Ministarstvo privrede objavilo je Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podrške razvoju starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti u 2026. godini. Poziv je namenjen mikro i malim preduzećima, preduzetnicima i zadrugama koji su nosioci sertifikata starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti, izdavanih od strane Ministarstva privrede.

Ovaj program ima za cilj da podrži preduzeća koja očuvanjem tradicionalnih zanatskih veština doprinose razvoju lokalnih zajednica i turističke ponude Republike Srbije. Kroz ulaganja u modernu proizvodnu opremu i kvalitetne repromaterijale, mala preduzeća mogu da unaprede proizvodne kapacitete, poboljšaju konkurentnost i prošire tržišni potencijal svojih proizvoda.

Kome je program namenjen?

• Pravna lica registrovana kao mikro i mala preduzeća ili zadruge u skladu sa Zakonom o računovodstvu. 

• Preduzetnici registrovani u APR-u.

Svaki učesnik može podneti samo jednu prijavu. Ukupni fond bespovratnih sredstava iznosi 25 miliona dinara, a podrška se odobrava u visini od 100% vrednosti predračuna, uključujući PDV, u rasponu od 80.000 do 300.000 dinara. Ukoliko ukupna vrednost opreme prelazi 300.000 dinara, korisnik sam finansira razliku.

Na šta se sredstva mogu koristiti?

• Kupovina profesionalne opreme – proizvodna oprema koja se koristi u skladu sa delatnošću preduzeća i sertifikatom Ministarstva. Nije predviđena nabavka računarske opreme ili opreme van proizvodnog procesa. 

• Kupovina repromaterijala – sirovine i poluproizvodi koji se obrađuju do konačnog proizvoda.

Kako se prijaviti?

Prijava sa kompletnom dokumentacijom podnosi se preporučenom poštom ili lično u zatvorenoj koverti na adresu: Ministarstvo privrede, Sektor za razvoj MSP i preduzetništvo, Kneza Miloša 20, 11000 Beograd, sa naznakom „PRIJAVA za Program podrške razvoju starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti u 2026. godini – NE OTVARATI“.

Prijave koje ne sadrže ovu oznaku na koverti biće automatski odbačene. Rok za podnošenje prijava je 9. april 2026. godine.

Više informacija, uključujući konkursnu dokumentaciju i detaljne uslove programa, dostupno je na sajtu Ministarstva privrede.

Ministarstvo privrede objavilo je Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podrške razvoju preduzetništva žena u ruralnim sredinama za 2026. godinu.

Na konkurs se mogu prijaviti mikro privredna društva čiji je većinski osnivač i zakonski zastupnik žena, preduzetnice i zadruge sa većinskim učešćem žena, koje se bave proizvodnjom i deluju na seoskim područjima.

Ukupan fond namenjen ovom programu iznosi 50 miliona dinara. Sredstva mogu biti korišćena za:

• Nabavku nove opreme, mašina, alata, računarske opreme i softverskih licenci uključenih u proizvodni proces.
•  Kupovinu repromaterijala, pri čemu troškovi mogu činiti do 25% ukupnog ulaganja.

Pravo učešća imaju registrovana mikro društva, preduzetnice i zadruge u Agenciji za privredne registre, čija je delatnost u seoskim područjima.

Bespovratna sredstva pokrivaju 100% nabavne vrednosti sa predračuna, uključujući PDV. Minimalni iznos pomoći je 300.000,00 dinara, a maksimalni 1.000.000,00 dinara.

Prijave, uz kompletnu dokumentaciju, dostavljaju se preporučenom poštom ili lično u zatvorenoj koverti na adresu: Ministarstvo privrede, Sektor za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništvo, Kneza Miloša 20, 11000 Beograd, sa naznakom: PRIJAVA za Program podrške razvoju preduzetništva žena na selu u 2026. godini – NE OTVARATI.

Rok za prijavu je 12. april 2026. godine. Detaljna dokumentacija i pravila učešća dostupni su na sajtu Ministarstva privrede.

Program predviđa i posebne podsticaje za žene u preduzetništvu, o čemu detaljnije možete pročitati na eŽena i LAWLife portalu za pravo i privredu.

