U Pekingu je 26. novembra 2024. godine zvanično osnovana Alijansa privrednih komora Novog međunarodnog trgovinskog koridora kopno-more (ILSTC), koji povezuje zapadnu Kinu sa zemljama Jugoistočne Azije i Evropom i čiji je Privredna komora Srbije (PKS) jedna od suosnivača i članica. Alijansu privrednih komora na ovom međunarodnom koridoru čini više od 20 nacionalnih privrednih i industrijskih komora, od Filipina do Indonezije.

„Hajde da ujedinimo ne samo poslovne ljude da lakše trguju na koridoru, već da ujedinimo ljude da pokreću zajedno ideje. Hajde da stavimo sve startape iz naših zemalja zajedno na jedno mesto, posebno one koji se bave novim tehnologijama u sektoru logistike“, poručio je Čadež. Predsednik PKS je to rekao u obraćanju na svečanosti povodom osnivanja Alijanse, a koja se održala u okviru danas otvorenog drugog Kineskog međunarodnog sajma za lance snabdevanja (China International Suppy Chian Expo - CISCE) u Pekingu.

Takođe, on je podsetio da je pre mesec dana u Kini bio osnivački sastanak predstavnika privrednih komora članica Alijanse na kojem je dogovoreno da se zajedno radi na međusobnom unapređenju trgovine, logistike, transporta, i gde je pokrenuta inicijativa srpske strane o povezivanju svih inovativnih kompanija iz zemalja koje čine Alijansu kroz „Savez ideja“.

„Pozvali smo sve zemlje članice da sledeće godine napravimo veliki skup u Beogradu na kojem će biti prisutne kompanije svih zemalja koje su na koridoru kao i predstavnici institucija koje vode koridor. Da razmišljamo kako da napravimo dobru platformu za razmenu ideja i povežemo više od 400 startap parkova, akceleratora, istraživačkih i razvojnih centara“, izjavio je Čadež.

Čadež je istakao da više nije dovoljno samo u fokusu imati transport robe, od jedne do druge tačke na planeti, već da je važno iskoristiti ono što nove tehnologije danas nude.

„Da profitoramo zajednički od novih tehnologija i ideja koje će unaprediti transport i logistiku i učiniti sve ono što je bitno za funkcionisanje koridora pristupačnijim i tehnološki superiornijim, možda više nego bilo gde drugde na svetu“, rekao je Čadež.

Čadež je tokom dana obišao sajam CISCE, koji traje od 26. do 28. novembra u Pekingu, na kojem učestvuje više od 300 kompanija iz preko 50 zemalja, a koji su organizovale Privredna komore Kine (CCPIT) i kineska vlada.

Foto: Oficial China Supply Chain Expo/Privredna komora Srbije

Početkom 2025. godine Vlada Republike Srbije usvojila je dokument: Nacionalna procena rizika od pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje. Ovaj dokument predstavlja ažuriranje i preispitivanje rizika u sistemu za sprečavanje ovih ilegalnih aktivnosti, sprovedeno u 2024. godini.

Tokom procesa, izvršena je revizija procena koje su u prethodnim ciklusima obuhvatale procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, zloupotrebe neprofitnog sektora za finansiranje terorizma, kao i procenu rizika pravnih lica i pravnih aranžmana. Posebna pažnja posvećena je proceni rizika od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje i proceni rizika u sektoru digitalne imovine.

Ažuriranje Nacionalne procene rizika rezultat je zajedničkog rada državnih i privatnih subjekata koji su aktivno sarađivali od juna do decembra 2024. godine. Članovi radne grupe bili su predstavnici više institucija, uključujući Komisiju za hartije od vrednosti, Upravu za sprečavanje pranja novca, Vrhovni sud, Narodnu banku Srbije, Bezbednosno-informativnu agenciju, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde i druge relevantne organe.

Ukupno je u procesu učestvovalo više od 200 predstavnika iz državnog i privatnog sektora, uključujući finansijske i nefinansijske organizacije. Njihov zajednički rad doprineo je izradi objektivnih zaključaka o pretnjama i slabostima sistema za sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

Dokumenta Nacionalne procene rizika koja su usvojena možete preuzeti na sledećem linku.

