Kompanija Paragraf Lex proslavila je 30 godina rada, tokom kojih je izgradila ponudu pravnih baza, stručnih publikacija i edukacija za privredu i javni sektor, proširila poslovanje na Bosnu i Hercegovinu i počela da razvija nove digitalne usluge.

Tri decenije poslovanja predstavljaju važan jubilej za kompaniju koja je od osnivanja 1996. godine razvijala proizvode i usluge namenjene poslovnim subjektima, institucijama i stručnjacima koji svakodnevno rade sa pravnim propisima.

Paragraf Lex je 30 godina poslovanja obeležio 9. oktobra svečanom proslavom u beogradskom event centru Cotier, kojoj je prisustvovalo oko 200 zaposlenih, poslovnih partnera i prijatelja kompanije.

Pored pravnih baza, koje predstavljaju jedan od ključnih proizvoda kompanije, ponudu čine štampani stručni časopisi i edukacije. Dalji razvoj poslovanja usmeren je i na nova rešenja, uključujući pravnog asistenta zasnovanog na veštačkoj inteligenciji i poslovni konsalting.

„Paragraf je nastao kao porodična firma i to je kredo po kojem funkcioniše i danas. Dugo sam deo ove kuće i najponosniji sam na načelo koje nas vodi od prvog dana - da su u ovoj firmi najvažniji njeni ljudi. Kada se stave po strani svi poslovni ciljevi, najviše se trudimo da negujemo zdrave i pozitivne međuljudske odnose i kulturu u kojoj se svaka koleginica i svaki kolega osećaju prijatno, poštovano i podržano. Verujem da je upravo to razlog zašto smo trideset godina stabilni i pouzdani. Zahvaljujem se celom kolektivu ove sjajne kompanije, koji nesebično daje deo sebe i svakog dana doprinosi našem zajedničkom uspehu“, izjavio je Saša Srdanović, generalni direktor kompanije Paragraf Lex.

Kompanija posluje i u Bosni i Hercegovini, gde je prisutna gotovo deset godina. Prema podacima koje je objavila povodom jubileja, pravnu bazu Paragraf Lex u toj zemlji aktivno koristi više od 2.500 kompanija, javnih institucija i organizacija.

Razvoj na regionalnom tržištu i unapređenje ponude digitalnih proizvoda predstavljaju važne pravce daljeg poslovanja, u kojem kompanija nastoji da odgovori na nove potrebe korisnika.

„Od samog početka trudimo se da budemo desna ruka našim klijentima i to je ono što je tržište svih ovih godina prepoznalo - naš odnos sa klijentima zasnovan je na uzajamnom poverenju, pomoći i podršci. Vreme donosi nove izazove, pa i mi idemo u korak s njim: razvijamo nove usluge i proizvode, poput pravnog asistenta zasnovanog na veštačkoj inteligenciji i poslovnog konsaltinga, kako bismo klijentima ponudili više rešenja koja im olakšavaju poslovanje. Ono što se ne menja jeste naša posvećenost tačnosti i pouzdanosti. Zahvalni smo pretplatnicima za sve godine saradnje, a posebno smo ponosni što su neki od njih sa nama više od 25 godina. To je poverenje koje se ne podrazumeva - ono se gradi i opravdava svakog dana“, istakao je Srđan Stefanović, komercijalni direktor kompanije Paragraf Lex.

Prema rečima rukovodstva, dugoročni odnosi sa klijentima i zaposlenima ostaju važan deo poslovnog identiteta kompanije. Ulazak u četvrtu deceniju poslovanja donosi nastavak razvoja proizvoda i usluga namenjenih privredi i javnom sektoru.

Jubilarna proslava završena je muzičkim programom uz nastup benda Eksploziv.

Foto: Bojan Vuković, Golden Sports Group

VRATILEK: Privreda i država razvijaju sistem za farmaceutski otpad

Privredna komora Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenuli su pilot-projekat VRATILEK, koji treba da proveri kako organizovati bezbedno prikupljanje neiskorišćenih lekova i pripremiti osnovu za širi sistem u Srbiji.

Uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja farmaceutskim otpadom zahteva više od informisanja građana. Potrebni su organizovana mesta za prikupljanje, odgovarajući transport i tretman otpada, jasna pravila i saradnja institucija, apoteka i privrede.

