Pristup početnom kapitalu jedan je od izazova sa kojima se suočavaju preduzetnici i mala preduzeća na početku poslovanja. Nedostatak poslovne istorije može otežati pristup finansiranju, dok sopstvena sredstva često nisu dovoljna za nabavku opreme, uređenje poslovnog prostora ili druge investicije potrebne za pokretanje i razvoj poslovanja.

Na taj izazov odgovara „Program za početnike u poslovanju“, koji objedinjuje finansijsku i nefinansijsku podršku, počev od besplatne obuke za izradu poslovno-investicionog plana, preko bankarskog kredita, do mogućnosti ostvarivanja bespovratnih sredstava.

Program sprovode Srpska fondacija za preduzetništvo i Privredna komora Srbije, kao partneri na Programu.

Ko može da koristi Program?

Pravo učešća imaju novoosnovani preduzetnici, kao i mikro i mala privredna društva koja posluju ne duže od 36 meseci.

Za privredne subjekte kod kojih je većinski vlasnik žena, period poslovanja produžen je na 48 meseci.

Program je otvoren i za fizička lica koja planiraju pokretanje sopstvenog biznisa.

Cilj je da se početnicima olakša ulazak u poslovanje, unaprede uslovi za rad mikro, malih i srednjih preduzeća i podstakne osnivanje novih preduzeća i preduzetničkih radnji.

Krediti do 30.000 evra

Jedan od ključnih elemenata Programa jeste mogućnost korišćenja bankarskog kredita u maksimalnom iznosu do 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Krediti se odobravaju preko šest komercijalnih banaka koje učestvuju u Programu:

• Halkbank;
• ProCredit Bank;
• 3Bank;
• Erste Bank;
• NLB Komercijalna banka;
• OTP Banka.

Sredstva mogu da se koriste za različite investicione i poslovne potrebe. Među prihvatljivim namenama su nabavka proizvodne opreme, mašina, postrojenja i sadnica, kupovina ili adaptacija poslovnog ili proizvodnog prostora, kao i finansiranje operativnih troškova.

Za početnike je posebno značajna činjenica da su u okviru Programa predviđeni blaži zahtevi u pogledu sredstava obezbeđenja kredita.

U zavisnosti od konkretnog finansiranja, kao sredstva obezbeđenja mogu se koristiti lične menice vlasnika, polisa životnog osiguranja, jemstvo povezanih lica, hipoteka ili zaloga na predmetu finansiranja.

Grant do 3.000 evra

Program, pored kreditnog finansiranja, sadrži i bespovratnu komponentu.

Korisnicima koji uspešno otplate kredit na raspolaganju je grant u iznosu do 20 odsto ukupnog investicionog ulaganja finansiranog kroz Program.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava iznosi 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Na taj način finansijska konstrukcija Programa kombinuje kreditna sredstva za realizaciju investicije sa mogućnošću naknadnog dobijanja dela sredstava u formi granta, nakon uspešne otplate kredita.

Besplatna obuka pre ulaska u investiciju

Finansiranje je samo jedan deo Programa. Privredna komora Srbije organizuje i sprovodi besplatnu petodnevnu obuku za izradu poslovno-investicionog plana.

Tokom obuke polaznici se upoznaju sa ključnim elementima pripreme i planiranja poslovanja, od istraživanja i analize tržišta do izrade finansijskih projekcija.

U okviru obuke obrađuju se i alati kao što su PESTEL analiza, SWOT analiza i Biznis model Canvas, dok se posebna pažnja posvećuje izradi petogodišnje finansijske projekcije poslovanja.

Za početnika to znači da poslovna ideja ne ostaje samo na nivou procene ili početne zamisli, već se kroz obuku pretvara u konkretniji poslovno-investicioni plan sa procenjenim prihodima, rashodima, ulaganjima i očekivanim rezultatima.

Podrška se nastavlja i nakon odobrenja kredita

Privredna komora Srbije pruža i stručnu savetodavnu podršku korisnicima kojima je odobren kredit u okviru Programa.