Ministarstvo privrede Republike Srbije raspisalo je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava namenjenih razvoju prerađivačkih kapaciteta u oblasti proizvodnje vina, piva i jakih alkoholnih pića od 100% domaće sirovine.

Program se realizuje u saradnji sa Fond za razvoj Republike Srbije i predstavlja jednu od mera podrške domaćoj prerađivačkoj industriji, koja ima značajan potencijal za razvoj, izvoz i jačanje brendova sa oznakom porekla iz Srbije.

Za realizaciju programa opredeljeno je ukupno 150 miliona dinara bespovratnih sredstava, a cilj je da se kroz ulaganja u modernu opremu i tehnološko unapređenje proizvodnje dodatno osnaže mali proizvođači vina, piva i destilovanih alkoholnih pića.

Poseban fokus programa stavljen je na razvoj proizvodnih kapaciteta u sredinama van najvećih urbanih centara, čime se podstiče ravnomerniji regionalni razvoj i jačanje lokalne privrede.

Pravo učešća imaju mikro i mala pravna lica, zadruge i preduzetnici koji su registrovani najkasnije do 31. decembra 2023. godine u Agencija za privredne registre.

Da bi učestvovali u programu, proizvođači moraju biti upisani u odgovarajuće registre u skladu sa zakonskim propisima. Proizvođači vina moraju biti upisani u vinarski registar, proizvođači piva u registar proizvođača piva, dok proizvođači jakih alkoholnih pića moraju biti evidentirani u odgovarajućem registru za tu vrstu proizvodnje.

Sredstva iz ovog programa namenjena su za sufinansiranje investicija koje doprinose modernizaciji proizvodnje i povećanju efikasnosti poslovanja. To se pre svega odnosi na nabavku nove proizvodne opreme i mašina, dostavnih vozila za distribuciju proizvoda, specijalizovanih alata i delova za proizvodne linije, kao i opreme za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških standarda u proizvodnji.

Program predviđa i mogućnost finansiranja dela operativnih troškova, koji mogu iznositi do 20% ukupne investicije.

Bespovratna sredstva mogu pokriti do 50% vrednosti investicije. U jedinicama lokalne samouprave treće i četvrte grupe razvijenosti procenat podrške može iznositi do 55%.

Najveći nivo podrške predviđen je za kompanije koje vode žene, mladi preduzetnici do 35 godina, kao i za preduzeća koja ostvaruju značajan deo prihoda na inostranom tržištu. U tim slučajevima bespovratna sredstva mogu pokriti i do 60% ukupne investicije.

Minimalni iznos bespovratnih sredstava iznosi 500.000 dinara, dok maksimalni iznos podrške može dostići 10 miliona dinara po projektu.

Preostali deo investicije može se finansirati iz sopstvenih sredstava ili putem kredita Fonda za razvoj, uz rok otplate do 60 meseci, grejs period od 12 meseci i kamatnu stopu od 2,5%.

Javni poziv otvoren je do utroška raspoloživih sredstava, a najkasnije do 30. aprila 2026. godine.

Detaljne informacije o uslovima i potrebnoj dokumentaciji dostupne su na internet stranicama Ministarstva privrede i Fonda za razvoj. 

Program predviđa i posebne podsticaje za žene u preduzetništvu, o čemu detaljnije možete pročitati na portalu eŽena.

Kompanije u Republici Srbiji uskoro bi mogle da se suoče sa novim obavezama u oblasti nefinansijskog izveštavanja, nakon najave Ministarstva finansija Republike Srbije o izmenama Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji.

Na sastanku održanom u Privrednoj komori Srbije razmatrani su modeli budućeg izveštavanja o održivosti, u skladu sa standardima Evropske unije. Posebna pažnja posvećena je obuhvatu kompanija koje će biti obveznici, rokovima za primenu novih pravila i izboru standarda koji će se primenjivati.

Jedna od značajnih novina odnosi se na obaveznu proveru izveštaja o održivosti od strane revizora, što za kompanije može značiti dodatne troškove usklađivanja, ali i veću transparentnost i kredibilitet na tržištu.

