* Ovaj tekst je originalno objavljen na LAWLife portalu za pravo i privredu

Ne mogu automatski. Sam požar na određenoj destinaciji ne znači da putnik ima pravo da jednostrano otkaže turistički aranžman i zahteva povraćaj celokupnog iznosa. Ključno je da li zbog požara ili druge vanredne okolnosti objektivno više nije moguće koristiti ugovoreni aranžman.

Ukoliko je proglašena vanredna situacija, naređena evakuacija ili je bezbednost putnika ozbiljno ugrožena tako da se ugovoreno putovanje ne može realizovati, putnik može imati osnov za raskid aranžmana i povraćaj novca, u skladu sa okolnostima konkretnog slučaja. Dakle, od slučaja do slučaja.

S druge strane, ako se požar događa na jednom delu destinacije, dok se turističko mesto u koje putnik putuje može bezbedno koristiti, nema automatskog prava na povraćaj novca samo zbog postojanja požara u širem području. Primera radi, činjenica da je požar izbio u Herceg Novom sama po sebi ne znači da putnik koji ima aranžman u Budvi može bez troškova da otkaže putovanje. Što je negde i logično.

Šta ako je turista, odnosno putnik već otputovao na destinaciju?

Ista logika važi i za putnike (turiste) koji se već nalaze na destinaciji. Ako je zbog vanredne situacije korišćenje aranžmana objektivno onemogućeno, mogu se otvoriti pitanja povraćaja odgovarajućeg dela uplaćenog iznosa ili drugih prava putnika, u zavisnosti od konkretnih okolnosti.

Međutim, ako putovanje može normalno da se nastavi, sam strah ili neprijatnost zbog požara u udaljenom delu destinacije ne stvaraju automatski pravo na povraćaj novca. I to je veoma bitna činjenica o kojoj treba voditi računa.

Da li je turistička agencija dužna da obezbedi drugi smeštaj?

Ne. Nije nužno. U slučaju požara i drugih vanrednih okolnosti mogućnost obezbeđivanja alternativnog smeštaja zavisi od konkretne situacije, raspoloživih kapaciteta, prirode problema i/ili eventualno drugih činjenica.

Posebno tokom turističke sezone može se dogoditi da alternativni smeštaj jednostavno nije dostupan i da ne postoje odgovarajući kapaciteti.

Putnici koji su već na destinaciji treba pre svega da postupaju u skladu sa uputstvima lokalnih vlasti, a zatim i same države na kojoj se nalaze. Ako je naređena evakuacija, bezbednost mora biti prioritet i ugroženo područje treba napustiti bez odlaganja.

Šta treba da urade putnici pre polaska?

Putnici koji putuju preko turističke agencije trebalo bi da budu u kontaktu sa vodičem ili predstavnikom agencije i da provere stanje na destinaciji, prohodnost puteva i eventualna zvanična upozorenja. Takođe, nije na odmet da se pribave odgovarajući kontakti diplomatskih predstavnika u toj državi (Ambasada. Konzulat i sl.)

Oni koji putuju u sopstvenoj režiji trebalo bi da se informišu kod vlasnika smeštaja i putem zvaničnih lokalnih izvora.

Kao dodatnu zaštitu od nepredviđenih okolnosti, putnici mogu razmotriti osiguranje od otkaza putovanja, ali treba pažljivo proveriti šta konkretna polisa pokriva. Takva osiguranja ne pokrivaju nužno svaku situaciju izazvanu požarom ili drugom vanrednom okolnošću. Posebno treba imati u vidu da nije svaka polisa jedinstvena i identična, a ni ponude osiguravajućih kuća nisu iste.

Umesto zaključka

Požar na destinaciji sam po sebi nije dovoljan da putnik automatski dobije pravo na povraćaj novca. Presudno je da li je zbog vanredne okolnosti objektivno onemogućeno ili bitno ugroženo korišćenje ugovorenog turističkog aranžmana.

Autor: Redakcija LAWLife portala za pravo i privredu

Viber kanal LAWLife portal za pravo i privredu.

Pridružite se za najnovije pravne i poslovne informacije. 

Postoje putovanja na koja ideš da se odmoriš, i postoje ona na koja ideš da proveriš da li ti pluća rade na 100% kapaciteta, da li ti mišići rade onako kako si planirao, da li si spreman da se odrekneš komfora i da li tvoja ekipa može da preživi opaske poput ‚‚Još koliko do kraja”, ‚‚Evo odmah iza ugla”, ‚‚ma kakva kiša i sl”? Mi smo, naravno, izabrali ovo drugo.

Dolomiti su jedan od najspektakularnijih i najprepoznatljivijih planinskih masiva na svetu, smešteni u severoistočnoj Italiji (u južnim krečnjačkim Alpima). Zbog svoje izuzetne prirodne lepote, jedinstvenih pejzaža i geološkog značaja, uvršteni su 2009. godine na UNESCO-ov popis prirodne baštine. Nazvani su po francuskom geologu Déodatu Gratetu de Dolomieuu, koji je krajem 18. veka otkrio da je stena od koje su sagrađeni zapravo dolomit – posebna karbonatna stena bogata kalcijumom i magnezijumom.

