U cilju pružanja finansijske podrške mladima koji su početnici u poslovanju Fond za razvoj raspisao je javni poziv Program finansijske podrške mladima koji su početnici u poslovanju.

Za realizaciju ovog programa obezbeđena su sredstva u iznosu od RSD  1.000.000.000,00.

Pravo da se prijave na Javni poziv imaju preduzetnici, mikro i mala privredna društava koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije od 01.01.2019. godine, pa nadalje, čiji je osnivač i zakonski zastupnik lice starosti od 20 do 35 godina, odnosno lice rođeno u periodu od 01.01.1989. godine do 31.12.2005. U privrednom društvu koji ima više vlasnika, većinski udeo mora biti u vlasništvu jednog ili više fizičkih lica starosti od 20 do 35 godina (minimum 51%). U privrednom društvu koje ima više zakonskih zastupnika, makar jedan mora biti fizičko lice starosti od 20 do 35 godina.

Sredstva opredeljena ovim programom namenjena su za:

• Nabavku opreme
• Kupovinu ili adaptaciju poslovnog prostora
• Kupovinu vozila (u svrhu obavljanja poslovne delatnosti)
• Obrtna sredstva – do 30% od iznosa kredita.

Uslovi kreditiranja predviđeni ovim programom su:

• iznos kredita: do RSD 5.000.000,00;
• rok otplate: 78 meseci, uključujući grejs period od 18 meseci;
• kamatna stopa: uz primenu valutne klauzule 1,5% na godišnjem nivou, osim u slučaju bankarske garancije, onda je kamatna stopa 1% na godišnjem nivou;
• bez naknade i provizije za obradu zahteva.

Sredstva obezbeđenja:

• zaloga ili hipoteka prvog reda na opremi/objektu koja je predmet finansiranja ili eventualno postojeća oprema/ objekat iste ili veće vrednosti,
• menica firme,
• lična menica.
  • Kod dela kreditnih sredstava, koja je moguće koristiti za potrebe
• finansiranja trajnih obrtnih sredstava (TOS) – osim menica nije neophodan dodatni instrument obezbeđenja;
  • Opciono: bankarska garancija (kamatna stopa 1%) ili jemstvo pravnog/ fizičkog lica ili neko drugo sredstvo obezbeđenja koje klijent ponudi uz adekvatnu procenu rizika.

Zahtev za kredit, sa pratećom dokumentacijom, predaje se preko Portala Fonda za razvoj RS koji se nalazi na sajtu Fonda.

Javni poziv je otvoren do utroška sredstava.

Za sve dodatne informacije i pitanja možete pisati na e-mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Takođe, možete se obratiti kontakt osobama: Mirjani Miljojković na broj telefona 011-3283-770 I Jeleni Ivanović na broj telefona 011-3283-771.

Od 12. jula građani Srbije plaćaće više za usluge javnih beležnika, jer su izmene Javnobeležničke tarife donele povećanje nagrada i naknada za materijalne troškove za čitav niz notarskih usluga.

Nova javnobeležnička tarifa: šta donosi povećanje cena?

Jedna od ključnih izmena, jeste uvećanje Osnovne tarifa za upotrebu usluga javnog beležnika koja će umesto dosadašnjih 150 iznositi 180 dinara, što predstavlja povećanje od 20 odsto.

Ne radi se samo o rastu vrednosti boda sa 150 na 180 dinara, već i o povećanju broja bodova za mnoge pravne poslove. Ova kombinacija znači da će krajnji troškovi za korisnike, bilo građane ili privredne subjekte, biti znatno viši.

Koje usluge najviše poskupljuju?

Najveće promene odnose se na pravne isprave povezane sa hipotekom i pravnim poslovima. Naknade za ove usluge udvostručene su u bodovima, pa će umesto dosadašnjih 600 dinara, korisnici plaćati i do 1.440 dinara. Pored toga, broj bodova za izdavanje izvoda (lista nepokretnosti) iz katastra takođe je porastao sa 3 na 6 bodova.

Ostale usluge, poput izrade aneksa, nasledničkih izjava, punomoćja i saglasnosti, takođe su dobile veće tarifne bodove.