Predstavnici finansijskih institucija, revizorskih kuća i velikih kompanija učestvovali su u diskusiji o praktičnim aspektima primene novih propisa. Privrednici imaju mogućnost da do 19. februara 2026. godine dostave svoje sugestije i komentare Privrednoj komori Srbije na sledeći mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Srbija i gradovi regiona imaju jedinstvenu priliku da ubrzani urbanistički razvoj usmere ka modelu pametnog i održivog planiranja. Primena nordijskih iskustava, inovativnih tehnologija i evropskih standarda u oblasti energetske efikasnosti i zelene gradnje može značajno unaprediti kvalitet života, saobraćajnu i infrastrukturnu funkcionalnost, ali i konkurentnost lokalnih kompanija i građevinskog sektora, koji čini oko 5% BDP-a.

Na konferenciji „Pametno inženjerstvo za urbani razvoj“ u Privrednoj komori Srbije, četvrtoj i završnoj u okviru inicijative „Nordijski zeleni i pametni gradovi – Izgradnja partnerstva u državama Zapadnog Balkana“, istaknuto je da je odgovorno planiranje u kombinaciji sa partnerstvom javnog i privatnog sektora ključ za dugoročni razvoj urbanih sredina i tržišne prednosti građevinskog sektora.

Uz podršku Nordijskog saveta ministara i u saradnji sa Nordic Business Alliance, inicijativa je omogućila transfer znanja, tehnologija i najboljih poslovnih praksi iz nordijskih zemalja, jačajući kapacitete lokalnih kompanija za inovacije i održivi razvoj. Završna konferencija bila je fokusirana na primenu veštačke inteligencije u planiranju pametnih gradova, upravljanje resursima i optimizaciju infrastrukture.

Mihailo Vesović naglasio je značaj saradnje sa nordijskim partnerima i istakao da pametni gradovi zahtevaju ne samo kvalitetno urbanističko planiranje, već i efikasne saobraćajne tokove i energetsku održivost.

Ambasadorka Švedske Charlotte Sammelin podvukla je da inovacije i održiva rešenja nastaju kada javne institucije, akademska zajednica i privatni sektor rade zajedno.

Prisustvo ambasadora Danske, Norveške i Finske, zajedno sa predstavnicima akademske zajednice, nevladinih organizacija i kompanija, potvrdilo je zajedničku posvećenost jačanju saradnje i primeni nordijskih standarda u pametnim gradovima.

Kroz smernice Nordijskog saveta ministara (Nordic Smart City Roadmap), inicijativa je olakšala urbanu transformaciju i postavila temelje za dugoročnu i održivu viziju pametnih i zelenih gradova u Srbiji i regionu.

Vlado Georgiev ponovo u Areni: 14. februar veče emocije, 7. mart specijalno muzičko iznenađenje

Posle dva rasprodata decembarska koncerta u Beogradskoj areni, Vlado Georgiev ponovo izlazi pred publiku 14. februara, ali ovoga puta, kako sam kaže, u drugačijem raspoloženju i sa još ličnijim pristupom muzici i publici.

Treći nastup u istom prostoru biće koncipiran kao intimnije i emotivnije veče, sa fokusom na suštinu pesama i neposrednu komunikaciju sa publikom.

„Ovaj koncert neće biti isti kao prethodna dva. Biće iskreniji, manje forme, više suštine. Isti glas, iste pesme, ali drugačija tišina između njih“, poručuje Georgiev.

Nakon prethodnih nastupa, umetnik je napravio svesnu pauzu od intenzivnog tempa rada. Vreme je proveo uz porodicu, sport i muziku bez rokova i pritiska.

„Prvi put posle dugo vremena dao sam sebi dozvolu da usporim. Kada skineš obavezu da moraš stalno da budeš jak i raspoložen, tada se zaista odmoriš.“

Koncert 14. februara zamišljen je kao veče emocije i povezanosti sa publikom. „Ne volim nametnute datume, ali volim simboliku kada ima smisla. Ako već postoji dan koji ljudi vezuju za ljubav, neka to bude veče muzike“, ističe umetnik.