Pilot-projekat VRATILEK osmišljen je kao pokušaj da se takav model proveri u praksi. Privredna komora Srbije okuplja kompanije članice koje podržavaju inicijativu i učestvuju u njenom finansiranju, dok Ministarstvo zaštite životne sredine učestvuje u inicijativi usmerenoj na odgovorno upravljanje farmaceutskim otpadom.

Tri grada u pilot-fazi

Prema najavi organizatora, projekat je planiran u Beogradu, na teritoriji opštine Zvezdara, tokom septembra 2026, u Novom Sadu tokom oktobra i u Nišu tokom novembra.

Lekovi će se prikupljati u posebno određene kontejnere u apotekama uključenim u projekat. Prihvataju se samo lekovi koji se u tim apotekama i izdaju, bez obzira na to da li se izdaju na recept ili bez recepta. Prikupljeni farmaceutski otpad biće skladišten, transportovan i tretiran u skladu sa važećim propisima.

Evaluacija kao osnova za širenje sistema

Cilj pilot-faze nije samo prikupljanje lekova, već i procena odziva građana i provera operativnog modela. Tokom decembra 2026. planirana je evaluacija rezultata aktivnosti u tri grada, nakon čega bi trebalo da budu definisane preporuke za unapređenje sistema.

Iz Ministarstva zaštite životne sredine najavljuju da bi rezultati trebalo da posluže kao osnova za uspostavljanje održivog sistema na nacionalnom nivou od 2027. godine.

Za privredu, ovakve inicijative predstavljaju i primer saradnje kompanija i javnih institucija u rešavanju pitanja koja prevazilaze pojedinačne poslovne interese. Njihov dugoročni značaj zavisiće od rezultata pilot-projekta, jasnih procedura, dostupnosti mesta za predaju i mogućnosti da se model finansijski i operativno održi.

Informacije o projektu, pravilima predaje i uključenim apotekama dostupne su na zvaničnoj stranici https://pks.rs/strana/vratilek.

Za 100 mikro, malih i srednjih preduzeća iz istočne i južne Srbije otvorena je mogućnost da kroz međunarodni projekat „Scaling the Regions“ – RESCALE dobiju stručnu podršku za unapređenje poslovanja, digitalizaciju, izlazak na nova tržišta i zelenu tranziciju.

Javni poziv raspisala je Privredna komora Srbije, a prijave su otvorene do 30. novembra 2026. godine.

Projekat se realizuje kroz program prekogranične saradnje Interreg VI-A IPA Bugarska–Srbija 2021–2027.

Šta kompanije mogu da dobiju?

RESCALE je koncipiran kao razvojni program, a ne kao klasičan konkurs za dodelu novca.

Izabrane kompanije mogu da koriste stručnu podršku u četiri ključne oblasti:

Internacionalizacija poslovanja obuhvata podršku razvoju izvoznog potencijala, nastupu na stranim tržištima, međunarodnom marketingu i drugim aktivnostima usmerenim ka poslovanju van domaćeg tržišta.

Digitalna transformacija usmerena je na primenu savremenih tehnologija i digitalnih rešenja u poslovanju, uključujući automatizaciju, AI, cloud tehnologije i unapređenje sajber bezbednosti.

ESG i zelena tranzicija obuhvata teme održivog poslovanja, efikasnijeg korišćenja resursa, cirkularne ekonomije i upravljanja ekološkim rizicima.

Turističke usluge predstavljaju posebnu oblast podrške za privredne subjekte koji posluju u turizmu i žele da unaprede kvalitet usluga i primenu digitalnih rešenja.

Od poslovne dijagnostike do laboratorijske podrške

Program predviđa različite oblike stručne pomoći, među kojima su poslovna dijagnostika, specijalizovane obuke, individualni mentoring, kao i pristup naučnoj i laboratorijskoj infrastrukturi tamo gde je to relevantno za razvoj proizvoda ili usluga.

Posebna vrednost programa za MMSP može biti u tome što se podrška ne svodi samo na jednu obuku, već je usmerena na konkretne razvojne potrebe odabranih kompanija.

Ko može da se prijavi?

Poziv je namenjen MMSP sa sedištem i/ili poslovnom aktivnošću na teritoriji Borskog, Zaječarskog, Nišavskog, Topličkog, Pirotskog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga.

Planirano je da bude izabrano ukupno 100 privrednih subjekata.

Važno: nema direktne novčane pomoći

RESCALE nije program kroz koji kompanije dobijaju novac na račun.