Uvećanje nagrada za složene pravne poslove i hitne intervencije

Za složenije poslove, nagrada javnom beležniku, i to za "sastavljanje javnobeležničkog zapisa ili solemnizaciju, odnosno potvrđivanja privatne isprave prema vrednosti predmeta pravnog posla”, kao što je npr. sastavljanje javnobeležničkog zapisa o stvarnoj službenosti ili njegova solemnizacija, javni beležnici sada dobijaju znatno veće nagrade – do 200 bodova.

Takođe, procentualna nagrada za jednostrane založne izjave porasla je sa 40% na 50%, uz maksimalni limit od 4.000 bodova.

Posebno je od značaja da su uvećane i tarife za rad izvan standardnog radnog vremena, ako na primer javni beležnici rade vikendom ili van radnog vremena. Sledstveno izmenjenoj tarifi, sada za svaki sat rada u hitnim slučajevima beležnici dobijaju dodatnih 30 bodova, za razliku od ranijih 20, dok je za rad van kancelarije prvi sat vredniji za 20 bodova, a svaki sledeći sat po 10 bodova.

Izmene u overi potpisa i materijalnim troškovima

Iako su mnoge stavke poskupile, overa potpisa na nejavnim ispravama postala je nešto jeftinija u pogledu nagrade notaru – sa 2 na 1 bod. Međutim, materijalni troškovi ostaju na snazi, što znači da ukupni izdatak za korisnika i dalje može biti značajan.

Takođe, ukoliko se overava potpis pravnog lica ili preduzetnika, javni beležnik dobija dodatnih 2 boda, uz povećane materijalne troškove koji rastu na 7 bodova.

Dodatni troškovi za više strana i uključivanje pomoćnih lica

Ukoliko u postupku učestvuje više od dve stranke, tarifa predviđa uvećanje nagrade za beležnika za svakog sledećeg učesnika. Tako se nagrada uvećava za 10 bodova za treću i svaku narednu stranku.

Takođe, prisustvo svedoka, prevodilaca, tumača ili drugih beležnika dodatno uvećava ukupne troškove, što naročito utiče na cenu složenijih postupaka. Tako se nagrada uvećava za 20 bodova za svako od tih lica.

Šta ove promene znače za građane i privredu?

Povećanja u tarifi uglavnom prate složenost i obim posla koje javni beležnici obavljaju, ali u praksi će to značiti da građani, preduzetnici i kompanije moraju da računaju na znatno veće troškove za pravne usluge koje koriste.

Izmene su deo nastojanja da se rad javnih beležnika usaglasi sa tekućim troškovima, ali se može očekivati da će ove novine dodatno opteretiti korisnike usluga, posebno u hitnim i kompleksnim situacijama.

Od 1. avgusta ove godine, proizvodi koji sadrže palmino ulje, biljne masti ili ulja moraće da imaju jasno vidljivo upozorenje, u skladu sa novom uredbom koju je Vlada Srbije usvojila krajem maja. Cilj ove mere je da potrošačima omogući bolju informisanost o sastavu proizvoda i jasnu razliku u odnosu na mlečne artikle.

Kako su istakli iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede cilj uredbe nije da zabrani palmino ulje, već da zaštiti potrošače od zavaravajućeg pakovanja koje može da ih navede da misle da kupuju mlečne proizvode.

Sledstveno svemu, propisan je izgled oznake na kojoj će pisati: “NIJE 100% MLEČNI PROIZVOD – SADRŽI PALMINO ULJE ILI DRUGA BILJNA ULJA” pored žutog trougla sa crvenim trouglom i uzvičnikom.

Šta to konkretno znači za građane?

Jasnije informisanje

Od 1. avgusta, svaki proizvod sa palminim uljem ili biljnom mastima mora da ima jasno vidljivo upozorenje na prednjoj strain, što građanima omogućava da odmah prepoznaju razliku između pravih mlečnih proizvoda i onih sa biljnim zamenama.

Brže i lakše odluke

Kupovina postaje transparentnija: Nema više zabune oko sastava, ljudi mogu odmah da izbegnu neželjene supstance (poput palminog ulja).

Zaštita zdravlja I pravne sigurnosti

Ove oznake informišu osobe sa dijetama ili alergijama i pomažu u donošenju boljih odluka po pitanju ishrane.

Šta to znači za privredu (proizvođače i trgovce)?

