Srpska nacionalna avio-kompanija dva puta nedeljno do Azurne obale

Er Srbija će 19. septembra 2024. godine ponovo uspostaviti direktnu avio-liniju između Beograda i Nice. Do tog grada u Francuskoj, srpska nacionalna avio-kompanija će leteti dva puta nedeljno, četvrtkom i nedeljom, a let će trajati oko dva sata. Avio-karte su u prodaji od petka, 16. avgusta 2024. godine.

“Er Srbija je direktnu avio-vezu između prestonice Srbije i Nice prvi put, kao sezonsku liniju, uvela u junu 2019. godine. Danas sa zadovoljstvom možemo da najavimo da će ta avio-linija od 19. septembra biti deo našeg redovnog saobraćaja. Nica je jedan od najatraktivnijih gradova na Azurnoj obali i izuzetno popularna turistička tačka u Evropi. Ponovno uvođenje tog grada u našu rastuću mrežu destinacija putnicima omogućava brzu i udobnu vezu, kao i dobre konekcije iz Nice preko Beograda do velikog broja gradova širom sveta,” rekao je Boško Rupić, direktor za komercijalu i strategiju Er Srbije.

Nica je glavni turistički i privredni centar Azurne obale. Smeštena je na obali Sredozemnog mora, prostire se celom dužinom predivnog zaliva Anđela, a od Italije je udaljena samo nekoliko kilometara. Odlikuje je umereno mediteranska klima, sa više od 300 sunčanih dana godišnje. Kao vodeći grad francuske rivijere, Nica je oličenje umetnosti življenja. Uživaćete u plavetnilu Mediterana, šetnjama uskim uličicama starog grada, u šopingu prestižnim buticima, koncertima klasične muzike u Operi, gala večerama u kazinima širom grada, kao i u restoranima sa Mišlenovom zvezdicom. Obavezno posetite pijacu Cours Saleya, kao i park Colline du Chateau iz kog se pruža predivan panoramski pogled na zaliv Baie des Anges, stari grad i luku.

Srpska nacionalna avio-kompanija leteće do aerodroma Azurna obala Nica (NCE) koji je smešten oko 6 kilometara zapadno od centra grada. To je drugi po veličini aerodrom u Francuskoj, i godišnje opsluži više od 14 miliona putnika. Sa aerodroma u Nici može se leteti na preko stotinu destinacija u više od 40 zemalja širom sveta. 

Ponovnim uvođenjem Nice u svoju mrežu Er Srbija će putnicima omogućiti dobru povezanost iz srca Azurne obale, preko Beograda do Larnake, Istanbula, Ankare, Skoplja, Bukurešta, Sofije, Tirane, Soluna, Atine, Splita, Tivta, Podgorice, Dubrovnika, Budimpešte, Sarajeva, Beča i drugih gradova.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštilo je danas da je u prvih šest meseci 2024. godine izvoz proizvoda i usluga u oblasti informaciono-telekomunikacionih tehnologija uvećan za 18,84 odsto u odnosu na isti period prethodne rekordne godine.

Izvoz IKT usluga i u periodu za nama nastavio je da beleži konstantan i stabilan rast te je u prvoj polovini ove godine iznosio čak 1.943.000.000 evra, dok je u istom razdoblju 2023. godine iznosio 1.635.000.000 evra.

Od 2012. do 2023. godine prihod od izvoza ove privredne grane uvećan je za neverovatnih 10 puta, dok se na osnovu postojećih projekcija očekuje da do kraja godine dostigne čak četiri milijarde EUR.

Ministarstvo nastavlja da sprovodi čitav niz aktivnosti sa ciljem daljeg ubrzanog razvoja oblasti IKT koja predstavlja jedan od najsnažnijih zamajaca celokupnog privrednog napretka Republike Srbije.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nastavlja i u narednom periodu sa posvećenim radom na unapređenju poslovnog ambijenta i stvaranju svih neophodnih preduslova kako bi se trend rasta IKT sektora istim intenzitetom nastavio i u budućnosti.

Da li biste želeli da radite iz jedne od najlepših zemalja na svetu?

Sa svojim živahnim gradovima i zadivljujućim obalama, Turska, jedna od najpopularnijih turističkih destinacija na svetu, sada je na putu da postane utočište i za digitalne nomade.

Da bi dobili vizu za Tursku, digitalni nomadi mogu lako da pokrenu proces prijave sa platforme Digital Nomad Pre-Application Digital Nomad GoTurkiye. Nakon ispunjavanja uslova na ovoj platformi, što je samo prvi korak procesa, digitalni nomadi će dobiti „Sertifikat za identifikaciju digitalnog nomada“. Sa sertifikatom koji dobijaju sa platforme, digitalni nomadi treba da nastave svoj proces u turskim konzulatima i/ili centrima za vize.

Ko može postati digitalni nomad u Turskoj?

Državljani Francuske, Nemačke, Italije, Belgije, Holandije, Luksemburga, Irske, Danske, Grčke, Hrvatske, Španije, Portugala, Austrije, Finske, Švedske, Češke, Mađarske, Poljske, Slovenije, Slovačke, Estonije, Letonije, Litvanije, Malte , Bugarska, Rumunija, Norveška, Island, Lihtenštajn, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska, SAD, Kanada, Ruska Federacija, Ukrajina i Belorusija, starosti 21-55 godina, mogu da podnesu zahtev za digitalnu nomadsku vizu u Turskoj.

Da biste dobili sertifikat za identifikaciju digitalnog nomada, morate da priložite sledeće dokumente nakon registracije na platformi:

• Putna isprava/pasoš važi najmanje šest meseci od dana dolaska u Tursku

• Diploma o visokom obrazovanju ili dokument koji zamenjuje diplomu

• Dokument koji pokazuje da podnosilac zahteva radi kao digitalni nomad:

a) Ugovor ako radi za kompaniju (osim kompanija u Turskoj) ili b) ugovor o radu između podnosioca prijave i kompanije ako je samozaposleni (osim kompanija u Turskoj)

• Biometrijska fotografija

• Dokument koji dokazuje da podnosilac zahteva ima mesečni prihod od 3.000 USD ili godišnji prihod od 36.000 USD

Turska nudi digitalnim nomadima sve što im je potrebno i više.

Turska, sa svojom robusnom tehnološkom infrastrukturom, lako dostupnom lokacijom i veoma naprednim digitalnim bankarstvom i sistemima plaćanja, već je postala popularna destinacija za digitalne nomade poslednjih godina. Sa digitalnom nomadskom vizom, posetioci mogu produžiti svoj boravak u Turskoj i uživati u jedinstvenoj lepoti zemlje dok koriste brzi internet i mobilnu vezu u njenim većim gradovima.

Energetska metropola: Istanbul

Istanbul, tačka susreta različitih kultura, nije samo istorijska lokacija na kojoj se ukrštaju hiljade godina civilizacija, već i poslovni centar sa velikim kompanijama i malim start-upima. Ovaj živahni grad, do kojeg se lako može stići direktnim letovima iz gotovo bilo kog dela sveta, zadovoljava potrebe svih vrsta profesionalaca i posetilaca svojom saobraćajnom infrastrukturom, raznovrsnim mogućnostima smeštaja od apartmana za iznajmljivanje do hostela i hotela, blagom klimom i modernim poslovnim oblastima.

Istanbul je grad u kome možete uživati u spektakularnom pogledu dok radite na daljinu u kafićima i parkovima koji nude besplatnu bežičnu internet konekciju (Wi-Fi) ili u kancelarijama za saradnju u različitim delovima grada. Sa svojom višeslojnom živahnošću, istorijskim zgradama koje čekaju da budu otkrivene, multikulturalnom istorijom, aktivnom kulturnom i umetničkom scenom tokom cele godine, i svojom ukusnom kuhinjom koja fascinira svakoga, radnici na daljinu mogu da uživaju u društvenom okruženju i drugim prepoznatljivim karakteristikama Istanbula.

Jedinstven spoj istorije i modernosti: Izmir

Izmir, koji je jedna od preporuka Loneli Planeta za putovanje 2024. godine, je prostran i udoban grad koji odgovara potrebama digitalnih nomada. Širok izbor smeštajnih kapaciteta, odlična lokacija pored mora, egejska kuhinja i tekstura koja spaja istoriju i savremenu kulturu su među prepoznatljivim karakteristikama grada. Mnogi popularni gradovi na moru su takođe udobni za digitalne nomade sa svojom modernom infrastrukturom. Bez obzira gde boravite, možete da nastavite da radite u kafiću i uživate u dubokim plavim vodama Egeja kad god vam zatreba pauza.

