi u današenjem vremenu preduslov za idealan biznis.

Ako ste dovoljno kreativni, inovativni, možete da se nosite sa emocijama u biznisu, kao i da ste spremni da snosite rizik koji savremeno poslovanje nosi, budite preduzetnik i iznesite svoju preduzetničku ideju i duh, kao idealan biznis, široj publici.

Đekna i glumci u seriji su kao i idealan biznis.

Predstavljaju ideal kome težimo i žive u svakom vremenu.

Prva samouslužna kasa za plaćanje goriva otvorena je na NIS-ovoj benzinskoj stanici u „Bloku 45“ u Beogradu, čime je plaćanje goriva postalo još jednostavnije i brže. Kompanija NIS je prva implementirala ovaj sistem plaćanja goriva na domaćem tržištu, u želji da isprati rastući trend i istovremeno objedini brzinu i mogućnost samostalnog plaćanja.

Od sada potrošači na benzinskoj stanici „Blok 45“ u svega nekoliko klikova, bez čekanja u redu mogu da završe svoju kupovinu. U narednom periodu NIS planira da uvede mogućnost plaćanja na samouslužnim kasama i na drugim objektima u svojoj maloprodajnoj mreži.

Pored brzine i jednostavnosti koju ova samouslužna kasa pruža, moguće je i sigurno plaćanje bankarskim platnim karticama kao i NIS korporativnim karticama za plaćanje goriva. Potrošačima su na raspolaganju i opcije korišćenja kartica programa lojalnosti NIS-a – „Sa nama na putu“, „Taksi“ i „Agro“.

„Imajući u vidu da kompanija NIS već godinama unazad prati najsavremenija rešenja u naftnoj industriji, odlučili smo da i ovog puta odgovorimo na očekivanja i potrebe naših potrošača. Obezbedili smo savremeni uređaj koji ima napredne tehničke karakteristike i veoma moderan dizajn ekrana kase. Uvođenjem prve samouslužne kase na našim benzinskim stanicama unapredili smo postojeći sistem i uspeli da obezbedimo neometan rad ove benzinske stanice uz poštovanje svih sigurnosnih zahteva koje ova inovacija sa sobom nosi“, istakla je Bojana Radojević, direktor Departmana za maloprodaju u kompaniji NIS.

Samo u prve dve nedelje rada obavljeno je približno 2.000 transakcija korišćenjem samouslužne kase, odnosno 21% svih transakcija plaćanja goriva platnim karticama na benzinskoj stanici „Blok 45“, što jasno pokazuje da su potrošači prepoznali novu uslugu kao veoma korisnu.

Trenutno je samouslužno plaćanje moguće samo za kupovinu goriva, ali u narednom periodu planirana je mogućnost plaćanja i ostalih proizvoda iz asortimana.

Posetite NIS-ovu benzinsku stanicu u „Bloku 45“ i isprobajte nov način kupovine u svega nekoliko koraka.

Izvor: Zvanična Internet prezentacija NIS a.d. Novi Sad.

Poziv za učešće na besplatnom mentorskom programu "Novo lice žene sa sela" koji će se održati šest meseci i to u periodu od novembra 2024. godine do maja 2025. godine

Nakon uspešno završene prve generacije, otvaramo poziv za drugu generaciju mentorskog programa „Novo lice žene sa sela“.

Kroz projekat „Novo lice žene sa sela“ nastojimo da definišemo novo lice žene koja živi na ruralu i da je osnažimo da kroz preduzetnički poduhvat i svojim autentičnim glasom ispriča i realizuje svoju priču i ideju.

Mentorski program se realizuje sa mentorkama iz mreže Jezgro koja postoji od 2019. godine i okuplja stručnjakinje i ekspertkinje sa dokazanim radnim i životnim iskustvom. U ovom trenutku, mreža mentorki broji 30 žena i one su uključene u razvoj mentorskog programa u okviru projekta „Novo lice žene sa sela“. Kroz aktivnosti mreže Jezgro u okviru projekta, koja u ovom trenutku okuplja više od 110 žena sa sela, želimo da omogućimo učesnicama pristup mreži podrške i mentorskom programu koji je dizajniran na osnovu potreba polaznica mentorskog programa, a podržan znanjem i ekspertizom žena iz različitih regiona Srbije, što stvara posebnu dodatnu vrednost za učesnice u mentorskom programu.