Na taj način Program ne obuhvata samo pristup finansiranju, već i podršku početnicima u procesu pripreme i razvoja poslovanja. Za nove preduzetnike to može biti značajno posebno u prvim godinama rada, kada se donose odluke o investicijama, organizaciji poslovanja, tržištu, finansiranju i daljem razvoju firme.

Od poslovne ideje do održivog poslovanja

Program je koncipiran tako da poveže nekoliko elemenata koji su početnicima potrebni za ulazak u poslovanje: znanje, pripremu poslovnog plana, pristup finansiranju i stručnu podršku.

Za fizička lica koja tek planiraju da pokrenu biznis, obuka predstavlja prvi korak u razradi poslovne ideje. Za već registrovane preduzetnike i mala privredna društva, kreditna sredstva mogu biti usmerena u opremu, prostor ili druge potrebe poslovanja, dok grant komponenta predstavlja dodatnu mogućnost finansijske podrške nakon uspešne otplate kredita.

Kako do informacija i prijave?

Zainteresovani za „Program za početnike u poslovanju“, kao i za prijavu za besplatnu petodnevnu obuku, mogu se obratiti Privrednoj komori Srbije:

E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Telefon: +381 11 41 49 460

Program tako početnicima nudi mogućnost da na jednom mestu dobiju ono što im je u prvim fazama poslovanja najpotrebnije, a  to je  podrška u pripremi poslovnog plana, pristup finansiranja i stručna pomoć u razvoju poslovanja.

Za mlade koji žele da razvijaju sopstveni biznis država je ove godine opredelila 80 miliona dinara bespovratnih sredstava. Kroz program „Mladi stvaraju Srbiju” jedan projekat može biti podržan sa ukupno do 2,4 miliona dinara, dok bespovratni deo može pokriti do 40 odsto investicije, odnosno do 50 odsto u manje razvijenim lokalnim samoupravama.

Nabavka mašine, opreme, računara ili vozila često predstavlja veliki finansijski izazov za mlade preduzetnike. Novi program Ministarstva privrede upravo je usmeren na takve investicije, uz mogućnost kombinovanja bespovratnih sredstava i kredita Fonda za razvoj.

80 miliona dinara za mlade biznise

Ukupan budžet programa iznosi 80 miliona dinara.

Po jednom zahtevu može biti odobreno između 400.000 i 2.400.000 dinara, računajući zajedno bespovratna i kreditna sredstva.

Bespovratni deo može iznositi:

• do 40 odsto vrednosti ulaganja za većinu korisnika;
• do 50 odsto vrednosti ulaganja za privredne subjekte sa teritorije jedinica lokalne samouprave iz treće i četvrte grupe razvijenosti.

Ostatak investicije finansira se kreditom Fonda za razvoj.

Kredit uz kamatu od 2,5 odsto

Za deo ulaganja koji se finansira kreditom predviđen je rok otplate do pet godina.

U okviru tog perioda moguće je koristiti grejs period do jedne godine, dok je kamatna stopa 2,5 odsto godišnje.

Za mladu firmu koja želi da nabavi opremu ili proširi poslovanje, ovakva kombinacija može omogućiti realizaciju investicije koja bi bez podrške zahtevala znatno veći iznos sopstvenog kapitala.

Od mašina do softvera i električnih mopeda

Lista prihvatljivih ulaganja prilično je široka.

Novac se može koristiti za kupovinu:

• mašina, opreme i alata, kao i nove računarske opreme i softverskih licenci.
• Podržavaju se i investicije u energetsku efikasnost i unapređenje ekoloških aspekata sopstvene proizvodnje.
• Moguća je i nabavka vozila koja su direktno povezana sa poslovanjem – od vozila za prevoz proizvoda i repromaterijala do mopeda na električni pogon.
• Prihvatljiva mogu biti nova i polovna sredstva, pod uslovom da polovna nisu starija od pet godina.
• Može da se uloži i u poslovni prostor

Mladi preduzetnici mogu deo investicije usmeriti i na tekuće održavanje ili adaptaciju poslovnog i proizvodnog prostora.

Za ovu namenu može biti izdvojeno do 1,5 miliona dinara od ukupnih sredstava za investiranje.