Program podrške privrednim društvima za usvajanje principa poslovanja u međunarodnim lancima vrednosti otvoren je do 28. februara

Razvojna agencija Srbije raspisala je javni poziv za učestvovanje u Programu podrške privrednim društvima za usvajanje principa poslovanja u međunarodnim lancima vrednosti u 2024. godini, kako bi podržala kreiranje okvira za uspostavljanje komercijalnih odnosa između multinacionalnih kompanija i domaćih privrednih subjekata.

Cilj programa je ostvarivanje bolje integracije stranih ulagača u lokalni ekonomski sistem, s jedne strane, kao i usvajanje principa poslovanja međunarodnih lanaca vrednosti od strane lokalnih kompanija.

Ovim programom podržava se finansiranje opravdanih troškova nastalih u sprovođenju aktivnosti koje su podržane u okviru mera intervencija - Podrška za unapređenje konkurentnosti i digitalizacije i Konsultantska podrška za unapređenje poslovnih performansi.

Javni poziv će trajati do utroška sredstava ili  28. februara 2025. godine, u zavisnosti od toga koja od navedenih okolnosti nastupi ranije.

Za realizaciju ovog programa opredeljen je budžet u iznosu od 45.000.000 dinara.

Bespovratna sredstva se mogu dodeliti za finansiranje opravdanih troškova vezanih za realizaciju najmanje dve projektne aktivnosti, od kojih jedna mora biti „Sprovođenje evaluacije poslovnih performansi koja prethodi ulistavanju na referentne interaktivne platforme.

Raspoloživa sredstva se ugovorom odobravaju korisnicima, dodelom državne pomoći u ukupnom iznosu koji ne može biti veći od 7.000.000 dinara.

Prijave se podnose elektronskim putem na portalu Agencije, kreiranjem korisničkog naloga.

Više informacija o Javnom pozivu, načinu sprovođenja programa i konkursnoj dokumentaciji možete pronaći na stranici RAS.

Sigurni smo da ne postoji osoba koja nije čula za platforme poput Booking i Airbnb i koja ne koristi navedene ili slične platforme za rezervaciju smeštaja.

Sa jedne strane, apsolutno je legitimno i korisnici smeštaja imaju puno pravo da izaberu kome će da ostave svoj novac za određeni smeštaj, odnosno da pronađu odgovarajući i/ili što bolji smeštaj za što manje para, jer veliki broj korisnika usluga smeštaja u Republici Srbiji smatra da su cene smeštaja prevelike i da su cene smeštaja povoljnije na Azurnoj obali, Dubaiju i drugim turističkim i atraktivnim mestima.

Sa druge strane, država ima isto tako legitimno pravo i zakonom je uredila da svako ko pruža usluge smeštaja mora biti registrovan i mora plaćati porez.

Sa treće strane, ugostitelji koji se na oglašavaju na platformama, očekuju što veći broj korisnika usluga pri čemu žele da izvuku maksimum i od korisnika smeštaja, ali i da državi plate što manje poreza i/ili ne plate porez uopšte.

Dok se čeka pronalazak rešenja, predstavnici Ministarstva finansija i Ministarstva turizma i omladine saglasili su se da je neophodno hitno uvođenje reda u oblasti oglašavanja neregistrovanog smeštaja na onlajn platformama kao što su Booking.com i Airbnb.com.

Oni su istakli da će imati „nultu toleranciju“ na ugostitelje koji se na pomenutim platformama oglašavaju i pružaju usluge smeštaja kao neregistrovani subjekti (subjekti koji nisu prijavljeni u Centralni informacioni sistem eTurista), odnosno ugostitelje koji nisu pribavili rešenje o kategorizaciji, a za šta imaju obavezu prema Zakonu o ugostiteljstvu.

Takođe, istaknuto je da će u narednom periodu Vlada Republike Srbije zatražiti hitan sastanak najpre sa predstavnicima kompanije Booking, kao platforme koja je u tom smislu najzastupljenija, kako bi poslovala u skladu sa važećim propisima Republike Srbije.