Obaveza označavanja

Svaki proizvođač, trgovac, ugostitelj ili servis za dostavu mora od 1. avgusta:

Na proizvodu (ili na polici/meniju) imati upozorenje ako proizvod sadrži palmino ulje ili druge biljne masti,

Ova obaveza važi i za neupakovane proizvode (kao što su sendviči, pekarski proizvodi, restoranske menje…), gde se oznake takođe moraju jasno istaknuti.

Poštovanje pravilnika i kontrole

Uredba je usvojena krajem maja 2025. godine, a to nedvosmisleno znači da je bilo dovoljno vremena za prilagođavanje, ali sada su inspekcije u poziciji da kazne nepoštovanje:

Kazne za nepoštovanje

Ako se oznaka ne pojavi tamo gde je neophodna, kompanije mogu da dobiju značajne novčane kazne (od 250.000 do 3.000.000 dinara.).

Umesto zaključka

Građani dobijaju veću informisanost i sigurnost pri kupovini.

Privreda mora da prilagodi ambalažu i lokacije informisanja, da ne bude opterećena kaznama.

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), kao implementacioni partner programa EU INTEGRA – EU podrška integralnom teritorijalnom razvoju (EU support to integrated territorial development – EU INTEGRA), koji finansira Evropska unija kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA III) a sprovodi se pod rukovodstvom Ministarstva za evropske integracije kao ključne nacionalne institucije, raspisuje Javni poziv za podnošenje predloga projekata lokalnog razvoja.

Cilj programa, koji u koordinaciji sprovode Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) i Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), je unapređenje sprovođenja evropskog modela integralnog teritorijalnog razvoja u Srbiji kroz realizaciju konkretnih projekata koji proizlaze iz već izrađenih teritorijalnih strategija. Program promoviše multisektorski pristup, lokalna partnerstva i planiranje razvoja u skladu sa principima kohezione politike EU. Kroz ovaj poziv, lokalne samouprave i njihovi partneri imaju mogućnost da sprovedu strategije pripremljene u okviru programa EU PRO Plus i time doprinesu jačanju institucionalnih i operativnih kapaciteta jedinica lokalne samouprave, unapređenju lokalnih usluga i životnog standarda građana, većem uključivanju građana u razvojne procese, ravnomernijem teritorijalnom razvoju i efikasnijem korišćenju EU fondova.

Ko može da učestvuje?

Pravo učešća imaju jedinice lokalne samouprave – gradovi i opštine – koje su razvile teritorijalne strategije bilo da obuhvataju urbana područja jedne ili više JLS. Projekti se realizuju u partnerstvu sa regionalnim razvojnim agencijama, institucijama, javnim preduzećima, obrazovno-naučnim ustanovama, poslovnim udruženjima i organizacijama civilnog društva, u skladu sa uslovima poziva.

Vodeći podnosilac prijave mora biti jedinica lokalne samouprave – opština ili grad koja:

• se nalazi na teritoriji jedne od 12 oblasti koje su izradile teritorijalne strategije u okviru programa EU PRO Plus,
• je osnovala Savet za razvoj urbanog područja i Jedinicu za koordinaciju projekata.

Teritorije obuhvaćene pozivom

Pet urbanih područja obuhvaćenih strategijama koje uključuju više JLS:

• Kragujevac sa opštinama Aranđelovac, Batočina, Кnić, Lapovo, Rača i Topola;
• Niš sa opštinama Gadžin Han, Merošina i Svrljig;
• Pirot sa opštinama Babušnica, Bela Palanka i Dimitrovgrad;
• Užice sa opštinama Bajina Bašta, Čajetina, Požega i Priboj;
• Zaječar sa opštinama Boljevac, Кnjaževac i Sokobanja.

Sedam urbanih područja sa strategijama koje se odnose na jednu JLS: Bor, Kruševac, Leskovac, Loznica, Novi Pazar, Smederevo i Šabac.

Tematske oblasti i tipovi projekata

Projekti moraju biti usklađeni sa jednom ili više od pet prioritetnih tematskih oblasti, u skladu sa ciljevima kohezione politike EU 2021–2027:

• jačanje urbanog identiteta,
• podržavanje zelena i energetska tranzicija i održive mobilnosti,
• podsticanje inovativne i pametne ekonomije,
• unapređenje društvenog blagostanja,
• unapređenje upravljanja urbanim i teritorijalnim razvojem.

