Narodna banka Srbije objavila je dokument sa pregledom svetskog finansijskog tržišta za period 23. – 27. jun 2025. godine.

Kretanja na tržištima razvijenih zemalja

Kurs EUR/USD

U izveštajnom periodu evro je ojačao za 1,61% prema američkom dolaru. Kurs EUR/USD se kretao u rasponu od 1,1454 do 1,1753 (tokom perioda trgovanja), odnosno od 1,1545 do 1,1729 (vrednost na kraju dana, Bloomberg Composite London).

U ponedeljak je američki dolar oslabio nakon što je zvaničnik Federalnih rezervi Mišel Bouman izjavila da bi centralna banka SAD trebalo uskoro da razmotri mogućnost smanjenja kamatnih stopa. Kurs EUR/USD dan je završio na nivou od 1,1545 američkih dolara za evro, što predstavlja najnižu vrednost na zatvaranju tokom izveštajnog perioda.

U utorak je kurs EUR/USD zabeležio rast nakon što je objavljeno primirje između Irana i Izraela.

U četvrtak je dolar oslabio usled spekulacija da bi smanjenje kamatnih stopa u SAD moglo uslediti ranije nego što je očekivano. Kurs EUR/USD dan je završio na nivou od 1,1729 američkih dolara za evro, što predstavlja najvišu vrednost na zatvaranju od septembra 2021. godine.

Državne obveznice SAD

Prinosi državnih obveznica SAD tokom izveštajnog perioda zabeležili su pad na delu krive od jedne godine i duže, dok su na kraćim ročnostima ostali gotovo nepromenjeni.

Prinos dvogodišnje obveznice smanjen je za oko 13 b.p., na 3,78%, dok je prinos desetogodišnje obveznice smanjen za oko 10 b.p., na 4,28%.

Prinosi na državne obveznice SAD tokom izveštajnog perioda zabeležili su pad usled komentara zvaničnika FED-a koji su istakli mogućnost smanjenja stopa već na narednom sastanku.

Državne obveznice Nemačke

Tokom izveštajnog perioda prinosi nemačkih državnih obveznica povećani su na ročnostima preko četiri godine, dok su na kraćim ročnostima ostali skoro nepromenjeni. Prinos nemačke dvogodišnje obveznice povećan je za oko 1 b.p., na 1,86%, dok je prinоs desetogodišnje obveznice povećan za oko 7 b.p., na 2,59%.

Prinosi su zabeležili rast nakon što je Vlada Nemačke usvojila nacrt budžeta za 2025. godinu, kao i okvir za 2026. godinu, koji uključuje rekordne investicije u obe godine kako bi se stimulisao rast privredne aktivnosti Nemačke, što će dovesti do znatnog rasta ponude državnih obveznica.

Pored toga, na rast prinosa uticala je i odluka NATO-a da članice povećaju izdatke za odbranu na 5% BDP-a do 2035. godine, s ciljem povećanja bezbednosti.

Kretanja na tržištima izabranih zemalja u razvoju

Dešavanja na lokalnim tržištima

Centralna banka Mađarske je zadržala referentnu stopu na nepromenjenom nivou od 6,50%, u skladu sa očekivanjima analitičara.

Očekuje se da stopa rasta BDP-a Mađarske za 2025. godinu bude na nivou od 0,8%, što je znatno ispod projekcije iz marta (1,9–2,9%). Nove projekcije prosečne stope inflacije za 2025. i 2026. godinu su 4,7% i 3,7%, respektivno (prethodno 4,5–5,1% i 2,9–3,9%, respektivno).

Centralna banka Češke je zadržala referentnu stopu na nepromenjenom nivou od 3,50%, što je u skladu sa očekivanjima.

Prema konačnim podacima, stopa rasta BDP-a Češke u prvom tromesečju 2025. godine iznosi 2,4% YoY (0,7% QоQ), što je iznad očekivanja analitičara i preliminarne procene (2,2% YoY / 0,8% QoQ)

Iz Rumunije stižu najave da će fiskalne reforme stupiti na snagu 1. avgusta, s ciljem smanjenja budžetskog deficita. Najavljene su sledeće fiskalne mere, koje bi mogle da naprave uštedu od 6,8 mlrd u dolarskoj protivvrednosti: povećanje akciza na gorivo, ukidanje pojedinih izuzeća od PDV-a, uvođenje poreza na ekstraprofit banaka, koji će se primenjivati od 2026. godine.

Kretanja na tržištima zlata i nafte

Tokom izveštajnog perioda cena zlata je zabeležila pad od 2,78% i kretala se u rasponu od 3.277,73 do 3.389,91 dolara po unci (vrednost na kraju dana, Bloomberg).