Radno okruženje prepleteno sa prirodom i morem: Mugla

Mugla, koja se nalazi na spoju Sredozemnog i Egejskog mora, savršena je opcija za digitalne nomade. Zahvaljujući svojim poznatim gradovima kao što su Dalaman, Bodrum i Fetije u kojima se osećate kao da ste u raju, Mugla nudi posetiocima radni proctor u kojem se osećaju kao na odmoru.

Dok Mugla nudi posetiocima mirno radno okruženje sa svojim prirodnim lepotama i robusnom infrastrukturom, takođe čini slobodno vreme još prijatnijim uz aktivnosti koje se kreću od istraživanja drevnih gradova do obilazaka brodom i ukusne egejske kuhinje. Za one koji sanjaju o radnom prostoru poput raja, Mugla je sanjivo mesto sa svojim plavom zastavom, nagrađivanim zlatnim plažama i obalom okruženom kristalnim vodama, mirnim zalivima i zapanjujućim pogledom.

Beskrajna iskustva pod mediteranskim suncem: Antalija

Antalija, srce turske rivijere, takođe je omiljena za digitalne nomade, sa svojom klimom koja pruža 300 sunčanih dana godišnje. Okružen dugim plažama, drevnim gradovima, muzejima koji odražavaju slavnu istoriju grada i mediteranskim delicijama, ovaj grad je jedinstvena destinacija gde posetioci mogu da uživaju u prelepim pogledima dok rade i odmaraju. U Antaliji, gde možete iskusiti alternativne luksuzne smeštajne kapacitete opremljene svim vrstama sadržaja, posetioci mogu da istraže drevne gradove kao što su Patara, Aspendos, Perge, Faselis i Olimpos, Likija i Sveti Pavle dok uživaju na plažama sa Plavom zastavom.

Turska će učiniti vaš radni prostor vašim utočištem!

Posmatrano po godinama, investicije iz Kine u Republici Srbiji značajno variraju, ali od 2018. godine, primetan je trend ubrzanog rasta. Treba imati u vidu da je poslednjih godina Kina uz EU najveći individualni investitor u našoj zemlji, kao i da su njihove investicije pretežno orijentisane na sirovinsku bazu. Od 2014. do 2023. godine kineske kompanije investirale su ukupno 5,5 milijardi evra kapitala u našoj zemlji, što u pomenutom periodu čini 17,5% ukupnih investicija. Najveći priliv investicija iz Kine ostvaren je u 2022. i 2023. godini kad su one činile oko 30% ukupnih stranih direktnih ulaganja. Ipak, EU posmatrana kao celina je i dalje je najznačajniji strani investitor u Srbiji. Ukoliko pogledamo dinamiku stranih direktnih investicija iz Kine u ovom regionu, može se zaključiti da je Republika Srbija ubedljivo najatraktivnije područje za ulaganje kineskih investitora.

Sa druge strane, što se tiče kredita, Srbija je povećala učešće duga prema kineskim kreditorima u strukturi javnog duga (3,7 mlrd evra), ali je činjenica da ne preti opasnost od dužničkog opterećenja uopšte, pa tako i prema Kini, što se vidi prema izveštajima Međunarodnog monetarnog fonda (stand-by aranžman) i izveštaj agencija za ocenu kreditnog rejtinga (pozitivan izgled za unapređenje). O opasnosti duga prema kineskim kreditorima se govorim mnogo u EU, ali je pitanje koliko je takva opasnost u pojedinim zemljama realna, a koliko je rezultat propaganda, odnosno deo politike „obuzdavanja“ kineske ekonomske ekspanzije.

Srbija je otvorena za investicije iz celog sveta, i upravo poslednjih godina podaci Narodne banke Srbije govore o tome kako se postepeno povećava učešće vanevropskih investicija, iz SAD, Kine, Ujedinjenih arapskih Emirata i, naravno, Kine. Karakteristika Kine je što je jedan od najvećih neto kreditora na svetu (pozitivan spoljnotrgovinski bilans), ima ogromna sredstva na raspolaganju za investiranje i kreditiranje.

Zemlja kao što je Srbija imaju u očima stranih investitora povišen politički rizi, i to znatno viši nego što je to bazirano na realnim osnovama, jer oni nemaju mogućnost da dubinski analiziraju stanje u Srbiji, za razliku od domaćih naših analitičara, koji ovde žive i rade. Dakle, svakako da je politička podrška bitna i neophodna da bi se obezbedila makroekonomska stabilnost, da bi se učvrstio poslovno-investicioni ambijent. Međutim, definitivno da ovoliko stranih direktnih investicija ne bi svake godine ulazilo u Srbiju da ne postoji ekonomska, ali i politička osnova za to. Naravno da i od političkog rukovodstva zavisi sposobnost vođenja stabilizacione, socijalne, ekonomske politike itd, ali možda i najbolja potvrda toga je misija MMF-a, koja ističe razboritost aktuelne vlasti u vođenju ekonomke politike.

Neko bi postavio pitanje zašto su Sjedinjene Države atraktivnije za ulaganje nego EU, a odgovor je jednostavno: zato što je američko tržište stabilnije, ima lakši pristup energentima, ali i politički rizik je u EU veći zbog geopolitičke krize na istoku Evrope (rat u Ukrajini), blizini Bliskog Istoka itd.

Kada posmatramo region Zapadnog Balkana, Srbija je ubedljivo najatraktivnija investiciona destinacija. Razlozi tome su: najveće tržište u regionu i po populaciji i teritoriji, ali i po proizvodnom potencijalu; odličan geografski položaj, bez obzira što nema izlaz na more; sporazumi o slobodnoj trgovini (EU, CEFTA, Evroazijska ekonomska unija, Turska, potpisan sporazum sa Kinom, pregovori sa Egiptom, Ujedinjenim arapskim Emiratima, Južnom Korejom); podsticaji države za investitore (tehnički i finansijski); makroekonomske stabilnost, kvalitetna radna snaga itd.

Priliv kineskih investicija ne doprinosi samo razvoju Srbije, takve i slične investicije, ali svakako i one više dodate vrednosti, su kontinuirano doprinosila razvoju Evrope, evropskih država. Ne treba zaboraviti činjenicu o značaju kineskih investicija u evropske privrede, uključujući i članice Evropske unije. Podsetiću vas na platformu za saradnju Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, koja je bila vrlo popularna, ali se njen rad usporio pod uticajem geopolitičkih tenzija. Ako se setite, inicijativa „Pojas i Put“ je nastala kako bi se Kina čvršće povezala sa Evropom, da su mnoge zemlje na tom pravcu, zaključno sa Italijom, bile zainteresovane da se nađu kao strateške tačke. Međutim, sam projekt je usporen, jer se od strane pojedinih zemalja na zapadu to videlo kao kineska ekspanzija, te je nedavno Italija otkazala članstvo u inicijativi.

Sa druge strane, treba naglasiti da je Kina druga najveća privreda na svetu, da ima izražen tehničko-tehnološki razvoj, da je članica Saveta bezbednosti, da je napreduje u razvoju univerziteta, naučno-istraživačkih centara itd, te je zaista neophodno imati dobre ekonomske odnose sa ovom zemljom i unapređivati ih. Nesumnjivo, Kina je jedan od pokretača globalnog ekonomskog rasta, a sa svojim stopa ma rasta od oko 4-5% na godišnjem nivou, ona svakako najviše doprinosi globalnoj dinamici privredne aktivnosti.

Takođe, geopolitičko balansiranje je veoma bitno, ne samo na nivou Evrope, već i globalno, jer je to verovatno jedini način da se obezbedi dugoročan održiv mir, koji je neophodan privredi. Tako da smo mišljenja da geopolitičko balansiranje nije ništa neobično, ili pogrešno. Vlada Srbije je istakla da je glavni spoljnopolitički cilj pristupanje EU, to kaže i privreda, ali je činjenica da želimo da se ekonomski odnosi razvijaju i sa vanevropskim tržištima. 