Operativni troškovi takođe mogu biti uključeni, ali njihov udeo ne može biti veći od 30 odsto ukupnog ulaganja za koje se traže sredstva Programa.

Ko može da konkuriše?

Program nije namenjen svim preduzetnicima, već pre svega novijim firmama čiji su osnivači i odgovorna lica mladi.

Privredni subjekti moraju biti registrovani u APR-u od 1. januara 2021. godine pa nadalje.

Osnivač, zakonski zastupnik, ostali zastupnik i poslovođa moraju imati do 35 godina, odnosno biti rođeni 1991. godine ili kasnije.

Ako firma ima više vlasnika, najmanje 51 odsto vlasništva mora pripadati jednom ili više lica koja imaju do 35 godina.

Besplatna pomoć postoji

Za one koji nisu sigurni kako da pripreme prijavu postoji i dodatna podrška. Akreditovane regionalne razvojne agencije pružaju besplatnu obuku, savetodavnu i tehničku pomoć zainteresovanim korisnicima.

Prijava se podnosi preko Portala Fonda za razvoj, uz dokumentaciju propisanu Programom.

Rok je 4. septembar

Javni poziv traje do utroška raspoloživih sredstava, a najkasnije do 4. septembra 2026. godine.

Za mlade preduzetnike koji već imaju poslovnu ideju ili žele da naprave naredni korak u razvoju firme, program predstavlja mogućnost da investiciju kombinuju sa bespovratnom podrškom države i kreditom Fonda za razvoj. 

Preduzetnice i ženska preduzeća iz prerađivačke delatnosti mogu da računaju na novu finansijsku podršku države. Kroz Program „Žene koje pokreću Srbiju” na raspolaganju je ukupno 100 miliona dinara, dok jedan korisnik može da dobije do 1,5 miliona dinara bespovratno.

Ministarstvo privrede otvorilo je program namenjen ženama koje žele da unaprede proizvodnju, nabave novu opremu, modernizuju poslovanje ili investiraju u razvoj svojih kapaciteta.

Program je posebno usmeren na prerađivačku delatnost, a podrška se može kombinovati sa sopstvenim sredstvima ili kreditom Fonda za razvoj.

Koliko novca može da se dobije?

Najveći iznos bespovratne podrške iznosi 1.500.000 dinara, odnosno do 50 odsto vrednosti prihvatljivog ulaganja.

Ukupna vrednost odobrenih sredstava po jednom zahtevu, uključujući bespovratna i kreditna sredstva, može iznositi najviše 3 miliona dinara. Istovremeno, ukupno odobrena sredstva ne mogu biti manja od 400.000 dinara.

Drugim rečima, preduzetnica koja planira investiciju može deo finansiranja dobiti kroz bespovratna sredstva, dok se ostatak može obezbediti iz sopstvenih izvora ili putem kredita Fonda za razvoj.

Kredit uz kamatu od 2,5 odsto

Za deo ulaganja koji se finansira kreditom Fonda predviđen je rok otplate do pet godina, uz mogućnost grejs perioda do jedne godine.

Kamatna stopa iznosi 2,5 odsto godišnje, uz primenu valutne klauzule i druga sredstva obezbeđenja u skladu sa uslovima Fonda.

Ovakva konstrukcija omogućava korisnicama da kombinuju bespovratnu podršku sa povoljnijim izvorom finansiranja i tako realizuju investicije čija je vrednost veća od samog iznosa subvencije.

Šta preduzetnice mogu da finansiraju?

Program je namenjen prvenstveno ulaganjima koja povećavaju ili unapređuju proizvodne kapacitete.

Novac može da se koristi za kupovinu:

• mašina, opreme i alata, kao i nove računarske opreme i softverskih licenci.
• Podrška obuhvata i opremu za energetsku efikasnost i unapređenje ekoloških aspekata proizvodnje, što može biti značajno za firme koje žele da smanje potrošnju energije ili modernizuju proizvodni proces.

Prihvatljiva su i određena dostavna i transportna sredstva, uključujući električne mopede, pod uslovom da su u funkciji poslovanja i proizvodnog procesa.

