* Ovaj tekst je originalno objavljen na LAWLife portalu za pravo i privredu
Veštačka inteligencija više nije tema budućnosti. Alati poput ChatGPT-ja već se svakodnevno koriste u poslovanju: za pisanje mejlova, pripremu tekstova, analizu dokumenata, kreiranje marketinškog sadržaja, korisničku podršku, prevođenje, obradu podataka i pomoć u donošenju poslovnih odluka.
Za kompanije, AI alati predstavljaju značajnu prednost. Oni mogu ubrzati radne procese, povećati produktivnost i smanjiti troškove. Međutim, njihova upotreba otvara i niz pravnih pitanja.
U svetu se ova oblast sve brže reguliše. Evropska unija je usvojila AI Act, prvi sveobuhvatni pravni okvir za regulisanje veštačke inteligencije, koji je stupio na snagu 1. avgusta 2024. godine, dok se većina pravila primenjuje postepeno, uključujući punu primenu od 2. avgusta 2026. godine, uz određene izuzetke.
U Republici Srbiji, za sada, ne postoji poseban zakon koji sveobuhvatno reguliše upotrebu veštačke inteligencije u poslovanju. Međutim, to ne znači da je korišćenje AI alata pravno neregulisano. Naprotiv, na upotrebu alata kao što je ChatGPT mogu se primeniti postojeći propisi iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, poslovne tajne, autorskog prava, ugovornih odnosa, radnog prava i odgovornosti privrednih subjekata.
Srbija je usvojila i Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2025–2030, što pokazuje da se i kod nas očekuje dalji razvoj pravnog i institucionalnog okvira za ovu oblast.
Zato ključno pitanje više nije da li će kompanije koristiti AI alate, već da li ih koriste na zakonit, bezbedan i odgovoran način.
Kako se AI reguliše u svetu i EU?
Na međunarodnom nivou, različite države pristupaju regulisanju veštačke inteligencije na različite načine.
Evropska unija se opredelila za detaljan regulatorni pristup kroz AI Act, koji klasifikuje AI sisteme prema stepenu rizika. Posebna pažnja posvećena je sistemima visokog rizika, zabranjenim AI praksama, transparentnosti i obavezama pružalaca i korisnika AI sistema.
Za kompanije koje posluju sa EU tržištem, AI Act može biti veoma relevantan čak i ako nisu osnovane u EU. To je posebno važno za IT firme, startup-e, SaaS kompanije, developere, platforme i kompanije koje razvijaju ili koriste AI proizvode za klijente iz Evropske unije.
Sa druge strane, mnoge države još uvek nemaju poseban zakon o veštačkoj inteligenciji, već se oslanjaju na postojeće propise iz oblasti zaštite podataka, potrošačkog prava, autorskog prava, sajber bezbednosti, radnog prava i odgovornosti za štetu.
To znači da se AI u praksi ne posmatra samo kao tehnološko pitanje, već kao kombinacija pravnog, poslovnog, bezbednosnog i etičkog rizika.
Kakva je situacija u Srbiji?
U Srbiji trenutno ne postoji poseban zakon koji bi na sveobuhvatan način regulisao korišćenje veštačke inteligencije u poslovanju.
Međutim, postojeći propisi se već mogu primeniti na mnoge situacije u kojima kompanije koriste AI alate.
Najvažniji propisi koje kompanije treba da imaju u vidu su:
- Zakon o zaštiti podataka o ličnosti,
- Zakon o zaštiti poslovne tajne,
- Zakon o autorskom i srodnim pravima,
- Zakon o obligacionim odnosima,
- propisi iz oblasti rada,
- ugovorne obaveze poverljivosti,
- interni akti kompanije.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti uređuje obradu podataka o ličnosti, prava lica na koja se podaci odnose, obaveze rukovalaca i obrađivača, prenos podataka u druge države, nadzor, pravna sredstva, odgovornost i kazne.
To znači da kompanija koja unosi podatke o zaposlenima, klijentima, kandidatima za posao ili korisnicima u AI alat mora da razmotri da li za takvu obradu postoji pravni osnov i da li su ispunjene zakonske obaveze.
Poverljivi podaci i poslovna tajna
Jedan od najvećih rizika u korišćenju ChatGPT-ja i sličnih alata jeste neovlašćeno otkrivanje poverljivih informacija.