Vlada Republike Srbije ima odlične političke odnose sa Mađarskom, a spoljnotrgovinska razmena se sve više uvećava. Mađarska je takođe jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije. Otvoreno govoreći, i jedna i druga privreda su relativno male u odnosu sa Kinom, te je potencijalno ulaganje Kine sasvim opravdano ukoliko se želi kreirati regionalna lanac snabdevanja. Očekivani sinergetski efekat je opravdan, te su takva ulaganja i moguća. Posebno smo zainteresovani za ulaganja više dodate vrednosti, tako da ne bismo prihvatili da Srbija u tom lancu bude mesto sirovinske eksploatacije, a Mađarska da bude ta koja kreira dodatu vrednost. Te investicije treba da budu izbalansirane.

U okviru projekta EXPO 2027, kineske firme će biti glavni izvođači radova, ali domaće male i srednje firme treba da budu angažovane što je više moguće kao podizvođači. To je ujedno i glavni projekat u narednom srednjem roku u zemlji, ključan za održavanje vitalnosti privrede Srbije. Sa druge strane, verovatno da će kineske firme biti delimično angažovane i u drugim infrastrukturnim radovima, koji se tiču investicionog ciklusa „Skok u budućnost 2027“.

Podrazumeva se da tržišne procedure treba da budu ispoštovane, međutim, kada određene projekte realizujete na osnovu strateškog partnerstva, onda se mogu raditi određeni izuzeci, ali sa druge strane treba voditi računa da proces odabiranja bude transparentan. Slično je tome kao kada nabavljate avione za vojsku, pa recimo usled strateškog partnerstva sa Francuskom, Srbija se odluči da ne ide na tender za nabavku aviona, već se obrati Francuskoj direktno da od nje nabavi njene avione („Rafal“). 

Privreda Srbije se ubrzano razvija u poslednjih deset godina, posebno od 2018. godine kada se ulazi u period ekspanzivnih stopa rasta (sa izuzetkom pandemijske 2020. godine kada se desila ekonomska kontrakcija). Tome su svakako doprinele i kineske investicije, prvenstveno u metalsku industriju, delove prerađivačke industrije, ali i kroz angažovanje kineskih kompanija u izgradnji putne i druge infrastrukture.

Kina je jedan od glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, ali to nije slučaj samo sa Srbijom, i mnoge druge evropske zemlje vrlo usko sarađuju sa Kinom, posebno Nemačka.

Međutim, činjenica je da svetska privreda ide ka fragmentaciji, da je moguće usložnjavanje političkih i ekonomskih tenzija posebno između dve vodeće privrede, SAD i Kine, te da kao posledica može proisteći otežana saradnja sa kineskim firmama.

Činjenica je takođe, da je privreda EU, na primer, više zavisna od ekonomskih odnosa sa Kinom nego od energenata iz Rusije. Energenti su pronađeni na drugim tržištima, ali je vrlo komplikovano smanjiti saradnju sa Kinom, imajući u vidu da je to „svetska fabrika.“

Što se tiče Srbije, mi saradnju sa Kinom vidimo kao jedan potencijal za dodatnu diversifikaciju ekonomskih odnosa sa inostranstvom, iako za nas EU ostaje ubedljivo najznačajniji ekonomski partner. Ipak, mišljenja smo da investicije koje dolaze iz Kine treba da budu usklađene sa evropskim standardima i kada je u pitanu ekologija, zaštita na radu itd.

Verujemo da neće biti ograničenja sa strane EU kada je u pitanju saradnja Srbije sa Kinom, imajući u vidu da od takve saradnja i njihova privreda dosta zavisi.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Bojan Stanić, pomoćnik direktora u Privrednoj komori Srbije.    

Organizacija JCI Novi Sad u saradnji sa Naučno-tehnološkim parkom u Novom Sadu organizuje događaj posvećen preduzetništvu pod nazivom „Preduzetničke skakaonice“.

JCI (Junior Chamber International) je međunarodna neprofitna organizacija koja postoji u više od 5.000 lokalnih zajednica, u 117 zemalja širom sveta, a čini je preko sto sedamdeset hiljada članova, mladih lidera i preduzetnika.

Ideja koja okuplja JCI članove je lični i profesionalni razvoj, društveno odgovorno ponašanje i kreiranje održivih rešenja za aktuelne probleme u društvu, prvenstveno kroz projekte edukativnog i poslovnog karaktera. JCI Novi Sad tako od svog osnivanja aktivno sprovodi i podržava projekte u domenu biznisa, individualnog razvoja, razvoja zajednice i međunarodne saradnje, od kojih su najznačajniji Balkanska konferencija, Creative Young Entrepreneur i TOYP (Ten Outstanding Young Persons).

NTP NS je zajednica koja okuplja tehnološka preduzeća koja se bave inovacionom delatnošću i broji danas 42 članice - Institut za veštačku inteligenciju, 18 tehnološko-razvojnih kompanija i 23 startap kompanije, u kojima je zaposleno preko 1.500 uglavnom visokoobrazovanih stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija.

Pored prostornih i infrastrukturnih uslova za rad, NTP NS istovremeno pruža i naučnoistraživačke, edukativne i ostale usluge svojim članicama, radi kreiranja ideja i gotovih rešenja za poslovni svet, kao i niz obuka koje razvijaju preduzetničke veštine. Jedan od glavnih ciljeva je i razvoj talenata i podizanje svesti u oblasti tehnološkog razvoja inovacija, kao i stvaranje uslova za osnivanje i podršku što većeg broja startap preduzeća.

NTP NS nastoji da razvija eko sistem koji okuplja akademsku zajednicu, startapove, kompanije kako bi se podstakle inovacije i komercijalizacija najsavremenijih proizvoda i usluga i time doprinele pozitivne promene u društvu.

Četvorodnevni događaj „Preduzetničke skakonice“ posvećen je podršci preduzetnicima, ali i onih koji to žele da budu, sa ciljem da se povežemo i pomognemo jedni drugima, svojim znanjem i iskustvom. Ovaj događaj će biti održan u prostorijama Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, u Prezentacionoj sali, sa sledećom agendom:

• maj 2024. godine: od 18 do 20:30 časova – otvaranje i predavanja iz oblasti biznis plana i razvoja poslovanja. Nakon predavanja, termin od 20:30 do 22 časa, predviđen je za osveženje i networking u holu NTP Novi Sad. 

• maj 2024. godine: od 18 do 20 časova – predavanja iz oblasti marketinga i PR-a. Nakon predavanja, termin od 20 do 22 časa predviđen je za osveženje i networking u holu NTP Novi Sad. 

• maj 2024. godine: od 18 do 20 časova – predavanja iz oblasti prava i finansija. Nakon predavanja, termin od 20 do 22 časa predviđen je za osveženje i networking u holu NTP Novi Sad. 

• jun 2024. godine: od 18 do 20:30 časova – predavanja iz oblasti inovacija i tehnološkog razvoja i zatvaranje događaja. Nakon predavanja, termin od 20:30 do 22 časa predviđen je za osveženje i networking u holu NTP Novi Sad.

Imena predavača i konkretne teme biće naknadno objavljeni na Instagram profilu JCI Novi Sad (jci_novisad).

Događaj je besplatan za sve zainteresovane. Broj mesta je ograničen. Prijava je obavezna.

Ovim putem, pozivamo Vas da podržite događaj, i u okviru svoje mreže članova i/ili pratilaca prenesete informaciju o samom događaju, datumima, i temama i podelite link za prijavu.

Link za prijavu je : https://tinyurl.com/2yqldtq4

Web sajt JCI Novi Sad: https://jci.rs/novi-sad/

Web sajt NTP Novi Sad: https://ntpns.rs

Vidimo se!!!

Gromoglasnim aplauzom u beogradskom Sava centru završena je sednica Generalnog saveta Međunarodne unije notara (UINL), na kojoj je tokom prethodne nedelje više od 180 javnih beležnika iz celog sveta diskutovalo o načinima za unapređenje pravne sigurnosti i ove pravničke profesije.

Tokom četiri dana Institucionalnih sastanaka UINL, delegati su diskutovali o ulozi notarijata u privrednom pravu, i o načinima na koji javni beležnici u ovoj oblasti mogu doneti sigurnost za državu i prednost za ekonomiju. Izuzetno važna tema sastanka Generalnog saveta UINL bila je građanska odgovornost javnih beležnika i profesionalno osiguranje, odnosno na koji način notarijat obezbeđuje sigurnost pravnih poslova za građane, što istovremeno jača i samu profesiju.