Dani na Dolomitima ne teku, oni su čudesni i neuhvatljivi pa samim tim nije lak zadatak sažeti sve te lepote u jedan tekst. Da se prenese kompletan utisak teško, ali da se približi lepota i osećaj, možemo da pokušamo. Gde god da se zaputiš s jedne strane prostiru se veličanstveni vrhovi, šume, potoci, jezera, a s druge strane ko drugi nego horda turista znatiželjna da otkrije šta sve to kriju Dolomiti. Mi smo ona malo drugačija, horda, planinarska (PD Krug) spremna na sve, od neumornih pešačenja, uzajamnih motivisanja i razmene poučnih priča, do kukanja nad usponom i deljenja baklave (da da naša planinarka iz kluba je ponela pleh).

Priroda nam je dala sve: sunce koje topi , vetar koji testira aerodinamiku jakni, i kišu koja nas je podsetila da planina uvek vodi 1:0. Jer, ruku na srce, priroda nije tu da bismo je „osvajali“ već da bismo je poštovali, čuvali i sačuvali netaknutu za buduće naraštaje, vraćajući joj svaki gram pažnje.

Lago di Sorapis

Avanturu započinjemo usponom do jezera Sorapis (Lago di Sorapis). Jezero je smešteno u podnožju istoimenog masiva u Italiji, na nadmorskoj visini od oko 1.923 mnv. i predstavlja jedno od najspektakularnijih prirodnih dragulja na Dolomitima. Na svim mogućim fotografijama ovog lepotana ističe se intenzivna tirkizno plava boja od tzv.glečerskog brašna koje se sliva sa oklonih stena. Do njega možete samo tabananjem ili helikopterom ako vam je to draže.

Staza vodi kroz magične šumske i stenovite predele, ali nemojte da vas prevari idiličan početak jer ima tu i onih delova sa osiguranim prelazima, sajlama i stepenicama iznad ambisa gde se tačno vidi ko ima strah od visine, a ko se samo pravi hrabar. Vreme je već prvog dana bilo u stilu ‚‚hoću-neću“ malo sunce, malo vetar koji te produva do kostiju. Ipak, pogled na Sorapis utiče da zaboravite i kako se zovete a kamoli na to koliko je kilometara iza vas i koliko su otekli tabani.

Kupanje u jezeru je zabranjeno na šta će vas upozoriti i sam znak pred jezerom. Uz malo sreće uspećete da pronađete kutak iz kojeg ćete napraviti divne fotografije jer Sorapis kao i ostale lepote Dolomit a privlače veliki broj turista te ćete se kako na samom jezeru tako i tokom pešačenja susretati sa drugim grupama, pa čak i čekati kako biste se mimoišli….  Sreća naša pa sada imamo AI da obriše sve što ne doprinosi idealnom kadru

Tre Cime di Lavaredo

Tre Cime di Lavaredo su vizuelna ikona Dolomita. Tri monumentalne, vertikalne stene koje se oštro izdižu iz dolomitskih livada. Spadaju među najpoznatije vrhove Alpa i poznati su po svojim tornjevima sličnog izgleda. Vrhovi su građeni od dolomita, vrste sedimentne stene koja se odlikuje svetlom bojom i slojevitom strukturom. Najviši među njima je Cima Grande 2.999 mnv, zatim sledi Cima Ovest 2.973 mnv i najniži Cima Piccola 2.857 mnv.

Dok su oni strašni vrhovi na skoro 3.000 metara rezervisani za ozbiljne alpiniste i profesionalce, mi ostali smrtnici imamo donekle pitomije staze, doduše poduže kružne i sa dosta uspona ali i prelepim krajolicima.

Tokom uspona uhvatilo nas je jako nevreme, brže nego što ti treba da izgovoriš ‚‚gde mi je kabanica?”. Ovo je bio onaj momenat kad najviše na svetu voliš što si planinar i što avantura dobija pravi smisao te reči. Vetar, kiša, a temperatura u konstantnom opadanju, dakle jedan standardan dan na planini. U tim trenucima vidiš pravu snagu kolektiva: nema panike, samo sinhronizovano oblačenje svega suvog što imaš u rancu, međusobno bodrenje i smeh u stilu ma ovo je samo na oblak. Kamo lepo sreće da je tako bilo. Priroda nam je pokazala svoju moć u punom sjaju i podsetila nas da su ljudi ovde samo prolaznici, gosti koji moraju da pokažu strahopoštovanje. Kada je nevreme prošlo, oblaci su se razmakli i zaista pokazali prizor koji se urezuje u mrežnjaču zauvek. Pogled na Tri vrha i jezero Laghi dei Piani.

Cinque Torri

Za kraj, totalni kontrast divljini i jedna najskromnije rečeno fascinantna kamena formacija Cinque Torri (Pet kula). Ali, ovo nije samo vizuelni spektakul, ovo je istorijski čas pod oblacima uživo. Tokom Prvog svetskog rata ovde se nalazio italijanski artiljerijski štab. Dok hodaš kroz autentične rovove, osmatračnice i uklesane položaje u steni, shvatiš svu apsurdnost ratovanja u ovakvim surovim uslovima. Svi ti gorostasi izdaleka podsećaju na građevine iz nekih potpuno drugačijih kultura poput indijskih hramova. Na trenutke se zapitaš da li je prizor pred tobom isklesan od strane ljudske ruke, građen u neka davna vremena a zapravo shvatiš da bolji umetnik od prirode ne postoji. Lepota i primamljivost ovih stena su raj za penjače koji obožavaju vertikalne izazove, ali okolne staze su skroz pitome i dostupne svima nama koji više volimo tlo pod nogama. Takođe, uvek imate i opciju žičare koja vas vodi direktno do vrha i planinarskog doma gde možete uživati u savršenom pogledu uz piće.