Trajanje projekta mora biti najmanje 18, a najviše 21 mesec.

Podršku mogu dobiti samo oni projekti koji imaju pripremljenu tehničku dokumentaciju u skladu sa zakonom i uslovima poziva i koji su u potpunosti spremni za sprovođenje u predviđenom roku. Poziv je usmeren na integralne, multisektorske projekte koji kroz održivi pristup odgovaraju na različite potrebe zajednice – od unapređenja javnih prostora, infrastrukture i usluga, do podsticanja ekonomskog razvoja i socijalne inkluzije.

Detalji o prihvatljivim temama i aktivnostima, kao i kriterijumi nalaze se u Smernicama za podnosioce prijava, dostupnim na dnu ove stranice.

Finansijski okvir

Ukupan budžet ovog poziva iznosi 4.720.000 evra.

Visina pojedinačnih grantova:

• od 500.000 do 1.500.000 evra za projekte koji se odnose na strategije koje obuhvataju više JLS,
• od 100.000 do 500.000 evra za projekte koji se odnose na strategije koje obuhvataju jednu JLS.

EU finansiranje može pokriti od 55% do 80% ukupnih prihvatljivih troškova, dok se preostali deo obezbeđuje iz drugih izvora.

Način i rok za podnošenje prijava

Prijave se podnose u štampanom i elektronskom formatu (USB), lično ili poštom, najkasnije do 08. oktobra 2025. na adresu:

Stalna konferencija gradova i opština – SKGO
Makedonska 22/VIII, 11000 Beograd

Prijave koje stignu nakon roka ili na pogrešnu adresu neće biti razmatrane. 

INFO dani

U cilju pružanja dodatne podrške pri izradi projektnih prijava, SKGO će organizovati INFO dane za sve zainteresovane. 

Prve sesije biće održane:

• 21. jula u Kragujevcu - Biznis inovacioni centar BIC Kragujevac, Trg Topolivaca 4. Prijava na linku: PRIJAVA za info dane - Kragujevac. Online praćenje putem Zoom platforme moguće je na: https://us06web.zoom.us/meeting/register/31gSyTLfRCmgzpra2uSI-g
• 22. jula u Nišu - Srpsko-korejski informatički pristupni centar SKIP, Trg Kralja Milana 8. Prijava je dostupna na linku: PRIJAVA za info dane - NIŠ. Online praćenje putem Zoom platforme moguće je na: https://us06web.zoom.us/meeting/register/Ts6Vg5PVRs6sqUUS1zSAEw

O održavanju ostalih sesija zainteresovani će biti blagovremeno informisani.

Dokumentacija i dodatne informacije

Dokumentaciju možete preuzeti u folderu ispod ovog teksta.

Za dodatne informacije zainteresovani podnosioci mogu se obratiti SKGO svakog radnog dana do 17. septembra elektronskom poštom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

DOKUMENTACIJA 

Guidelines for grant applicants.docx

Documents for information.zip

Documents to be completed.zip         

Delegacija Evropske unije u Srbiji, u partnerstvu sa Novom iskrom, KC Grad, Politikinim zabavnikom i Erazmus studentskom mrežom Srbija, organizuje konkurs „Gastronomija u fokusu“ za najbolju fotografiju Srbije, čija je tema hrana.

Kulturno nasleđe ne podrazumeva samo umetnost, arhitekturu, predmete i zanate, već i hranu koju jedemo, način na koji je spremamo, običaje okupljanja oko trpeze, itd. Gastronomsko nasleđe je rezultat viševekovnog ljudskog prisustva na ovom prostoru, ali i razmena koje su lokalne zajednice tokom vremena uspostavile sa drugim narodima.

Konkurs je inspirisan upravo ovim nasleđem i zajedništvom. Svaka zemlja ima svoj kulturni identitet, i gastronomsko nasleđe je njegov sastavni deo, ali hrana čuva čitavu istoriju i kulturu jedne zajednice.

Konkurs je otvoren za sve fotografe starosti od 15 godina pa naviše. Maloletni fotografi moraju obezbediti odobrenje od roditelja ili staratelja.

Žiri će uzeti u obzir digitalne fotografije koje su nastale u Srbiji, ali nisu starije od tri (3) godine.

Digitalne fotografije treba slati u periodu od 15. jula 2025. do 15. oktobra 2025. godine, na elektronsku adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Maksimalni broj fotografija po učesniku je pet (5) sa pratećim spiskom fotografija.