Na pad cene zlata su uticali sledeći faktori: deeskalacija tenzija na Bliskom istoku nakon proglašenja prekida vatre između Irana i Izraela; smanjena tražnja za sigurnim utočištem (safehaven) kako su tržišta reagovala optimizmom na kraj sukoba; jačanje apetita prema riziku kod investitora i rast svetskih akcijskih indeksa; zaključivanje trgovinskog sporazuma između SAD i Kine o ubrzanju isporuka retkih metala, što je dodatno smanjilo geopolitičke tenzije; komentari predsednika FED-a o potrebi da se sačeka više podataka pre donošenja odluke o smanjenju kamatnih stopa; realizacija profita investitora usled stabilizacije geopolitičke slike; projekcije nekih analitičara o mogućem padu cene zlata ka nivou od 2.900 dolara ako geopolitičke tenzije dodatno oslabe.

Tokom izveštajnog perioda zabeležen je pad cene nafte tipa brent od 12,00%, koja se kretala u rasponu od 67,14 do 71,48 dolara po barelu (vrednost na kraju dana, Bloomberg CO1 Comdty).

Na pad cene nafte uticali su sledeći faktori: objava prekida vatre između Izraela i Irana, čime su smanjeni strahovi od poremećaja u snabdevanju iz regiona Bliskog istoka; izostanak prekida u isporukama kroz Ormuski moreuz uprkos oružanim sukobima; percepcija iranske odmazde kao deeskalatorne (napad na američku bazu u Kataru bez žrtava); najava povećanja proizvodnje u okviru OPEC+ za avgust za 411.000 barela dnevno, uz već planirani rast za jul; slabljenje potrošačkog poverenja u SAD i zabrinutost zbog uticaja trgovinskih tarifa na privredu; povratak fokusa tržišta na temeljne faktore ponude i tražnje, uz smanjenje geopolitičkih premija

Narodna banka Srbije objavila je dokument sa pregledom svetskog finansijskog tržišta za period 30. jun – 04. jul 2025. godine.

Kretanja na tržištima razvijenih zemalja

Kurs EUR/USD

U izveštajnom periodu evro je ojačao za 0,45% prema američkom dolaru. Kurs EUR/USD se kretao u rasponu od 1,1708 do 1,1830 (tokom perioda trgovanja), odnosno od 1,1752 do 1,1789 (vrednost na kraju dana, Bloomberg Composite London).

U ponedeljak je dolar oslabio prema evru zbog zabrinutosti investitora oko rasta državnog deficita SAD, kao i zbog neizvesnosti u vezi sa sklapanjem trgovinskih dogovora između SAD i drugih zemalja.

U utorak dolar je u toku dana ojačao nakon obraćanja predsednika FED-a Pauela, kao i nakon objave podataka o broju slobodnih radnih mesta u SAD, koji su bili iznad očekivanja.

Ipak, kurs EUR/USD je na dnevnom nivou ostao skoro nepromenjen.

U sredu je dolar oslabio nakon objave podataka o broju radnih mesta u privatnom sektoru SAD, koji su povećali očekivanja tržišnih učesnika da bi FED mogao nešto ranije da krene sa smanjenjem kamatnih stopa. Kurs EUR/USD se na kraju dana našao na nivou od 1,1789 američkih dolara za evro, što predstavlja najviši nivo na zatvaranju od septembra 2021. godine.

U četvrtak je dolar ojačao prema evru, nakon objave podataka o broju radnih mesta van sektora poljoprivrede SAD, koji je u junu povećan za 147 hiljada u odnosu na prethodni mesec (očekivano 106 hiljada), nakon rasta od 144 hiljade u maju. Stopa nezaposlenosti je smanjena na 4,1% sa 4,2%, a očekivalo se povećanje na 4,3%. Pored toga, jačanju dolara doprineo je objavljen podatak o ISM indeksu uslužnog sektora SAD, koji je u junu povećan sa 49,9 na 50,8 (očekivano 50,5).

U petak je u SAD bio praznik, zbog čega je američko tržište bilo zatvoreno za trgovanje. Ipak, na dnevnom nivou, evro je blago ojačao u odnosu na dolar. Kurs EUR/USD je izveštajni period završio na nivou od 1,1775 američkih dolara za evro.

Državne obveznice SAD

Prinosi državnih obveznica SAD tokom izveštajnog perioda zabeležili su rast duž cele krive, posebno na delu od oko dve godine. Prinos dvogodišnje obveznice povećan je za oko 13 b.p., na 3,88%, dok je prinos desetogodišnje obveznice povećan za oko 7 b.p., na 4,35%.

