Snaga, hrabrost i pravo da menjaju svet

Svetski dan devojčica, koji se obeležava 11. oktobra, podseća da svaka devojčica ima pravo da raste, uči, sanja i odlučuje o sopstvenom životu. Ovaj datum, koji su Ujedinjene nacije ustanovile 2012. godine na inicijativu organizacije Plan International i Vlade Kanade, skreće pažnju na položaj devojčica i potrebu da im se obezbede jednaka prava, šanse i zaštita.

Zašto je ovaj dan važan

Iako je svet načinio veliki korak napred, devojčice i dalje često odrastaju u neravnopravnim uslovima. Više od 62 miliona devojčica širom sveta nema pristup obrazovanju, a svaka četvrta stupa u brak pre 18. godine života. Mnoge se svakodnevno suočavaju sa nasiljem, siromaštvom i stereotipima koji ih sputavaju da ostvare svoj potencijal.

Obrazovanje devojčica menja sve – smanjuje stope dečjih brakova i bolesti, jača ekonomije i doprinosi izgradnji pravednijeg društva. Zato se širom sveta, na ovaj dan, organizuju brojne inicijative, radionice i kampanje koje podstiču osnaživanje devojčica i njihov glas u zajednici.

Devojčice u pokretu – izazovi i hrabrost

Prema podacima UN, žene i devojčice čine skoro polovinu od 285 miliona ljudi koji su tokom protekle decenije napustili svoje domove u potrazi za bezbednošću i dostojanstvenim životom. Mnoge od njih prolaze kroz opasna putovanja i složene migracione rute, suočavajući se ne samo sa nesigurnošću, već i sa rodno zasnovanim nasiljem.

Ovaj dan posvećen je i njima – devojčicama koje su pokazale neverovatnu snagu i istrajnost u potrazi za boljim životom, ali i podsećanju da nijedno dete ne bi smelo da prolazi kroz takve prepreke.

Istanbulska konvencija i borba protiv nasilja

Jedan od ključnih instrumenata u zaštiti devojčica i žena je Istanbulska konvencija, međunarodni dokument koji nasilje nad ženama prepoznaje kao ozbiljno kršenje ljudskih prava. Srbija je ovu konvenciju ratifikovala 2013. godine.

Devojčice danas. Žene sutra

Svetski dan devojčica nije samo simboličan datum, već poziv na delovanje – da društvo, institucije i pojedinci zajednički stvaraju svet u kojem svaka devojčica ima pravo na sigurnost, obrazovanje i slobodu izbora.

Jer kada devojčicama pružimo priliku da se razvijaju i ostvare, one menjaju svet — hrabro, pametno i sa osmehom koji osvetljava budućnost.

Srbija i Bahrein imaju znatan potencijal za jačanje ekonomskih veza, u sektorima energetike i infrastrukture, IT, prehrambene industrije, automobilske i hemijske industrije, građevinarstva, finansijskih usluga, transporta i logistike – ocenjeno je danas na poslovnom sastanku predstavnika više od 25 kompanija iz dveju zemalja, održanom u Privrednoj komori Srbije. Ključne teme bile su investiciona saradnja, razvoj partnerstava i zajednički nastupi na trećim tržištima, ali i razmena znanja i edukacija.

„Srpska privreda je konkurentna, stabilna i otvorena za saradnju. U Bahreinu vidimo partnera sa kojim možemo da razvijamo dugoročne i obostrano korisne odnose“, rekao je Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije, ističući i važnu ulogu Privredne komore Srbije u podršci srpskim firmama na međunarodnom tržištu.

Bahreinska delegacija, predvođena drugim potpredsednikom Privredne komore Bahreina, Muhamedom Abduldžabarom Alkuhedžijem, izrazila je zadovoljstvo zbog organizacije sastanka i naglasila važnost direktnih susreta privrednika u cilju dogovora o konkretnim poslovima.

Saglasni su da postoji veliki prostor za saradnju u različitim privrednim granama i veruju da će poseta Beogradu doprineti konkretnim projektima i poslovima. Česte posete i razmena privrednih delegacija ključna je za izgradnju poverenja i novih poslovnih odnosa, poručio je Alkuhedži.

Poseban akcenat stavljen je i na saradnju u oblasti obrazovanja, razmene znanja i studentskih praksi, kao investicije u ljudski kapital koji može doprineti održivoj saradnji u budućnosti.

Nakon prezentacija, srpski i bahreinski privrednici imali su priliku da u direktnim B2B razgovorima razmene ideje i istraže mogućnosti zajedničkih projekata. Ovi razgovori biće nastavljeni i intenzivirani tokom sutrašnjeg Poslovnog foruma Srbija–Bahrein, koji će okupiti još veći broj firmi i predstavnika institucija iz obe zemlje.

Iako teritorijalno najmanja država u regionu, Kraljevina Bahrein važi za jednu od najotvorenijih i ekonomski najdiversifikovanijih zemalja u okviru Saveta za saradnju arapskih zemalja Zaliva (GCC). Zahvaljujući ranoj liberalizaciji i politici otvorenosti prema stranim investicijama, Bahrein je izgradio modernu ekonomiju sa snažnim sektorima finansija, logistike, informacionih tehnologija i obrade aluminijuma. Ove reforme utemeljene su u strateškom dokumentu Bahrain Vision 2030, koji za cilj ima prelazak na održivu i produktivnu ekonomiju vođenu privatnim sektorom.

Međunarodni dan Nelsona Mandele

Na današnji dan, 18. jula, svet ne slavi samo rođenje jednog čoveka – već ideju. Ideju da pojedinac, snagom svoje volje, hrabrošću i vizijom pravednijeg društva, može promeniti tok istorije. Ovaj datum posvećen je Nelsonu Mandeli – simbolu borbe za slobodu, jednakost i ljudska prava i nosi snažnu poruku da je dijalog moćniji od svake vrste borbe, kao i svakog oružja.

Od zatvorenika do predsednika – život ispisan principima

Nelson Mandela je rođen je davne 1918. godine u selu Mvezo, u tadašnjoj Južnoj Africi, duboko podeljenoj rasističkim sistemom poznatim kao aparthejd. Kao pravnik i aktivista, pridružio se Afričkom nacionalnom kongresu i postao ključni glas otpora protiv razvrstavanja po rasnoj osnovi. Zbog svog političkog delovanja i beskompromisne borbe za ravnopravnost, Mandela je proveo 27 godina u zatvoru.

Ali nije slomljen.

Nakon puštanja na slobodu 1990. godine, Mandela nije tražio osvetu. Umesto toga, izabrao je put pomirenja, dijaloga i demokratije. Četiri godine kasnije postaje prvi demokratski izabrani predsednik Južne Afrike – i to bez osvete, bez gorčine. Njegov život ostaje podsetnik da mir nije slabost, već najviši izraz ljudske snage.

Zbog čega se obeležava 18. jul?

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2009. godine proglasila 18. jul Međunarodnim danom Nelsona Mandele, kao poziv čovečanstvu da svake godine bar tog dana učini nešto dobro za druge.

Međunarodni dan Nelsona Mandele prvi put je obeležen 2010. godine.