Stručni žiri će odabrati tri najbolje fotografije i nagraditi vaučerima za kupovinu foto i elektronske opreme u dinarskoj protiv vrednosti od:

1000 evra (prva nagrada)

500 evra (druga nagrada)

300 evra (treća nagrada)

Dvadeset najboljih fotografija (uključujući  i tri nagrađene) biće odštampano i izloženo u Evropskoj kući u Beogradu (ugao Zmaj Jovine i Kneza Mihaila) početkom krajem 2025. godine. Fotografije će takođe biti izložene u Nišu i Novom Sadu. Prvonagrađena fotografija biće objavljena u Politikinom zabavniku.

Ukoliko nemate profesionalni foto-aparat, nemojte da brinete jer će žiri uzimati u obzir i fotografije načinjene mobilnim telefonom.

Fotografije poslate nakon navedenog roka neće biti uzete u razmatranje.

VAŽNO: Detaljna pravila o učešću na konkursu možete pogledati OVDE.

Fotografije tela koje na bilo koji način objektivizuju ljude, ili koje su uvredljive, neće biti uzete u obzir! Za maloletna lica prikazana na fotografijama neophodno je obezbediti odobrenje od roditelja ili staratelja.

Organizator zadržava pravo da promeni uslove konkursa u bilo kojoj fazi, uz pravovremeno obaveštenje takmičarima putem vebsajta europa.rs i društvenih mreža EU u Srbiji.

Radove pobednika prethodnih tematskih foto takmičenja možete pogledati na sledećim linkovima:

Priroda u pozitivu

Čovek u fokusu

Žene u fokusu

Biti mlad u Srbiji

Veštine u fokusu

Sport u fokusu 

Na osnovu Uredbe o utvrđivanju Programa podrške za razvoj preduzetništva žena na selu u 2025. godini („Službeni glasnik RS“, broj 39/2025)

MINISTARSTVO PRIVREDE 

raspisuje

JAVNI POZIV ZA DODELU BESPOVRATNIH SREDSTAVA 

u okviru Programa podrške za razvoj preduzetništva žena na selu u 2025. godini

Ministarstvo privrede, dodeljuje bespovratna sredstva mikro privrednim društvima čiji je većinski osnivač i  zakonski zastupnik žena, preduzetnicama i zadrugama čiji su većinski članovi žene, koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda i svoju delatnost obavljaju u seoskom području.

Za realizaciju Programa obezbeđena su bespovratna sredstva u iznosu od 50.000.000,00 dinara.

Sredstva opredeljena Programom namenjena su za finansiranje nabavke:

1) nove opreme koja se koristi za skladištenje, preradu i pakovanje poljoprivrednih proizvoda i

2) repromaterijala čiji troškovi nabavke mogu da učestvuju do 25% u strukturi ukupnog ulaganja za koja se potražuju sredstva Programa.

Pravo da se prijave na konkurs za dodelu bespovratnih sredstava imaju:

1) pravna lica, registrovana u Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: APR) kao privredna društva  koja su razvrstana na mikro pravna lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, br. 73/19 i 44/21 - dr. zakon);

2) preduzetnici registrovani u APR i

3) zadruge.

Bespovratna sredstva se odobravaju u visini od 100% nabavne vrednosti sa predračuna, uključujući PDV.

Maksimalan iznos odobrene bespovratne pomoći ne može biti veći od 500.000,00 dinara, niti manji od 300.000,00 dinara.

Prijava, sa pratećom dokumentacijom dostavlja se preporučeno poštom ili lično u zatvorenoj koverti na adresu: Ministarstvo privrede, Sektor za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništvo, Kneza Miloša 20, 11000 Beograd, sa sledećim tekstom: PRIJAVA za Program podrške za razvoj preduzetništva žena na selu u 2025. godini, sa punim nazivom i adresom privrednog subjekta na poleđini koverte i naznakom NE OTVARATI.  

Javni poziv je otvoren do 30. juna 2025. godine.

Na sledećem linku možete preuzeti potrebnu dokumentaciju u kojoj su bliže definisani bitni elementi i pravila za učešće u ovom programu.

Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije pokreće program koji ima za cilj podršku ekonomskom razvoju opština sa izrazito negativnim demografskim kretanjima. U okviru ovog programa, odobravaju se bespovratna sredstva za finansijsku podršku mladim preduzetnicima i malim privrednim društvima koja teže napredovanju u okruženju sa izazovima populacionog pada.

Program koji podstiče inovacije i privredni rast!

Ukupno opredeljena bespovratna sredstva iznose 50.000.000,00 dinara, a novoosnovani i postojeći preduzetnici, zadruge i mikro i mala privredna društva čiji su osnivači mladi do 35 godina mogu dobiti najviše 500.000,00 RSD, odnosno do 50% vrednosti investicije.

Za šta se mogu iskoristiti bespovratna sredstva?

• Kupovina opreme, alata, mašina, vozila novih ili polovnih do pet godina starosti, kao i računarske opreme i softverskih licenci, koje moraju biti nove;
• Adaptacija i/ili tekuće održavanje proizvodniog i poslovnog prostora.

Maksimalni iznos bespovratne podrške po zahtevu je 500.000,00 dinara, a minimalni 300.000,00 RSD, što predstavlja značajnu šansu za mlade ljude da pokrenu svoj biznis ili unaprede postojeći.

Program nudi ne samo finansijsku podršku, već i nove mogućnosti za lokalnu zajednicu, podstičući stvaranje novih radnih mesta i poboljšanje životnog standarda u opštinama koje se sučeljavaju sa demografskim izazovima.

Rok za podnošenje zahteva: do 31. decembra 2025. godine, ili do utroška sredstava.

Pokrenite svoj biznis, unapredite ga i budite deo rešenja za budućnost Srbije!

Više informacija možete pročitati na sledećem linku.

„Veštačka inteligencija i nove tehnologije definisaće kako ćemo živeti, raditi, stvarati, kako ćemo privređivati, pobeđivati ili gubiti“,

poručio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije,

otvarajući prvu nacionalnu konferenciju „Future & AI“, koja je održana u Privrednoj komori Srbije.

Konferencija je okupila eksperte, inovativne kompanije kako bi zajednički razmotrili potencijale primene veštačke inteligencije u obrazovanju, zdravstvu i biznisu.

Čadež je istakao da ga posebno raduje što se na ovakvim skupovima predstavljaju i konkretna rešenja domaćih inovatora, od obrazovne platforme Kampster AI sa personalnim asistentom za učenje, preko softvera za praćenje moždanih aktivnosti, do AI alata za lakšu detekciju kancera.

„Dakle to su zaista neki fantastični ljudi koji su pokrenuli fantastične stvari koji sa svojim rešenjima već pokazuju da mogu da budu konkurentni bilo kome u svetu,ne samo konkurentni, nego i da vode tržište “, naglasio je Čadež.

On je podsetio da je primena veštačke inteligencije postala osnovni uslov konkurentnosti svake ekonomije.

„Naš zadatak je da nastavimo da razvijamo sistem baziran na znanju i inovacijama, da prilagodimo formalno i neformalno obrazovanje potrebama digitalne ekonomije, prepoznamo znanje i veštine koje su potrebne tržištu rada i za korišćenje digitalnih alata kao i da podstaknemo korišćenje najnovijih tehnologija“, rekao je Čadež, ističući da je Srbija jedna od retkih zemalja koja je u osnovno obrazovanje uvela obavezno kodiranje, a sada i sadržaje iz oblasti veštačke inteligencije.

Predsednik PKS ističe da je kroz Centar za digitalnu transformaciju PKS, koji postoji već sedam godina, više od 6.000 malih i srednjih preduzeća prošlo  kroz programe digitalizacije, a analize su pokazale da su ove kompanije, nakon uvođenja digitalnih alata, ostvarile prosečan rast prihoda od 27 odsto. Pomak se vidi ne samo u visini prihoda, već i u broju zaposlenih.

PKS je pokrenula i sertifikovani program obuke za AI menadžere u kompanijama, po austrijskim standardima, koji je do sada uspešno završilo 17 učesnika. Ujedno, kako bi omogućila predstavljanje na inotržištima PKS  je obezbedila prisustvo srpskih startapova na najvećim svetskim tehnološkim događajima – od Web Summita u Lisabonu, gde je Srbija bila treća zemljA po broju predstavljenih startapova, do najvećeg tehnološkog sajma GITEX Globala u Dubaiju, gde će Srbija ove godine biti zemlja partner.