Predstavnici oba ministarstva su dodali da je ovakvo usklađivanje neophodno radi zaštite korisnika usluga, očuvanja kvaliteta ponude i stvaranja jednakih i fer uslova na tržištu, na kome će svi ugostitelji postupati u skladu sa pravilima.

Istakli su i da nije cilj ograničavanje rada platforme koja ima značajnu ulogu u omogućavanju rezervacija smeštaja u Srbiji od strane velikog broja turista, već da osigura da platforma, kao i ugostitelji, posluju u skladu sa važećim propisima Republike Srbije.

U razgovoru sa velikim brojem korisnika usluga Booking platforme, ostalo je mnogo nedoumica i na kraju, postavlja se pitanje da ukoliko Booking platforma odluči da ne posluje više u Republici Srbiji, da li će njeni korisnici usluge potražiti na nekoj drugoj sličnoj platformi ili se u bliskoj budućnosti može očekivati “nova” platforma koja će zadovoljiti očekivanja i korisnika smeštaja, ugostitelja i države.

Pitali smo advokata Luciju Vranešević Grbić da čitaocima LAWLife portala za pravo i privredu & Poslovnog portala pojasni određene nedoumice.

Da li država može i na koji način da zabrani rad navedenih platformi?

Ako pogledamo neke inostrane primere, odgovor je da država može da zabrani ili ograniči rad navdenih onlajn platformi. Poznat je slučaj Turske iz 2017 kada je odlukom suda privremeno zabranjeno Booking.com platformi da posluje u zemlji zbog stvaranja nelojalne konkurencije i suzbijanja sive ekonomije izdavanja smeštaja.

Određene zemlje su zabranile ili ograničile rad Airbnb platforme. Primera je mnogo- u određenim delovima SAD-a zabranjeno je izdavanje kratkoročnog smeštaja ukoliko fizička osoba koja ju izdaje ne živi u toj nekretnini. Dakle, iako je New York jedno od najvećih Airbnb žarišta, postoje specifična zakonska ograničenja postavljena sa ciljem da se reguliše kratkoročan najam nekretnina i da se spreči masovno korišćenje stambenih objekata u turističke svrhe.

Takođe, mnogo turističkih mesta i gradova u Evropi reguliše izdavanje smeštaja putem onlajn platformi. Osim predviđenih procesa registracije i dobijanja dozvole, često se nameću i ograničenja fizičkim licima u vidu dana na koliko je moguće iznajmiti kratkoročni smeštaj po kalendarskoj godini kao i broj gostiju koje mogu odjednom ugostiti. Takva ograničenja su previđena, na primer, u Amsterdamu.

Zanimljivo je i kako su rešeni sporovi između Italije i navedenih platformi. Spor između Italije i Booking platforme rešen je nagodbom, odnosno pristankom Booking-a da plati 94 miliona evra PDV-a. Booking se teretio da je izbegao 153 miliona evra poreza na dodatu vrednost u vezi sa iznajmljivanjem smeštaja u periodu od 2013 do 2019, a takav spor protiv platforme je bio omogućen usled nekih zakonskih rešenja koja su uspostavila nov poreski režim. U sporu sa Airbnb platformom, italijanski sud je naredio zaplenu 779.5 miliona evra od kompanije zbog toga što u periodu od 2017 do 2021 godine nije zadržavala 21% prihoda od kratkoročnog iznajmljivanja i uplatila ga poreskim organima. Slučaj je završio pred Sudom pravde Evropske Unije (predmet Airbnb Ireland i Airbnb Payments UK C-83/21) u kojem je utvrđeno da odredbe italijanskog zakona iz 2017 godine nisu u suprotnosti sa pravom Evropske Unije.

Da li će se navedenim merama zaista nešto rešiti ili će siva ekonomija uzeti još više maha?