Publiku očekuje atmosfera bliskosti i neposrednosti, bez žurbe i distance. Georgiev ostaje veran svom pravilu:

„Koncert ne počinje po satu, nego po ljudima. Publiku uvek sačekam.“

Karte su gotovo rasprodate, pa organizatori pozivaju zainteresovane da na vreme obezbede ulaznice.

Pored februarskog koncerta, za 7. mart najavljeno je i posebno muzičko iznenađenje u Beogradskoj areni.

Veliki spektakl kao uvod u proslavu Dana žena.

Početak koncerta planiran je za 20 časova.

Foto: Nemanja Đorđević

Program podrške zapošljavanju mladih do 30 godina donosi posao, praksu ili nastavak obrazovanja u roku od četiri meseca od prijave na evidenciju nezaposlenih.

Garancija za mlade je program čiji je cilj olakšanje tranzicije mladih na tržište rada i podsticanje njihovog zapošljavanja, i to kroz saradnju različitih sektora i socijalnih partnera. Program Garancija za mlade podrazumeva da mladi do 30 godina starosti dobiju kvalitetnu ponudu za posao, nastavak obrazovanja ili praksu u roku od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti ili napuštanja, odnosno završetka formalnog obrazovanja.

Kako bi se Garancija za mlade efikasno sprovela, prepoznata je potreba za uspostavljanjem snažnih partnerstava, posebno između resora nadležnih za rad i zapošljavanje, socijalna pitanja, obrazovanje, omladinu, privredu i finansije, sa poslodavcima, kao i sa organizacijama civilnog društva, kancelarijama za mlade i ostalim akterima na tržištu rada.

Nacionalna služba za zapošljavanje kao glavni implementacioni partner u programu odnosno glavna ulazna tačka Garancije za mlade, u obavezi je da pruži unapređenu individualizovanu podršku mladima, koja će dodatno biti potkrepljena realizacijom posebno osmišljenih mera finansijske podrške, gore opisanih. Suština unapređene podrške podrazumeva u potpunosti individualizovan rad sa licem koji treba da se postigne kvalitetnijim profilisanjem i, u skladu sa dobijenim rezultatima, intenziviranjem kontakata sa mladim licem. Ciljnu grupu lica koja će biti uključena u program činiće mladi do 30 godina starosti koji se na evidenciju nezaposlenih prijavljuju počev od 01. januara 2024. godine, u tri pilot filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, u Sremskoj Mitrovici, Nišu i Kruševcu.“

Brošura: Garancija za mlade. Nove mogućnosti i prilike.

Viber kanal LAWLife portal za pravo i privredu. Pridružite se za najnovije pravne i poslovne informacije.

U februaru 2026. godine zaposlene u Srbiji očekuje nekoliko slobodnih dana zahvaljujući obeležavanju Sretenja. Dana državnosti Srbije, koji se tradicionalno praznuje 15. i 16. februara.

Ove godine, 15. februar pada u nedelju, dok su ponedeljak 16. i utorak 17. februar takođe proglašeni neradnim danima. To znači da mnogi zaposleni mogu spojiti vikend sa praznicima i dobiti četiri dana uzastopnog odmora, idealnog za kratka putovanja, porodične aktivnosti ili predah od svakodnevnih obaveza.

Podsetnik za ostale neradne dane u 2026. godini

20. mart 2026. godine – Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) / neradni dan

3., 4., 5. i 6. april 2026. godine – Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) / neradni dani

10., 11., 12. i 13. april 2026. godine – Vaskršnji praznici (pravoslavni) / neradni dani

1. i 2. maj 2026. godine – Međunarodni praznik rada / neradni dani

27. maj 2026. godine – Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) / neradni dan

20. septembar 2026. godine – Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) / neradni dan

11. novembar 2026. godine – Dan primirja u Prvom svetskom ratu / neradni dan

25. decembar 2026. godine – Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) / neradni dan

Ko sve može da radi na neradne dane?

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, u dane državnih i verskih praznika ne rade državni organi, privredna društva i druge organizacije. Međutim, postoje izuzeci: 

• Hitne službe, javne ustanove i preduzeća čija priroda posla zahteva neprekidan rad, poput bolnica, javnog prevoza i komunalnih službi.
• Privredna društva sa tehnologijom rada koja ne dozvoljava prekid proizvodnje.