I za kraj poruka: Dolomiti se ne osvajaju. Dolomiti osvoje tebe, oni te prigrle, izbombarduju kišom, testiraju ti izdržljivost, napune ti dušu tirkiznom bojom i puste te nazad ali pod uslovom da poneseš svoje smeće sa sobom i da obećaš da ćeš se vratiti još mudriji i ponizniji pred veličinom planine.

Za sam kraj ostaje ono najvažnije, slatko kao Jadrankine baklave, a to je ekipa koja sa tobom deli sve ove trenutke, i poznati i nepoznati ljudi, oni od kojih mnogo toga naučiš. Kad se spustiš sa planine shvatiš da si i od ljudi, koliko i od prirode, poneo neka nova iskustva. Bogatiji si za nova prijateljstva i nove vidike, i samim tim za čitav jedan novi svet. Planinarsko društvo, posebna sorta ljudi, to vam potpisujem.

Preuzeto sa HappyLife.

Autor: Milica Veličković

Foto: Milica Veličković 

Turistički sektor u Republici Srbiji suočava se sa značajnim porastom otkazivanja putovanja, što već sada ima vidljive posledice na poslovanje turističkih agencija i celokupnu industriju putovanja. Prema zvaničnom saopštenju Ministarstva turizma i omladine Republike Srbije, u prvim mesecima ove godine zabeležen je višestruko veći broj otkaza turističkih aranžmana u odnosu na isti period prethodne godine, što ukazuje na izraženu nestabilnost na tržištu.

Poremećaji u turističkom sektoru

Iz Ministarstva se navodi da se porast otkazivanja ne odnosi isključivo na rizične destinacije, već i na putovanja ka lokacijama za koje ne postoje zvanične bezbednosne preporuke za izbegavanje.

Kao ključni faktori izdvajaju se:

• globalna geopolitička neizvesnost

• promene u percepciji bezbednosti putnika

• povećan oprez građana prilikom planiranja putovanja

Finansijski pritisak na agencije

Ministarstvo ukazuje da turističke agencije u ovakvim okolnostima istovremeno moraju da:

• vrše povraćaj već uplaćenih sredstava putnicima

• izmiruju obaveze prema inostranim partnerima i hotelima

• održavaju fiksne operativne troškove poslovanja

Ovakva kombinacija faktora dovodi do sve većeg finansijskog opterećenja u sektoru.

Ugovorni okvir i zaštita putnika

Prava i obaveze putnika i organizatora putovanja uređeni su Zakonom o turizmu i Zakonom o zaštiti potrošača, kao i ugovorima o organizovanom putovanju.

Kako je naglašeno u saopštenju Ministarstva:

• uslovi otkaza definišu se ugovorom i opštim uslovima putovanja

• primenjuju se različite skale otkaza u zavisnosti od vremena do polaska

• zakonski okvir ne propisuje jedinstvenu visinu naknade za otkaz

Rastući broj sporova i predstavki

Navodi se i da je broj predstavki građana koje se odnose na otkaz putovanja i povraćaj sredstava u prva četiri meseca ove godine višestruko veći u odnosu na prethodnu godinu, što dodatno potvrđuje povećanu osetljivost tržišta.

Umesto zaključka

Turistički sektor ulazi u fazu povećane neizvesnosti, u kojoj se od agencija očekuje veća fleksibilnost, a od putnika detaljnije razumevanje ugovornih uslova. Prema oceni nadležnog ministarstva, ključ stabilnosti tržišta u narednom periodu biće jasna pravila, transparentni ugovori i odgovorno planiranje putovanja na obe strane.

Ako vas zanima detaljno pravno objašnjenje, više informacija možete pronaći na LAWLife portalu za pravo i privredu u tekstu Kašnjenje i otkazivanje letova: Pravni okvir i odgovornost avio-kompanija.

U savremenom poslovanju, vreme više nije samo resurs, ono je direktna kategorija troška i konkurentnosti. Upravo zbog toga, kašnjenja letova, otkazivanja i drugi poremećaji u vazdušnom saobraćaju ne predstavljaju samo logistički problem, već konkretan poslovni rizik sa merljivim finansijskim posledicama.

Kompanije koje posluju međunarodno sve više zavise od efikasnog transporta. Jedan odložen let može značiti propušten sastanak, odlaganje projekta ili čak gubitak poslovne prilike. Ipak, i dalje veliki broj firmi ove situacije posmatra isključivo kao „višu silu“, bez pokušaja da finansijski sanira posledice.

Kašnjenje letova = direktan i indirektan trošak

Kada let kasni ili je otkazan, posledice se gotovo nikada ne zaustavljaju samo na aerodromu.

Direktni troškovi uključuju:

• dodatne troškove smeštaja i hrane
• kupovinu novih karata ili promena rezervacija
• produžene dnevnice zaposlenih

Međutim, još značajniji su indirektni troškovi:

• propušteni poslovni sastanci i pregovori
• gubitak poslovnih prilika
• narušeni odnosi sa partnerima
• pad produktivnosti i poremećaj organizacije rada

U određenim industrijama, jedan propušten sastanak može imati daleko veće posledice od same cene avionske karte.