Moguće je finansirati i tekuće održavanje ili adaptaciju poslovnog i proizvodnog prostora, do iznosa od 1,5 miliona dinara.

Operativni troškovi takođe mogu biti obuhvaćeni Programom, ali najviše do 30 odsto strukture ukupnog ulaganja za koje se traže sredstva.

Ko može da konkuriše?

Na javni poziv mogu da se prijave:

• preduzetnice;
• mikro privredna društva;
• mala privredna društva;
• zadruge.

Privredni subjekti moraju biti registrovani kod APR-a, a osnivač, zakonski zastupnik i ostali zastupnik moraju biti žene.

Kod društava sa više osnivača, najmanje 50 odsto vlasničkog udela mora biti u vlasništvu jedne ili više žena.

Pomoć pri pripremi prijave

Preduzetnice ne moraju same da prolaze kroz kompletnu proceduru.

Akreditovane regionalne razvojne agencije pružaju besplatnu obuku, savetodavnu i tehničku pomoć u vezi sa konkurisanjem.

Zahtevi se podnose preko Portala Fonda za razvoj, uz dokumentaciju propisanu Programom.

Rok za prijavu 4. septembar

Javni poziv traje do utroška raspoloživih 100 miliona dinara, a najkasnije do 4. septembra 2026. godine.

Za preduzetnice koje planiraju ulaganje u opremu, proizvodnju, digitalizaciju, energetsku efikasnost ili unapređenje poslovnog prostora, ovaj program predstavlja mogućnost da deo investicije finansiraju bespovratnim sredstvima, uz dodatnu mogućnost korišćenja kredita Fonda za razvoj.

Konkursna dokumentacija i detaljni uslovi dostupni su na internet stranicama Ministarstva privrede i Fonda za razvoj Republike Srbije.

Povratnici iz inostranstva koji žele da pokrenu ili prošire poslovanje u Srbiji mogu da računaju na novu finansijsku podršku države. Program „Vrati se i stvaraj“ raspolaže sa 70 miliona dinara, dok pojedinačna bespovratna sredstva mogu dostići 1,8 miliona dinara.

Država nastavlja da podržava ulaganja povratnika iz inostranstva kroz kombinaciju bespovratnih sredstava i kreditnog finansiranja.

Ministarstvo privrede, u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije, otvorilo je javni poziv za program „Vrati se i stvaraj“, čiji je cilj pokretanje novih i razvoj postojećih biznisa čiji su osnivači povratnici.

Za ovu namenu ukupno je obezbeđeno 70 miliona dinara.

Do 1,8 miliona dinara bespovratno

Visina državne podrške zavisi od statusa povratnika i mesta u kojem privredni subjekt posluje.

Standardno, bespovratna sredstva mogu iznositi do 40 odsto vrednosti investicije, a najviše 1,2 miliona dinara.

Viši nivo podrške predviđen je za povratnike rođene 1991. godine i kasnije, kao i za privredne subjekte koji posluju u jedinicama lokalne samouprave koje pripadaju trećoj ili četvrtoj grupi razvijenosti.

U tim slučajevima podrška može biti:

• do 50 odsto investicije, odnosno najviše 1,5 miliona dinara;
• do 60 odsto investicije, odnosno najviše 1,8 miliona dinara, kada su ispunjena oba posebna uslova.

To znači da povratnik koji planira ozbiljnije ulaganje može deo investicije finansirati bespovratnim sredstvima, dok ostatak može obezbediti iz sopstvenih izvora ili kreditom.

Šta država finansira?

Program je usmeren na konkretna ulaganja u poslovanje. Prihvatljivi troškovi obuhvataju:

Mašine i opremu – mogu se nabavljati nove mašine i oprema, ali i polovna oprema koja nije starija od pet godina.

Vozila – prihvatljiva su nova vozila neophodna za obavljanje delatnosti.

Digitalizaciju poslovanja – program obuhvata novu računarsku opremu i softverske licence.

Poslovni prostor – sredstva mogu biti iskorišćena za adaptaciju, investiciono i tekuće održavanje poslovnog ili proizvodnog prostora.