Beograd je imao čast i da bude mesto gde je predsednik UINL predstavio prvi nacrt Međunarodnog kodeksa notarijata, jednog sveobuhvatnog dokumenta, koji će predstavljati okvir za sve notarijate sveta. Ovaj dokument odnosi se na status notara i kriterijume za izbor, ali i na obavezne elemente javnobeležničke isprave i standarde koju sve isprave treba da ispunjavaju.

Na zatvaranju skupa u Beogradu, predsednik UINL Lionel  Galijez je zahvalio Javnobeležničkoj komori Srbije (JKS) na besprekornoj organizaciji, istakavši još jednom da je i pre dolaska u srpsku prestonicu znao da je JKS za samo deset godina ojačala i razvila se da može da bude domačin i najvažnijih međunarodnih skupova.

Predsednik UINL sastao se u Beogradu sa ministarkom pravde Republike Srbije Majom Popović, koja je takođe prisustvovala otvaranju sednice Generalnog saveta UINL i tom prilikom se obratila delegatima, izražavajući zadovoljstvo što je Republika Srbija domaćin ovog važnog međunarodnog skupa.

Ministarka Popović je naglasila da su javni beležnici svojim predanim radom, tokom 10 godina kako je ova profesija uvedena u Srbiji, u potpunosti opravdali poverenje koje im je ukazano. Takođe je ocenila da je skup u Beogradu priznanje za ostvareni napredak i brz razvoj javnog beležništva u Srbiji.

“Javni beležnici su dobro organizovanim i stručnim radom doprineli povećanju sigurnosti u pravnom prometu i smanjili broj sporova. Radnje koje obavljaju javni beležnici značajno rasterećuju sudove, koji mogu da se posvete isključivo postupcima u kojima je neophodno utvrđivanje spornih činjenica. Na taj način, preventivni aspekt delatnosti javnih beležnika omogućava efikasniju i kvalitetniju sudsku zaštitu”, rekla je ministarka pravde Maja Popović i dodala da će Ministarstvo pravde nastaviti da radi na unapređenju javnobeležničke profesije, u cilju povećanja pravne sigurnosti i efikasnijeg i kvalitetnijeg rada pravosuđa.

U radu Generalnog saveta UINL, učestvovali su i javni beležnici i Srbije. Prvog dana sednice Generalnog saveta UINL, jedan od izlagača na okruglom stolu o ulozi javnih beležnika u privrednom pravu bio je Goran Andrić, član izvršnog odbora JKS, dok je u drugom okruglom stolu učestvovao Marko Tomić, takođe član IO JKS.

Na početku sastanka Generalnog saveta, predsednik UINL Lionel Galijez pored čestitke i zahvalnosti Javnobeležničkoj komori Srbije na organizaciji skupa, zahvalio je i svim učesnicima čija će stručnost doprineti da se u svim zemljama gde funkcioniše latinski tip notarijata unapredi dodatno pravna sigurnost, koja je suština notarske profesije.

Galijez je istakao da su svi notarijati u UINL ujedinjeni i posvećeni promociji kontinentalnog prava koje nosi vrednosti prevencije sukoba, zaštite prava i pacifikacije društva, što su tri cilja koje javni beležnik konkretizuje.

„Velika je privilegija imati uz sebe srpski notarijat koji nas je dočekao, a takođe je za srpski notarijat snaga to što može da računa na priznanje i podršku 91 notarijata naše Unije“, rekao je Galijez.

Predsednik JKS Srbislav Cvejić je obraćajući se delegatima Generalnog saveta UINL rekao da je održavanje ovog događaja u Srbiji od velikog značaja za srpsko javno beležništvo. „Ovaj skup nam pruža priliku da razmenimo najbolje prakse, razmotrimo i identifikujemo zajedničke izazove, kako bismo kao profesija što bolje odgovorili i tako doprineli našem društvu, našim državama i unapredili pravnu sigurnost, kojoj svi težimo", istakao je Cvejić.

On je dodao da je nemoguće govoriti o rezultatima javnog beležništva u Srbiji, a ne navesti činjenicu da je pravosuđe rasterećeno u toj meri da su sudski postupci proistekli iz ugovornih odnosa svedeni na nivo statističke greške, naročito u oblasti prometa nepokretnosti.

„Brz napredak i razvoj javnobeležničkog sistema u Srbiji, naravno, nije mogao da se desi bez velike podrške našeg Ministarstva pravde, koje kontinuirano radi na tome da nam obezbedi sve uslove za efikasan i kvalitetan rad“, rekao je predsednik JKS i naglasio da su javni beležnici Srbije istovremeno imali veliku pomoć kolega iz mnogo starijih i mnogo razvijenih notarskih sistema, kao i međunarodnih organizacija, pre svih UINL.

Institucionalni sastanci UINL u beogradskom Sava centru obuhvatali su 10 sastanaka komisija i radnih grupa, zatim celodnevni rad Upravnog odbora UINL, kao i dvodnevno zasedanje Generalnog saveta UINL. Više od 180 delegata iz 55 zemalja radili su svakog dana od od 9 do 18.30, bio je obezbeđen simultani prevod na tri jezika – engleski, francuski i španski, a na marginama skupa organizovano je i više bilateralnih sastanaka.

U okviru inicijative Privredne komore Srbije, kompanije Siemens Srbija i udruženja „Inženjerka godine“ koja za cilj ima da inspiriše mlade žene za studije i karijeru u inženjerskoj struci, danas je za inženjerku 2024. godine u Srbiji proglašena dr Lidija Tomić, inženjerka vazdušnog saobraćaja i asistent na Visokoj školi strukovnih studija Vazduhoplovna akademija.

Još od tinejdžerskih dana Lidijin život je posvećen avijaciji, a početkom ove godine doktorirala je sa prosečnom ocenom 10 na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, kao najmlađi doktorand pri Katedri za vazduhoplovna prevozna sredstva. Ona je odbranila prvi doktorat u srpskoj vazduhoplovnoj industriji i nauci na temu dronova kao pretnje po bezbedno odvijanje civilnog vazdušnog saobraćaja. Na svečanosti organizovanoj u Privrednoj komori Srbije, Lidija Tomić je izjavila da su svih 10 finalistkinja pobednice ovog izbora.

Ovom prilikom zvanicama se obratio Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, rekavši da živimo u eri nauke, tehnologije i inženjerstva. „Svet se menja neverovatnom brzinom i to u tehnološkom smislu. Važno je da budemo u ritmu globalnih dešavanja, a to možemo samo ukoliko imamo domaće inženjere koji mogu taj proces da isprate”, izjavio je Vesović i dodao da je za Srbiju važno što ima veće učešće žena u naukama i inženjerstvu u odnosu na svetski i evropski prosek.

„U Sloveniji smo do sada imali šest izbora za „Inženjerku godine“, a u Srbiji i Hrvatskoj po dva. To znači da smo napravili zajednicu od 100 inženjerskih talenata za koje ne postoje granice. Zamislite moć ovog tima od 100 vrsnih inženjerki i šta bi one zajedno mogle da naprave, kakva je to zajednica na delu”, istakla je Medeja Lončar, generalna direktorka kompanije Siеmens za Srbiju, Sloveniju i Hrvatsku, i dodala da je važno da smanjimo „dream gap“ odnosno razliku između snova i ambicija devojčica i ostvarivanja njihovog punog potencijala kada odrastu, koja nastaje ne zbog nedostatka sposobnosti ili kvaliteta već zbog podrške zajednice. Kako kaže, stereotipi i nedostatak uzora su i dalje najveći izazovi sa kojim se susreću.

„Inženjerstvo nije samo izgradnja mostova ili programiranje softvera, već i izgradnja budućnosti. Mi kao inženjeri imamo moć da ideje pretvorimo u stvarnost, da kreiramo rešenja koja poboljšavaju živote i da pokrećemo tehnološki napredak koji oblikuje naš svet. Inženjerstvu treba ženska perspektiva, njihova kreativnost i način gledanja na probleme”, poručila je mladima Ana Petrović, generalna direktorka kompanije „Global Substation Solutions“, koja je prošle godine proglašena za „Inženjerku godine“.

Inicijativu za izbor „Inženjerke godine“ pokrenuli su Privredna komora Srbije, kompanija Siеmens Srbija i udruženje „Inženjerka godine“, a podržali su je i Comtrade, A1 i NLB Komercijalna banka, kompanije koje i same zapošljavaju inženjerski kadar i prepoznaju značaj ove struke u daljem razvoju privrede.