Podrška se realizuje kroz projektne usluge, stručnu pomoć, mentoring, obuke, poslovnu dijagnostiku i druge aktivnosti predviđene projektom. Za kompanije koje traže konkretno finansiranje investicije zato je važno da ovaj poziv ne poistovete sa klasičnim grant programima.

Rok za prijavu

Prijave su otvorene do 30. novembra 2026. godine.

Prijava se može poslati elektronskim putem na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., kao i dostaviti regionalnim privrednim komorama u Nišu, Zaječaru i Leskovcu.

Preduzetnice i kompanije u većinskom ženskom vlasništvu iz Novog Sada imaju novu mogućnost da uz podršku gradskog budžeta investiraju u opremu i unaprede poslovanje. Gradska uprava za privredu raspisala je javni poziv za podršku razvoju ženskog preduzetništva za 2026. godinu, a za ovaj program opredeljeno je ukupno 20 miliona dinara bespovratnih sredstava.

Novac je namenjen investicijama koje mogu direktno da doprinesu modernizaciji poslovanja, povećanju kapaciteta i unapređenju produktivnosti.

Najviše 600.000 dinara za opremu

Najveći pojedinačni iznos predviđen je za nabavku mašina i opreme i iznosi 600.000 dinara.

Za računare i računarsku opremu moguće je dobiti do 250.000 dinara, dok je za privredne subjekte čija je pretežna delatnost računarsko programiranje, odnosno šifra 62.01, maksimalan iznos 400.000 dinara.

Pojedinačna oprema koja se nabavlja mora imati vrednost od najmanje 50.000 dinara sa PDV-om, a korisnik može tražiti sredstva za najviše pet komada opreme.

Ko može da konkuriše?

Program je otvoren za preduzetnice i mikro i mala privredna društva sa najviše 50 zaposlenih.

Kod privrednih društava potrebno je da žene imaju najmanje 51 odsto vlasničkog udela, kao i da je žena zakonski zastupnik društva.

Privredni subjekt mora imati registrovano sedište, ogranak ili izdvojeno mesto na teritoriji Novog Sada najkasnije od 31. decembra 2024. godine, uz ispunjavanje ostalih uslova iz javnog poziva.

Više bodova za ulaganje sopstvenog novca

Kod rangiranja prijava ne posmatra se samo vrsta investicije.

Bodovanje obuhvata više elemenata, među kojima su vrsta delatnosti, dužina njenog obavljanja, broj zaposlenih i rast zaposlenosti, kao i učešće sopstvenih sredstava u investiciji.

Posebno se vrednuju određene društvene kategorije, među kojima su samohrani roditelji, roditelji dece sa smetnjama u razvoju, osobe sa invaliditetom i socijalni preduzetnici.

Za učešće sopstvenih sredstava veće od 50 odsto moguće je ostvariti maksimalnih 25 bodova po tom kriterijumu.

Prijave do 15. oktobra

Rok za podnošenje prijava je 15. oktobar 2026. godine.

Prijave se podnose u zatvorenoj koverti na adresama Gradske uprave za opšte poslove u Novom Sadu, odnosno mogu se poslati preporučenom poštom.

Za preduzetnice koje planiraju kupovinu opreme, računara ili drugih osnovnih sredstava, javni poziv predstavlja mogućnost da deo investicije finansiraju iz gradskog budžeta, uz sopstveno učešće i ispunjavanje propisanih kriterijuma.

Više informacija možete pronaći na sajtu.

Privreda i pravo na Kopaoniku: 38. Kopaonička škola otvara pitanja ugovora, arbitraže i poslovanja

Pravo, privreda i savremeni poslovni odnosi biće među važnim temama 38. Susreta Kopaoničke škole prirodnog prava – Slobodan Perović, koji će biti održan od 8. do 10. decembra 2026. godine na Kopaoniku, u hotelu „Gorski”. Opšta tema ovogodišnjeg susreta je „Pravo i autonomija volje”.

Tema je posebno značajna za privredu jer se pitanje autonomije volje neposredno povezuje sa slobodom ugovaranja, odgovornošću ugovornih strana, pravnom sigurnošću poslovanja i granicama privatne autonomije u odnosu na regulatorni okvir.