Prinosi na državne obveznice SAD tokom izveštajnog perioda zabeležili su rast, usled objave podataka s tržišta rada koji su bili bolji od očekivanja. Takođe, rastu prinosa doprinelo je i usvajanje Zakona o budžetu i imigraciji (Big Beautiful Bill), za koji se očekuje da poveća nacionalni dug SAD za oko 3,3 biliona dolara.

Državne obveznice Nemačke

Tokom izveštajnog perioda prinosi nemačkih državnih obveznica su blago smanjeni na delu od dve godine i duže, dok su na kraćem delu blago povećani. Prinos nemačke dvogodišnje obveznice smanjen je za oko 5 b.p., na 1,81%, dok je prinоs desetogodišnje obveznice smanjen za oko 2 b.p., na 2,57%.

Prinosi su smanjeni krajem nedelje usled neizvesnosti uoči roka za uvođenje carina američkog predsednika, 9. jula.

Kretanja na tržištima izabranih zemalja u razvoju

Dešavanja na lokalnim tržištima

Tokom izveštajnog perioda objavljene su sledeće stope inflacije za jun:

• Stopa inflacije u Hrvatskoj, prema preliminarnoj proceni, iznosi 3,7% YoY (0,3% MoM), što je iznad nivoa iz maja (3,5% YoY).
• Stopa inflacije u Poljskoj, prema preliminarnoj proceni, iznosi 4,1% YoY (0,1% MoM), što je iznad očekivanja analitičara (4,0% YoY) i podatka iz maja (4,0% YoY / –0,2% MoM).
• Stopa inflacije u Češkoj, prema preliminarnoj proceni, iznosi 2,9% YoY (0,3% MoM), što je iznad nivoa iz maja od 2,4% YoY (0,5% MoM), ali u skladu sa očekivanjem analitičara (0,2% MoM).
• Stopa inflacije u Turskoj iznosi 35,1% YoY (1,4% MoM), što je ispod nivoa iz maja od 35,4% YoY i očekivanja tržišnih učesnika od 35,3% YoY (1,5% MoM)

Kretanja na tržištima zlata i nafte

Tokom izveštajnog perioda cena zlata je zabeležila rast od 1,81% i kretala se u rasponu od 3.297,33 do 3.348,77 dolara po unci (vrednost na kraju dana, Bloomberg).

Na rast cene zlata uticali su: usvajanje „Trampovog” budžetskog zakona kојi uključuje smanjenje poreza radi podsticanja privrednog rasta; pad vrednosti dolara usled zabrinutosti oko fiskalne politike i trgovinske neizvesnosti; rast tražnje centralnih banaka za kupovinom zlata u fizičkom obliku zbog geopolitičke neizvesnosti, stagflacije, problema izazvanim carinama i radi diversifikacije dolara iz svojih rezervi, kao i smanjen izvoz bakra iz Perua zbog protesta i blokade ključnog koridora za transport bakra iz više rudnika.

Tokom izveštajnog perioda zabeležen je rast cene nafte tipa brent od 0,78%, koja se kretala u rasponu od 67,11 do 69,11 dolara po barelu (vrednost na kraju dana, Bloomberg).

Na rast cene nafte u posmatranom periodu uticali su sledeći faktori: spremnost EU da se zabrani uvoz energenata iz Rusije na nivou svih država članica do kraja 2027; smanjena proizvodnja u rafinerijama EU zbog veoma jakog toplotnog talasa; najave da bi proizvodnja nafte u Meksiku mogla da padne na nivoe poslednji put viđene 70-ih godina, što predstavlja pretnju rafinerijama SAD u vreme kada im je ta nafta veoma potrebna; pad proizvodnje nafte u Kanadi na najniži nivo u poslednje dve godine, usled požara i radova na održavanju rafinerija; izveštaji Američkog instituta za naftu (API) o padu zaliha nafte u SAD; prognoze da će američki sektor proizvodnje nafte iz škriljaca zabeležiti znatno manje novih bušotina nego što je planirano za 2025. godinu, kao i smanjen broj operativnih naftnih i gasnih platformi u SAD, po podacima kompanije Baker Hughes.

U Kineskom kulturnom centru u Beogradu odrzan je prijateljski dijlalog omladine Kine i Srbije na temu: "Mladalački snovi i budući razvoj"

Događaju su prisustvovali članovi Vlade Republike Srbije, predstavnici diplomatskog kora, predstavnici iz kulturnog i javnog života Republike Srbije i Narodne Republike Kine.

Bili su i predstavnici studenata Univerziteta u Beogradu, predstavnici zaposlenih u evroazijskom regionalnom predstavništvu kompanije “Power China International” koji su preneli svoja iskustva o radu u Srbiji.