Reč je o drugom po redu izboru u okviru šire inicijative da se javnosti u Srbiji predstave inženjerke iz različitih kompanija i institucija, one koje bi svojom ličnošću i radom mogle da budu primer i inspiracija mladim ženama koje se nalaze pred izborom budućeg zanimanja. Nakon javnog konkursa i izbora 10 finalistkinja, o tome ko će među njima poneti titulu „Inženjerke godine” za ovu godinu odlučivala su četiri žirija: finalistkinje, predstavnici medija, učenici i profesori srednjih škola kao i predstavnici organizatora i partnera.

Finalistkinje ovogodišnjeg izbora za najinspirativniju ženu inženjerske struke u Srbiji bile su:

• Dr Dragana Bajović, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, vanredna profesorka
• Katarina Boberić, Continental Automotive Serbia, vodeća inženjerka
• Zorana Vukičević, Vega IT, softver inženjerka
• Dr Tijana Geroski, Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, docentkinja
• Željana Grbović, Institut BioSens, istraživač
• Dr Milana Guteša Božo, Termoinžinjering Zrenjanin, direktorka sektora za istraživanje i razvoj
• Milena Nedeljković, Teva Pharmaceuticals, senior inženjerka za ambalažu
• Aleksandra Petrović, Elektroprivreda Srbije (Hidroelektrana Zvornik), vodeća mašinska inženjerka
• Jovana Stanojević, Johnson Electric Niš, senior procesna inženjerka
• Dr Lidija Tomić, Visoka škola strukovnih studija Vazduhoplovna akademija, inženjerka vazdušnog saobraćaja

Više informacija o ovoj inicijativi dostupno je na veb-sajtu www.inzenjerka-godine.rs.

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu sa ponosom predstavlja novi Master program na engleskom jeziku "Pravo i rod“ koji će ove godine upisati prvu generaciju studenata.

Konkurs za upis prve generacije studenata na master studije će biti otvoren sredinom septembra i trajaće do sredine oktobra 2024. godine, uz drugi i treći konkursni rok koji će trajati do kraja oktobra. Neophodni uslovi su završene osnovne akademske studije na Pravnom fakultetu ili na drugim Fakultetima iz oblasti društveno-humanističkih nauka, kao i znanje engleskog jezika na B2 nivou. Studenti sa završenim studijama u inostranstvu moraju proći kroz proces priznavanja strane diplome. Master program traje godinu dana, i svi studenti koji uspešno završe master studije dobiće diplomu „Master prava – pravo i rod“.

Master program "Pravo i rod" predstavlja jedan od prvih master programa u Evropi koji se bavi temom rodne ravnopravnosti obrađivajući rodnu perspektivu svih oblasti prava i predstavlja inovativni program koji ima za cilj da okupi pravnike i ostale studente društveno-humanističkih nauka iz Srbije, regiona i čitavog sveta. Program neguje multidisciplinarni pristup, uz podsticanje diskusija, debata, rešavanja slučajeva ali i istraživanja.

Nastao je kao rezultat uspešne implementacije projekta Erazmus+ partnerstva za saradnju u oblasti visokog obrazovanja pod nazivom: Novi kvalitet u obrazovanju za rodnu ravnopravnost – Strateško partnerstvo za razvoj master studijskog programa „Pravo i rod“ – LAWGEM, od 2019. do 2022. godine u saradnji sa partnerima Konzorcijuma koji su činili: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Univerzitet u Kadizu iz Španije, LUMSA Univerzitet iz Italije, Univerzitet u Sarlandu iz Nemačke, kao i Orebro Univerzitet iz Švedske. LAWGEM projekat je prepoznat kao primer dobre prakse od strane Evropske Komisije ostvarivši izuzetnih 95 od 100 mogućih poena. U okviru projekta, objavljen je udžbenik „Rodno kompetentno pravno obrazovanje“ ("Gender Competent Legal Education") od strane „Šringera“ („Springer“), ali i otvorena trajna pratforma („lifelong learning platform“) koja sadrži inovativne materijale iz ove oblasti.

Sve informacije o strukturi, predavačima kao i uslovima za upis na master program, zainteresovani studenti mogu pronaći na zvaničnom sajtu master programa: http://lawgems.ius.bg.ac.rs.

Studenti će imati priliku da se upoznaju sa feminističkim političkim i pravnim teorijama, i iskorijskim razvojem rodne ravnopravnosti. Pored toga, biće obrađene i rodne perspektive iz oblasti ljudskih prava, međunarodnog prava, porodičnog, radnog, krivičnog prava, javnog prava, kriminologije, ali i mnogih drugih. Takođe, studenti će se baviti i pitanjima na koji način poresko pravo, biznis pravo i javne politike mogu biti diskriminatorne i na koji način mogu biti unapređene u skladu sa najnovijim međunarodnim i evropskim standardima. Poseban dorpinos inovativnom radu predstavljaju i Pravna klinika za rodnu ravnopravnost kao i kurs feminističke presude u okviru koga će studenti imati priliku da uvide na koji način stereotipi i predrasude utiču i na donošenje presuda od strane sudija i dobiti priliku da ispravljaju presude u skladu sa razumevanjem pitanja rodne ravnopravnosti. Svi pomenuti kursevi i mnogi drugi koje master program nudi mogu se videti na sledećem linku: http://lawgems.ius.bg.ac.rs/files/2024/03/LAWGEM-Course-Schedule-draft.pdf.

Ovaj potpuno novi pristup tradicionalnim oblastima prava omogućiće domaćim i stranim studentima bolju poziciju na tržištu rada u tužilaštvu, sudu, privatnim kompanijama, svim državnim institucijama i ministartsvima, nevladinim organizacijama, ali i međunarodnim organizacijama, evropskim institucijama kao i onima koji svoju karijeru žele da nastave na doktorskim studijama u zemlji i inostranstvu ili na fakultetu.

U samom izvođenju pomenutog master programa učestvovaće više od 30 članova akademskog osoblja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu kao i prestižni gostujući predavači i eksperti iz ove oblasti, dok će se koristiti inovativna svetska i evropska literatura.

Za sve dodatne informacije o upisu i neophodnoj dokumentaciji zainteresovani studenti mogu poslati upit na mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. 

Privreda Republike Srbije je, uprkos nestabilnom makroekonomskom okruženju, u 2023. godini poslovala profitabilno nastavlјajući višegodišnji trend rasta, čemu je značajno doprinelo sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima i sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom, ocenjeno je u Izveštaju o STO NAJ... privrednih društava u 2023. godini koji je Agencija za privredne registre danas objavila na svojoj internet stranici. 

U Izveštaju o STO NAJ... privrednih društava u 2023. godini su, uz analizu, date liste prvih sto privrednih društava prema poslovnim prihodima, neto dobitku, poslovnoj imovini i kapitalu, neto gubitku i ukupnom gubitku. 

Sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima u 2023. godini ostvarilo je 29,3% poslovnih prihoda cele privrede, prosečno učestvujući u osnovnim finansijskim performansama sa 26,6% i angažujući pritom 212.480 radnika ili 16,2% od ukupnog broja zaposlenih u privrednim društvima. Celokupan iznos poslovnih prihoda generisali su veliki sistemi, od kojih je 73 bonitetno sposobno, i to jedno sa odličnim bonitetom, a njih 34 sa veoma dobrim bonitetom. Istovremeno, najveći broj ovih društava (87) izdvojio se prema visokim poslovnim prihodima i prethodne godine. 

Sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom je u posmatranom periodu realizovalo 44,4% neto dobitka celokupne privrede, dok su u glavnim finansijskim performansama učestvovala u proseku sa 25,4%, a zapošlјavala su 10,8% od ukupnog broja radnika u privredi odnosno njih 141.512. Prema visokoj profitabilnosti najviše su se istakla velika društva (86), a značajan rast neto dobitka beleže srednja (9) i mikro društva (5).  Na listi sto društava prema pozitivnom neto rezultatu 70 je bonitetno sposobno, od kojih tri imaju odličan bonitet, a 52 veoma dobar bonitet. Većina društava sa ove liste (71) je bila među najprofitabilnijim i prethodne godine.

Od  111.736 društava, čiji su podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2023. godinu analizirani sa aspekta uspešnosti poslovanja, finansijskih kapaciteta i gubitaka, na APR listama STO NAJ... privrednih društava rangirana su ukupno 353 društva, sa najvećim uticajem na osnovne finansijske performanse privrede. 