Obrtna sredstva – trajna obrtna sredstva mogu činiti najviše 20 odsto ukupnog investicionog ulaganja.

Ko može da se prijavi?

Program obuhvata privredna društva i preduzetnike koji ispunjavaju propisane uslove.

Privredna društva moraju biti registrovana u APR najranije 1. januara 2020. godine i, u skladu sa uslovima programa, biti razvrstana kao mikro ili mala pravna lica prema finansijskim izveštajima za 2025. godinu.

Obuhvaćena su i privredna društva osnovana počev od 1. januara 2026. godine. Preduzetnici takođe moraju biti registrovani najranije 1. januara 2020. godine.

Ključni uslov odnosi se na vlasničku strukturu: preduzetnik, odnosno vlasnik najmanje 50 odsto udela u privrednom društvu, mora biti povratnik iz inostranstva.

Kredit Fonda može da pokrije ostatak ulaganja

Program je posebno interesantan za preduzetnike kojima sopstveni kapital nije dovoljan za realizaciju kompletne investicije.

Pored bespovratnih sredstava, moguće je koristiti i kredit Fonda za razvoj Republike Srbije.

Maksimalan iznos kredita je 1,8 miliona dinara.

Rok otplate može biti do 60 meseci, uz grejs period do 12 meseci, dok se primenjuje kamatna stopa od 2,5 odsto godišnje uz valutnu klauzulu.

Za kredit su predviđena različita sredstva obezbeđenja, među kojima su zaloga na opremi ili vozilu koje se finansira, menice i različiti oblici jemstva.

Primer finansijske konstrukcije

Ako investiciono ulaganje iznosi 3 miliona dinara, u zavisnosti od kategorije korisnika, bespovratna sredstva mogu pokriti značajan deo ulaganja.

Kod maksimalne stope od 60 odsto, teoretski iznos bespovratne podrške bio bi 1,8 miliona dinara, što je ujedno i maksimalni iznos predviđen programom. Preostalih 1,2 miliona dinara korisnik može obezbediti iz sopstvenih sredstava ili kroz kreditno finansiranje, uz poštovanje svih uslova programa i Fonda.

Rok za prijavu je 4. septembar

Javni poziv traje do utroška raspoloživih sredstava, a najkasnije do 4. septembra 2026. godine.

Zahtev i prateća dokumentacija podnose se elektronski preko Portala Fonda za razvoj Republike Srbije.

Za povratnike koji imaju poslovnu ideju ili već razvijaju kompaniju u Srbiji, program predstavlja mogućnost da deo investicionog rizika podele sa državnim programom podrške.

Posebno je značajno što se podrška ne svodi samo na subvenciju, već omogućava konstrukciju finansiranja koja kombinuje bespovratna sredstva, sopstveni kapital i kredit Fonda za razvoj.

Nova strategija trebalo bi da donese dodatne mere za razvoj inovacionog preduzetništva, lakši pristup finansiranju i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja za startap kompanije u Srbiji.

Srbija ulazi u novu fazu razvoja startap ekosistema, nakon što je započeta izrada nove Strategije razvoja startapa do 2030. godine. Cilj novog strateškog dokumenta jeste da dodatno unapredi uslove za poslovanje inovativnih kompanija, poveća dostupnost podrške i doprinese većoj konkurentnosti domaće privrede.

Prethodna strategija razvoja startap ekosistema za period 2021–2025. godine donela je značajne promene u domaćem inovacionom sektoru. Uspostavljen je Registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema, razvijena mreža naučno-tehnoloških parkova, dok su kroz različite programe podrške i fondove rizičnog kapitala obezbeđena sredstva za razvoj brojnih startap kompanija.

Kroz programe namenjene inovativnim preduzećima više od 120 startapa godišnje ostvaruje finansijsku podršku, što pokazuje rast interesovanja za razvoj novih poslovnih modela zasnovanih na tehnologiji i znanju.

Važan doprinos razvoju poslovnog ambijenta predstavljale su i poreske olakšice za kompanije koje ulažu u istraživanje i razvoj. Ove mere omogućile su dodatno podsticanje ulaganja u inovacije i razvoj novih proizvoda i usluga.