Zvaničnici koji su dali svoje ucesce u dijalogu bili su: Stanko Blagojević, pomoćnik ministra kulture; Tang Dašeng, savetnik za kulturu u Ambasadi NR Kine u Srbiji; Milan Čukić, državni sekretar u Ministarstvu privrede; Ivana Antonijević, pomoćnik ministra turizma i omladine; Vang Jenliang, direktor Kineskog kulturnog centra u Beogradu; Milinko Jelovac, predsedavajući Kulturnog centra grada Beograda; Bojan Lalić, direktor Istraživačkog instituta "Jedan pojas - jedan put"; Jang Fan, zamenik predsednika kompanije “Power China International Group” i Svetlana Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ovaj dijalog vodila je China International Communications Group i Nataša Jakovljević.

Sponzori događaja bili su Sjufang International Media CICG i Istraživački institut „Jedan pojas, jedan put" iz Beograda, kosponzor je China Power Construction Group International Engineering Co., dok je organizator događaja CBT China Book Trading GmbH .

Srbija i Kina su poslednjih godina ostvarile plodne rezultate u saradnji u oblastima privrede, trgovine, nauke i tehnologije, kulture i obrazovanja. Srbija je prvi strateški partner Kine u centralnoj i istočnoj Evropi i važan partner u zajedničkoj izgradnji inicijative „Pojas i put".

Prijateljstvo Kine i Srbije sa vremenom je sve jače. Temelj prijateljstva dveju zemalja je u ljudima, a budućnost razvoja dve zemlje je u mladima. Baš kao što bila i tema  dijaloga "Mladalački snovi i budući razvoj" koja nagoveštava da omladina dve zemlje je naslednik i učesnik kinesko-srpskog prijateljstva, a produbljivanje razmene između dve zemlje takođe će dati još više mogućnosti za blistavu budućnost mladih.

Kineski mladi studenti ne samo da su posvetili svoj mladalački entuzijazam već su uložili istinske napore za prijateljstvo Srbije i Kine. Kako se kineska inicijativa "Jedan pojas, jedan put" realizuje sve konkretnije, kineske kompanije igraju sve značajniju ulogu u Srbiji.

Dijalog je omogućio da bolje razumemo razmišljanja i rad mladih ljudi iz obe zemlje, trenutnu situaciju međuljudske i kulturne razmene između Srbije i Kine, kao i optimistične izglede za produbljivanje interaktivne razmene između dve strane u budućnosti, što je takođe zajednička želja i Srbije i Kine.

Nadamo se da će biti još ovakvih dijaloga i razgovora kako bi razmena i međusobno učenje između dve prijateljske zemlje Srbije i Kine mogli zauvek da se nastave i traju.

Da li najnovije saopštenje Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u kome se navodi da je nakon sedam mesec indeks cena hrane porastao 1.1 odsto treba da nas zebrine?

Prema poslednjim informacija, porast cena biljnih ulja, mlečnih proizvoda i mesa povećale su referentni indeks svetskih cena prehrambenih proizvoda.

Indeks cena hrane FAO, koji prati mesečne promene međunarodnih cena grupe prehrambenih proizvoda kojima se trguje na globalnom nivou, u martu je u proseku iznosio 118,3 poena, što je 7,7 odsto manje u odnosu na odgovarajuću vrednost pre godinu dana.

Indeks cena biljnog ulja porastao je za 8,0 odsto u odnosu na februar i dostigao jednogodišnji maksimum pošto su sve cene za palmino, sojino, suncokretovo i repičino ulje porasle.

Međunarodne cene palminog ulja porasle su zbog sezonski niže proizvodnje u vodećim zemljama proizvođačima i čvrste domaće potražnje u jugoistočnoj Aziji, dok su se cene sojinog ulja oporavile od višegodišnjih padova, podstaknute snažnom potražnjom iz sektora biogoriva, posebno u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama.

Indeks cena mlečnih proizvoda porastao je šesti mesec zaredom, za 2,9 odsto više u odnosu na februar, predvođen rastom svetskih cena sira i putera.

Indeks cena mesa takođe je porastao, porastao je za 1,7 odsto u odnosu na prethodni mesec, a međunarodne cene su porasle za živinsko, svinjsko i goveđe meso.

Sa druge strane indeks cena žitarica je opao za 2,6 odsto, u proseku 20 odsto ispod vrednosti iz marta 2023. Pad je izazvan smanjenjem globalnih izvoznih cena pšenice, koje su opadale zbog tekuće jake izvozne konkurencije – naglašene otkazom otkupa od strane Kine – između Evropske unije, Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država. Izvozne cene kukuruza su porasle u martu, delom zbog logističkih poteškoća u Ukrajini, dok je indeks cena svih vrsta pirinča pao za 1,7 odsto usled smanjene globalne potražnje za uvozom.