Kratak osvrt na STO NAJ... privrednih društava možete pročitati u nastavku:

STO NAJ...privrednih društava u 2023. godini

Liste STO NAJ... privrednih društava u 2023. godini sačinjene su na osnovu analize i rangiranja podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2023. godinu za 111.736 društava, i to sa aspekta uspešnosti poslovanja – prema poslovnim prihodima i neto dobitku, sa aspekta finansijskih kapaciteta – prema poslovnoj imovini i kapitalu, kao i sa aspekta gubitaka – prema neto gubitku i ukupnom gubitku.

Najuspešnije i najveće privredno društvo

Najuspešnije privredno društvo u 2023. godini je EPS AD BEOGRAD, sa realizovanih 8,7% neto dobitka i 2,7% poslovnih prihoda privrede. Istovremeno, beleži i najvrednije finansijske kapacitete, i to 4,6% poslovne imovine i 6,0% kapitala svih privrednih društava, ali i 7,5% ukupnog gubitka. Oporavak proizvodnje, praćen rastom cena električne energije, uticao je da, nakon dve godine negativnog poslovanja, ovaj proizvođač električne energije ostvari najveći neto dobitak u privredi, od 112.447 miliona dinara. Do preokreta u rezultatu došlo je kao posledica veće realizacije na domaćem i inostranom tržištu i iskazivanja poslovnih prihoda u najvećem iznosu ‒ od 497.961 milion dinara, uvećanom za 39,0%. Uspešno poslovanje ostvareno je korišćenjem značajnih finansijskih resursa, te je na prvom mestu i prema angažovanoj poslovnoj imovini od 1.065.814 miliona dinara, većoj za 7,9% i prema kapitalu od 632.016 miliona dinara, uvećanom za 20,6%. Pored toga, vodeći je i prema iznosu kumuliranog gubitka od 304.801 milion dinara. Ovaj energetski sistem je zapošljavao i najviše radnika u privredi ‒ ukupno njih 19.595, a tokom 2023. godine promenio je pravnu formu i iz statusa javnog preduzeća prešao u akcionarsko društvo.

Uspešna privredna društva ‒ među prvih pet prema profitabilnosti, uz velike poslovne prihode i vredne finansijske kapacitete

Drugo mesto na listi najprofitabilnijih društava sačuvao je SERBIA ZIJIN MINING D.O.O. BOR iskazavši 82.333 miliona dinara neto dobitka, pritom uvećanog za 9,7% na godišnjem nivou. Obavljanjem osnovne delatnosti eksploatacije ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala generisani su poslovni prihodi od 131.359 miliona dinara (peto mesto), veći za 10,0%, ali su uporedo poslovni rashodi rasli brže (43,7%), te je visoku profitabilnost opredelio ostvaren poslovni dobitak od 81.291 milion dinara (manji za 3,9%). Društvo je koristilo finansijske kapacitete velike vrednosti, pa je prema poslovnoj imovini od 122.002 miliona dinara na 13. mestu, a prema kapitalu od 97.289 miliona dinara na desetoj poziciji. Zapošljavalo je 281 radnika više odnosno ukupno njih 1.127.

Prošlogodišnji prvoplasirani NIS A.D. NOVI SAD je ostvario za 55,2% manji neto dobitak, u iznosu od 41.915 miliona dinara i zauzeo treće mesto na relevantnoj listi. Iako su u odnosu na prethodnu godinu, poslovni prihodi opali za 20,9% ova naftna kompanija se sa iskazanih 394.917 miliona dinara nalazi na drugom mestu. Pad poslovnih prihoda je praćen smanjenjem poslovnih rashoda (12,3%), pa je u odnosu na 2022. godinu zabeležen prepolovljen poslovni dobitak od 55.118 miliona dinara koji je i doprineo umanjenju pozitivnog neto rezultata. Delatnost eksploatacije sirove nafte NIS A.D. NOVI SAD je obavljao koristeći 519.894 miliona dinara poslovne imovine (četvrto mesto) i 378.321 milion dinara kapitala (treće mesto). Istovremeno, povećao je broj zaposlenih za 152 i angažovao je ukupno 5.101 radnika.

TELEKOM SRBIJA A.D. BEOGRAD je zadržao četvrtu poziciju na listi društava sa najvećim neto dobitkom koji je, u odnosu na prethodnu godinu, realizovan u 2,6 puta većem iznosu od 34.153 miliona dinara. Rastu profitabilnosti najviše je doprineo višestruko uvećan pozitivan ostali rezultat (36.274 miliona dinara), koji je nastao usled prodaje udela u kapitalu zavisnog pravnog lica. Obavljanjem osnovne delatnosti društvo je ostvarilo poslovne prihode od 124.731 milion dinara (sedmo mesto), uvećane za 8,0%, što se odrazilo na rast poslovnog dobitka za 9,2% na 19.571 milion dinara. Pored toga, među vodećima je i prema angažovanim finansijskim kapacitetima ‒ sa poslovnom imovinom od 636.896 miliona dinara (drugo mesto) i kapitalom vrednim 200.567 miliona dinara (šesto mesto). U 2023. godini je povećalo broj radnika za 387, zapošljavajući ukupno njih 8.367.

Još jedno društvo iz oblasti eksploatacije ruda metala SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR se nalazi u vrhu liste najprofitabilnijih, uz neto dobitak od 19.202 miliona dinara umanjen za 45,4% na godišnjem nivou. Niži pozitivan neto rezultat opredelio je za 47,3% manji poslovni dobitak od 20.042 miliona dinara, koji je posledica visoke energetske zavisnosti proizvodnje bakra i plemenitih metala i po tom osnovu bržeg rasta poslovnih rashoda (53,6%) u odnosu na poslovne prihode (16,2%) zabeležene u iznosu 119.108 miliona dinara (osmo mesto). Ova rudarska kompanija je upošljavala značajne finansijske kapacitete, tj. 354.862 miliona dinara poslovne imovine (osmo mesto) i 147.600 miliona dinara kapitala (sedmo mesto). Delatnost je obavljala angažujući ukupno 6.045 radnika, što je u odnosu na prethodnu godinu sto radnika više.

Uspešna privredna društva ‒ među prvih pet prema poslovnim prihodima i visoko profitabilna, sa finansijskim kapacitetima velike vrednosti

Još jednu godinu za redom, na trećem mestu liste društava sa najvećim poslovnim prihodima je JP SRBIJAGAS NOVI SAD sa ostvarenih 174.239 miliona dinara odnosno 20,7% manje naspram prošlogodišnjih. Pad prihoda rezultat je nižih prihoda od premija i subvenicija, dotacija, donacija i sl., koje je ovo javno preduzeće dobijalo prethodne godine u cilju ublažavanja negativnih efekata energetske krize. Uporedo, stabilizacija tržišta i cena energenata uticala je da poslovni rashodi opadaju bržim tempom (26,9%), pa je realizovan poslovni dobitak od 20.491 milion dinara veći 2,2 puta, koji je i opredelio gotovo ekvivalentan rast neto dobitka iskazanog u nivou od 12.030 miliona dinara (sedmo mesto). Pored toga, zauzima sedmo mesto prema angažovanoj poslovnoj imovini od 356.702 miliona dinara i deveto prema kapitalu od 132.242 miliona dinara. Delatnost trgovine gasovitim gorivima preko gasovodne mreže preduzeće je obavljalo sa 910 radnika odnosno 26 manje nego prethodne godine.

Među najuspešnijim društvima je i trgovinski lanac DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD, koji je sa poslovnim prihodima od 155.477 miliona dinara zauzeo četvrto mesto, dok se prema neto dobitku nalazi na desetom mestu sa 7.738 miliona dinara. Rast maloprodaje uticao je na nešto intenzivnije povećanje poslovnih prihoda (15,6%) u odnosu na poslovne rashode (14,6%), pa je generisao pozitivan rezultat iz poslovanja od 11.782 miliona dinara, veći za 29,9%, koji je i glavni nosilac visoke profitabilnosti. Uvećana poslovna aktivnost je zahtevala veće angažovanje finansijskih kapaciteta, te se prema poslovnoj imovini od 103.220 miliona dinara i kapitalu vrednom 48.640 miliona dinara nalazi na 17. mestu relevantnih lista. Izdvaja se i prema značajnom rastu broja zaposlenih ‒ za 973 i sa ukupno 12.399 radnika je među vodećim društvima (četvrto mesto).