Mandela je svom narodu – i svetu – posvetio 67 godina života u službi pravde. Zato je simbolično pokrenuta inicijativa „67 minuta za Mandelu“ – gde  se svi pozivaju da bar 67 minuta tog dana učine nešto korisno za zajednicu, komšiju, kolegu, prijatelja – ili nekog nepoznatog.

Jer, kako je sam rekao:

“Niko se nije rodio sa mržnjom u srcu prema osobi različite boje kože, porijekla ili religije. Ljudi se uče da mrze, a ako se mogu naučiti da mrze, mogu se naučiti i da vole, jer ljubav je prirodnija ljudskom srcu.”

Danas – da ne zaboravimo

Ovaj dan nije namenjen samo sećanju na jednu ličnost, već buđenju svakog pojedinca. Nije dovoljno diviti se Mandeli – važno je slediti njegov primer.

Da li možete pomoći nekome ko je u tišini?

Možete li danas izdvojiti svoje vreme, znanje, energiju ili pažnju?

Možete li danas biti glas za one koji ćute, ili ruka podrške za one koji tonu?

Poruka dana

Međunarodni dan Nelsona Mandele nas podseća da liderstvo ne podrazumeva moć, već služenje. Da istinska promena ne počinje u palatama, već u svakodnevnim, tihim gestovima dobrote.

Za kraj, neka njegove misli, budu vaša inspiracija i to ne samo današnjeg, već svakog dana: “Ja nisam svetac, osim ako svetac nije grešnik koji nastavlja da se trudi.”

U 2025. godini dvanaesti put slavi se Međunarodni dan žena u inženjerstvu (INWED). U pitanju je veoma značajan događaj koji ohrabruje izuzetne žene koje su urezale put budućim generacijama u oblasti inženjerstva, obeležavajući dostignuća žena inženjera širom sveta.

INWED je globalna proslava žena inženjera, koja ujedinjuje žene sa svih kontinenata kako bi odali počast njihovim uspesima i doprinosima svetu inženjerstva. Iako INWED postoji tek nešto više od decenije, njegovi koreni sežu do 1919. godine, nakon završetka Prvog svetskog rata. Tokom sukoba, mnoge žene su prihvatile inženjerske uloge i bile su odlučne da nastave svoje karijere u toj oblasti dok se svet vraćao u normalu i formirano je Žensko inženjersko društvo. Društvo je osnovala grupa žena posvećenih osnaživanju žena u inženjerstvu; Lejdi Katarin Parsons, Rejčel Parsons, Dženeta Meri Ormsbi, Margaret Roubotam, Margaret Moir i Lora En Vilson.

Od tada, Žensko inženjersko društvo igra vitalnu ulogu u promociji rodne ravnopravnosti u ovoj oblasti, inspirišući mlade žene da se bave karijerom u inženjerstvu.

Povodom 95. godišnjice, 2014. godine, Žensko inženjersko društvo je osnovalo Nacionalni dan žena u inženjerstvu, koji pruža platformu za predstavljanje uspeha i dostignuća žena inženjera, a od 2017. godine, dan je dobio pokroviteljstvo UNESKO-a sa svojim kontinuiranim rastom – zvanično je postao međunarodno priznat dan.

Međunarodni dan žena u inženjerstvu postao je platforma za predstavljanje neverovatnog rada žena inženjera širom sveta. Svake godine se širom sveta organizuju događaji i aktivnosti kako bi se podigao profil žena u inženjerstvu, delujući kao izvor ohrabrenja i podrške, osnažujući žene inženjere da ostvare svoj potencijal. Ovaj dan ne samo da slavi dostignuća žena u inženjerstvu, već inspiriše i mlade profesionalce i ambiciozne inženjere.

Uprkos postignutom napretku, inženjerstvo ostaje industrija kojom dominiraju muškarci, sa samo 16,5% inženjera u Velikoj Britaniji. INWED ima za cilj da pruži platformu za žene inženjere, igrajući ključnu ulogu u podsticanju mladih žena da se bave inženjerstvom. Ovogodišnja tema je #TogetherWeEngineer – predstavljanje najboljih, najpametnijih i najhrabrijih žena u inženjerstvu, koje rade zajedno.

Dok se upuštamo u bogatu istoriju Međunarodnog dana žena u inženjerstvu, setimo se žena koje su oblikovale svet inženjerstva i nastavljaju da inspirišu sledeću generaciju žena inženjera. Radeći zajedno, možemo raditi na inkluzivnijoj i raznovrsnijoj budućnosti u inženjerstvu, stvarajući okruženje u kojem žene mogu napredovati i doprineti svojim jedinstvenim talentima stalno evoluirajućoj oblasti koja ima potencijal da promeni živote na bolje.

Na Korejskom uvoznom sajmu 2025, koji se održava od 7. do 9. jula u Seulu, predstavljeni su srpski proizvodi na zajedničkom štandu Privredne komore Srbije i Ambasade Republike Srbije. Ovaj specijalizovani događaj, namenjen promociji uvoznih proizvoda na korejskom tržištu, okuplja izlagače iz preko 50 zemalja i više od 20.000 poslovnih posetilaca.

Srpska ponuda privlači pažnju raznovrsnim asortimanom koji obuhvata proteinske kaše, voćne i čokoladne namaze, suve šljive, proizvode od tartufa, prirodne sokove, musli i granolu, bebi hranu, hranu i poslastice za kućne ljubimce, ulje od bundeve, kraft pivo, premijum alkoholna pića, vina i ručno rađene klompe.

Sajam, u organizaciji Korejske asocijacije uvoznika (KOIMA), uz podršku Ministarstva trgovine, industrije i energetike Republike Koreje i agencije KOTRA, predstavlja ključnu platformu za promociju inostranih proizvoda, direktne B2B susrete i razmenu informacija o uvoznim procedurama, potrošačkim očekivanjima i tržišnim trendovima u Koreji.

Privredna komora Srbije je nakon potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, otvorila je nove kancelarije u Narodnoj Republici Kini - u prestonici Pekingu i Čangšiju, glavnom gradu provincije Hunan.

Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, kaže da će ove kancelarije biti važan centar i podrška kompanijama iz Srbije da započnu nove poslove sa kineskim partnerima ili unaprede postojeće poslovanje na ovom velikom tržištu.

„Privredna komora Srbije je pre četiri godine otvorila predstavništvo u Šangaju. Sada je Sporazum o Slobodnoj trgovini između Srbije i NR Kine otvorio potpuno nove mogućnosti za plasman naših proizvoda na kinesko trežište i saradnju sa kineskim kompanijama, tako da od danas zvanično imamo još dve nove kancelarije u NR Kini“, kaže Čadež.

Tokom posete Pekingu Čadež se sastao sa počasnim predstavnicima Privredne komore Srbije u Narodnoj Republici Kini,  Džuoćunom Vangom i Lindom Vang sa kojima je razgovorao o saradnji dveju privreda.

“Dogovoroli smo dolazak više od 40 kupaca iz Kine na naš regionalni sajam vina „Wine vision by Open Balkan“ koji se u novembru održava u Beogradu. To će biti još jedna prilika za naše vinare da se pozicinaraju i na tržištu Kine”, kaže Čadež.