Indeks cena šećera opao je za 5,4 procenta u odnosu na februar, pri čemu je pad uglavnom izazvan proizvodnjom šećera u Indiji za 2023/24. godinu i poboljšanim tempom žetve na Tajlandu.

Međunarodni sajam Iran Expo 2024 održao se u period od 27. aprila do 1. Maja 2024. godine u Teheranu

Iran Expo je najpopularniji međunarodni događaj i izložba na Bliskom istoku i pruža velike mogućnosti poslovnoj zajednici, privrednicima, preduzećima, proizvođačima, dobavljačima, komercijalnim medijima i drugim aktivistima u različitim sektorima i industrijama da predstave svoje proizvode, usluge, tehnologije i poslovne ideje, istakao je Milan Čukić.

Na poziv Ministarstva spoljnih poslova Islamske Republike Iran, delegaciju Republike Srbije predvodio je državni sekretar u Ministarstvu privrede, Čukić Milan, a pored predstavnika Privredne komore Srbije, delegaciju su činili i predstavnici više od 35 kompanija.

Poseta je realizovana u sklopu obilaska sajma Iran Expo 2024 sa ciljem da se identifikuju svi postojeći, ali i pronađu novi modeli privredne saradnje Republike Srbije i Islamske Republike Iran, a sve u cilju unapređenja poslovnih aktivnosti i povezivanja poslovnih zajednica, ali i institucija.

Državni sekretar Milan Čukić, imao je uspešne sastanke sa najvišim predstavnicima i zvaničnicima Ministarstva industrije, rudarstva i trgovine (minister Dr Abbas Aliabadi), Privredne komore Irana (predsednik Samad Hasanzadeh), Ministarstva poljoprivrede (Ahmad Khani Nozari), Organizacije za promociju trgovine Irana i drugim predstavnicima zvaničnih institucija.

Nezaobilaznu i iskrenu podršku svim učesnicima Iran Expo 2024 u Teheranu pružila je Privredna komora Srbije, zatim Ambasada Republike Srbije u Iranu (NJ.E. Damir Kovačević, Ambasador i Dejan Perišić, Konzul), kao i Ambasada Islamske Republike Iran u Republici Srbiji (H.E Rashid Hassanpour, Ambassador; Faraz Chamani, Commercial counselor i Mohammadreza Mottaghi)

Tokom Iran Expo 2024, Privredna komora Irana organizovala je B2B razgovore sa predstavnicima delegacije iz Republike Srbije, a na kojima je učestvovao veliki broj iranskih kompanija zainteresovanih za saradnju sa srpskim kompanijama.

Članovi Srpske delegacije iskoristili su priliku i da posete Sajam Iran Expo, na kojem se predstavilo 7 industrija kroz 800 izlagača. Sajam je posetilo 3500 internacionalnih gostiju iz 120 zemalja.

Kao rezultat posete privredne delegacije iz Republike Srbije Teheranu je potpisan ugovor o poslovno tehničkoj saradnji između Hipola iz Srbije i Parsa Polymer Sharif iz Irana u oblasti polimerne industrije. Predstavnici kompanije Goša iz Republike Srbije potpisali su ugovor sa kompanijom Alvin Tabriz iz Irana o zajedničkom učešću na proizvodnji železničkih vagona.

Na kraju, što ne znači da je manje važno, posebno treba istaći da je su bilateralni odnosi Republike Srbije i Islamske Republike Iran više nego prijateljski u šta su se uverili svi članovi delegacije Republike Srbije.

Kompanije iz Srbije, proizvođači jabuka, prvi put predstaviće svoju izvoznu ponudu na Međunarodnom sajmu „Gulfood Green“ koji se od 24. do 26. septembra održava u Dubaiju (UAE).

Nastup srpskih privrednika organizuje Privredna komora Srbije (PKS) uz podršku projekta “Promocija trgovine na istoku” (Trade Promotion East) koji sprovodi Međunarodni trgovinski centar (ITC), a finansira Vlada Švajcarske. 

„Gulfood Green“ je sajam koji se prvi put održava u Svetskom trgovinskom centru Dubai (DWTC), a u okviru Nacionalnog paviljona Srbije u Hali 3, izlažu: „Ćirić Agro MĐŽ“, „COPA“, „AgroCorp Duo“, „Srbovoće“ i „Mirax Agrar“.