Druga privredna društva sa velikim neto dobitkom

U grupi sto najprofitabilnijih privrednih društava je njih 37 iz sektora S-Prerađivačka industrija, od kojih je osam iz oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda.

Glavni generator ostvarenog neto dobitka ovih društava je pozitivan rezultat iz poslovanja. Najbolje pozicionirana iz pomenute oblasti, koja su ujedno ostvarila rast profitabilnosti su proizvođač gotove hrane za kućne ljubimce FARMINA PET FOODS DOO INĐIJA (11. mesto), DON DON DOO BEOGRAD (75. mesto), RAUCH SERBIA DOO, KOCELJEVA (87. mesto) i FRIKOM DOO BEOGRAD (96. mesto). Niži nivo profitabilnosti u odnosu na prethodnu godinu zabeležili su proizvođač šećera SUNOKO DOO NOVI SAD (27. mesto), KONCERN BAMBI A.D. POŽAREVAC (45. mesto), SOJAPROTEIN DOO BEČEJ (77. mesto) i IM MATIJEVIĆ DOO NOVI SAD (99. mesto).

Među društvima sa najvećim pozitivnim neto rezultatom istaklo se po 15 njih iz sektora G-Trgovina na veliko i malo... i F-Građevinarstvo. U prvom sektoru prema iznosu neto dobitka se izdvajaju DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD (deseto mesto), JT INTERNATIONAL AD SENTA (16. mesto), SPORT VISION DOO BEOGRAD (39. mesto) i AGROMARKET DOO KRAGUJEVAC (40. mesto), dok su u sektoru F-Građevinarstvo najbolje pozicionirani BEOGRAD NA VODI D.O.O. BEOGRAD (14. mesto), CHINA RAILWAY INTERNATIONAL CO., LTD. SERBIA OGRANAK BEOGRAD (19. mesto), JINSHAN CONSTRUCTION D.O.O. BOR (29. mesto) i BECHTEL ENKA UK LIMITED OGRANAK BEOGRAD (31. mesto).

Sektor J-Informisanje i komunikacije ima osam predstavnika među najprofitabilnijim društvima, a najbolje rangirani su TELEKOM SRBIJA A.D. BEOGRAD (četvrto mesto), YETTEL D.O.O. BEOGRAD (deveto mesto), CETIN DOO BEOGRAD (21. mesto), A1 SRBIJA D.O.O. BEOGRAD (22. mesto) i SBB DOO BEOGRAD (26. mesto).

Visok pozitivan neto rezultat ostvarilo je šest društava iz sektora B-Rudarstvo, od kojih je polovina među pet vodećih. Pored SERBIA ZIJIN MINING D.O.O. BOR (drugo mesto), NIS A.D. NOVI SAD (treće mesto) i SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR (peto mesto), značajan neto dobitak iskazao je i JCHX KINSEY MINING CONSTRUCTION D.O.O. BOR (20. mesto).

U grupi najprofitabilnijih su i četiri društva iz sektora D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, gde se osim prvoplasiranog EPS AD BEOGRAD izdvajaju i SCM POWER D.O.O. BEOGRAD (šesto mesto), JP SRBIJAGAS NOVI SAD (sedmo mesto) i EMS AD BEOGRAD (41. mesto).

Najveći gubitaš

Listu gubitaša predvodi privredno društvo HIP-PETROHEMIJA DOO PANČEVO, sa neto gubitkom iskazanim u najvećem iznosu, od 18.309 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada je zabeležilo dobitak (405 miliona dinara). Negativnom poslovanju doprineo je preokret u rezultatu ostvarenom iz poslovanja, obzirom da je usled intenzivnijeg pada poslovnih prihoda u odnosu na rashode (45,9% naspram 12,7%) realizovan poslovni gubitak od 18.535 miliona dinara (prethodne godine dobitak 509 miliona dinara). Ukupan gubitak od 52.524 miliona dinara je uvećan za iznos tekućeg gubitka, s tim da je 5.412 miliona dinara neraspoređenog dobitka iskorišćeno za pokriće gubitka. Kapital je iskazan u iznosu od 22.767 miliona dinara manjem za 8,2%, dok je poslovna imovina gotovo u nivou prošlogodišnje i vredela je 30.682 miliona dinara. Društvo je poslovalo sa 1.243 radnika, odnosno sa 67 više nego prethodne godine.

Javna preduzeća na listama STO NAJ... privrednih društava

Na listama STO NAJ... privrednih društava u 2023. godini nalazi se 18 javnih preduzeća, koja su zapošljavala ukupno 41.742 radnika.

Među tim javnim preduzećima 13 je realizovalo neto dobitak, od kojih su dva na listi najprofitabilnijih, dok je negativan neto rezultat iskazalo njih pet, pri čemu su četiri u grupi sto najvećih gubitaša. Na listi društava sa najvećim poslovnim prihodima je pet javnih preduzeća, dok se prema korišćenju finansijskih kapaciteta izdvojilo njih 12 prema angažovanoj poslovnoj imovini i 11 prema uposlenom kapitalu. Istovremeno, sedam javnih preduzeća se našlo među društvima sa najvećim ukupnim gubitkom.

Pored već pomenutog JP SRBIJAGAS NOVI SAD (sedmo mesto) u grupi najprofitabilnijih je i JP POŠTA SRBIJE BEOGRAD (36. mesto).

S druge strane, na listi najvećih gubitaša uz JP PUTEVI SRBIJE BEOGRAD (sedmo mesto) su i JP PEU RESAVICA, JP ELEKTROKOSMET PRIŠTINA i JKP GSP BEOGRAD (14, 18. i 49. mesto redom).

Komisija za zaštitu konkurencije, dana 10.10.2024. godine, pokrenula je postupak protiv društava DELHAIZE SERBIA DOO, PRIVREDNOG DRUŠTVA ZA POSLOVNE USLUGE MERCATOR-S DOO BEOGRAD, UNIVEREXPORT EXPORT-IMPORT DOO NOVI SAD i PROIZVODNO I TRGOVINSKOG PREDUZEĆA DIS DOO KRNJEVO, i izvršila nenajavljeni uviđaj u njihovim prostorijama, a nenajavljni uviđaj je istovremeno izvršen i u poslovnim prostorijama društva Cenoteka, kao trećeg lica. Postupak je pokrenut zbog osnovane pretpostavke Komisije da su pomenuti trgovinski lanci izvršili povredu konkurencije zaključenjem restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

Naime, Komisija sprovodi Sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije na tržištima određenih prehrambenih proizvoda na teritoriji Republike Srbije u periodu od 2018. do 2022. godine. Kako su pojedini nalazi uslovili potrebu za daljom i detaljnijom analizom, Komisija je ispitivala uslove konkurencije na tržištu maloprodaje za veći broj prehrambenih proizvoda.

Detaljnija analiza je izvršena praćenjem odabranih proizvoda kod maloprodavaca protiv kojih je pokrenut postupak, a koji, prema javno dostupnim podacima iz finansijskih izveštaja koje objavljuje Agencija za privredne registre Republike Srbije, ukupno čine preko 50% tržišta maloprodaje na teritoriji Republike Srbije.

Tako je Komisija, tokom više meseci praćenja kretanje cena za 35 izabranih proizvoda, konstatovala da su u maloprodajnim lancima za posmatrane proizvode cene identične.

Nakon toga Komisija je za 45 proizvoda tokom avgusta 2024. godine upoređivala cene kod stranaka u postupku, uz dodatak još jednog maloprodavca.

Na osnovu svih sporvedenih analiza Komisija je izvela sledeće zaključke:

• tržište maloprodaje u Srbiji je ostvarilo je vrednosni rast u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad;
• u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine porast cena u maloprodaji je bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka;
• u periodu od 2016. godine do 2023. godine konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti posmatranih učesnika na tržištu, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti;
• u periodu višemesečnog praćenja (april – septembar 2024. godine) redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke;
• vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda se neznatno razlikuje između stranaka u postupku, dok je znatno niža u maloprodajnom objektu koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke.