Metodologija koja se koristila za razvoj programa je metodologija unapređenja profesionalnih veština i znanja žena i lični razvoj, kroz deljenje znanja, veština, razbijanje predrasuda i podsticanje umrežavanje i ženske solidarnosti. Tokom šestomesečnog trajanja mentorskog programa, kreiraće se do 20 mentorskih parova, što znači da će do 40 žena učestvovati u ciklusu. Raznolikost, lične i poslovne  biografije postojećih mentorki iz mreže Jezgro čini ovaj mentorski program jedinstvenim i važnim  resursom za razvoj učesnica u programu. Iskustvo prethodne generacije mentorskog programa „Novo lice žene sa sela“, 2023/2024 najbolje svedoči u tu korist.

Glavni ciljevi mentorskog programa „Novo lice žene sa sela“ su razbijanje stereotipa o mladim ženama, ženama pripadnicama etničkih manjina i povratnicama  koje žive u ruralnim delovima Srbije i sistemski trud prema njivovom socijalnom i ekonomskom osnaživanju i podrška ženama sa rurala u ko-kreiranju ili re-kreiranju  novih i postojećih modela života i rada na ruralu u cilju poboljšanja kvaliteta njihovih života i života zajednice kojoj pripadaju.

Mentorski program će trajati od novembra 2024. godine do maja 2025. godine sa  sledećom vremenskom dinamikom i obuhvatom tema: 

• Novembar – otvaranje mentorskog programa, susret i upoznavanje. Kreativno i inovativno mišljenje - onlajn predavanje o kreativnom i inovativnom mišljenju, domaći zadaci, Q&A sesije i praćenje napretka  mentorine;
• Decembar – Preduzetništvo i upravljanje biznisom - onlajn predavanje o preduzetništvu i preduzetničkim veštinama, domaći zadaci, Q&A sesije i praćenje napretka mentorine;
• Januar – Pričanje priče i Brendiranje (Storytelling & Branding) - onlajn predavanje o Pričanju priče i Brendiranju, domaći zadaci, Q&A sesije i praćenje napretka mentorine;
• Februar - Digitalna pismenost - onlajn predavanje o digitalnoj pismenosti, domaći zadaci, Q&A sesije i praćenje napretka mentorine;
• Mart – Komunikacija i umrežavanje - onlajn predavanje o komunikaciji i umrežavanju, domaći zadaci, Q&A sesije i praćenje napretka mentorine;
• April – Lidersto i vizionarsko upravljanje - onlajn predavanje o liderstvu i vizionarskom upravljanju, domaći zadaci, Q&A sesije i praćenje napretka mentorine.
• Maj – zatvaranje mentorskog programa i evaluacija programa.

Program i aktivnosti u okviru ovog programa sprovode se hibridno: onlajn u vidu predavanja i radionica i/ili uživo kada se stvore uslovi za rad uživo, jedan na jedan.

Dodatne informacije o programu možete pročitati na sledećem linku, dok direktnu prijavu možete uraditi preko linka. 

** U okviru projekta Nemačke razvojne saradnje “Perspektive za mlade u ruralnim sredinama u Srbiji” koji sprovodi GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom turizma i omladine Republike Srbije, podržava se projekat “Novo lice žene sa sela” u organizaciji Centra za društveno odgovorno preduzetništvo – CDOP a koji ima za cilj osnaživanje mladih žena, pripadnica etničkih manjina i povratnica koje žive i rade u ruralnim delovima Srbije.

Organizacija JCI Novi Sad i Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, pozivaju Vas na inspirativnu radionicu koja će Vas osnažiti da prepoznate i prevaziđete ključne izazove u razvoju Vašeg biznisa. Pridružite im se na putu ka velikim poslovnim uspesima i saznajte kako se pripremiti za sledeće korake!

JCI (Junior Chamber International) je međunarodna neprofitna organizacija koja postoji u više od 5.000 lokalnih zajednica, u 117 zemalja širom sveta, a čini je preko sto sedamdeset hiljada članova, mladih lidera i preduzetnika.

Ideja koja okuplja JCI članove je lični i profesionalni razvoj, društveno odgovorno ponašanje i kreiranje održivih rešenja za aktuelne probleme u društvu, prvenstveno kroz projekte edukativnog i poslovnog karaktera. JCI Novi Sad tako od svog osnivanja aktivno sprovodi i podržava projekte u domenu biznisa, individualnog razvoja, razvoja zajednice i međunarodne saradnje, od kojih su najznačajniji Balkanska konferencija, Creative Young Entrepreneur i TOYP (Ten Outstanding Young Persons).