Zaposleni, želeći da ubrzaju posao, mogu u AI alat uneti:
- nacrte ugovora,
- interne izveštaje,
- podatke o klijentima,
- poslovne strategije,
- ponude,
- finansijske informacije,
- tehničku dokumentaciju,
- softverski kod,
- pregovaračke pozicije.
U Srbiji je ovo posebno relevantno iz ugla Zakona o zaštiti poslovne tajne, ugovora o poverljivosti i internih akata poslodavca.
Ako zaposleni unese poslovnu tajnu ili poverljive informacije u eksterni AI alat bez dozvole, kompanija može biti izložena riziku od gubitka zaštite poslovne tajne, kršenja ugovornih obaveza prema klijentima ili partnerima, kao i reputacione štete.
Zato kompanije treba jasno da propišu koje informacije se nikada ne smeju unositi u AI alate.
Praktično pravilo bi bilo: U AI alate ne treba unositi informacije koje kompanija ne bi želela da budu dostupne trećim licima.
Podaci o ličnosti i zaštita privatnosti
Drugi veliki rizik odnosi se na podatke o ličnosti.
U AI alat ne bi trebalo nekontrolisano unositi:
- imena i prezimena,
- email adrese,
- brojeve telefona,
- podatke iz CV-ja,
- podatke o zaposlenima,
- podatke o platama,
- zdravstvene podatke,
- finansijske podatke,
- podatke o klijentima ili korisnicima.
U Srbiji se u ovakvim situacijama primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Ako kompanija koristi AI alat za obradu podataka o ličnosti, mora da zna koji podaci se obrađuju, u koju svrhu, po kom pravnom osnovu, gde se podaci prenose i ko im ima pristup.
Posebno je važno pitanje prenosa podataka van Srbije ili van Evropskog ekonomskog prostora, jer mnogi AI alati funkcionišu kroz infrastrukturu i servere koji se nalaze u drugim državama.
U praksi, kompanija bi pre korišćenja AI alata trebalo da proveri:
- da li se u alat unose podaci o ličnosti,
- da li je takva obrada zaista neophodna,
- da li postoji pravni osnov za obradu,
- da li su lica obaveštena o obradi,
- da li postoji ugovor sa dobavljačem AI alata,
- gde se podaci čuvaju i obrađuju,
- da li je potreban dodatni nivo zaštite.
Ovo je posebno važno za kompanije koje rade sa klijentima iz EU, jer se tada može otvoriti i pitanje usklađenosti sa GDPR standardima.
AI i autorsko parvo
Korišćenje AI alata otvara i pitanje intelektualne svojine.
Kompanije sve češće koriste AI za izradu:
- tekstova,
- marketinških objava,
- prezentacija,
- vizuelnih koncepata,
- softverskog koda,
- analiza,
- izveštaja,
- internih dokumenata.
Međutim, postavljaju se važna pitanja:
- Da li kompanija zaista ima pravo da koristi AI-generisani sadržaj u komercijalne svrhe?
- Da li AI-generisani sadržaj može biti sličan tuđem autorskom delu?
- Ko je vlasnik koda ili teksta nastalog uz pomoć AI alata?
- Da li je rezultat dovoljno originalan da uživa zaštitu autorskog prava?
U Srbiji se ova pitanja moraju posmatrati kroz Zakon o autorskom i srodnim pravima, ali i kroz uslove korišćenja konkretnog AI alata.
Poseban oprez potreban je kod IT kompanija, marketing agencija, dizajnera, startup-a i svih firmi koje AI-generisani sadržaj koriste komercijalno. AI može biti odlična pomoć, ali ne bi trebalo automatski pretpostaviti da je svaki AI rezultat pravno bezbedan za objavljivanje, prodaju ili ugradnju u komercijalni proizvod.
Odgovornost za netačne informacije
AI alati mogu dati odgovor koji zvuči uverljivo, ali je netačan, nepotpun ili zastareo.
To je posebno rizično ako se AI koristi za:
- pravne savete,
- finansijske procene,
- poreska pitanja,
- HR odluke,
- medicinske informacije,
- tehničku dokumentaciju,
- komunikaciju sa klijentima,
- regulatornu usklađenost.
Ako kompanija donese odluku na osnovu netačne AI informacije, odgovornost ne prelazi na AI alat. Odgovornost i dalje ostaje na kompaniji, zaposlenom ili odgovornom licu koje je takvu informaciju koristilo.