Komisija je na osnovu svega utvrđenog osnovano pretpostavila da su pokazatelji konstatovani na tržištu maloprodaje rezultat odsustva međusobnog konkurentskog pritiska posmatranih maloprodavaca, odnosno da su navedena društva zaključila restriktivni sporazum iz člana 10. Zakona. Izneto je utvrđeno naročito na osnovu toga što je kod posmatranih proizvoda jedini oblik cenovna konkurencija, koja u uslovima istih redovnih, pa i istih akcijskih cena izostaje u potpunosti.

Komisija koristi priliku da ukaže na to da u svom radu, naročito za dokazivanje tajnih, zabranjenih sporazuma, ima na raspolaganju različite mehanizme, a za koje je neophodan i određeni stepen poverljivosti. Iz tog razloga nije u mogućnosti da javno saopštava svoje eventualne namere za postupanje u konkretnim slučajevima, kako ne bi došlo do kompromitovanja postupka. Iz istog razloga ni ne komentariše nastupe u medijima niti objave pojedinaca ili organizacija, bilo tačne bilo netačne, kako ne bi bio poslat „signal“ učesnicima na tržištu i ugrožen postupak pred Komisijom.

Pitali smo advokata Luciju Vranešević Grbić da čitaocima LAWLife portala za pravo i privredu & Poslovnog portala pojasni određene nedoumice.

Šta privreda i građani mogu da očekuju?

Konkurencija na tržištu je osnov zdrave i efikasne ekonomije. Pravo konkurencije je tu da obezbedi da privredni subjekti posluju i takmiče se na slobodnom tržištu i da ne ograničavaju konkurenciju – rezultat takvog ponašanja je normalno funkcionisanje tržišta.

Kako vidimo i po Zaključku Komisije za zaštitu konkurencije kojim je pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna lanca radi utvrđivanja postojanja povrede konkurencije iz člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije, okolnosti na relevantnom tržištu, kao što je na primer ulazak novih učesnika na tržište, trebale su da dovedu do povećane konkurencije, a samim tim i do smanjenja cena i pritiska na marže trgovinskih lanaca, a dogodilo se suprotno –cena su rasle iznad inflacije, a prihodi su rasli brže od troškova.

Zadatak prava konkurencije se primarno odnosi na zaštitu strukture tržišta i tržišnog takmičenja, a zatim na zaštitu interesa konkurenata i potrošača. Takav zaključak možemo da izvedemo i iz evropske prakse u predmetima Dole Food and Dole Fresh Fruit Europe (C-286/13 P) i T-Mobile Netherlands BV and Others (C-8/08), odnosno da usaglašene prakse mogu da imaju anti-konkurentski cilj iako ne postoji direktna veza između tih praksi i potrošačkih cena i da je usaglašena praksa protivna pravilima ukoliko ublažava ili uklanja stepen neizvesnosti u pogledu funkcionisanja relevantnog tržišta. Ipak, ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije može da nanese štetu potrošačima, konkurentima a i celoj privredi.

Zaštita konkurencije koju sprovodi Komisija za zaštite konkurencije i anti-kartelski mehanizmi su važni iz više razloga. Na tržištu koje je konkurentno, cene se smanjuju, a privredni subjekti se podstiču da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i usluga. Konkurentno tržište podstiče razvoj preduzetništva.

Ukoliko bi se, na primer, ovaj postupak završio kažnjavanjem privrednih subjekata, kazna  bi mogla da destimuliše druge privredne subjekte da se upuštaju u ovakve aktivnosti, a cene bi se krenule vraćati u svoju tržišnu normalu.

Šta su posledice ovakvog postupka kompanija?

Svaki privredni subjekt može samostalno da odredi svoje privredne aktivnosti na relevantnom tržištu i privredni subjekti nisu sprečeni da se prilagode postojećem ili očekivanom postupanju svojih konkurenata kao i dinamici na tržištu, ali je zabranjen svaki direktni ili neposredni kontakt kao i usaglašene prakse i drugi oblici udruživanja kojima bi se stvorili uslovi koji ne odgovaraju uobičajenim uslovima na predmetnom tržištu i smanjuju neizvesnost u tržišnom takmičenju.

Naš Zakon o zaštiti konkurencije je jasan u pogledu restriktivnih sporazuma; ukoliko ne postoji uslov za izuzeće od zabrane, restriktivni sporazumi su zabranjeni i ništavni. Dakle, ako postoji restriktivni sporazum u vidu ugovora, pojedinih odredbi ugovora, izričitih ili prećutnih dogovora, usaglašene prakse ili drugih oblika udruživanja na tržištu koji, na primer, neposredno ili posredno utvrđuje kupovne ili prodajne cene ili druge uslove trgovine, jasno je da je takvo ponašanje zabranjeno. Čak i ako restriktivni sporazum, bilo horizontalni ili vertikalni, potpada pod zakonski termin sporazuma manjeg značaja, ali mu je cilj određivanje cena, i dalje se smatra zabranjenim. 

Posledica ovakvog postupka kompanija je ugroženo tržište. Delovanje kartela na duže staze dovodi do povećanja cena i smanjenja kvaliteta proizvoda i usluga, smanjenja motiva za inovacije i razvoj novih proizvoda, otežan ulazak novim kompanijama na tržište i pogoršan položaj potrošača.

Zabranjeno postupanje ima pravne posledice – konkurencija se štiti u upravnom postupku i krivičnom postupku, a predviđena je i imovinskopravna zaštita.

Kako će se to odraziti na buduće poslovanje?

Ukoliko se u ovakvim postupcima utvrdi odgovornost privrednih subjekata, kazne bi mogle da odvrate druge kompanije od kršenja prava konkurencije.

Dugoročan cilj je razvijanje svesti i usklađivanje sa propisima o zaštiti konkurencije.

Usklađenost sa propisima iz oblasti zaštite konkurencije ne treba biti samo puko zadovoljenje forme, već zahteva suštinsko poznavanje materije. Edukacija na ovom polju je  pogotovo bitna ako se uzme u obzir da se već neko vreme raspravlja o uticaju algoritama na pravo konkurencije u industrijama koje ih mogu koristiti za određivanje dinamičkih cena, i činjenicu da istovremeno mogu povećati transparentnost tržišta i otkriti odstupanja kao i olakšati anti konkurentske aktivnosti.

Koje kazne mogu da se očekuju?

Učesniku na tržištu određuje se mera zaštite konkurencije u obliku plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda, ostvarenog na teritoriji Republike Srbije, koji se obračunava u skladu sa članom 7 Zakona o zaštiti konkurencije. Istim rešenjem kojim je izrečena mera određuje se rok za plaćanje iznosa koji ne može biti kraći od 3 meseca niti duži od godinu dana od dana prijema rešenja.

Obaveze plaćanja ovog iznosa može biti oslobođen učesnik restriktivnog sporazuma iz člana 10 Zakona koji je prvi Komisiji prijavio postojanje sporazuma ili dostavio dokaze na osnovu kojih je Komisija donela rešenje o povredi, pod uslovima propisanim članom 69 Zakona i Smernicama Komisije za primenu člana 69. Zakona i Uredbe o uslovima za oslobađanje obaveze plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije.

Istim rešenjem kojim je utvrđena povreda konkurencije, Komisija može da odredi mere otklanjanja povrede konkurencije. To mogu biti mere ponašanja, odnosno nalog da se preduzme ili zabrani određeno ponašanje, ili strukturne mere koje za cilj imaju promenu u strukturi radi otklanjanja opasnosti ili uspostavljanja strukture koje je postojala pre nastupanja povrede konkurencije.

Kriterijumi za određivanje visine iznosa opisani su Uredbom o kriterijumima za određivanje visine iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima njihovog plaćanja i uslovima za određivanje tih mera kao i olakšavajuće okolnosti koje se mogu uzeti u obzir. Takođe, imamo i Smernice Komisije za primenu ove Uredbe. Osnovni iznos određuje se množenjem polazne osnove sa faktorom težine povrede, a nakon toga i sa faktorom trajanja povrede, na čiji rezultat ima uticaja da li su tokom postupka utvrđene i olakšavajuće okolnosti i/ili ostali kriterijumi.

Kako je već pomenuto, krivična odgovornost za zaključenje restriktivnog sporazuma je predviđena članom 229 Krivičnog zakonika za lice koje u subjektu privrednog poslovanja zaključi restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a kojim se određuju cene, ograničava proizvodnja ili prodaja odnosno vrši podela tržišta.

Lucija Vranešević Grbić, advokat.