NTP NS je zajednica koja okuplja tehnološka preduzeća koja se bave inovacionom delatnošću i broji danas 42 članice - Institut za veštačku inteligenciju, 18 tehnološko-razvojnih kompanija i 23 startap kompanije, u kojima je zaposleno preko 1.500 uglavnom visokoobrazovanih stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija.

Pored prostornih i infrastrukturnih uslova za rad, NTP NS istovremeno pruža i naučnoistraživačke, edukativne i ostale usluge svojim članicama, radi kreiranja ideja i gotovih rešenja za poslovni svet, kao i niz obuka koje razvijaju preduzetničke veštine. Jedan od glavnih ciljeva je i razvoj talenata i podizanje svesti u oblasti tehnološkog razvoja inovacija, kao i stvaranje uslova za osnivanje i podršku što većeg broja startap preduzeća.

NTP NS nastoji da razvija eko sistem koji okuplja akademsku zajednicu, startapove, kompanije kako bi se podstakle inovacije i komercijalizacija najsavremenijih proizvoda i usluga i time doprinele pozitivne promene u društvu.

Kada? 10. oktobar 2024. godine, od 18:00 do 20:00 časova

Gde? Naučno-tehnološki Park Novi Sad, Fruškogorska 1 - Sala br. 1

Trajanje: 2 sata – U uvodnom delu radionice očekuje vas inspirativno predavanje, a u drugom delu interaktivan razgovor sa učesnicima.

Šta vas očekuje?

• Da li sve morate sami? Prekretnice u rastu kompanije kroz prizmu zapošljavanja.
• Kako i koga zapošljavati?
• Kada je pravo vreme za organizaciju i strukturu?
• Da li su zaposleni uvek zamenljivi i zašto je to važno?
• Ko oblikuje kulturu vaše kompanije?
• Koliko vas košta otkaz?
• Kako znati da li ste dobri u onome što radite?
• Šta možete učiniti već sutra?

Naši predavači:

Predrag Pivarski

Trenutno radi u HTEC Group, fokusirajući se na strateško zapošljavanje i optimizaciju operacija. Sa bogatim iskustvom u regrutaciji inženjera, Predrag će podeliti ključne strategije za efikasan rast kompanije i zadržavanje vrhunskih talenata.

Jelena Kovač

Sa više od 20 godina iskustva u različitim industrijama, uključujući građevinarstvo i IT, Jelena je lider u upravljanju projektima koji podržavaju skaliranje timova i biznisa. Njene veštine prilagođavanja komunikacije različitim sagovornicima osiguraće efikasne poslovne procese.

Predrag i Jelena će vam otkriti tajne vođenja tima od 60 članova, koji je podržao rast njihove kompanije sa 100 na preko 2500 talenata za manje od dve godine!

Radionica je besplatna, ali je broj mesta ograničen. Prijave su otvorene do 09. oktobra 2024. godine do 22:00 časa.

Link za prijavu: https://shorturl.at/Xlcvg

Za dodatne informacije, obratite se Tamari Sićević na tel. 064 903 8128.

Prijavite se i postanite deo ove jedinstvene prilike!

Privredna komora Srbije (PKS) predstavila je na Kopaonik biznis forumu BizChat - novi digitalni servis na bazi veštačke inteligencije koji u realnom vremenu, 24 časa u sedmici, omogućava privrednicima i kompanijama da brzo i jednostavno dobiju informacije važne za poslovanje, počev od komorskih usluga, preko analiza tržišta, uslova poslovanja i investiranja do potencijala tržišta rada i obrazovnog sistema.

BizChat je prvi digitalni asistent u regionu i jedan od prvih u Evropi namenjen poslovnoj zajednici koji je uspostavila neka poslovna asocijacija i koji je “verziran” za pitanja važna za poslovanje u različitim fazama, rekao je Marko Čadež, predsednik PKS.

„Ako želite da dobijete informaciju kako da osnujete firmu, kako do određenih olakšica, kako da povratite porez i šta vam je potrebno za to, kako da dobijete Open Balkan ID broj i radne dozvole, zatim, vizu za strane radnike, naš digitalni asistent vas vodi korak po korak“, objasnio je Čadež.