Ono što većina kompanija ignoriše: Pravo na kompenzaciju

Iako mnogi nisu svesni, pravni okvir u Evropi jasno definiše prava putnika kroz EU Uredba 261/2004.

U skladu sa ovim pravilima, zaposleni koji putuju u ime kompanije mogu ostvariti pravo na novčanu naknadu u iznosu od:

• 250 € za kraće letove
• 400 € za srednje distance
• do 600 € za duže letove

Ključni uslov je da kašnjenje na krajnjoj destinaciji bude duže od tri sata i da je uzrok u odgovornosti avio-kompanije.

Ovo u praksi znači da kompanije, ukoliko sistematski prate ova prava, mogu povratiti značajan deo troškova nastalih tokom poslovnih putovanja.

Upravljanje rizikom u poslovnim putovanjima

Napredne kompanije više ne posmatraju kašnjenja letova kao izolovane incidente, već kao deo šire strategije upravljanja rizikom.

Najčešće uvode:

• interne procedure za prijavu kašnjenja
• evidenciju svih poremećaja u putovanjima
• sistematsko podnošenje zahteva za naknadu
• optimizaciju planiranja letova i konekcija

Na ovaj način, poslovna putovanja prelaze iz kategorije nepredvidivog troška u segment kojim se može upravljati.

Kašnjenje kao deo šire poslovne strategije

U eri globalizacije i intenzivnog međunarodnog poslovanja, svaka neefikasnost ima svoju cenu. Kašnjenje letova više nije samo neprijatnost za zaposlene, već faktor koji direktno utiče na performanse kompanije.

Organizacije koje prepoznaju ovu činjenicu i uvedu sistem za upravljanje ovim rizikom stiču konkurentsku prednost. Ne samo kroz uštedu, već i kroz bolju organizaciju i veću operativnu stabilnost.

Zaključak

Kašnjenje letova nije samo operativni izazov, već finansijsko i strateško pitanje. Kompanije koje ignorišu ovaj aspekt poslovanja godišnje gube značajna sredstva. Često bez potrebe.

Sa druge strane, informisan i sistematičan pristup omogućava ne samo smanjenje gubitaka, već i aktivno upravljanje troškovima.

Pročitajte i povezani tekst: Kašnjenje i otkazivanje letova: Prava putnika, koji iz pravnog ugla daje odgovore na ključna pitanja i detaljno objašnjava procedure ostvarivanja naknade.

U poslednjih nekoliko godina, diplomatski odnosi između Srbije i Kazahstana ušli su u fazu intenzivnog razvoja, naročito kada je reč o ekonomskoj saradnji. Obe države, koje teže stabilnosti u složenom međunarodnom okruženju, prepoznale su ogromne mogućnosti za zajednički rast u više sektora, uključujući poljoprivredu, tehnologiju, logistiku i energetiku.

Kao zemlja koja vodi uravnoteženu spoljnu politiku, Srbija je prepoznala Kazahstan kao važnog partnera na globalnoj sceni, dok je Kazahstan, pod vodstvom predsednika Kasima Žomarta Tokajeva, razvijao strategije za povećanje uloge svoje zemlje u međunarodnim ekonomskim i trgovinskim tokovima. Ove veze nisu samo političke, već su i veoma konkretne, usmerene ka ostvarivanju poslovnih ciljeva.

Prvi korak ka izgradnji čvrstih temelja saradnje bio je istorijski susret predsednika Tokajeva sa predstavnicima najvišeg državnog rukovodstva Srbije u Beogradu. To je označilo otvaranje novih vrata za trgovinu, koja sada iznosi oko 120 miliona dolara, uz cilj da se poveća na milijardu u narednih pet godina. Ovaj cilj se ne čini nerealnim, jer su postavljeni osnovi za projekte koji obuhvataju ključne sektore – od poljoprivrede do veštačke inteligencije i digitalizacije.

Nakon posete predsednika Kazahstana Beogradu 2024. godine, odnosi između Srbije i Kazahstana ulaze u novu fazu, prepunu konkretnih ekonomskih, tehnoloških i infrastrukturnih projekata. Kao rezultat posete, postignut je niz značajnih dogovora koji imaju za cilj jačanje saradnje, unapređenje trgovine, ulaganja i tehničke koordinacije.

Jedan od najvažnijih rezultata tog dijaloga bio je uspostavljanje direktne avio-linije između Beograda i Astane, što omogućava brži protok ljudi, kapitala i robe, ali i jačanje veza u oblasti turizma i poslovanja. Kazahstan je već prepoznao potencijal Srbije u sektoru tehnologije, a razmena iskustava u oblasti IT-a i veštačke inteligencije može stvoriti snažnu sinergiju.

Razvoj logističkih pravaca, naročito kroz "Srednji koridor" ili Transkaspijski međunarodni transportni koridor, omogućava da se Srbija pozicionira kao ključna tačka na Balkanu za transport dobara iz Azije u Evropu. Ovi infrastrukturni projekti postavljaju osnove za dugoročnu saradnju, koja će omogućiti bolju povezanost između Kazahstana, Srbije i drugih zemalja u regionu.