Ovaj veliki svetski sajam okupiće globalnu zajednicu u industriji hrane, od proizvođača do eksperata, sa ciljem da razmenom znanja, iskustva i inovacija utiču na unapređenje bezbednosti hrane na svetskom nivou, kao i na održivi razvoj prehrambene industrije. Globalna izložba je posvećena promovisanju zdravijeg i održivog sistema ishrane sa fokusom na predstavljanje svežeg i smrznutog voća i povrća, biljnih proteina, organskih proizvoda. Takođe, u fokusu ove izložbe biće i primena najinovativnijih tehnologija u prehrambenoj industriji, objašnjava Dušanka Kalezić, savetnica predsednika PKS.

Podseća da je među prioritetima PKS da uz, tehničku podršku razvojnih projekata, pomogne našim kompanijama da nađu alternativna i nova tržišta za plasman svojih proizvoda, posebno u segmentu svežeg voća i povrća i povećaju izvoz. „Trudimo se da ih povežemo sa globalnim tržišnim igračima i da ih uključimo u međunarodne lanace snabdevanja“, istakla je predstavnica PKS.

Objašnjava da je „Gulfood Green“ biznis platforma za startapove i investitore koja omogućava da se povežu, sarađuju i zajedno podrže inovacije koje oblikuju industriju. Srpski izvoznici jabuka imaće mogućnosti da istraže, kreiraju i steknu uvid u tehnologije koje će pokretati budućnost prehrambene industrije. U okviru sajma planirana je i studijska poseta i organizacija B2B sastanaka, dodaje Kalezić.

Projekat „Promocija trgovine na istoku” fokusiran je na jačanje konkurentnosti i održiv rast izvoza malih i srednjih preduzeća u agrobiznisu, kao i na jačanje kapaciteta organizacija koje pružaju podršku malim i srednjim preduzećima.

Uvažavajući zahteve međunarodne regulative, sve složenije zahteve kupaca za poštovanjem kriterijuma zaštite životne sredine, društvenih aspekata upravljanja (ESG), specifične zahteve industruje i preferencije potrošača u oblasti održivosti, PKS posredstvom ovog projekta nastoji da pripremi naše privrednike da, kroz bilateralne razgovore sa potencijalnim partnerima i kupcima, pokažu svoju spremnost da odgovore na izazove sve zahtevnijeg tržišta.

Na ovogodišnjem prestižnom međunarodnom ocenjivanju jakih alkoholnih pića CMB Spirits Selection - Brisel, koje je ove godine održano u Kini početkom septembra, rakije iz Srbije osvojile su čak 18 medalja.

Privredna komora Srbije u saradnji sa Savezom proizvođača rakije Srbije organizovala je učešće 22 destilerije na tom međunarodnom takmičenju koje se već 30 godina održava u različitim državama sveta, kako bi se pažnja poslovne zajednice i potrošača usmerila na manje poznata jaka alkoholna pića.

Rakije iz Srbije, u ocenjivanju u kojem je 154 internacionalnih sudija iz 38 zemalja vrednovalo 2.754 uzorka alkoholnih pića iz 62 zemlje, osvojile su ukupno 18 medalja, od toga dva velika zlata, 6 zlatnih i 10 srebrnih priznanja. Velike zlatne medalje osvojili su Destilerija Zarić za rakiju od šljive „Kraljica 14“  i Podrum Pevac za rakiju od dunje „Zlatni pevac“, a zlatne medalje destilerija BB Klekovača za rakiju od šljive “Bela Drinska”, destilerija “Tok” za šljivovicu  “Alba”, Hubert 1984 za Viljamovku, Mali podrum Vukojičić za šljivovicu staru 6 godina “Draža”, destilerija Gorda za kajsijevaču i destilerija Potpis za rakiju od šljive staru 5 godina.

Predstavnici Saveza proizvođača rakije Srbije dr Ivan Urošević i Milan Zarić, učestvovali su i u programskom delu takmičenja u Kini, na master klasu, kako bi svetskoj stručnoj javnosti prezentovali tradiciju, specifičnost i vrhunski kvalitet rakija iz Srbije.

Osim zapaženih rezultata u Kini, na velikom Međunarodnom takmičenju vina i alkoholnih pića održanom letos u Londonu (IWSC – International Wine and spirit competition), koje predstavlja jedno od najznačajnijih svetskih nadmetanja za ocenu kvaliteta, rakije iz Srbije osvojile su 16 nagrada, od kojih 5 zlatnih, 8 srebrnih i 3 bronzane.