Iskustvo nam govori da samom zabranom neće mnogo da se postigne na ekonomskom planu. Siva ekonomija predstavlja veliki problem i činjenica jeste da su digitalne platfome potpomogle rast sive ekonomije kao i da izdavanje smeštaja bez poštivanja zakonskih normi dovodi do nelojalne konkurencije na tržištu. Istovremeno, treba naći način da se stvori balans između discipline i razvoja ekonomije. Naš Zakon o ugostiteljstvu ne predviđa mogućnost kontrole privrednih subjekata koji nisu registrovani u Srbiji pa ne postoji mogućnost direktnog sankcionisanja.

Iako je Booking platforma isticala da izdavaoci smeštaja moraju da prihvate uslove korišćenja koji uključuju potvrdu o zakonskom pravu na iznajmljivanje kao i da postoji proces za prijavljivanje nepravilnosti i uklanjanje smeštaja koji ne posluju u skladu sa lokalnim zakonima.

Problemi sive ekonomije i neregistrovnih smeštaja se ne pojavljuju samo u Srbiji, pa su tako zemlje Evropske Unije došle do novog rešenja i donele Uredbu (EU) 2024/1028 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. aprila 2024. godine o prikupljanju i razmeni podataka o uslugama iznajmljivanja smeštaja i izmeni Uredbe (EU) 2018/1724 sa primenom od 2026. godine. U preambuli Uredbe navodi se kao jedan od glavnih razloga donošenja nedostatak pouzdanih informacija o uslugama kratkoročnog iznajmljjivanja smeštaja odnosno precizne identifikacije ugostitelja i smeštajnog objekta. Ovom Uredbom uvodi se obaveza dostavljanja podataka nadležnih državnim organima kao i obaveza ugostitelja da se registruju i prilikom oglašavanja na platformama koriste registracioni broj.

Našim Zakonom o ugostiteljstvu je propisana obaveza ugostitelja da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti podnese prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi. Svi ugostiteljski objekti se evidentiraju putem centralnog informacionog sistema eTurista te svaki evidentirani objekat dobiva svoj jedinstveni identifikacioni broj.  

Kakva je kaznena politika i da li su oni koji koriste neregistrovani smeštaj u nekom problemu? Da li su kazne male ili odgovarajuće?

Zakon o ugostiteljstvu sadrži kaznene odredbe za pravna i fizička lica. Što se tiče fizičkih lica, predviđene su novčane kazne u rasponu od 150.000 do 350.000 dinara za prekršaje kao što su, na primer, obavljanje delatnosti koja nije registrovana na propisani način, neunošenje podataka o korisnicima usluge preko centralnog informacionog sistema i ostalo, kao i novčane kazne u rasponu od 80.000 do 120.000 dinara za prekršaje kao što su neevidentiranje u Registru turizma. Ukoliko fizičko lice promenu podataka koji se evidentiraju ne prijavi u roku od sedam dana jedinici lokalne samouprave ili zahtev za određivanje kategorije ugostiteljskog objekta ne sadrži istinite podatke, kazniće se za prekršaj novčanm kaznom u iznosu od 15.000 dinara.

Korisnici usluge smeštaja trebaju da plate boravišnu taksu za korišćenje komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture na području jedinice lokalne samouprave

Prema članu 70. Zakona o ugostiteljstvu, davalac smeštaja naplaćuje boravišnu taksu od korisnika usluge istovremeno sa naplatom usluge smeštaja. Davalac smeštaja je dužan da u računu za uslugu smeštaja posebno iskaže iznos boravišne takse i da sredstva od naplaćene boravišne takse uplati do petog u mesecu za prethodni mesec, u skladu sa članom 72. st. 2. Zakona. Član  71. Zakona nadalje kaže da boravišnu taksu plaća ugostitelj koji kao fizičko lice pruža usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu.

Korisnici smeštaja koji nije registrovan u skladu sa zakonom snose određene rizike. Uredno registrovani objekti moraju da ispune određene standarde bezbednosti i minimalne tehničke uslove propisane Pravilnikom. Neregistrovani objekti možda nisu ispunili ove standarde pa samim tim gosti mogu da budu izloženi bezbednosnim rizicima.