S obzirom na bogatstvo prirodnih resursa Kazahstana i tehnološke kapacitete Srbije, poljoprivreda i agrotehnologija predstavljaju sektore sa ogromnim potencijalom za saradnju.

U globalnom kontekstu, strateški odnosi između Srbije i Kazahstana zauzimaju važno mesto. Kao zemlje koje se suočavaju sa izazovima geopolitičkih turbulencija, njihov zajednički interes u očuvanju međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta odražava se u stalnoj međusobnoj podršci.

Uz ekonomske i strateške aspekte, saradnja Srbije i Kazahstana u kulturi i obrazovanju takođe je ključna za budući razvoj. Otvorena vrata za razmenu iskustava u obrazovanju, posebno u privlačenju stranih univerziteta i razmeni studenata, pružaju mogućnost za unapređenje mladih kadrova u oba društva. Kazahstan je već postavio visok standard u obrazovanju mladih u inostranstvu, a Srbija ima mnogo toga da ponudi.

Nedavna poseta članova državne delegacije Republike Srbije Astani bila je izuzetno značajna i srdačna, sa jasnim pokazateljima da se odnosi između Srbije i Kazahstana razvijaju u pravom smeru. Državna rukovodstva dve zemlje zaključila su da je budućnost saradnje veoma perspektivna i da će njihov odnos postati još čvršći kroz zajedničke projekte i inicijative. Kao zemlje koje dele mnoge strateške interese i vrednosti, Srbiju i Kazahstan očekuje prosperitetna budućnost u kojoj će zajedno graditi dugoročni ekonomski, politički i kulturni uspeh.

Ova saradnja nije samo ekonomska, već i prijateljska i verujem da će se tokom godina samo produbljivati, donoseći plodove u svim aspektima života. Očekuje se da će ova partnerstva postati inspiracija i za druge zemlje u regionu i šire, kao primer kako dve države mogu uspešno sarađivati u svetu punom izazova.

Srbija i Kazahstan nastavljaju da grade temelje za dublje političke, ekonomske i kulturne odnose. Direktna avio-linija, unapređenje trgovinskih tokova, strateška logistika i saradnja u oblasti tehnologije i poljoprivrede samo su neki od značajnih koraka u ovom procesu. Susret rukovodstva dve zemlje u Astani donosi dugoročnu, stabilnu saradnju, koja će doprineti ne samo jačanju odnosa između dve zemlje, već i stabilnosti i razvoju regiona Zapadnog Balkana i šire. Sa zajedničkom vizijom i ambicijama, Kazahstan i Srbija postavljaju temelje za buduću prosperitetnu saradnju.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Nataša Jakovljević, međunarodni savetnik za medije

Udruženje za turizam Privredne komore Srbije i Sektor usluga Privredne komore Vojvodine, uz podršku Ambasade Republike Srbije u Austriji, već petnaestu godinu zaredom tradicionalno učestvuju na Međunarodnom sajmu turizma u Beču – Ferien Messe, koji se ove godine održava od 15. do 18. januara.

Ovaj prestižni sajam okuplja predstavnike turističke privrede iz više od 80 zemalja sveta i predstavlja jednu od najznačajnijih turističkih manifestacija u regionu.

Predstavljanje Srbije, zajedno sa članicama Privredne komore Srbije i Privredne komore Vojvodine, ima za cilj unapređenje saradnje u oblasti turizma, pre svega kroz povećanje broja turista između Srbije i Austrije. Poseban akcenat stavljen je na umrežavanje turističkih subjekata sa srpskom dijasporom, kao i na promociju Srbije kao atraktivne turističke destinacije međunarodnom auditorijumu i individualnim posetiocima sajma.

Pored Privredne komore Srbije i Privredne komore Vojvodine, na sajmu se predstavljaju i turističke organizacije Srbije, koje promovišu raznovrsne destinacije, kulturno-istorijsko nasleđe, prirodne lepote, banjski, seoski i gradski turizam.

Posebno značajna vest jeste da će Republika Srbija 2027. godine biti zemlja partner Austrije na narednom Međunarodnom sajmu turizma u Beču, što predstavlja veliko priznanje i potvrdu uspešne dugogodišnje saradnje dve zemlje u oblasti turizma. Ovaj status otvara dodatne mogućnosti za snažniju promociju Srbije, jačanje turističkih veza i dalje pozicioniranje Srbije na međunarodnoj turističkoj mapi.

Na zajedničkom štandu Srbije predstavlja se preko trideset predstavnika turističke privrede, institucija i organizacija.

Na ovogodišnjem sajmu učešće su uzele organizacije i kompanije: Turistička organizacija grada Zaječara, Turistička organizacija Čačka, Turistička organizacija Sokobanje, Planinka a.d., Turistička organizacija opštine Paraćin, JKP Donji Milanovac, Agencija za upravljanje lukama, Pinkom Turistik, Skeniraj Srbiju, zatim, Kamping asocijacija Srbije, Filipov breg, UTP Srbija-Tis a.d.,Turistička organizacija Zapadna Srbija. Takođe, na sajmu su prisutne i Turistička organizacija grada Loznice, Turistička organizacija Vojvodine, Turistička organizacija Srbije, Turistička organizacija Iriga, Turistička organizacija Rume, Turistička organizacija Nove Crnje, Turistička organizacija Novog Pazara, Turistička organizacija Subotice. Među udruženjima i vinarima su Udruženje vinara Srem-Fruška gora, Vinarija Kiš, Sremski Karlovci, Vinarija Anatea, Rivica, Vinarija Sokolov zamak. U beču borave i predstavnici Turističke organizacije grada Novog Sada, Hotela Fruške Terme iz Vrdnika, Turističke organizacije Beograda, zatim, Novosadskog sajma, Prezident hoteli, Eko farma Kladovo, Seosko domaćinstvo Krivac, Sremski Karlovci i Jadran d.o.o. – Hotel Tiski cvet.