Predsednik Privredne komore Srbije je u novim kancelarijama Privredne komore Srbije u Pekingu imao je sastanke sa osam kineskih kompanija sa kojima je razgovarao o saradnji sa Srbijom. Tokom razgovora sa zvaničnicima China Electronics Technology Group Corporation (CETC) i Fortune 500 ukazano je na velike mogućnosti zajedničkih projekata u okviru “Ekspo 2027”, kao i transfera znanja i tehnologija.

Tokom boravka u NR Kini Čadež je posetio i Čongćing gde je razgovorao sa brojnim kompanijama.

„Na sastanku sa kineskim partnerima razgovarali smo i o najnovijem modularnom sistemu za prečišćavanje otpadnih voda. Za izgradnju ovog sistema potrebno je samo dva meseca, a nova tehnologija zauzima 20 puta manje prostora od dosadašnjih rešenja”, kaže Čadež.

Pojačane diplomatske aktivnosti, sveobuhvatno strateško partnerstvo, tekuća saradnja na realizaciji velikog broja projekata, kao i novi aspekti ekonomske saradnje Srbije i Kine trebalo bi da označe početak nove faze u odnosima Beograda i Pekinga.

Sledstveno navedenom, odnosi državnih zvaničnika rezultirali su najavom da će do kraja tekuće godine Srbija i Kina potpisati Sporazum o slobodnoj trgovini.

Republika Srbija ipak neće biti prva država u Evropi koja će ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, jer takav sporazum već imaju Island i Švajcarska. Dakle, Srbija bi tako postala treća evropska zemlja koja ima ovakav sporazum sa Kinom.

Da li je Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine preduslov za još kvalitetnije i jače strateško partnerstvo sa Kinom, koja predstavlja najvažnijeg i najznačajnijeg trgovinskog partnera Republike Srbije u Aziji.

Sporazum o strateškom partnerstvu Republike Srbije i Kine

Kada je potpisan Sporazuma o strateškom partnerstvu između Srbije i Kine 2009. godine, nekako u isto vreme sa političkim odnosima, počeli su brže da se razvijaju i ekonomski, odnosno trgovinski odnosi obe zemlje.

Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture

Republika Srbija i Kina su veoma povezani u infrastrukturnim projektima, a početak saradnje u ovoj oblasti započet je 2009. godine, kada su Srbija i Kina potpisale Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture. Od tada, dve zemlje su radile na nizu projekata u oblasti transporta i energetike, uključujući mostove, elektrane, autoputeve i železnice.

Glavni srpski infrastrukturni projekti u koje je Kina uložila su:

• Izgradnja „Pupinovog mosta“ u Beogradu (finansiran najvećim delom Izvozno-uvozne banka Kine)
• Modernizacija termoelektrane Kostolac (finansira Izvozno-uvozna banka Kine)
• Izgradnja glavnih deonica autoputa Koridora XI (delimično finansira Izvozno-uvozna banka Kine)
• Modernizacija i izgradnja brze pruge Beograd - Budimpešta (delimično finansira Izvozno-uvozna banka Kine)

Sporazum o ukidanju viza

Kada je 2016. godine potpisan Sporazum o ukidanju viza između Republike Srbije i Kine bilo je jasno da će buduća politička, privredna, ali i svaka druga saradnja ići uzlaznim putem.

Pojas i put

Republika Srbija je strateška zemlja učesnica Inicijative Pojas i put (BRI) i u skladu sa tim potpisala je Memorandum o razumevanju o zajedničkom unapređenju inicijative Pojas i put (2019. godine) i Plan za bilateralnu saradnju u okviru Inicijative Pojas i put (2018. godine). U pitanju je kineska inicijativa „16+1“ (ranije „17+1“), poznate i kao Saradnja između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (Kina-CECC saradnja).

Saradnja Republike Srbije i Kine

Kada se posmatra saradnja Republike Srbije i Kine može se zaključiti da su navedeni sporazumi obezbedili odgovarajuću poslovnu klimu, jer se Kina, godinama nakon njihove realizacije, nalazi na vrhu liste najvećih uvoznih partnera Srbije.

Takođe, treba pomenuti i značajan rast spoljnotrgovinske razmene. Prema zvaničnim statističkim podacima, trgovinska razmena Srbije i Kine dostigla je 2020. godine, uprkos pandemiji, do tada rekordnih 3,7 milijardi dolara.

Prema rečima, Nikole Rankovića iz Privredne komore Srbije, razlog zbog čega je rekordna razmena između Srbije i Kine i to za vreme dvogodišnje pandemije treba tražiti u činjenici da je Kina od 2016. godine u vidu stranih direktnih investicija investirala u Srbiju oko 1,6 milijardi evra čime je napravljen veliki pomak u odnosu na godine do prethodno pomenute 2016. godine. Kao jedna od najvažnijih investicija Kine u našoj zemlji nesumnjivo je Zijin Minning koji prednjači u spoljnotrgovinskoj razmeni bakarnim proizvodima. Ne treba zaboraviti ni da je tokom prethodne godine otvoren i novi rudnik zlata i bakra u Istočnoj Srbiji za koji se očekuje da u narednim godinama značajno doprinese rastu izvoza iz Republike Srbije. Međutim, pored bakra vredi istaći i ostale proizvode koji su zabeležili rast izvoza u odnosu na prethodne godine kao što su: drvo i proizvodi od drveta, cirkulacione pumpe za grejne sisteme, preparati za čišćenje i mnogi drugi.

Visok deficit je posledica činjenice da je Srbija, kao privreda, uvozno zavisna od sirovina i repromaterijala od kojih se velika većina nabavlja upravo iz Kine. Takođe, ne treba zaboraviti ni da je od momenta izbijanja ukrajinske krize cena sirovina značajno povećana na svetskim berzama, pa je i povećanje deficita u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije određenim delom posledica trenutnih okolnosti u globalnoj privredi, ali i brojnih negativnih trendova od izbijanje krize izazavne pandemijom.

Spolјnotrgovinska robna razmena Srbije i Kine (u milionima dolara)

Izvor: Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema statističkim podacima, Kina je 2021. godine, posle Savezne Republike Nemačke, bila drugi spoljnotrgovinski partner Republike Srbije, sa ukupnom razmenom u visini od 5,3 milijarde dolara.

Republika Srbija je 2021. godine na kinesko tržište izvezla robe u vrednosti od oko 972,0 miliona dolara, prodajući uglavnom rudu bakra i proizvode od bakra (85%), ali je zbog uvoza tehničke robe, tekstila i drugih proizvoda iz Kine ostvarila deficit od oko 3,3 milijardi dolara.

Dakle, kada poredimo statističke podatke, slobodno se može reći da spoljnotrgovinska razmena između Republike Srbije i Kine beleži progresivni rast.

Posebno treba izdvojiti podatak da je sve značajnija saradnja u sektoru informaciono komunikacionih tehnologija (IKT). U brojevima, to znači da je izvoz srpskih usluga u 2021. godini iznosio oko 170 miliona dolara, što je za 2,4 puta više nego u 2020. godini.