Dakle, zakonom je propisano da svako ko pruža usluge smeštaja mora biti registrovan u skladu sa zakonom I mora da plaća porez u paušalnom iznosu. Ako je davaocima neregistrovanog smeštaja isplativije poslovati ‘na crno’, čak I uz rizik da će morati da plate prekršajne kazne, onda je moguće da kazne nisu odgovarajuće.

Da li možemo očekivati pojavu ‘novih igrača’ na tržištu online oglašavanja?

Sigurno je da možemo očekivati pojavu ‘novih igrača’ na ovom tržištu, možda i takvih koje bi lakše omogućile uvođenje nadležnim organima da nadgledaju turističke kapacitete i prihode. Ipak, Booking i Airbnb su svetski poznate platforme za oglašavanje smeštaja i zabrana njihovog poslovanja na teritoriji Srbije nije rešenje problema sive ekonomije. Dok Ministarstvo ne postigne dogovor sa Booking-om, postoje mogućnost i korišćenja drugih alata za smanjenje obima sive ekonomije.

Skupština Javnobeležničke komore Srbije izabrala je javnog beležnika iz Kragujevca Aleksandru Stevanović za predsednicu Komore, poverivši joj četvorogodišnji mandat na toj funkciji.

Na 12. redovnoj sednici  Skupštine JKS, održanoj u nedelju, 20. oktobra 2024, u Beogradu, Aleksandra Stevanović je pre glasanja zahvalila kolegama koji su podržali njenu kandidaturu.

„Moja osnovna namera je da Skupština Komore bude mesto donošenja svih važnih odluka za našu profesiju. Možete računati da ćemo se češće sastajati i odlučivati o važnim temama za javno beležništvo“, rekla je Aleksandra Stevanović, za koju je glasalo svih 168 prisutnih javnih beležnika.

Stevanović je dodala da ništa manje bitno nije ni jačanje saradnje sa državnim organima, radi boljeg razumevanja izazova sa kojima se suočava javno beležništvo, a pozvala je i na dalju automatizaciju radnih procesa, kao i na što aktivniju ulogu u radu međunarodnih notarskih organizacija.

Nakon izbora za predsednicu, Aleksandra Stevanović je zahvalila koleginicama i kolegama na ukazanom poverenju. „Vi ćete dati najbolji sud da li ste doneli pravu odluku mojim izborom za predsednicu Komore“, rekla je ona.

Javnobeležnička komora Srbije, koja je osnovana 2014. godine, profesionalno je udruženje u koje se udružuju javni beležnici upisani u njen imenik, a predsednik predstavlja i zastupa Komoru i rukovodi njenim radom.

U Srbiji trenutno radi 232 javnobeležničke kancelarije, koje su za 10 godina od uvođenja javnog beležništva, obavile više od 25 miliona pravnih poslova.

Ekskluzivni intervju prethodnog predsednika Javnobeležničke komore Srbije, Srbislava Cvejića možete pročitati ovde.

Sindikat šumarstva traži da i zaposleni uđu u nadzorne odbore preduzeća

Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije pokreće inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o upravljanju privrednim društvima koje su u vlasništvu Republike Srbije.

Sindikat će predložiti Vladi Srbije da prihvati inicijativu za izmenu i dopunu člana 21., koji definiše ko ulazi u sastav nadzornog odbora preduzeća.

Predlog izmena i dopuna je sačinjen s pravnom službom Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Ideja je da se inicijativi pridruže sva preduzeća koja su obuhvaćena ovim zakonom, a reč je o ukupno 23 javna preduzeća, koja su 16. septembra promenila formu i iz statusa javnih preduzeća prešla u status A.D. i D.O.O, kao što su Srbijašume, nacionalni parkovi,iz sektora šumarstva, ali i i druga javna preuzeća, poput Službenog glasnika, Pošta Srbije, Javno preduzeće za skloništa Srbije, Srbijavode, Srbijagas, Srbijaput, Zavod za udžbenike, Skijališta Srbije i druga.

Postojeći zakon ne predviđa mogućnost da jedan član nadzornog odbora bude iz reda zaposlenih, kao što je to bilo predviđeno Zakonom o javnim preduzećima.