U okviru tradicionalnog Heksagona Kopaoničke škole, Treća katedra – Pravo na imovinu obuhvata oblasti građanskog i privrednog prava, obligacione i stvarnopravne odnose, kao i druga pitanja relevantna za poslovnu praksu. Kopaonička škola u okviru svojih susreta okuplja i predstavnike privrede, poslovnih asocijacija, banaka i drugih institucija.

Pored toga, tema ovogodišnjeg susreta otvara prostor za razmatranje odnosa između privatne autonomije i javnog interesa, što je od posebnog značaja za kompanije koje posluju u složenom regulatornom okruženju.

Za 38. Susret raspisani su konkurs za prijem radova i konkurs za nagradu „Profesor Slobodan Perović”. Prema informacijama organizatora, rok za dostavljanje radova je 1. oktobar, dok je rok za konkurs za nagradu 20. oktobar 2026. godine.

Za zainteresovane učesnike organizaciju prijava i smeštaja vodi Bancor Travel & Conference, preko kojeg su dostupne informacije o učešću, programu i smeštaju.

Privrednicima na raspolaganju besplatan mentoring: Do 50 sati stručne podrške za razvoj biznisa

Kada preduzeće stane, vlasnik najčešće nema problem sa nedostatkom ideja, već sa tim što nema dovoljno vremena, ljudi ili stručne podrške da ih pretvori u konkretan poslovni plan. Upravo na toj tački počinje besplatni mentoring koji se u 2026. godini realizuje za mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike.

Kroz javni poziv za sprovođenje standardizovane usluge mentoringa privrednim subjektima je dostupna stručna podrška u trajanju od 25 do 50 sati, u zavisnosti od njihovih potreba.

Javni poziv je otvoren do 13.10.2026. godine    

Program se realizuje preko Razvojne agencije Srbije i akreditovanih regionalnih razvojnih agencija, u okviru programa Ministarstva privrede.

Nije samo jedan savet i jedan sastanak

Suština mentoringa je da mentor i vlasnik ili zakonski zastupnik zajedno prođu kroz poslovanje i utvrde gde se nalaze problemi, gde postoje mogućnosti za rast i šta konkretno može da se uradi.

Najmanje 75 odsto predviđenih sati mentoringa realizuje se u prostorijama korisnika.

To znači da se ne radi samo o razgovoru „preko stola“. Mentor direktno ulazi u poslovni proces, analizira postojeće stanje i zajedno sa korisnikom radi na planu ili projektu razvoja.

Metodologija mentoringa zasnovana je na iskustvu koje RAS od 2006. godine razvija u saradnji sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA).

Od finansiranja do novih tržišta

Podrška može da bude usmerena na različite probleme sa kojima se privredni subjekt suočava.

Mentor može da pomogne u pripremi razvojnih planova i projekata, pristupu fondovima i programima podrške, pripremi dokumentacije za banke i druge finansijske institucije, ali i u unapređenju proizvodnje, marketinga i poslovnih procesa.

Program obuhvata i podršku za:

• uvođenje KAIZEN metoda i alata;
• pronalaženje poslovnih partnera;
• pronalaženje relevantnih poslovnih informacija;
• internacionalizaciju poslovanja;
• unapređenje upravljanja proizvodnjom;
• razvojne projekte;
• korišćenje novih tehnologija;
• konsultantske usluge;
• savetovanje i koučing.

Drugim rečima, korisnik ne dobija unapred određeni paket usluga, već se sadržaj mentoringa prilagođava njegovoj konkretnoj situaciji i potrebama.

Ko može da konkuriše

Na javni poziv mogu da se prijave novoosnovana i postojeća mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici, kao i zadruge, klasteri i subjekti socijalnog preduzetništva koji se bave proizvodnjom, preradom ili pružanjem usluga.

Novoosnovanim se smatraju MMSPP registrovani nakon 1. septembra 2023. godine, dok se u kategoriju postojećih privrednih subjekata svrstavaju oni koji su registrovani pre tog datuma.

Uslov je da su registrovani u APR-u i da imaju izmirene obaveze po osnovu poreza i doprinosa. Pretežna delatnost ne sme biti trgovina, a javni poziv ne obuhvata subjekte koji se bave vojnom industrijom ili organizuju igre na sreću i lutriju.

Koliko novca je izdvojeno

Za realizaciju standardizovane usluge mentoringa u 2026. godini opredeljeno je ukupno 11 miliona dinara.