U narednom periodu pažnja će biti usmerena na dalje povezivanje kompanija, investitora, akademske zajednice i institucija, kao i na pronalaženje novih modela podrške koji odgovaraju potrebama tržišta.

Nova strategija treba da doprinese tome da domaće tehnološke kompanije lakše dolaze do finansiranja, šire poslovanje na međunarodna tržišta i stvaraju nove poslovne prilike.

Jedan od strateških ciljeva jeste i unapređenje pozicije Srbije na evropskim rangiranjima inovativnosti, odnosno prelazak iz kategorije zemalja sa razvijajućim inovacionim kapacitetima ka grupi umerenih inovatora.

Finalni tekst Strategije očekuje se tokom jeseni, nakon čega bi trebalo da bude definisan okvir za razvoj startap sektora u narednih pet godina.

Panonske terme u Inđiji predstavljaju investiciju koja ima potencijal da značajno utiče na razvoj turističkog tržišta Srbije. Savremeni kompleks wellness, spa i akva-park sadržaja projektovan je prema standardima modernih evropskih turističkih centara i namenjen je domaćim i međunarodnim gostima.

Prva faza otvaranja planirana je za 15. jul 2026. godine, kada će posetiocima biti dostupni otvoreni bazeni i letnji sadržaji. Po završetku svih faza razvoja, kompleks će obuhvatati 15 bazena, hotel sa 89 soba, wellness centre, spa sadržaje, restorane, kafiće i zone za zabavu.

Globalno tržište wellness turizma beleži kontinuirani rast, a prema međunarodnim analizama upravo su spa, zdravstveni i rekreativni sadržaji među najtraženijim segmentima savremene turističke industrije. Srbija poslednjih godina intenzivno ulaže u razvoj turističke infrastrukture, a Panonske terme predstavljaju značajan korak u tom pravcu.

Investicija donosi višestruke koristi lokalnoj zajednici. Pored novih radnih mesta, očekuje se rast turističke potrošnje, povećanje broja noćenja, razvoj ugostiteljskog sektora i jačanje ekonomskih aktivnosti povezanih sa turizmom.

Dodatnu vrednost projektu daje mogućnost organizacije poslovnih događaja, korporativnih okupljanja, konferencija i team-building programa, što otvara prostor za razvoj poslovnog turizma kao jednog od najprofitabilnijih segmenata turističke privrede.

Zahvaljujući lokaciji na jednom od najvažnijih saobraćajnih koridora u Srbiji, Panonske terme imaju potencijal da postanu regionalni centar wellness i spa turizma, privlačeći goste iz Srbije, zemalja regiona i šireg evropskog tržišta.

Kombinacija prirodnih resursa, savremene infrastrukture i strateške lokacije čini ovaj projekat jednim od najznačajnijih primera razvoja turističke ekonomije u Srbiji tokom poslednje decenije.

Za više informacija možete pogledati instagram stranicu Panonskih termi. 

Preduzetništvo danas podrazumeva mnogo više od dobre poslovne ideje. Potrebni su znanje, podrška, pristup tržištu i kontinuirano ulaganje u razvoj poslovanja. Upravo zato program „Snažne i važne“ pruža konkretnu podršku ženama koje žele da unaprede svoje kompanije i ostvare održiv rast.

Događaj koji će biti održan na Fruškoj gori okupiće 22. juna 2026. godine preduzetnice koje su kroz ovaj program dobile priliku da prošire poslovanje, unaprede proizvodnju i razviju nove poslovne modele. U fokusu će biti iskustva žena koje su pokazale da se upornost, inovativnost i kvalitet mogu pretvoriti u uspešne poslovne priče.

Poseban segment događaja biće predstavljanje primera dobre prakse kroz proizvode i usluge preduzetnica koje posluju u različitim sektorima, od turizma i ugostiteljstva do proizvodnje hrane i autentičnih domaćih brendova.

Susret predstavlja priliku za umrežavanje, razmenu iskustava i promociju ženskog preduzetništva kao važnog pokretača ekonomskog razvoja Srbije.