Smatramo da bi postojanje predstavnika zaposlenih u nadzornom odboru bio jedan od efikasnih mehanizama nadzora nad radom u preduzećima i zaštite imovine akcionarskih preduzeća koji su u vlasništvu Republike.

Te izmene bi bile po uzoru na najsavremenije korporativno upravljanje, kao i na EU direktive o informisanju i konsultovanju Evropskog parlamenta.

Izvor: Savez samostalnih sindikata Srbije

Fond za inovacionu delatnost otvara četvrti javni poziv za Smart Start program - usmeren ka pružanju podrške timovima koji razvijaju inovativna rešenja za aktuelne tržišne izazove. Ovaj program nudi jedinstvenu priliku za sve koji su u ranoj fazi razvoja svojih proizvoda i usluga, a žele da ih dodatno unaprede i plasiraju na tržište.

Podrška za timove

Smart Start program obezbedio je bespovratna sredstva u iznosu do 5,4 miliona dinara po projektu, uz finansiranje do 90% ukupnog budžeta. Namenjen je timovima od 2 do 5 članova, koji su spremni da prođu kroz proces validacije svojih inovacija i razviju prvi prototip ili minimalno održiv proizvod (MVP).

Šta program nudi?

Pored finansijske pomoći, timovi će imati pristup mentorstvu i savetima stručnjaka, koji će ih voditi kroz sve faze razvoja – od istraživanja tržišta do uspostavljanja poslovnih modela. Program je dizajniran da pomogne timovima da testiraju svoje ideje i prilagode svoje proizvode potrebama tržišta.

Kako se prijaviti?

Prijave za ovaj javni poziv otvorene su do 16. decembra 2024. godine, do 12 časova (podne). Svi zainteresovani mogu podneti prijave online, putem portala Fonda, gde je dostupna i kompletna dokumentacija potrebna za učešće u programu.

Predstavljanje programa

Tokom trajanja poziva, Fond će svakog četvrtka u 13 časova organizovati online informativne sesije za sve potencijalne učesnike, pružajući priliku za bolje upoznavanje sa uslovima i mogućnostima koje program nudi.

Predstavljanje programa održavaće se putem Zoom aplikacije sledećim danima: 

Oktobar 10, 17, 24, i 31.

Novembar 7, 14, 21, i 28.

Decembar 12.

Učešće je dostupno na linku.

Finansijska podrška

Sredstva za sprovođenje ovog javnog poziva obezbeđena su iz budžeta Republike Srbije za 2024. godinu, sa razdela Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u ukupnom iznosu do 230 miliona dinara.

Najbolji domaći startapi predstaviće se, uz podršku Privredne komore Srbije, na Veb samitu, najvećem svetskom tehnološkom događaju, koji se od 11. do 14. novembra  održava u Lisabonu.

Na Srpskom ostrvu svoja dostignuća promovisaće 24 startapa: FeJuice, Curious Sparrow, VeloxDB,  GuideLites, WellPet, Beeamond,  Vinaver, ByTech, Dynamic Mockups, ArchFix, Sneg, WPT Energy, Artemi, WhereToPark, Xcentric IT,  OROOK, Kinestas Machines, Smart Lena,  CareerfIT, Benefiti, Tourism Software Solutions,  The Social Formula, Slotify, NavBlind.

Takođe, na Nacionalnom štandu Srbije priliku da se predstavi svetskoj tehnološkoj eliti dobilo je 15 startapa i to: Fuller Vision, Urbigrow, Mily Tech, Reputeo, Shopnosis, Zenhire, Ota Sync, Nextesy, City and Me, Tour Wisperer , HerbaElixa, Platform Services, Booking guru, 0QR, Trust2me.

Veb samit je odlična prilika za naše mlade kompanije da se u Lisabonu povežu sa višemilionskom globalnom startap zajednicom, investitorima i partnerima, kao i da se Srbija predstavi čitavom svetu kao dobro mesto za razvoj startapa.