Bruto iznos predviđen za pružanje mentoring usluge iznosi 3.000 dinara po satu.

Za privredni subjekt koji ispuni uslove, sama usluga mentoringa je besplatna.

Šta treba pripremiti

Osnovna dokumentacija obuhvata popunjen Obrazac 1 – Prijava i potvrdu Poreske uprave o izmirenim javnim prihodima, odnosno porezima i doprinosima u prethodnoj godini.

Umesto potvrde može se dostaviti dokaz da je podnet zahtev za njeno izdavanje, u skladu sa uslovima javnog poziva.

Privredni subjekti registrovani u 2026. godini nisu u obavezi da dostave ovu potvrdu.

Više informacija o pozivu možete pročitati na ovom linku.

Stvarni vlasnik: Kompanijama stiže godišnja provera podataka

Vlasnička struktura kompanije može da bude ista kao prošle godine, ali obaveza provere podataka o stvarnom vlasniku ne nestaje.

Od oktobra 2026. godine počinju da ističu prvi jednogodišnji rokovi za godišnju proveru podataka koji su evidentirani u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Agencija za privredne registre podseća registrovane subjekte da moraju da proveravaju tačnost i ažurnost podataka, a zatim da izvrše njihovu potvrdu kroz Portal APR.

Nije dovoljno da se vlasnik nije promenio

Ovo je najvažnija praktična poruka za kompanije. Ako se tokom godine ništa nije promenilo, to ne znači da firma nema šta da uradi. U tom slučaju potrebno je proveriti postojeće podatke i potvrditi da su tačni i ažurni.

Ako je, međutim, promenjen vlasnik, vlasnička struktura ili okolnost koja utiče na određivanje stvarnog vlasnika, potrebno je izvršiti odgovarajuće ažuriranje i učitati dokumentaciju kojom se promena dokazuje. 

APR navodi da se godišnja provera računa od poslednjeg evidentiranja podataka, odnosno od poslednje potvrde njihove tačnosti i ažurnosti. Nakon isteka jednogodišnjeg perioda postoji još 30 dana za potvrđivanje podataka.

Zašto je oktobar 2026. važan?

Novi Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika počeo je da se primenjuje uz period usklađivanja postojećih subjekata od 1. oktobra do 1. decembra 2025. godine.

Tokom tog perioda subjekti su, između ostalog, bili dužni da učitaju dokumentaciju na osnovu koje je određen stvarni vlasnik. APR je objasnio da se time smatralo da je izvršena i prva verifikacija, pa od datuma tog evidentiranja počinje da teče novi jednogodišnji rok. Zato će kompanijama koje su postupak završile početkom oktobra 2025. godine prvi rokovi početi da ističu početkom oktobra 2026.

Šta bi kompanija trebalo da uradi?

Pre nego što odgovorno lice potvrdi podatke, korisno je napraviti kratku internu proveru.

Prvo: proveriti vlasničku strukturu. Da li su članovi društva isti? Da li je bilo prenosa udela ili drugih promena?

Drugo: proveriti stvarnog vlasnika. Da li lice koje je evidentirano i dalje ispunjava zakonske kriterijume za određivanje stvarnog vlasnika?

Treće: proveriti dokumentaciju. Da li dokumenti na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen i dalje odgovaraju stvarnom stanju?

Četvrto: proveriti rok. Kada je poslednji put izvršeno evidentiranje ili potvrda?

Peto: proveriti elektronski pristup. Da li zakonski zastupnik može da pristupi sistemu i izvrši potrebnu radnju?

Ovih pet pitanja mogu da spreče da jednostavna administrativna obaveza preraste u problem.

Ko mora da vodi računa o tome?

Obaveza se odnosi na registrovane subjekte za koje Zakon predviđa evidentiranje stvarnih vlasnika.

APR među njima navodi privredna društva, društva u likvidaciji, zadruge, ogranke stranih privrednih društava, poslovna udruženja, udruženja i saveze udruženja, fondacije, zadužbine, ustanove i određena predstavništva stranih subjekata. Istovremeno, zakon izuzima određene kategorije subjekata, uključujući preduzetnike.

Zato je prvi korak svake kompanije da utvrdi da li se obaveza uopšte odnosi na nju.

Elektronska procedura

Provera i potvrda podataka obavljaju se elektronski.