Er Srbija obeležava godinu dana od uspostavljanja direktne avio-linije između Beograda i Šangaja, jednog od najznačajnijih poslovnih, finansijskih i kulturnih centara u Kini i svetu. Prvi let na ovoj ruti realizovan je 11. januara 2025. godine, čime je Srbija dobila još jednu važnu direktnu vazdušnu vezu sa Azijom.

„Uvođenje direktnih letova između Beograda i Šangaja imalo je za cilj snažnije i efikasnije povezivanje Srbije sa ovim važnim svetskim centrom. Tokom prve godine operacija na ovoj interkontinentalnoj ruti prevezli smo gotovo 50.000 putnika, što jasno pokazuje da smo uspešno odgovorili na potrebe tržišta i opravdali očekivanja putnika. Ovaj rezultat dodatno potvrđuje strateški značaj rute između Beograda i Šangaja i njen doprinos jačanju tradicionalno dobrih bilateralnih odnosa između Srbije i Narodne Republike Kine, jer omogućava bržu razmenu iskustava, razvoj poslovne saradnje, kao i intenzivnije kulturne i turističke kontakte između naših zemalja“, izjavio je generalni direktor Er Srbije Jirži Marek.

Pored Šangaja, nacionalna avio-kompanija od septembra 2024. godine uspešno održava i direktne letove između Beograda i Guangdžoua, čime se dodatno jačaju vazdušne veze Srbije sa najznačajnijim kineskim destinacijama. Er Srbija nastavlja da unapređuje svoju međunarodnu mrežu u skladu sa savremenim trendovima i očekivanjima putnika, sa posebnim fokusom na povezivanje Evrope i Azije.

Nakon više od 30 godina direktnim letom Er Srbije do Toronta:

Er Srbija sa zadovoljstvom najavljuje uspostavljanje direktnih letova između Beograda i Toronta (aerodrom Toronto Pirson YYZ), počevši od 23. maja 2026. godine.

Ova ruta predstavlja jedan od najznačajnijih etapa razvoja Er Srbije u novijoj istoriji i od izuzetnog je značaja za putnike, turizam i privredu. Letovi između Beograda i Toronta će se realizovati dva puta nedeljno, i to sredom i subotom, avionima erbas A330 - 200. Avio-karte su u prodaji od 16. oktobra 2025. godine i biće dostupne za kupovinu putem zvaničnog sajta www.airserbia.com, kontakt centra i svih prodajnih mesta Er Srbije.

„Nakon direktnih avio–linija do Njujorka i Čikaga, Toronto je treća destinacija Er Srbije u Severnoj Americi. Svoj poslednji let za Toronto, JAT je imao u maju 1992. godine. Sada, nakon više od 30 godina, sa ponosom najavljujemo ponovno uvođenje direktnih letova Beograd – Toronto. Ovaj strateški iskorak je početak novog poglavlja u istoriji naše kompanije i predstavlja nastavak ekonomskog, privrednog i kulturnog razvoja Srbije. Ujedno, želim da podsetim da je Toronto jedna od najvažnijih svetskih destinacija u kojoj živi veliki broj predstavnika srpske dijaspore, tako da važnost ovog direktnog leta prevazilazi ekonomske i privredne okvire. Već godinama postoji inicijativa srpske dijaspore za uspostavljanje direktne avio–linije između Beograda i Toronta, tako da mi je izuzetno drago što smo naša strateška planiranja uspeli da uskladimo sa potrebama tržišta. Ova ruta ne povezuje samo dve zemlje, već dve kulture i dve zajednice, olakšava kontakte i unapređuje mogućnosti brže i lakše komunikacije. Posebno me raduje što će mnogim putnicima Srbije i regiona olakšati dolazak do njihovih porodica i prijatelja. Osvajanje tržišta Severne Amerike je realizacija naše vizije da Beograd ima ulogu tranzitnog centra i da povezuje Evropu i Severnu Ameriku. Trudićemo se da i u narednom periodu razvijamo svoju mrežu destinacija i interkontinentalno prisustvo, kako bismo ostali na liderskom vrhu kompanija u regionu, kada je avio-saobraćaj u pitanju, čineći Srbiju poželjnom i lakše dostupnom destinacijom za dalja investiranja i privredna ulaganja“, rekao je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije.

Er Srbija će putnicima omogućiti dobru povezanost iz Toronta, preko Beograda, do brojnih gradova u okviru svoje mreže, poput Atine, Budimpešte, Dubrovnika, Irakliona, Istanbula, Ljubljane, Bukurešta, Praga, Sarajeva, Soluna, Skoplja, Sofije, Splita, Podgorice, Tirane, Tivta, Beča, Zagreba i Ciriha. 