Uspostavljanje avio linije

Nakon četiri godine, 16. jula ove godine Hainan Airlines obnovio je redovne direktne letove na relaciji Beograd – Peking. Treba napomenuti da je ovo bio prvi direktan let iz Pekinga za Beograd od početka pandemije prouzrokovane kovid virusom.

Prema rečima Čen Bo, ambasadorke Kine u Republici otvaranje direktne linije rezultat je brzog ostvarivanja značajnog konsenzusa predsednika obe zemlje za kontinuirano unapređenje saradnje naše dve zemlje.

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine

Kao i prilikom sklapanja svakog sporazuma i ugovora, sa punim pravom postavlja se pitanje šta će Republici Srbiji doneti sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom.

Takođe, postavlja se veliki broj otvorenih pitanja među kojima se izdvajaju da li će i koliko sporazum o slobodnoj trgovini povećati konkurentnost srpske privrede; kao i da li je Srbija spremna i na koji način za daleko kinesko tržište; koliko je realno da se poveća izvoz i uvoz Srbije; kojim privrednim sektorima će sporazum o slobodnoj trgovini omogućiti da svoje proizvode prodaju pod povoljnijim uslovima na ogromnom kineskom tržištu; da li sporazum može da doprinese povećanju novih investicija iz celog sveta u Srbiju; da li treba očekivati reakciju međunarodne zajednice povodom najave o potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i da li se potpisivanjem navedenog sporazuma može očekivati da Srbija i srpska privreda ekonomski jačaju.

Na navedena otvorena pitanja kontaktirali smo Bojana Stanića iz Privredne komore Srbije koji je dao sledeće komentare.

Kada je u pitanju saradnja između Narodne Republike Kine i Republike Srbije, ovom prilikom bih sa vama podelio svoje lično iskustvo od pre deset godina, kada sam igrom okolnosti imao priliku da ispred Ministarstva finansija budem član delegacije Srbije na osnivačkoj konferenciji platforme za saradnju „Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope“. Bilo je to u Pekingu septembra 2012. godine, i ako se ne varam jedno godinu dana pre nego što je inicijativa „Pojas i put“ zvanično najavljena.

Tada sam, kao relativno mlad čovek, pitao kolegu iz Ministarstva spoljnih poslova da li je u pitanju još jedna protokolarna konferencija ili je u pitanju istorijski događaj. Kolega mi je vrlo diplomatski rekao: Vreme će pokazati. I, po mom mišljenju, vreme je pokazalo da sam bio svedok istorije.

Vremenom je Republika Srbija zauzela jedno od ključnih mesta na trasi inicijative Pojas i Put, vremenom je privredna saradnja sa Narodnom republikom Kinom znatno unapređena.

Danas je Kina drugi spoljnotrgovinski partner Srbije, odmah iza Nemačke, a ispred Italije. Prema podacima za 2021. godinu kineske kompanije su vodeći izvoznici, a u poslednjih nekoliko godina konstantno rastu strane direktne investicije iz Kine.

U tom smislu, nameće se potreba za bolje razumevanje ekonomskih odnosa Srbije i Kine, a možemo slobodno reći i odnosa između Evrope i Kine. Privredna komora Srbije je pre koju godinu otvorila ekonomsko predstavništvo u Šangaju. Mi kao opšti predstavnik poslovne zajednice u zemlji, pozdravljamo inicijativu Vlade da se ekonomski odnosi sa Kinom podignu na višem nivou. Sa druge strane, verujemo da će i sam „Institut Pojas i Put“ iz Beograda značajno doprineti realizaciji ovih procesa, s obzirom da je Privredna Komora Srbije jedan od osnivača ove institucije. 

Govoreći o zajedničkoj budućnosti, moramo naglasiti da je ona vrlo neizvesna. Naime, kako jenjava opasnost od pandemije, došli smo u gotovo sistemski problem inflacije, suočavamo se sa rastom cene energenata i potencijalnim rastom kamatnih stopa. Rat u Ukrajini, koji traje već gotovo pola godine je dodatno opteretio globalnu ekonomsku situaciju i dodatno doprtineo opštoj neizvesnosti. Na sve to možemo dodati poslednja zatezanja na relaciji Vašington – Peking po pitanju politike Tajvana. Međutim, želim da istaknem, da se sve više pominju i rizici koju su u osnovi geopolitički, često se čuju reči kao što su protekcionizam, obuzdavanje, negativni uticaj itd., a sve to deluje vrlo destimulišuće na međunarodnu trgovinu i generalno poslovanje.

Evropa ne može postići svoj ekonomski potencijal bez saradnje i sa Amerikom, i sa Azijom, Afrikom i ostalim kontinentima. Globalno tržište odlikuje međunarodna konkurencija, ali postoje stvari od opšteg interesa. Jedan od tih interesa je i održivost, a to podrazumeva uzajamno razumevanje.

Privredna komora, kao opšti predstavnik poslovne zajednice u Srbiji, pozdravlja inicijativu Vlade da se omogući sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije, s tim da tom pregovaračkom procesu treba prići oprezno imajući u vidu nesrazmernost u privrednom potencijalu između dve zemlje.

Podsetio bih da u Evropi trenutno takav sporazum imaju Švajcarska i Island, ali je bitno istaći da se trenutno razmatra sporazum sa Norveškom i Moldavijom. Dakle, nije pitanju jedinstven slučaj za Evropu, a to je posebno značajno zbog našeg odnosa sa EU, koja ostaje glavni spoljnotrgovinski partner Srbije.

Jedna od prednosti Republike Srbije, na osnovu kojih je ona najatraktivnija investiciona destinacija u regionu su i brojni sporazumi o slobodnoj trgovini (EU, CEFTA, EFTA, Evroazijska unija, Velika Britanija, Turska), za očekivati je da bi Srbija postala još atraktivnija usled sporazuma o slobodnoj trgovini sa Knom.

Naravno, treba naglasiti da je aktuelna struktura izvoza Srbije ka Kini takva da se uglavnom izvoze sirovine, metali, drvo itd. Potrebno je pronaći mehanizma kako na najefikasniji način povećati izvoz mesa i mesnih prerađevina, mlečnih proizvoda, voćnih prerađevina, vina i drugih alkoholnih pića. Tu posebno treba imati u vidu troškove transporta. Dalje, tu su usluge informacionih tehnologija, automobilska industrija, konkretno komponente, pa i namenska industrija.

Međutim, potrebno je koncentrisati se na određene tržišne niše, ili pokriti deo tražnje koja svake godine raste u Kini. Naime, tamo se povećava kupovna moć stanovništva, formira se domaća potrošnja kao vodeći izvor kineskog rast u narednim decenijama. Kineski potrošač sve više liči na evropskog, vozi evropske automobile, hoće da koristi evropsko vino, sireve, razne kvalitetne namaze itd.

Neophodno je što bolje ispregovarati sporazum, ovakav vid sporazuma nudi prilike, ali postoje i rizici pa je po ovim pitanjima potrebno formirati širok pregovarački tim. Sa druge strane zavisi i od razvoja naših kompanija u narednom periodu. Naravno, ostaju mogućnosti da se usred određenih turbulencija, ali to tek kada bude sporazum u funkciji, da se usred određenih turbulencija, vanrednih okolnosti uvedu određene kvote i takse. 

Potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između dve nesrazmerne zemlje po ekonomskom potencijalu je kompleksna stvar, s obzirom da tu imamo i prednosti i rizike. U takvim odnosima, strana koja je manjeg ekonomskog kapaciteta je obično u različnijem položaju.

Međutim, činjenica je da se ekonomski odnosi između Srbije i Kine ubrzano razvijaju, prvenstveno u pogledu spoljne trgovine, koja je prošle godine dostigla 4,5 milijardi evra, dva najveća izvoznika Srbije su firme u kineskom vlasništvu, sa druge strane, u poslednjih nekoliko godina je značajno povećan priliv kineskih investicija. Iz svih ovih razloga, ekonomski odnosi sa Kinom bi trebalo da budu dodatno regulisani. Tako da Privredna komora Srbije, kao opšti predstavnik poslovne zajednice u zemlji podržavamo ovu inicijativu Vlade, da otpočne pregovore o solbodnoj trgovini sa Kinom, ali naglašavamo da se tom procesu treba oprezno pristupiti uz obavezno konsultovanje naših privrednika.

Činjenica je da je Srbija prvo unapredila političke odnose sa Kinom, imajući u vidu tradicionalno prijateljstvo između dve države, još iz vremena Jugoslavije, pa čak i tokom 90ih do danas. S tim da su se ovi odnosi posebno intenzivirali u poslednjih deset godina. Na osnovu toga došlo je do porasta ekonomske saradnje, setimo se i platforme za saradnju Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope koja je formirana 2012. godine, pa tu je inicijativa „Pojas i put“, gde Srbija ima značajno mesto na toj trasi.

Tako da se može reći da je ova inicijativa pregovaranja sporazuma o slobodnoj trgovini bazirana i na dobrim političkim odnosima, ali i na rastućim ekonomskim odnosima. Mi kao Privredna komora još jednom podvlačimo da ovakav vid sporazuma nudi prilike, ali postoje i rizici pa je po ovim pitanjima potrebno formirati širok pregovarački tim.

Nakon Vaše analize, ali i svega navedenog možemo zaključiti da je najavljeni Sporazum o slobodnoj trgovini Republike Srbije i Kine značajan sporazum u bilateralnoj privrednoj saradnji obe zemlje i da predstavlja šansu za srpsku privredu?

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine – Od ideje do realizacije

U ovom trenutku niko ne zna koliko će trajati pregovori predstavnika Republike Srbije i Kine, ali s obzirom da je u pitanju kompleksan sporazum i da se u ovom trenutku ne zna da li će predmet slobodne trgovine biti samo roba ili i usluge, pregovori mogu potrajati.

Kada posmatramo samu proceduru između najavljene realizacije Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Kine treba istaći da je prva faza ka potpisivanju navedenog sporazuma razmena Nacrta sporazuma o slobodnoj trgovini sa kojima treba da se upoznaju sve nadležne i relevantne institucije u zemlji. Zatim, potrebno je da se kvalitetno pripremi i sprovede složen komplikovan pregovarački proces u koji moraju biti uključeni predstavnici svih tih institucija. Tek nakon toga, Vlada treba da usvoji odgovarajuću platformu za pregovore, a zatim i odredi pregovarački tim u kojem će biti predstavnici nadležnih relevantnih institucija.

S obzirom na značaj i ulogu sporazuma o slobodnoj trgovini na samom početku treba istaći jezik na kome će se pregovarati, jer je to jedan od važnih činilaca u toku pregovaračkog procesa.

Sigurno je da ukoliko dođe do ravnomerne upotrebe srpskog i kineskog jezika može doći do sporijih pregovora, za razliku od pregovora na engleskom jeziku.

Sporazumi o slobodnoj trgovini, kao veoma kompleksni i obimni ugovori, pored osnovnog teksta sadrže i veliki broj aneksa, koji podrazumevaju pre svega pravila o određivanju zemlje porekla robe, zatim spiskove dobara ili usluga.

Prilikom pregovora posebno treba voditi o sopstvenim interesima, ali i o činjenici da li srpska privreda, odnosno srpski proizvodi mogu da odgovore zahtevima kineske strane. Posebno treba imati u vidu činjenicu da postoji veliki spoljnotrgovinski deficit za Republiku Srbiju koji bi mogao da bude još veći ukoliko se u toku pregovora dobro ne definišu proizvodi koji imaju potencijal da budu prisutni na kineskom tržištu, jer dolazimo u situaciju da budućim sporazumom deficit poraste, a da ne postoje trgovinske barijere između Srbije i Kine.

Spoljnotrgovinski deficit ne treba posmatrati i postaviti na pogrešan način, jer u ovom trenutku Republika Srbija ima potpisan sličan sporazum sa Evropskom unijom i ima spoljnotrgovinski deficit sa skoro svim državama članicama Evropske unije.

Privredu, druga lica i javnost previše ne interesuju tehnička pitanja već ih isključivo zanima koje beneficije Sporazum o slobodnoj trgovini može da donese, jer trenutno, Republika Srbija i Kina jedna drugoj daju tretman najpovoljniji nacije (MFN) u trgovini, što u konkretnom slučaju znači da za neke proizvode tarifa se kreće od 10 do 35 odsto, a navedene tarife su i dalje visoke u poređenju sa stopama u okviru sporazuma o slobodnoj trgovini.

Pored toga, takav sporazum će unaprediti veze Kine i Srbije. Iz perspektive Srbije, veruje da će je sporazum učiniti atraktivnijom investicionom destinacijom među evropskim zemljama.

Umesto zaključka

Ukoliko Republika Srbija i Kina zaključe Sporazum o slobodnoj trgovini do kraja 2022. godine, obim trgovinske razmene između dve zemlje će se svakako i nedvosmisleno povećati.

Isto tako, Sporazum o slobodnoj trgovini unaprediće i podići na poseban nivo političke, privredne i druge veze Srbije i Kine.

Ako posmatramo Srbiju, kao manjeg partnera u budućem sporazumu i uvažavajući činjenicu da dobijamo povoljan i značajan pristup jednom od najvećih svetskih tržišta, baš kao i u slučaju sa tržištem Ruske Federacije, postavlja se pitanje da li će srpska privreda da iskoristi priliku, koja pripada manjem broju zemalja i barem na papiru biti ravnopravni partner jednoj od najmnogoljudnijih država sveta, ali i jednom od lidera u svetskoj ekonomiji.

Iz ugla investicija, veoma je interesantno kako će vodeći investitori iz Evropske unije „zaigrati“ u narednom periodu i da li će proizvodnju preseliti u Srbiju, proizvoditi svoje proizvode, a sledstveno svemu navedenom izvoziti iz Srbije u Kinu.

Treba podsetiti i na podatak da je Evropska unija najvažniji trgovinski i investicioni partner Republike Srbije, jer je preko 60 odsto spoljnotrgovinske razmene Srbije bilo sa Evropskom unijom, dok je trgovina, odnosno spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine oko 8 odsto.