Srpsku delegaciju u Lisabonu činiće više od 300 članova, a na Srpskom ostrvu i na Nacionalnom štandu Srbije, u okviru Veb samita, biće organizovani mnogobrojni događaji – masterkalsovi, prezentacije, predavanja, sastanci.

Ove godine u Lisabonu se očekuje oko 71.000 učesnika iz 160 zemalja i preko 3.000 startapa, 340 partnera i više od hiljadu investitora. Veb samit u Lisabonu okupiće i istaknute svetske zvaničnike, diplomate, osnivače i direktore najuticajnijih svetskih tehnoloških kompanija i brzorastućih startapova. Događaj će pratiti više od 1.800 predstavnika medija.

Više informacija možete pročitati na sledećem linku.

Uspon srpsko-kazahstanske saradnje: Srbija kao hab za Evroaziju

Produbljivanja ekonomskih veza između Srbije i Kazahstana, jedne od najbrže rastućih ekonomija Evroazije i dalje jačanje privredne saradnje dve zemlje, posebno u sektorima IKT-a, poljoprivrede, građevinarstva i transporta, od strateškog je značaja za našu zemlju, istaknuto je juče na Srpsko-kazahstanskom poslovnom forumu u Privrednoj komori Srbije.

„Kazahstan, osim što je bogat resursima, ima važnu stratešku ulogu jer se nalazi na najvažnijem logističkom pravcu za naredni vek, na pravcu Kina – Evropa. Kazahstanska ekonomija je snažna a potencijal za privredno povezivanje postoji i u novim tehnologijama iz sektora poljoprivrede i unapređenju produktivnosti“, istakao je Vesović.

Vesović je pozvao kazahstanske kompanije da razmotre Srbiju kao hab za poslovanje u Evropi, posebno u sektorima digitalizacije, novih tehnologija u poljoprivredi, i ostvare saradnju sa naučno-tehnološkim parkovima u našoj zemlji.

Murat Karimsakov, predsedavajući Spoljnotrgovinske komore Kazahstana, ocenio je da saradnja dve zemlje ima čvrste temelje i naveo da je robna razmena porasla za 23 odsto, dostižući 91 milion dolara u prošloj godini. Karimsakov je srpkim privrednicima predstavio uslove za investiranje u Kazahstanu, navodeći da u toj zemlji trenutno posluju 36 srpskih kompanija što je, kako je ocenjeno, znak rastućeg interesovanja srpskih investitora za Kazahstan.

Ambasador Kazahstana u Srbiji, Madi Atamkulov, podsetio je na nedavno zasedanje međuvladine komisije Srbije i Kazahstana i najavio dalje jačanje privrednih veza dve zemlje.

U tom cilju juče je potpisan i Memorandum o saradnji između Privredne komore Srbije i Spoljnotrgovinske komore Kazahstana, održan je panel na kojem su predstavljeni potencijali sektora dve zemlje u oblasti poljoprivrede i transporta, kao i B2B susreti privrednika.

Poslovni forum organizovan je u saradnji sa Spoljnotrgovinskom komorom Kazahstana i Ambasadom Kazahstana u Srbiji.

Privredna komora Vojvodine Vas poziva da učestvujete na 22. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu „INTERAGRO 2024“ koji će se održati u Bijeljini  od 19 .do 21. septembra 2024. godine.

Nastup na međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Bijeljini vam omogućava da predstavite svoje proizvode i usluge. Privredna komora Vojvodine će i ove godine imati svoj štand kako bi predstavila ponudu vojvođanske privrede. Troškove zakupa prostora i izrade štanda snosi Privredna komora Vojvodine. Izlagači samostalno organizuju i snose troškove puta, smeštaja i transporta eksponata.

Ukoliko ste zainteresovani da budete deo delegacije Privredne komore Vojvodine koja će učestvovati na 22. Međunarodnom sajmu poljoprivrede, lova, ribolova i ekologije „INTERAGRO 2024“ Bijeljina, potrebno je  da popunjenu, potpisanu, overenu i skeniranu prijavu  pošaljite na mejl: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Za sve dodatne informacije pozovite 021 480 37 19 i 021 480 37 20.

Prijava je dostupna na linku