Zlatne medalje pripale su destilerijama Emperus za rakiju od šljive staru 25 godina „Emperus Privilege“, Mali podrum Vukojičić za 12 godišnju šljivovicu „Toja 12“, zatim destilerija Gorda za rakiju od dunje i Podrum Palić 1896 za rakiju od šljive i rakiju od kajsije. Ovakvim nagradama, domaća voćna rakija pokazuje da sve više osvaja mesto na svetskoj sceni jakih alkoholnih pića, a tome u prilog ide i rastući trend izvoza rakija koji je 2023. godine dostigao 13,3 miliona evra, dok samo do pre pet godina, 2019. godine, izvozili rakije od voća u vrednosti od 5,6 miliona evra.

Foto: Ivan Urošević, Milan Zarić

U Beogradu je, 5. oktobra 2024. godine, potpisan Sveobuhvatni sporazum o ekonomskom partnerstvu između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (the UAE-Serbia Comprehensive Economic Partnership Agreement).

Sporazum su potpisali u ministri trgovine obe zemlje, u prisustvu predsednika Republike Srbije i njegove ekselencije šeika Mohameda Bin Zajeda al Nahjana, predsednika UAE.

Sporazum je pregovaran u dve zvanične runde, u septembru 2023. godine u Dubaiju i novembru 2023. u Beogradu, a na osnovu zajednički dogovorenog dokumenta “Modalitet vođenja pregovora za zaključivanje Sporazuma o sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Republike Srbije” (“Terms of reference for the negotiations of a Comprehensive Economic Partnership Agreement between the AUA and Serbia”).

Sporazum obuhvata sve oblasti od značaja za ekonomske i trgovinske odnose obe zemlje i odnosi se ne samo na trgovinu robama nego i uslugama nego i promociju razvoja investicija i drugog.

U delu koji se odnosi na trgovinu sa robama Sporazum je simetričan i obuhvata nekoliko kategorija liberalizacije robe:

• E(0) - za robe za koje je predviđeno ukidanje carina danom stupanja na snagu Sporazuma
• E(3) - za robe za koje je predviđeno linearno ukidanje carina u periodu od 3 godine od dana stupanja Sporazuma na snagu
• E(5) - za robe za koje je predviđeno linearno ukidanje carina u periodu od 5 godina od dana stupanja Sporazuma na snagu
• EX - za robe koje su isključene iz liberalizacije i
• TRQ za robe za koje su predviđene carinske kvote.

Na strani uvoza u UAE postoje i dve dodatne kategorije PG za zabranjenu robu (“prohibited goods”) i SG za specijalnu robu (“special goods”), koje iz religioznih i moralnih razloga, nisu bile predmet pregovora i suštinski su isključene iz liberalizacije.

Sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca nakon meseca prijema obaveštenja kojim Strane obaveštavaju jedna drugu, diplomatskim putem, da su ispunjene njihove unutrašnje zakonske procedure neophodne za stupanje na snagu ovog Sporazuma.

Po završenom procesu ratifikacije Sporazuma, biće najverovatnije tokom 2025. godine neophodno donošenje nove Uredbe o usklađivanju nomenklature Carinske tarife za 2025. godinu, koja će transparentno prikazati preferencijalne stope carine za uvoz robe poreklom iz UAE u Republiku Srbiju.

Izvor: Paragraf Lex

Predstavljamo vam GULFOOD – Najveći svetski sajam prehrambene industrije.

Dubai i Ujedinjeni Arapski Emirati biće domaćin prestižnog sajma Gulfood, koji je u svetu prehrambene industrije prepoznat kao odgovarajuća prilika za prehrambene lidere iz celog sveta

Gulfood, jedan od najprestižnijih i najznačajnijih međunarodnih sajmova prehrambene industrije, održaće se u Dubai World Trade Centre (DWTC) i ponovo okupiti vodeće globalne proizvođače, distributere i stručnjake iz sektora hrane i pića. Ovaj prestižni događaj, koji svake godine privlači više od 5.000 izlagača i preko 100.000 posetilaca iz više od 120 zemalja, predstavlja centralnu platformu za poslovno umrežavanje, predstavljanje inovacija i sklapanje međunarodnih partnerstava.

Kao globalni lider u industriji hrane i pića, Gulfood postavlja nove standarde u oblasti prehrambenih tehnologija, održivosti i gastronomskih trendova. Sajam je poznat po lansiranju inovativnih proizvoda i kreiranju prilika za proizvođače koji žele da osvoje nova tržišta.

Ovogodišnje izdanje sajma poseban fokus stavlja na održivost, alternativne izvore proteina, digitalizaciju u prehrambenom sektoru i unapređenje logističkih lanaca.

Srpske kompanije na Gulfood 2025

Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije organizuju nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnog štanda Srbije na predstojećem međunarodnom sajmu prehrambene industrije „GULFOOD“ 2025, koji će se održati u Dubaiju, Ujedinjeni Arapski Emirati, u periodu od 17. do 21. februara 2025. godine.