Republika Srbija je u ovom trenutku podeljena između istoka i zapada. Sa istoka nam, pre svega, dolazi veoma moćna država koja će za par godina postati broj jedan i koja će po ekonomskom razvoju prestići zapadnu američku ekonomiju. Ako već nije.

Sa jedne strane ugled Republike Srbije dobiće na značaju, a sa druge strane biće izazov posmatrati da li će Srbija uspeti da iskoristi prednosti najavljenog sporazuma o slobodnoj trgovini ili će to uraditi samo Kina i doprineti i omogućiti trgovinu kineskom robom još slobodnijom, ali i da se olakša i omogući Kini da robu proizvedenu u kineskim fabrikama i postrojenjima nesmetano izveze iz Srbije.

Autor ovog teksta smatra da Republika Srbija nije dovoljno i u potpunosti iskoristila pogodnosti iz Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i najiskrenije se nada da stečeno iskustvo, odnosno greške neće biti implementirane i u najavljeni Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine.

Svakako, Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine trebalo bi da donese još bolje odnosne i potvrdi zaista „čelično prijateljstvo“ Srbije i Kine.

Džon F. Kenedi je rekao: „Ako ne mi, ko? Ako ne sad, kad?“

I u pravu je.

Autor: Milan Čukić 

„Svakoga dana u svakom pogledu

sve više napredujem“

Pre 40 godina pojavilo se debitantsko remek delo, mladog reditelja, Emira Kusturice (u tom trenutku imao je 27. godina).

U pitanju je film Sjećaš li se, Dolly Bell.

Najpoznatija rečenica iz filma Sjećaš li se Dolly Bell „Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem" koja govori o odrastanju, a mogla bi se primeniti i na El Salvador i Bitkoin valutu.

Pre nekoliko godina ili bolje rečeno, nekoliko decenija bilo je nezamislivo da digitalna valuta bude zvanično sredstvo plaćanja.

Vremena se menjaju i svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo.

El Salvador je postala prva država na svetu koja je zvanično proglasila Bitkoin svojom zvaničnom valutom plaćanja. Rame uz rame sa američkim dolarom.

El Salvador vs. Američki dolar

Ako ste se zapitali zbog čega je od 2001. godine u El Salvadoru zakonsko sredstvo plaćanja američki dolar treba istaći da je pobedu odneo odlučujući američki uticaj na krhke ekonomije Latinske Amerike i činjenicu da je Vlada Salvadora odustala od kontrole svoje monetarne politike, pa samim tim i na El Salvador.

Sledstveno tome i El Salvador, mala centralnoamerička država usvojila američki dolar kao svoju zvaničnu valutu, po uzoru na Panamu, Argentinu i Ekvador.

Državni i privredni zvaničnici očekivali su da će promena valute reaktivirati privredu i privući strane investicije, ali i da će oko 2 miliona stanovnika El Salvadora koji žive i rade u Sjedinjenim Američkim Država nastaviti da u El Salvadro šalju  oko 5 milijardi dolara godišnje.

El Salvador vs. Bitkoin

Vest da je El Salvador postala prva država na svetu koja je zvanično proglasila Bitkoin svojom zvaničnom valutom plaćanja iznenadila je ceo svet.

Posebno je iznenadila činjenica da je u pitanju država koja odustala je od fiksnog kursa i na neki način "dolarizovala" ekonomiju čime se američka valuta može koristiti u El Salvadoru kao zakonsko sredstvo plaćanja.

Jedan od osnovnih razloga za uvođenje Bitkoina kao zvanično sredstvo (valutu) plaćanja navodno je lakši transfer novca iz Sjedinjenih Američkih Država u El Salvador.

Da li je to zaista tako u vremenu kada su sva elektronska plaćanja digitalizovana i kada je bankarski sistem, ali i sistem drugih platnih institucija u dovoljnoj meri razvijen?

Posebno se treba istaći da preko 70 odsto građana El Salvadora nema bankovne račune i samim tim ne učestvuje u finansijskom tržištu pa je u tom delu nejasan i protivrečan razlog da se kripto valuta uvodi kao zvanično sredstvo plaćanja.

Treba napomenuti da je za korišćenje Bitkoina potreban stabilan pristup internetu, a prema raspoloživim podacima internet je u El Salvadoru dostupan u određenim oblastima oko glavnog grada i većim mestima. Drugim rečima, u El Salvadoru internet koristi oko 45 % stanovnika,

Namere Vlade El Salvadora su ozbiljne, jer je formiran fond od 150 miliona dolara u Razvojnoj banci Salvadora. Sredstva namenjena u fondu treba da se koristi za pretvaranje Bitkoina u Američki dolar. Da li je navedeni iznos dovoljan, vreme će pokazati.

Sa posebnom pažnjom treba uzeti u obzir činjenicu da je u El Salvadoru dominantno siromašno stanovništvo koje uglavnom zavisi od svojih sunarodnika koji im iz Sjedinjenih Američkih Država šalju novac.

Građani El Salvadora nisu spremno dočekali ni bitnije promene u životnom okruženju, pa su izuzetno skeptični i nepoverljivi prema aktivnostima Vlade El Salvadora kada je u pitanju Bitkoin.

Sa druge strane, namere Vlade El Salvadora su između ostalog da državu učine privlačnom za investitore u Bitkoin.

El Salvador i otvorena pitanja koja donosi Bitkoin

Za neke je uvođenje Bitkoina, kao zvaničnu valutu, hrabar potez. Ipak, treba biti oprezan kada je u pitanju Bitkoin, jer je Bitkoin sam po sebi nestabilan.

Dakle, sa jedne strane postoji stabilna zvanična valuta u Američkom dolaru (koja se može kontrolisati), a sa druge strane postoji nestabilna zvanična valuta u Bitkoinu (koja se još uvek ne može kontrolisati).

Nameću se, kao logična, sledeća pitanja.

Šta Bitkoin znači za siromašne ljude u El Salvadoru?

Šta Bitkoin znači za 70 odsto stanovništva koje nema bankovne račune?

Da li je za očekivati da 70 odsto stanovništva koje nema bankovne račune krene u upotrebu i korišćenje Bitkoina?

Da li siromašna država kao što je El Salvador ima tehničke mogućnosti za uspešnu realizaciju i uvođenje Bitkoina, kao zvaničnu valutu?

Da li je možda El Salvador pilot projekat u kome država treba da kontroliše transfer Bitkoinom (svako ko želi da obavi transfer Bitkoinom može to i sada da uradi bez odoborenja države)?

Da li će uvođenje Bitkoina kao zvanične valute dovesti do razvoja crnog tržišta u El Salvadoru kada su digitalne valute u pitanju?

Umesto zaključka

Niko sa sigurnošću ne može da kaže i/ili predvidi kada je Bitkoin u pitanju, ali i kada je u pitanju uvođenje Bitkoin valute, kao zvaničnog sredstva plaćanja.

Želje su jedno.

Mogućnosti su drugo.

El Salvador je svakako prekretnica u digitalnim valutama, jer će se na kraju ovog projekta znati da li je opsta opstanak digitalnih valuta doveden u pitanje ili je u pitanju njihov početak kraja?