Ovim besplatnim servisom dodatno se pojednostavljuje i olakšava komunikacija sa privredom, koja postaje znatno efikasnija i dostupna u svakom momentu 24/7/365. Ovaj servis urađen je na bazi Majkrosoftove tehnologije, a postavljen je na naslovnoj strani engleske verzije sajta PKS https://en.pks.rs/

BizChat PKS sjajan je primer upotrebe novih tehnologija u svrhu smanjenja birokratskih prepreka i pionirski projekat izgradnje tehnološke infrastrukture za lakšu i bržu realizaciju projekata investitora, istakla je Bojana Stojanović - Kaličanin, članica Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke.

Ona je dodala da je ova aplikacija još jedna potvrda da PKS aktivno podržava transformaciju čitave privrede, menjajući tradicionalne modele rada i komunikacije agilnim i tehnološki podržanim rešenjima.

„Naša banka ove godine takođe nastavlja potpunu transformaciju poslovnog modela, ali i razmišljanja i rada. U okviru kompleksnog projekta sa više od 2.500 aktivnosti digitalizovaćemo većinu proizvoda i usluga, pojednostavićemo i ubrzati interne procese, kako bismo bili još efikasniji i bliži svim svojim klijentima“, navela je Stojanović -Kaličanin.

„Digitalna transformacija i upotreba veštačke inteligencije menja način na koji radimo, unapređuje poslovanje i povećava produktivnost. Majkrosoft je istrajan u svojoj misiji da osnaži svakog pojedinca i organizaciju da postignu više. Izuzetno smo ponosni kada o svojim inovacijama i upotrebi Majkrosoft tehnologije pričaju naši partneri i klijenti, kao danas. PKS i Centar za digitalnu transformaciju su  prikazali inovativan način korišćenja najmodernije Majkrosoft tehnologije veštačke inteligencije i Cloud-a. To je potpuno automatizovan informativni servis, baziran na Azure AI platformi, namenjen je pružanju ključnih informacija privredi, koristeći naprednu RAG tehniku veštačke  inteligencije za optimizaciju procesa i unapređenje poslovnih odluka”, rekao je Milan Gospić, direktor Majkrosoft Srbija.

BizChat - novi digitalni servis na bazi veštačke inteligencije

Ambipak konferencija 2024: Inovativna i održiva ambalaža u fokusu javnih politika Srbije od 2025. godine

Ambipak konferencija, posvećena održivosti, inovacijama u proizvodnji ambalaže i upravljanu ambalažnim otpadom, održana je u petak 11. oktobra 2024 u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, čuli se stavovi većine interesnih grupa

Ambipak konferencija 2024, pod naslovnom temom „Ambalaža u svetu koji se menja“, održana je 11. oktobra 2024. godine u Privrednoj komori Srbije u Beogradu. Konferenciju su institucionalno podržali Udruženje za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala i Centar za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Nakon kratkog pozdravljanja i dobrodošlice od strane urednice Ambipak magazina, Irene Lalić, i Dragan Stevanović, sekretara Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala, Privredne komore Srbije, prisutnima se obratila Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.

Državna sekretarka Sandra Dokić  je potvrdila uvođenje depozitnog sistema za PET i metalnu ambalažu u Srbiji do 2027. godine. Takođe je najavila i novi Program cirkularne ekonomije za period 2025-2030, sa fokusom na održivu ambalažu - reciklabilnu, biorazgradivu i kompostabilnu. Dokić je naglasila  potrebu za prilagođavanjem evropskim standardima i pozvala sve interesne grupe da se priključe konsultacijama koje još uvek traju, radi kreiranja sistema upravljanja ambalažnim otpadom.

„Potrošači u Srbiji bi trebalo da imaju sve informacije i da sami odaberu da li će koristiti proizvode sa reciklabilnom ambalažom, višekratnom ambalažom ili onom koja nema potencijal za reciklažu“, rekla je Sandra Dokić

Kompletno obraćanje državne sekretarke možete pogledati na linku Ambipak konferencija od 8.47 min.

Zajedno do održive ambalaže

Na konferenciji su Nikola Marinković i Tomislav Juričić iz Smurfit Westrock grupacije, generalnog partnera konferencije,  predstavili inovacije u ambalaži, uključujući reciklabilni AquaStop barijerni papir. Ova grupacija sada ima preko 500 fabrika širom sveta, a fabrika Avala Ada u Srbiji deo je njihovog globalnog portfolija. Juričić je istakao reciklažu 140.000 tona papira godišnje i investiciju u tretman otpadnih voda od 5 miliona evra.