Na sajmu „GULFOOD“ 2025, srpske kompanije iz prehrambenog sektora predstaviće svoje proizvodne programe u jednoj od glavnih hala Trade Centre Arena & Sheikh Saeed Halls, na nacionalnom štandu Srbije. Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i plasiraju ih na nova tržišta, kao i da pospeše postojeće i steknu nove poslovne kontakte.

„GULFOOD“ (www.gulfood.com) je jedna od najvećih i najznačajnijih specijalizovanih izložbi prehrambene industrije u UAE i regionu Golfa, u okviru koje se organizuju susreti proizvođača/izvoznika i distributera i predstavnika vodećih maloprodajnih lanaca. Sajam se prostire na 100.000m², a godišnje ga poseti preko 70.000 posetilaca iz oko 160 zemalja koji su 2024. godini imali priliku da se upoznaju sa proizvodnim programom preko 5.500 izlagača iz 190 zemalja, predstavljenih u 7 sektora.

Pravo na učešće na ovom sajmu u okviru nacionalnog štanda imaju privredna društva i preduzetnici registrovani u Republici Srbiji koji se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda izuzev proizvođača konditorskih proizvoda.

Zašto učestvovati na sajmu Gulfood?

• Mogućnost globalnog povezivanja sa ključnim kupcima i distributerima;
• Ekskluzivni uvid u inovacije u oblasti hrane i pića;
• Networking sa vodećim ekspertima i izlagačima iz celog sveta;
• Prezentacija najnovijih prehrambenih trendova;
• Ostvarivanje novih poslovnih prilika i ulazak na tržišta Bliskog istoka, Azije i Afrike.

Gulfood 2025 – ne propustite priliku za rast i razvoj vašeg poslovanja!

Međunarodna izložba ”EXPO 2025 Osaka” biće održana od 13. aprila do 13. oktobra 2025. godine u Osaki (Japan), a Srbija će se na svom nacionalnom paviljonu predstaviti kao perspektivna poslovna destinacija i promovisati proizvode domaćih kompanija sa potencijalom za plasman na japansko i druga međunarodna tržišta.

Program izložbe biće realizovan kroz osam tematskih nedelja, koje pokrivaju širok spektar industrija i inovacija.

Privredna komora Srbije (PKS) poziva sve zainteresovane kompanije i pojedince da se svojim znanjem i idejama predstave na nekoj od osam tematskih nedelja, prodube i ostvare poslovne kontakte sa kompanijama iz Japana i potencijalnim partnerima iz ostalih zemalja učesnica.

Program izložbe:

• Ko-kreiranje kulture za budućnosti (25.04-6.05.2025.) - tradicionalna izvođačka umetnost, istorijsko nasleđe, revitalizacija lokalnih zajednica, turizam i umetnost, sport i kultura;
• Budućnost mobilnosti i zajednica (15.05-26.05.2025.) - pametni gradovi, digitalni gradovi, prevencija i otklanjanje posledica nepogoda, robotika, leteća prevozna sredstva;
• Nedelja životnih potreba: hrana, odeća i bezbedan život (05.06.-16.06.) - nedostatak namirnica, prehrambena tehnologija, obrazovanje o hrani, kultura ishrane, pametna poljoprivreda, šumarstvo i ribarska industrija, održiva moda i etička potrošnja;
• Nedelja zdravlja i blagostanja (20.06-01.07.) - mere protiv zaraznih bolesti, genomska medicina, regenerativna medicina, genska i terapija ćelijama, dugovečnost i bezbedne vode;
• Nedelja učenja i igre (17.07- 28.07.) - učenje u eri veštačke inteligencije; celoživotno učenje; nezavisnost mladih; obrazovna nejednakost; STEAM nauke, preduzetništvo i društvene igre širom sveta;
• Nedelja mira, ljudske sigurnosti i dostojanstva (01.08-12.08.) - smanjenje gladi i siromaštva; kršenje ljudskih prava; dečiji i prisilni rad; promocija učešća žena i napredovanje na radnom mestu; trgovina ljudima i učešće osoba sa invaliditetom; imigracija i inkluzija;
• Nedelja budućnosti Zemlje i biodiverziteta (17.09-28.09.) - klimatske promene, dekarbonizacija i biodiverzitet;  cirkularna ekonomija i obnovljivi izvori energije; problemi krčenja šuma i zagađenje mora;
• SDGs+Beyond nedelja budućnosti društva za život (02.10-12.10.) - društva budućnosti, društvo 5.0.

Svi zainteresovani za posetu Expo Osaka 2025  mogu se prijaviti putem sledećeg linka najkasnije do petka 28. februara 2025. godine.