APR predviđa pristup kroz odgovarajuće naloge i elektronsku identifikaciju, dok se za potpisivanje mogu koristiti kvalifikovani elektronski sertifikat ili ConsentID, uz mogućnost potpisivanja u Klaudu.

Kompanije koje koriste spoljne računovođe ili advokate mogu sa njima organizovati pripremu postupka, ali je važno jasno odrediti ko prati rok i ko je zadužen za konačnu potvrdu.

Jedna promena može promeniti ceo rok

Kod godišnje verifikacije posebno treba voditi računa o promenama.

Ako društvo promeni stvarnog vlasnika, rok se više ne posmatra samo kroz prethodni datum verifikacije. APR navodi da se kod promene stvarnog vlasnika novi jednogodišnji period računa od dana te promene, odnosno odgovarajućeg evidentiranja.

Zato evidencija stvarnog vlasnika treba da bude deo redovnog korporativnog praćenja, a ne samo godišnjeg podsetnika.

U poslovanju je često najskuplja ona obaveza koja je izgledala kao sitnica. Kod stvarnog vlasnika sitnica je samo nekoliko minuta provere. Problem nastaje kada tih nekoliko minuta niko ne odvoji na vreme.

Otkupljujete od poljoprivrednika? Nova obaveza stiže u Sistem e-faktura

Sistem elektronskih faktura dobija nove funkcionalnosti i obaveze koje mogu direktno uticati na poslovanje firmi u Srbiji. Dok će uvoznicima i izvoznicima novi modul olakšati pristup carinskim podacima, kompanije koje otkupljuju poljoprivredne proizvode moraće da prilagode svoje evidencije.

Uvoz i izvoz: Manje ručnog unosa podataka

Novi modul „Prekogranični promet“ u SEF-u omogućiće korisnicima uvid u podatke o uvozu i izvozu na osnovu informacija Uprave carina, kroz liste carinskih deklaracija.

Za firme koje redovno obavljaju prekogranične transakcije, ova funkcionalnost trebalo bi da smanji ručni unos podataka i olakša povezivanje carinskih i poreskih evidencija.

Otkup od poljoprivrednika donosi novu evidencionu obavezu

Ako vaša firma otkupljuje poljoprivredne ili šumske proizvode, odnosno nabavlja poljoprivredne usluge od poljoprivrednika koji nije obveznik PDV, obratite pažnju na novu obavezu elektronskog evidentiranja.

Podaci će se evidentirati zbirno za poreski period, uključujući naknadna povećanja i smanjenja, najkasnije do 12. kalendarskog dana narednog poreskog perioda.

Za kompanije koje imaju veliki broj takvih nabavki, to može značiti dodatni posao za računovodstvo, ali i potrebu za prilagođavanjem informacionih sistema i internih procedura.

Šta firme treba da pripreme?

Preduzeća koja otkupljuju robu od poljoprivrednika trebalo bi da provere kako će novu obavezu uklopiti u postojeće računovodstvene procese.

Pravovremena priprema sa knjigovođom i IT podrškom može olakšati prilagođavanje novim pravilima i smanjiti rizik od grešaka u evidencijama.

Izmene Zakona o elektronskom fakturisanju donose i olakšanja i dodatne obaveze, pa je važno da firme utvrde koje se konkretno odnose na njihovo poslovanje.

Kasnite sa PDV prijavom? Poreska uprava je podnosi umesto vas, ali postoji važna razlika

Ako vaša kompanija posluje u sistemu PDV, nove izmene poreskih propisa donose pravila koja ne bi trebalo da zanemarite. Uvodi se preliminarna PDV prijava, menjaju se uslovi ulaska i izlaska iz sistema, a postupak brisanja iz PDV evidencije dobija dodatne rokove i obaveze.

Poreska uprava podnosi preliminarnu prijavu

Jedna od najvažnijih promena za kompanije odnosi se na slučaj kada PDV prijava nije podneta u propisanom roku.

Poreska uprava će tada moći da podnese preliminarnu prijavu po službenoj dužnosti, koristeći podatke iz Sistema elektronskih faktura. Međutim, takva prijava sadržaće samo obračunati PDV, bez prethodnog poreza.

To znači da kašnjenje može dovesti do nepovoljnijeg prikaza poreske obaveze nego kada obveznik blagovremeno podnese potpunu prijavu. Zato je važno da kompanije redovno prate poreske rokove i usklade evidencije sa knjigovođom.