Na panelu „Svet ambalaže u svetu koji se menja“, predstavnici industrije su naglasili potrebu za zakonodavnom podrškom kako bi se postigla održivost ambalaže, uz izazove visokih troškova.

Mirjana Balog Kormanjoš, viša savetnica Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS, istakla je da u Srbiji 1083 preduzeća prozvodi plastične proizvode od kojih 321 preduzeće (bez preduzetnika) proizvodi ambalažu a plastičnih proizvoda u vrednosti 1.5 milijarde evra godišnje se izveze. Izvozimo oko 450.ooo tona plastike a uvozimo oko 750.000 tona plastike, od toga je 1/3 plastična ambalaža.

Na panelu su učestvovali i Miroslav Micković, generalni direktor ALPLA DOO Alijansa za cirkularna pakovanja i Nikola Marinković, Smurfit Westrrock, a moderirala je Andrea Radonjić, direktorka za regulatorne politike i odnose sa javnošću za Istočnu Evropu u kompaniji Tetra Pak.

Cirkularna ekonomija u fokusu

Doinita Mihai iz kompanije TOMRA Systems, premium partnera konfernecije,  predstavila je evropsku regulativu PPWR koja donosi veće izazove za članice EU. Istakla je uspeh depozitnog sistema u 16 evropskih zemalja, kao i tehnologiju TOMRA uređaja koji prikupljaju ambalažu širom sveta.

Na panelu "Izgradimo cirkularnu budućnost", Mihai je podelila pozitivna iskustva Rumunije i naglasila važnost transparentnih razgovora za uvođenje sistema u Srbiji. Tisa Čaušević iz Coca-Cole HBC Srbija predstavila je projekte održivosti, uključujući smanjenje CO2 i inovacije u ambalaži. Bojana Perić iz Ekostar Paka naglasila je potrebu za prilagođavanjem ciljeva lokalnim samoupravama i važnost stabilnih partnerstava za privredu. Tomislav Juričić, isped Smurfit Westrock-a govorio je o postizacnu cirkularnih ciljeva u proizvodnji papira za ambalažnu industriju i najavio još investicija u tom smeru u fabrici u Srbiji. Panel je moderirala Irena Lalić, urednica  Ambipak magazina.

Poslednji panel konferencije osvrnuo se na društvenu odgovornost kompanija i ESG koncept. Dr Dejan Jovanović, dr Senka Popović, Marija Kojčić iz Lidl Srbija, i Boriša Petković iz „Čepom do osmeha“ razgovarali su o alternativnim ambalažnim materijalima i svesti o očuvanju životne sredine. Lidl je postavio cilj smanjenja plastike za 20% do 2025. i zajedno sa „Čepom do osmeha“ uklonio 90 tona otpada iz prirode. Panel je moderirala dr Aleksandra Gajović, ESG ekspertkinja.

Ambipak konferencija „Ambalaža u svetu koji se menja“  pružila je uvide u stavove više zainteresovanih strana, kada se radi o ambalaži i upravljanju ambalažnim otpadom – zvanične stavove Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, proizvođača ambalaže, velikih korisnika ambalaže, retail lanaca, ekoloških aktivista, operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom, Privredne komore Srbije i obrazovnih institucija.

Srpska nacionalna avio-kompanija pokreće i treću redovnu avio-liniju do NR Kine

Počev od 11. januara 2025. godine, Er Srbija će pokrenuti direktne letove između Beograda i Šangaja (aerodrom Šangaj Pudong - PVG) u Narodnoj Republici Kini. Srpska nacionalna avio-kompanija će na toj ruti, tokom predstojeće zimske sezone, leteti dva puta nedeljno, i to iz Beograda za Šangaj utorkom i subotom, dok će se letovi iz Šangaja za Beograd obavljati sredom i nedeljom. Letovi između Beograda i Šangaja obavljaće se i tokom naredne letnje sezone koja počinje 30. marta 2025. godine. Karte su već u prodaji.