Jedno je sigurno, El Salvador svakoga dana u svakom pogledu sve više napreduje.

Autor: Milan Čukić 

Čitav svet je s nestrpljenjem iščekivao odluku SEC-a (američke komisije za hartije od vrednosti) da li će prvi Bitkoin ETF biti odobreni ili neće. Posle 10 godina od podnošenja prvih zahteva, desetog januara 2024. godine desio se istorijski dan za industriju digitalne imovine. Doneta je odluka da svih 11 zahteva budu odobreni. Tržište je reagovalo pozitivno, te je već prvog dana ostvaren promet Bitkoin ETF-ova u vrednosti od preko 4 milijarde dolara.

Ovakav potez regulatornog organa na najrazvijenijem tržištu kapitala predstavlja nesumnjivo pozitivan korak za čitavu industriju. Razloga je više. Kao najznačajnije izdvojili bi veći priliv novca ne samo u Bitkoin putem ETF-a, već pre svega u čitavu industriju digitalne imovine, što znači više projekata, više upotrebe digitalne imovine u poslovanju kompanija (tokenizacija Real World Asset-a), izgradnja tehnološke infrastrukture, prelazak visoko kvalifikovane radne snage u industriju digitalne imovine, veća pozornost i zastupljenost digitalne imovine i blokčejn tehnologije u medijima, itd. Ipak,  pored svih značajnih posledica odobrenja Bitkoin ETF-a, dok se prašina još nije u potpunosti slegla, valjalo bi skrenuti pažnju na nekoliko posledica ovakve odluke o kojima se dosad nije mnogo pričalo. Ali pre toga, kratko podsećanje šta je to Bitkoin i zašto je čitava ideja ETF-a kao finansijskog proizvoda u suprotnosti sa duhom Bitkoina.

Bitkoin je digitalna, decentralizovana kriptovaluta. Omogućava brz, anoniman i transparentan prenos vrednosti između pojedinaca. Njegova količina je ograničena na 21 milion jedinica i nastaje u procesu zvanom rudarenje. Bitkoin je i osmišljen kako bi rešio problem dvostruke potrošnje digitalne valute i delovao kao registar svih transakcija unutar mreže. Svaka osoba koja vrši transakciju Bitkoinom deluje kao čvor u mreži, registrujući transakciju na Bitkoin blokčejnu. Ovo ga čini decentralizovanim, jer nije potrebno centralno ovlašćenje da bi transakcija bila zabeležena, već to može učiniti svaki član mreže ako je prethodno ostvaren konsenzus da se ta transakcija i desila, čime se efektivno neutrališe potreba za posrednikom.

Šta je ETF? To je finansijski proizvod koji će pratiti određeni indeks[1], sektor, robu ili drugu imovinu i koji se može kupiti ili prodati na berzi na isti način kao i obične akcije. ETF može biti strukturiran tako da prati bilo šta, od cene pojedinačne robe do velike i raznovrsne kolekcije hartija od vrednosti. Upravo tako se još pre desetak godina rodila ideja da se kreira Bitkoin ETF koji će pratiti cenu Bitkoina i kojim će se moći trgovati na regulisanim berzama hartija od vrednosti. Bitkoin ETF se najčešće vezuje za ulazak novca institucionalnih investitora u kripto koji do sada nije bio moguć iz najmanje 2 razloga. Prvi, je da institucionalni investitori (kao i često oni koji upravljaju njihovim novcem) ne mogu ulagati u kriptovalute, direktno ili indirektno bez odgovarajućeg pravnog okvira. A regulisani finansijski proizvod poput Bitkoin ETF-a odobren od strane SEC-a ispunjava taj uslov. Drugo, institucionalni investitori imaju problem sa čuvanjem kriptovaluta usled tehničkih rizika koji žele da prepuste profesionalcu.

Čini se da su u iščekivanju odobrenja, ali i nakon svi bili fokusirani na pozitivne promene, dok su potencijalne negativne implikacije bivale zanemarene. I to pogotovo one dugoročne. Naime, najveća snaga Bitkoina se sastoji upravo u tome da svako može da drži Bitkoin i da bude sopstvena banka, valuta i platni sistem, bez mogućnosti da iko moze da suspenduje transakciju, zamrzne Bitkoine itd. Ovde je potrebno zastati i naglasiti značaj prethodne rečenice. Bitkoin je jedina imovina (asset) za koji nije potreban depozitar (eng. custody). Drugim rečima, novac koji držite na računu, hartije od vrednosti koje držite u centralnom registru, nepokretnost koju posedujete, zlato koje držite u trezoru itd. na kraju dana nisu zapravo vaši. Kako je to moguće? Novac i hartije od vrednosti mogu da nestanu jednim klikom, dok je za pokretne i nepokretne stvari potrebno uložiti malo više napora, ali je i dalje relativno jednostavno. Znamo šta se desilo 1945. godine sa imovinom „narodnih neprijatelja.“ U slučaju samostalnog čuvanja Bitkoina na uređaju veličine USB-a (digitalni novčanik) uz poznavanje seed phase (najčešće skup od 12 reči) oduzimanje imovine politički ili društveno nepodobnim subjektima je neuporedivo teže. Plus nema nikakve razlike da li Bitkoni koji se drže[2] na novčaniku vrede 100 dolara ili 100 milijardi dolara.

Zahvaljujući odobrenju Bitkoin ETF-ova BlackRock-u i drugim finansijskim posrednicima je dozvoljeno da na osnovu Bitkoina izdaju finansijske proizvode koje je moguće kupovati za FIAT valute, pri čemu njihovi imaoci ne poseduju Bitkoin, vec poseduju finansijski proizvod koji je izdat na osnovu Bitkoina. Drugim rečima imalac Bitkoin ETF-a poseduje pravo da u svakom momentu svoj ETF unovči za FIAT valutu. On ne može odlučiti da nekome pošalje svoje Bitkoine na osnovu kojih je izdat njegov ETF, već može preneti/unovčiti samo ETF, dok se Bitkoini koji se nalaze na blokčejnu, nalaze u vlasništvu BlackRock-a i ostalih izdavalaca ETF-ova.

Spremite se da stvari postanu jos zanimljivije, jer iz domena finansijskih trzišta prelazimo na teren teorija zavere. Šta ukoliko su gospodari svetskog finansijskog sistema (koji stoje iza bankarskog sistema i centralnih banaka) kasno shvatili istinski značaj i snagu Bitkoina u svetu u kome se novac vec decenijama kreira iz ničega i gde je svaki cent koji se nalazi na računu moguće zamrznuti klikom dugmeta? Prisetimo se da su najvećoj nuklearnoj sili zamrznute devizne rezerve u vrednosti od 300 milijardi dolara. Šta mogu da očekuju oni manje snažni?! Bez želje da ulazimo u geopolitička razmatranja, pretpostavimo da žele da se obračunaju sa Bitkoinom jer im kvari poredak i igru kojom dominiraju. Dodajmo i to da je Bitkoin narastao do trzišne kapitalizacije od 900 milijardi dolara i da ga svaki stoti stanovnik Zemlje koristi, odnosno da ga je koristio. Na raspolaganju bi imali nekoliko opcija. Prva je da se donese regulativa po kojoj bi zabranili držanje i prenos Bitkoina. Ovakav scenario nije bio izgledan, prevashodno usled nemogućnosti realizacije. Jedini način da se Bitkoin potpuno onemogući bio bi isključenje struje i interneta sto nije izvodljiva opcija. Druga opcija bi bila računarski napad na samu Bitkoin mrežu, koji zasigurno ne bi uspeo iz razloga sto je Bitkoin mreža sastavljena od desetina hiljada računara čija kombinovana procesorska snaga uveliko nadmašuje snagu bilo kog superkompjutera. Navedeni način je u teoriji moguć, ali bi troškovi bili nezamislivi. Treći nacin bi bio daleko podmukliji i ne bi podrazumevao otvorenu borbu, vec prefriganost i lukavstvo.