U vremenu kada su znanje, iskustvo i saradnja ključni faktori uspeha, događaj „RodnoSrodne – Transgeneracijska povezanost žena“ donosi platformu za povezivanje žena različitih generacija i profesionalnih profila.

Skup koji organizuje UNRAD biće održan 24. juna 2026. godine u Domu Vojske Srbije u Beogradu i okupiće sagovornice iz sveta medicine, diplomatije, psihologije, umetnosti, medija i biznisa. Centralne teme biće razvoj ženskog liderstva, unapređenje profesionalnih kompetencija, usklađivanje poslovnog i privatnog života, kao i značaj mentorstva i međusobne podrške.

Događaj promoviše ideju da su međugeneracijska saradnja i razmena iskustava važni pokretači ekonomskog i društvenog razvoja. Poseban akcenat stavljen je na osnaživanje žena da aktivno učestvuju u kreiranju poslovnog okruženja zasnovanog na jednakim mogućnostima i održivom rastu.

Humanitarna komponenta događaja usmerena je na pružanje podrške devojkama koje nakon izlaska iz sistema socijalne zaštite započinju samostalan život.

Četvrta konferencija „Lepota žene“, održana u Ložionici, održana je 30. maja 2026. godine i okupila je stručnjake, preduzetnice i predstavnike kompanija kako bi razgovarali o temama značajnim za kvalitet života i položaj žena u savremenom društvu.

Kroz tri tematska panela otvorena su pitanja prevencije i zdravstvene zaštite žena, razvoja kvalitetnih međuljudskih odnosa, kao i lične i profesionalne otpornosti u suočavanju sa izazovima.

Poseban značaj događaja ogleda se u povezivanju stručne javnosti, poslovnog sektora i društveno odgovornih kompanija koje podržavaju inicijative usmerene ka osnaživanju žena i unapređenju njihovog položaja u društvu.

Konferencija je realizovana uz podršku kompanija Novo Nordisk, Vitapur i Carlsberg Srbija, kao i više partnera iz oblasti zdravlja, lepote i wellness industrije.

 

Privrednici iz Vršca i Južnog Banata od sada će administrativne procedure moći da završavaju efikasnije i bliže svom poslovanju.

Agencija za privredne registre otvorila je novu organizacionu jedinicu u Vršcu, čime je dodatno unapređena dostupnost administrativnih usluga za privrednike, preduzetnike i pravna lica na teritoriji Južnobanatskog okruga.

Nova kancelarija APR-a počela je sa radom 25. maja 2026. godine u zgradi Gradske uprave Vršca, na adresi Trg pobede 1. Kako ističu iz Agencije, cilj otvaranja ove jedinice jeste ubrzanje administrativnih procesa, smanjenje opterećenja za privredu i omogućavanje efikasnijeg poslovanja lokalnim kompanijama i preduzetnicima.

U novoj organizacionoj jedinici obavljaće se prijem registracionih prijava, obrada dokumentacije, izdavanje izvoda, potvrda i rešenja, kao i pružanje stručnih informacija korisnicima usluga APR-a.

Za privrednike iz ovog dela Srbije posebno je značajno to što će veliki broj procedura sada moći da obavljaju lokalno, bez dodatnih troškova i odlazaka u druge gradove. Time se doprinosi stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja i efikasnijoj komunikaciji između privrede i institucija.

V.d. direktora APR-a Bojana Stojmenović istakla je da, pored razvoja digitalnih servisa, Agencija nastavlja da unapređuje i neposredan rad sa korisnicima.

„Direktna komunikacija sa korisnicima ostaje važan prioritet u našem radu. Nova organizaciona jedinica omogućiće još jednostavniji i direktniji pristup uslugama APR-a“, rekla je Stojmenović.

Otvaranje kancelarije u Vršcu deo je šire strategije modernizacije javne uprave i jačanja podrške lokalnoj privredi. Ovo je 14. organizaciona jedinica APR-a u Srbiji, što potvrđuje nastavak procesa decentralizacije administrativnih usluga.