Izlazak iz PDV sistema zahteva više planiranja

Menjaju se i pravila o minimalnom periodu ostanka u sistemu PDV. Umesto fiksne dve godine, kod relevantnih kategorija obveznika period se vezuje za tekuću i narednu kalendarsku godinu.

Za kompanije koje planiraju prestanak poslovanja posebno je važno novo uređenje postupka brisanja iz PDV evidencije. Zahtev se podnosi u roku od pet dana od određenog datuma prestanka PDV aktivnosti, a brisanje iz APR-a neće biti moguće bez prethodne potvrde o brisanju iz PDV evidencije.

Drugim rečima, prestanak poslovanja više nije nešto što treba ostaviti za poslednji trenutak. Poreske obaveze i administrativne korake potrebno je planirati unapred.

Šta još treba da znaju PDV obveznici?

Obveznicima koji se nisu blagovremeno evidentirali za PDV omogućava se da u prvoj prijavi nakon evidentiranja izvrše korekcije za prethodne periode.

S druge strane, ako tokom istog poreskog perioda lice pređe iz statusa poreskog dužnika koji nije evidentiran za PDV u status PDV obveznika, moraće da podnese dve poreske prijave za isti period.

Za privrednike je najvažnije da na vreme provere svoje poreske evidencije, prate rokove i sa knjigovođom razmotre kako se nove odredbe odnose na njihovo poslovanje.

Za tradicionalne zanate 12 miliona dinara subvencija u 2026.

Za očuvanje i razvoj tradicionalnih zanata u Srbiji u 2026. godini opredeljeno je ukupno 12 miliona dinara bespovratnih sredstava. Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine pozvalo je privredna društva, preduzetnike i zadruge koje ispunjavaju uslove da se prijave na konkurs.

Program je usmeren na očuvanje tradicionalnih znanja i veština, promociju proizvoda i usluga, povećanje njihove vidljivosti i konkurentnosti, kao i jačanje ekonomskog položaja privrednih subjekata koji posluju u ovoj oblasti. Posebna pažnja u ciljevima programa posvećena je subjektima u kojima su žene vlasnice ili neposredno učestvuju u izradi tradicionalnih proizvoda.

Dve mogućnosti za korišćenje sredstava

Privrednici mogu da konkurišu za jednu od dve namene.

Prva je zapošljavanje lica, za koje je predviđena subvencija od 480.000 dinara. Sredstva su namenjena troškovima zarade sa pripadajućim porezima i doprinosima. Druga mogućnost je promocija proizvoda i usluga tradicionalnih zanata, za koju se može odobriti između 200.000 i 600.000 dinara sa PDV-om.

Kod promocije su prihvatljivi, između ostalog, troškovi izrade novih sajtova i onlajn prodavnica sa integrisanim plaćanjem i dostavom, nova ambalaža, promotivni materijal, nastup na sajmovima i izložbama, edukativne radionice i određene promotivne aktivnosti. Postojeća internet prezentacija, međutim, ne može biti predmet finansiranja kroz ovaj program.

Ko ima pravo na sredstva?

Konkurs je namenjen privrednim društvima, preduzetnicima i zadrugama koji su aktivno registrovani u APR-u i imaju odgovarajući sertifikat starih i umetničkih zanata ili poslova domaće radinosti.

Kod ocenjivanja projekata, između ostalog, posmatraju se usklađenost sa ciljevima programa, učešće žena u vlasništvu, održivost projekta odnosno odnos traženih sredstava i očekivanih rezultata, ranije korišćenje ove vrste de minimis pomoći i sopstveno sufinansiranje. Maksimum je 25 bodova, a projekat mora ostvariti najmanje 13 bodova da bi mogao biti izabran.

Prijave do 21. septembra

Zahtevi se podnose na obrascu SZTZ (2026), uz propisane izjave, narativni deo projekta i dokumentaciju kojom se dokazuje ispunjenost uslova.

Krajnji rok za podnošenje prijava je 21. septembar 2026. godine. Prijava se može predati na pisarnici Ministarstva u Nemanjinoj 22–26 u Beogradu ili poslati poštom na navedenu adresu. Elektronsko podnošenje nije predviđeno konkursom.

Korisnici kojima budu odobrena sredstva zaklјučuju ugovor sa Ministarstvom, a nakon realizacije projekta imaju obavezu pravdanja namenskog utroška sredstava i dostavlјanja izveštaja o efektima programa.