„Pre samo devet dana, u ponedeljak 30. septembra 2024. godine, uspostavili smo redovnu avio-liniju između Beograda i Guangdžoua. To je naša druga destinacija u NR Kini pored Tjenđina do kog letimo od 9. decembra 2022. godine. Uvođenjem direktnih letova do Šangaja, 11. januara 2025. godine, uz bezvizni režim i nedavno potpisani sporazum o slobodnoj trgovini, doprinosimo daljem jačanju ekonomskih, poslovnih, turističkih i kulturnih veza Srbije i Kine. Uvereni smo da će naša redovna linija između prestonice Srbije i Šangaja omogućiti brža poslovna i turistička putovanja, kao i efikasniju razmenu roba i usluga između naše dve tradicionalno prijateljske države“, rekao je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije.

Šangaj je smešten u istočnoj Kini na obali Istočnog kineskog mora, na približno jednakom rastojanju od Pekinga na severu i Guangdžoua na jugu. Jedna je od najvećih svetskih luka i glavni industrijski i komercijalni centar NR Kine. Grad i opština Šangaj najnaseljenije su urbane oblasti u Kini. Prema zvaničnim podacima, tokom 2023. godine u administrativnom području opštine Šangaj živelo je oko 24 miliona stanovnika.

Međunarodni aerodrom Šangaj Pudong (IATA kôd: PVG, ICAO kôd: ZSPD) smešten je oko 30 kilometara istočno od centra Šangaja. Prostire se na 40 kvadratnih kilometara duž obale u istočnom Pudongu i glavno je vazdušno čvorište istočne Azije. Samo tokom 2023. godine aerodrom je opslužio više od 54 miliona putnika.

Uvođenjem letova za Šangaj, Er Srbija putnicima omogućava dobru povezanost iz istočne Kine, preko Beograda do Budimpešte, Beča, Praga, Ljubljane, Milana, Rima, Frankfurta, Pariza, Berlina, Barselone, Amsterdama, Podgorice, Kopenhagena, Stokholma, Krakova, Osla, Bolonje, Venecije, Ciriha i drugih gradova u svojoj mreži.

Pročitajte još:

Počeo pilotski kadetski program Er Srbije i Vazduhoplovne akademije

Treći avion Er Srbije za dugolinijski saobraćaj stigao u Beograd

Er Srbija od 30.09.2024. godine leti dva puta nedeljno do Guangdžoua

Er Srbija od 19.09.2024 godine leti dva puta nedeljno do Nice

Er Srbija nastavlja da leti za Mostar i u 2025. godini

Tri miliona putnika na letovima Er Srbije od početka godine

Er Srbija od 19. septembra ponovo leti za Nicu

Er Srbija prevezla dva miliona putnika od početka 2024. godine

Rekordni broj putnika na letovima Er Srbije u maju 2024. godine

Najuspešniji april od osnivanja Er Srbije

U Registru privrednih subjekata je, zaklјučno sa 31.12.2023. godine, registrovano 108.575 preduzetnica, koje čine udeo od 34,00 odsto u ukupnom broju preduzetnika (323.128).

Takođe, registrovano je 40.905 žena – osnivačica i vlasnica udela u privrednim društvima. Od ukupno 150.011 lica koja su registrovana kao osnivači i vlasnici udela, žena čine udeo od 27,30 odsto.

Na čelu privrednih društava registrovano je 2.597 žena koje obavlјaju direktorsku funkciju i one čine 25,30 odsto ukupnog broja direktora (10.253), dok je 29.649 žena registrovano na funkciji zakonskog zastupnika. Od ukupno 109.790 registrovanih zastupnika, žene čine udeo od 27,00%.

Prateći podatke o polu registrovanih lica, u periodu 2019-2023. godine beleži se blagi pozitivan trend rasta broja preduzetnica i žena koje se registruju na funkciji osnivača, vlasnika udela i direktora. Tako je u odnosu na 2019. godinu, u 2023. godini je broj preduzetnica veći za 0,60 odsto, članica udela za 1,30 odsto i broj direktorki za 1,20 odsto. Ovaj rast je još uvek nedovolјan da bi se značajnije smanjio jaz između muškaraca i žena čiji se podaci vode u Registru privrednih subjekata, pa je i dalјe među preduzetnicima svaka treća žena, dok je među registrovanim osnivačima, vlasnicima i direktorima privrednih društava tek svaka četvrta žena.

Infografika o zastuplјenosti žena u privrednim subjektima prikazuje zbirne podatke na ovu temu.

Izvor: Agencija za privredne registre