Novi širokotrupni erbas srpske nacionalne avio-kompanije nosi oznaku EXPO 2027

Treći širokotrupni avion Er Srbije erbas A330-200, registarske oznake YU-ARD, sa vizuelnim identitetom EXPO 2027 svečano je dočekan na beogradskom aerodromu. Taj avion namenjen je za dugolinijski saobraćaj sprske nacionalne avio-kompanije, a njegov jedinstveni izgled predstavlja svojevrsnu promociju predstojeće Specijalizovane izložbe EXPO 2027, koja će se od 15. maja do 15. avgusta te godine održati u Beogradu. 

„Širenje mreže destinacija dugolinijskog saobraćaja usko je povezano sa razvojem flote aviona koji mogu da obavljaju te letove. Letove do Severne Amerike i NR Kine obavljamo sa dva aviona tipa erbas A330-200, a sada je naša flota osnažena novim avionom istog tipa. U susret predstojećem EXPO 2027 i u želji da damo doprinos promociji tog važnog događaja za Republiku Srbiju i ceo region, odlučili smo da treći širokotrupni avion Er Srbije dobije vizuelni identitet te specijalizovane izložbe. Očekujemo da će do kraja 2024. godine u našu flotu stići još jedan avion istog tipa, koji će biti brendiran na isti način. Od Čikaga i Njujorka na Zapadu do Tjenđina i Guangdžoua na istoku avioni nacionalne avio-kompanije predstavljaće Srbiju i EXPO 2027 pred globalnom publikom“, rekao je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije. 

Treći širokotrupni avion Er Srbije proizveden je 2014. godine, ima konfiguraciju sa 22 sedišta u biznis klasi i 240 u ekonomskoj klasi, Rols-Rojs motore čija je jačina (Engine Thrust) 71100 N, dok je raspon krila letelice 60 metara, a dužina približno 59 metara. Avion može da leti na maksimalnoj visini od 41.450 stopa. EXPO 2027 vizuelni identitet letelica je dobila u Lisabonu i za to je upotrebljeno 270 specijalnih nalepnica (dekala). 

Postojeći erbas A330-200, registarske oznake YU-ARB sa likom i imenom Nikole Tesle stigao je u flotu Er Srbije u aprilu 2021. godine, dok se drugi avion istog tipa, registarske oznake YU-ARC, pridružio floti srpske nacionalne avio-kompanije u novembru 2022. godine. Taj avion nosi ime i lik čuvenog naučnika i pronalazača srpskog porekla Mihajla Pupina.

Snimak sletanja novog širokotrupnog erbasa u floti Er Srbije možete pogledati OVDE.

Zakonom o ugostiteljstvu ("Službeni glasnik RS", br. 17/2019) kuća, apartman i soba smatraju se zasebnim objektima, u kojima se pružaju ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti.

Ugostiteljska usluga smeštaja u apartmanima, kolokvijalnog naziva „stan na dan“ sve je zastupljenija na tržištu ugostiteljstva u Srbiji. Pod kratkoročnimizdavanjem apartmana smatra se pružanje usluge smeštaja za kraći boravak, u trajanju do 30 dana.

Na našem tržištu, u ponudi su mnogobrojni apartmani, kako oni pristupačniji i jednostavno opremljeni, tako i apartmani visoke kategorije.

Turistima koji žele da se osećaju „kao kod kuće“, a usput upoznaju i osete svakodnevni život lokalnog stanovništva ili se povedu povoljnijom cenom smeštaja, ovaj vid usluge predstavlja pravi izbor.

Sa druge strane, za davaoce smeštaja, koji prednost daju kratkoročnom, u odnosu na dugoročno izdavanje, pored faktičkih obaveza, koje se ogledaju u redovnom održavanju apartmana i celokupnoj organizaciji boravka gostiju, važno je da pružanje ove ugostiteljske usluge usklade sa važećim propisima.

Poštovanjem zakona i podzakonskih akata kojima se reguliše ovaj deo ugostiteljske delatnosti, pružaoci usluga ne samo da izbagavaju visoke novčane kazne za prekršaj, već doprinose sigurnosti, profesionalnosti i održivosti svog poslovanja.

Uslov usklađenosti obavljanja ugostiteljske delatnosti sa pozitivnim propisima jeste i osnovni uslov svih platformi koje se bave rezervacijom smeštaja preko kojih izdavaoci apartmana kreiraju i plasiraju svoje oglase.

Od 2020. godine, svi podaci o ugostiteljima i ugostiteljskim objektima za smeštaj u Republici Srbiji objedinjeni su uvođenjem centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma E-turista, čime se povećava bezbednost turista tokom boravka u Srbiji, a vlasnicima apartmana se olakšava poslovanje.

Ko i pod kojim uslovima može biti ugostitelj?

Delatnost pružanja ugostiteljske usluge smeštaja, u objektima vrste apartman, mogu obavljati privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik i fizičko lice.

Privredno društvo, drugo pravno lice i preduzetnik ovu delatnost obavljaju pod uslovom da su registrovani u odgovarajućem registru. U slučaju da isti ugostiteljsku delatnost obavljaju u sedištu društva, ali ne kao pretežnu delatnost ili ugostiteljsku delatnost obavljaju van svog registrovanog sedišta, dužni su da za tu delatnost registruju ogranak.