Prava zaposlenih tokom praznika

Svi zaposleni imaju pravo da odsustvuju sa posla na dan praznika koji je zakonom propisan kao neradan. Oni koji rade na praznik imaju pravo na uvećanu zaradu za rad tog dana.

Poslodavci mogu ponuditi i zamenski slobodan dan, ako organizacija posla ne dozvoljava drugačije.

Planirajte svoje slobodne dane unapred i uživajte u predstojećim praznicima!

U cilju lakšeg pregleda dokumentacije koja se odnosi na registraciju na Sistem elektronskih otpremnica u nastavku izdvajamo Uputstvo za administratorski modul i Uputstvo za pristup sistemu, kao i video uputstvo. 

Podsećamo, za uspešnu registraciju na produkciono okruženje Sistema eOtpremnica preduslov je da zakonski zastupnik ima nalog na eID-u, zatim da poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat ili instaliranu mobilnu aplikaciju - ConsentID i nakon toga, unosom adrese eotpremnica.mfin.gov.rs u bilo koji pretraživač, u formu za registraciju unosi tip subjekta i pripadajući registracioni broj - JBKJS/MB/PIB. 

Video uputstvo - registracija 

Nakon uspešne registracije subjekta na SEO, kroz Administratorski modul ovlašćeni zakonski zastupnik dalje dodeljuje ovlašćenja kako za navedeni modul, tako i za Sistem eOtpremnica, pošto se radi o odvojenim sistemima. 

U nastavku možete preuzeti uputstva:

• Uputstvo za administratorski modul
• Uputstvo za pristup sistemu

Nacionalna služba za zapošljavanje je, kao i svakog januara, početkom 2026. godine izvršila usklađivanje iznosa osnovice dnevne novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, odnosno njenog najnižeg i najvišeg „bruto“ iznosa, sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2025. godini, koji iznosi 102,7, a odgovara stopi inflacije od 2,7%.

Primena uvećanih iznosa novčane naknade počeće od 1. februara 2026. godine, kako pri utvrđivanju visine novčane naknade u rešenju kojim se priznaje pravo na nju, tako i pri obračunu za isplate korisnicima.

Nova dnevna osnovica iznosi 1.507,12 dinara.

Najniži mesečni iznos novčane naknade iznosi: 33.745 dinara

Najviši mesečni iznos novčane naknade iznosi: 78.226 dinara

Nakon ovogodišnjeg usklađivanja, najniža „bruto“ novčana naknada za slučaj nezaposlenosti biće 33.745 dinara (povećanje za 887 dinara), dok će najniža „neto“ novčana naknada iznositi 22.170,47 dinara (povećanje za 582,76 dinara).

Najviša „bruto“ novčana naknada iznosiće 78.226 dinara (povećanje za 2.057 dinara), dok će najviša „neto“ novčana naknada biti 51.394,48 dinara (povećanje za 1.351,45 dinara).

Konkretan iznos novčane naknade zavisi od zbira zarada, odnosno osnovica osiguranja za slučaj nezaposlenosti ostvarenih u periodu od 12 meseci koji prethode mesecu u kome je prestao radni odnos, odnosno prestalo osiguranje.

Stavljanjem ove zarade u odnos sa prosečnom godišnjom zaradom po zaposlenom u Republici Srbiji, čiji je podatak poslednji objavljen u odnosu na datum priznavanja prava, dobija se lični koeficijent koji je nepromenjiv za ceo period isplate naknade. Množenjem ličnog koeficijenta sa osnovicom dnevne novčane naknade, koja nakon usklađivanja iznosi 1.507,12 dinara, dobija se iznos dnevne naknade za korisnika prava. Taj iznos množi se sa brojem kalendarskih dana za koji se vrši isplata, ali, ukoliko je dobijeni iznos niži ili viši od zakonom propisanog, isplata se vrši u minimalnom ili maksimalnom iznosu za ceo ili srazmerni deo meseca.

Konačni iznos novčane naknade za slučaj nezaposlenosti umanjuje se za iznos doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji se obračunava po stopi od 24%, i doprinosa za zdravstveno osiguranje, koji se obračunava po stopi od 10,30%.