Šta ukoliko bi spomenuti gospodari svetskog finansijskog sistema odlučili da zahvaljujući “neograničenim” količinama novca koje poseduju u tajnosti kupe značajan deo Bitkoina u opticaju. Prisetimo se da od ukupne količine Bitkoina koja će ikada postojati (21 milion) zahvaljujući gubitku privatnih ključeva, po kredibilnim procenama između 4 i 6 miliona Bitkoina, što predstavlja četvrtinu ukupne ponude Bitkoina trajno izgubljeno. Tehnički oni se nalaze na blokčejnu, ali njima nije moguće raspolagati. Naravno, ovakav proces bi morao trajati godinama kako ne bi došlo do prevelikih šokova na trzištu izazvanih ogromnim kupovnim nalozima i kako se ne bi skrenula pažnja. Ipak, nakon što prikupe dovoljnu količinu Bitkoina, sledeći logičan potez bi mogao biti izdavanje finansijskog proizvoda na osnovu Bitkoina. Najveći broj investitora (bili oni fizička ili pravna lica) na kraju dana želi Bitkoin ne zato što žele da imaju sredstvo čije transakcije se ne mogu zamrznuti ili sredstva blokirati, odnosno oduzeti, već zapravo želi asset kome će vrednost rasti. A u čemu se meri vrednost rasta svakog aseta, uključujući i Bitkoin? Pa upravo u FIAT novcu, glavnom simbolu finansijskog sistema. Istog onog sistema na čijim ruševinama je daleke 2008. godine stvoren Bitkoin. Na ovaj krajnje maestralan način bi izvorni Bitkoin sa svim svojim atributima putem fine predstave bio istrgnut iz ruku običnih ljudi. Umesto toga ljudi bi dobili poznati i regulisani finansijski proizvod koji izdaju renomirane finansijske institucije. Nema potrebe za korišćenjem komplikovanih digitalnih novčanika, beleženjem seed phase, pravljenjem kopija itd. Dovoljno je samo uplatiti novac na račun BlackRock-a koji će se umesto vas starati o vašim Bitkonima, a vi ćete se kako vrednost Bitkoina raste bogatiti. Čini se da idilu kvari samo jedan sitan detalj, a to je prosta, ali ne tako prijatna činjenica da Bitkoini na osnovu kojih postajete bogatiji i bogatiji, nisu nijednog momenta vaši. Vi niste ti koji imaju kontrolu nad njima, već BlackRock i drugi izdavaoci. A svi znamo možda i najpoznatiju frazu u kripto svetu: “Not your keys, not your coins”.

Možda će ovo nekome zvučati kao teorija zavere. Takve bi podsetili na ukidanje zlatnog standarda dolara 1971. godine (mnoge države uključujući Francusku su pokušale da zamene dolare za zlato, ali nisu uspeli) kao i na oduzmanje zlata građana pod pretnjom odlaska u zatvor sa ciljem saniranja posledica Velike Depresije u SAD. Dodajmo ovome i bezbrojne primere zabrane povlačenja depozita iz banaka. Čini se da u slučaju Bitkoina ovakve mere zasad neće biti potrebne. Za one koji ne veruju u zavere, Bitkoin ETF će pak zvučati kao prilika koju Wall Street ne sme propustiti. Ipak je Bitkoin za 12 godina od ispod jednog dolara porastao na 69.000 dolara, čime je nekoliko desetina puta nadmašio i S&P 500 ili zlato. Verovatno da je istina između ova 2 stanovišta negde između. Ostavljamo čitaocu da sam dođe do svoje verzije istine.

Da ne zaboravimo da ce BlackRock pored kontrole nad Bitkonima (zahvaljujući vašem novcu) zaraditi i provizije na držanje, odnosno čuvanje Bitkoina. Čini se da BlackRock ne može biti na gubitku ni u jednom slučaju. Da li ste možda vi na gubitku?

* Navedeni stavovi predstavljaju otvorena razmišljanja autora i kao takvi ne predstavljaju nikakav poziv na akciju ili nametanje sopstvenog stava, već nude jedan malo drugačiji pogled na jedan od najvažnijih događaja u industriji digitalne imovine od njenog nastanka. Na čitaocu je da kritički i sa promišljanjem pristupi tekstu i sam formira svoj stav.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Bogdan Vujović, pravni stručnjak za digitalnu imovinu, BCAS – Crypto Assets Regulation

[1] Najpoznatiji indeks na svetskim berzama je definitivno S&P 500 koji predstavlja indeks 500 najvećih američkih kompanija. Drugim rečima, umesto da investitor uloži u svih 500 kompanija koje su predstavljene u S&P 500, što bi bilo jako teško, nepraktično, ali i rizično, investitorima se daje opcija da ulaganjem u indeks S&P 500 praktično prate performanse kompanija iz indeksa bez potrebe da ulažu u svaku od njih ponaosob. O uspehu S&P 500 indeksa, ali i američke ekonomije u celini, svedoči činjenica da je istorijski posmatrano prinos na S&P 500 iznosio između 9 i 10% godišnje.

[2] Ovde je potrebno malo tehničko pojašnjenje. Naime, Bitkoini se tehnički ne drže na digitalnom novčaniku, već privatni ključevi kojima se pristupa Bitkoinima, dok se sami Bitkoini nalaze na blokčejnu.

Sve što morate znati o carinskim pitanjima!

Razmišljate o širenju poslovanja na američko tržište? Saznajte najnovije informacije o transatlantskoj trgovini, carinskim promenama i ključnim izazovima u lancima snabdevanja na našem ekskluzivnom webinaru: 19. septembar 2024. | 16:00 - 17:00 CET

Na webinaru ćete saznati:

• Kako EU i SAD zajednički rade na unapređenju trgovine kroz Savet za trgovinu i tehnologiju
• Sve o carinama, sankcijama i pojačanoj kontroli prilikom uvoza
• Koji su najnoviji trendovi u lancima snabdevanja i kako upravljati rastućim troškovima skladištenja
• Pravni okviri: Kako vas mogu pogoditi tarife na čelik i aluminijum
• Saveti za usklađenost u industrijama poput hrane, tehnologije, hemikalija i medicinskih uređaja

Obezbedite sebi nesmetan prolaz kroz carinske procedure i saznajte kako da maksimizujete svoje šanse za uspeh na američkom tržištu!

Više informacija možete dobiti na sledećem linku.