Fizičko lice može da pruža ugostiteljske usluge u objektima smeštajnih kapaciteta do 30 individualnih ležajeva, za najviše 30 korisnika usluga. Fizičko lice, davalac usluge smeštaja, mora biti vlasnik, odnosno suvlasnik smeštajnog objekta, izuzetno član porodičnog domaćinstva vlasnika, uz pisanu saglasnost vlasnika objekta.

Kategorizacija ugostiteljskog objekta - prvi neophodan korak

Kategorizacija je postupak u okviru kog se objekti iste vrste rangiraju u različite kategorije, u zavisnosti od nivoa postignutih standarda.

Zakon o ugostiteljstvu predviđa obavezu pribavljanja Rešenja o kategorizaciji objekta, pre otpočinjanja obavljanja ove vrste ugostiteljske delatnosti. Zahtev za određivanje kategorije ugostiteljskog objekta-apartmana, ugostitelj sa svom neophodnom dokumentacijom, elektronskim putem, podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, za svaki objekat pojedinačno.

Po prijemu zahteva, komisija za kategorizaciju ugostiteljkog objekta izlazi na lice mesta, sprovodi uvid i sačinjavanja zapisnik o ispunjenosti svih uslova predviđenih važećim pravilnicima. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave odlučuje pojedinačno o svakom podnetom zahtevu rešenjem koje važi tri godine od dana dostavljanja podnosiocu zahteva.

Zakon o ugostiteljstvu pored isteka roka na koji je doneto, kao razloge iz kojih rešenje o određivanju kategorije ugostiteljskog objekta prestaje da važi, predviđa i sledeće:

• donošenje rešenja o promeni kategorije;
• gubitak kategorije;
• zahtev ugostitelja;
• promenu ugostitelja i prestanak privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika, usled koga je to pravno lice ili preduzetnik brisano iz odgovarajućeg registra.

Obaveza plaćanja boravišne takse

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik kao pružaoci ugostiteljske usluge smeštaja, boravišnu taksu naplaćuju istovremeno sa naplatom usluge, od korisnika smeštaja i u obavezi su da na računu koji izdaju korisniku, posebno iskažu iznos boravišne takse. Naplaćenu boravišnu taksu uplaćuju na račun jedinice lokalne samouprave, do petog u mesecu, za prethodni mesec.

Za razliku od njih, fizičko lice, koje pruža uslugu smeštaja u apartmanima, boravišnu taksu plaća u godišnjem iznosu, utvrđenom na propisan način rešenjem Sekretarijata za javne prihode.

Visina boravišne takse zavisi od broja individualnih ležaja i teritorije na kojoj se ugostiteljski objekat nalazi.

Treba napomenuti da Zakon o ugostiteljstvu određenu kategoriju korisnika usluge smeštaja oslobađa obaveze plaćanja boravišne takse.

Oporezivanje prihoda fizičkog lica od pružanja ugostiteljske usluge smeštaja

Prihodima po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga prema Zakonu o porezu na dohodak građana, smatraju se prihodi koje fizičko lice saglasno zakonima kojima se uređuju ugostiteljstvo i turizam ostvari od usluga smeštaja u ugostiteljskom objektu domaće radinosti (kuća, apartman, soba) u periodu do 30 dana.

Stopa poreza na ostale prihode, u koje zakon ubraja i prihode po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga je 20%. Ona se primenjuje na oporezivi prihod od 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u RS u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, pomnožen brojem ležaja i odgovarajućim koeficijentom prema kategoriji turističkog mesta.

Nadležni poreski organ, na ovaj način, rešenjem utvrđuje visinu poreske obaveze za ugostitelja za jednu kalendarsku godinu, a ista se plaća kvartalno, u roku od 15 dana od dana isteka kvartala. Ugostitelj je dužan da plaća porez za naredni kvartal, u odnosu na onaj kvartal u kom je počeo da pruža usluge.

Ostale obaveze ugostitelja

Svaki pružalac ugostiteljske usluge smeštaja dužan je:

• da održava prostor i pruža usluge prema propisanim tehničkim i sanitarno-higijenskim uslovima,
• da na istinit i neobmanjujuć način obaveštava korisnike usluga o usluzi koju pruža, -da istakne cene smeštaja i istih se pridržava,
• da na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne naziv i vrstu ugostiteljskog objekta, -da za pruženu uslugu izda propisan račun,
• da svakog gosta prijavi, odnosno da putem sistema E-turista blagovremeno i tačno unese podatke o svakom korisniku usluge smeštaja i dr.

Ugostitelj se prilikom prikupljanja i upotrebe podataka korisnika usluge smeštaja, mora pridržavati propisa koji regulišu oblast zaštite podataka o ličnosti.

Zaključak

Pružanje usluge smeštaja u apartmanima predstavlja sve značajniji deo tržišta ugostiteljstva u Srbiji. Poklapanje u iskustvu i mišljenju klijenata je da ovaj vid izdavanja stanova/apartmana donosi mnogobrojne prednosti, među kojima se ističu dodatni prihodi, stalni prihodi, kao i redovno održavanje objekata.

Ono što je važno kod opredeljenja za pružanje ove ugostiteljske usluge, jeste pristupiti joj sa svešću i znanjem o odgovornosti i obavezama, ali i prednostima koje zakonito poslovanje u ovoj oblasti sa sobom donosi.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Julijana Petrović, advokat