„Podrška inovativnim kompanijama i razvoj adekvatnog ekosistema nije više samo u dodeli grantova i prostora za rad, već moramo omogućiti pristup vrhunskim tehnološkim resursima“, rekao je Čadež, najavivši da će superkompjuteri iz Data centra u Kragujevcu biti stavljeni na raspolaganje inovativnim kompanijama i startapovima.

„Tehnologija je prisutna, ali neće ona odlučiti o našem uspehu. Uspeh će definisati presek onog ljudskog i mašinskog. Zato je ova konferencija važna ,jer je budućnost upravo ovde, danas, sa vama“, zaključio je Čadež.

Udruženje za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije, u saradnji sa Švajcarskim programom za promociju uvoza (SIPPO), poziva domaće modne brendove i kompanije iz tekstilnog sektora da se prijave za učešće u komercijalnoj misiji tokom jednog od najznačajnijih modnih sajmova u Evropi – CIFF – Copenhagen International Fashion Fair, koji će se održati od 5. do 7. avgusta 2025. godine u Kopenhagenu.

Ova inicijativa predstavlja odličnu priliku za srpske brendove da se povežu sa međunarodnim kupcima, predstave svoje proizvode na sceni koja neguje savremeni dizajn, inovacije i održivost, kao i da istraže mogućnosti plasmana na skandinavskom i drugim evropskim tržištima.

Poseban fokus biće na brendovima koji se vode principima odgovorne i etičke proizvodnje, a kompanijama će tokom priprema i same posete biti dostupna podrška međunarodnog stručnjaka sa iskustvom u pozicioniranju brendova na stranim tržištima, što će im omogućiti efikasnije predstavljanje i lakše uspostavljanje novih poslovnih kontakata.

Rok za prijavu: 10. jun 2025. godine, a prijavni formular se šalje na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Napominjemo da učesnici samostalno snose troškove puta i smeštaja, dok je ulaz na sajam besplatan, uz obaveznu registraciju. Više informacija o sajmu: https://ciff.dk

Poziv se nalazi na sledećem linku.

Prijavni formular se nalazi na sledećem linku.

Nacrt zakona o organskoj proizvodnji, o kom će se u periodu od 16. juna do 5. jula voditi javna rasprava, uvodi važne izmene koje će uticati na sve učesnike u lancu organske proizvodnje.

Najznačajnija promena odnosi se na grupnu proizvodnju – prerađivači više ne mogu biti organizatori proizvodnje, niti nosioci sertifikata za celu grupu. Nosilac sertifikata sada moraju biti proizvođači organizovani u formi pravnog lica.

Ovim zakonom prvi put se uvodi i Registar organskih proizvođača, kao i obaveza da proizvođač svoje aktivnosti prijavljuje nadležnom organu.

Kontrolni sistem u organskoj proizvodnji biće ojačan uvođenjem službenih kontrola, uz primenu strožih mera predostrožnosti i detaljnih provera, što predstavlja još jednu važnu novinu koju zakon donosi.

Zakon predviđa i da će ovlašćenje kontrolnih tela za kontrolu i sertifikaciju u organskoj proizvodnji sada važiti četiri godine, za razliku od dosadašnje prakse kada je to ovlašćenje važilo godinu dana.

Na ovaj način vrši se usklađivanje sa pravilima Evropske unije o organskoj proizvodnji i označavanju organskih proizvoda, što je deo obaveze Srbije da usaglasi svoje zakone sa pravnim tekovinama EU u okviru Poglavlja 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj.

Svim subjektima u organskoj proizvodnji biće ostavljen rok od 18 meseci da se usklade sa novim zakonom.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poziva predstavnike državnih organa i organizacija, udruženja, privrednih subjekata, stručne javnosti, kao i druga zainteresovana lica da se u okviru javne rasprave upoznaju sa tekstom Nacrta zakona o organskoj proizvodnji, objavljenom na internet stranici Ministarstva i Portalu „e-Konsultacije“, i da daju svoje primedbe, predloge i sugestije.

Primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju se Ministarstvu putem elektronske pošte na imejl adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili putem pošte na adresu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Nemanjina br. 22-26, 11000 Beograd, sa naznakom: „Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o organskoj proizvodnji”.