Zato je neophodno da AI-generisani sadržaj uvek prođe ljudsku proveru, naročito kada se koristi u poslovno važnim oblastima.
AI treba da bude pomoćni alat, a ne zamena za stručnu procenu.
Korišćenje AI alata od strane zaposlenih
U mnogim firmama zaposleni već koriste AI alate, čak i kada kompanija nije formalno donela odluku o tome.
To znači da rizik često već postoji, samo nije prepoznat.
Zaposleni mogu koristiti ChatGPT za:
- prevođenje dokumenata,
- pisanje mejlova,
- pripremu ponuda,
- analizu ugovora,
- izradu prezentacija,
- pisanje koda,
- komunikaciju sa klijentima.
Zbog toga kompanije treba da uvedu jasna interna pravila. Interna AI politika trebalo bi da reguliše:
- koje AI alate zaposleni smeju da koriste,
- za koje svrhe ih smeju koristiti,
- koje podatke ne smeju unositi,
- kada je potrebna prethodna saglasnost,
- kada je obavezna ljudska provera,
- ko je odgovoran za rezultat,
- kako se postupa u slučaju greške ili incidenta.
Ovakva politika ne mora da bude komplikovana, ali mora da bude jasna i razumljiva zaposlenima.
Srbija, EU i kompanije koje posluju međunarodno
Za domaće kompanije posebno je važno da razumeju razliku između srpskog i EU okvira.
Ako kompanija posluje isključivo u Srbiji, primarno mora voditi računa o domaćim propisima: zaštiti podataka o ličnosti, poslovnoj tajni, autorskom pravu, ugovorima i internim aktima.
Međutim, ako kompanija:
- pruža usluge klijentima iz EU,
- razvija AI proizvod za EU tržište,
- obrađuje podatke građana EU,
- sarađuje sa EU partnerima,
- koristi AI u proizvodima ili uslugama koje se plasiraju na EU tržište,
onda mora ozbiljno razmotriti i relevantne EU propise, uključujući GDPR i AI Act.
Za IT firme i startup-e iz Srbije ovo je posebno važno, jer mnogi od njih od početka posluju međunarodno.
Šta kompanije u Srbiji treba odmah da urade?
Kompanije koje koriste ChatGPT ili slične AI alate trebalo bi da preduzmu nekoliko praktičnih koraka:
- Da utvrde koje AI alate zaposleni već koriste.
- Da procene da li se u te alate unose poverljivi podaci ili podaci o ličnosti.
- Da donesu internu politiku o korišćenju AI alata.
- Da zabrane unos poslovnih tajni i osetljivih podataka bez odobrenja.
- Da urede pravila za korišćenje AI-generisanog sadržaja.
- Da obezbede ljudsku proveru rezultata.
- Da provere uslove korišćenja AI alata koje koriste.
- Da usklade ugovore, politike privatnosti i interne akte.
- Da prate razvoj AI regulative u Srbiji i EU.
Ovi koraci nisu važni samo zbog formalne usklađenosti, već i zbog zaštite poslovanja, klijenata i reputacije kompanije.
Zaključak
U svetu se upotreba veštačke inteligencije sve brže reguliše, a Evropska unija je kroz AI Act već postavila pravac u kojem će se kretati buduća regulativa.
U Srbiji još uvek ne postoji poseban zakon koji sveobuhvatno reguliše upotrebu AI alata u poslovanju, ali to ne znači da kompanije mogu da koriste ChatGPT i slične sisteme bez pravila i odgovornosti.
Na upotrebu AI alata već sada se mogu primeniti postojeći propisi o zaštiti podataka o ličnosti, poslovnoj tajni, autorskom pravu, ugovornim odnosima i odgovornosti privrednih subjekata.
Zato cilj nije da se AI izbegava, već da se koristi pametno, zakonito i odgovorno.
Kompanije koje na vreme uvedu jasna pravila, edukuju zaposlene i usklade svoje poslovanje sa postojećim i budućim pravnim okvirom biće bolje pripremljene za digitalno poslovanje koje se ubrzano menja.
Ovaj tekst predstavlja stav autora i ne predstavlja pravni savet. Stavovi izneti u tekstu ne moraju nužno odražavati uređivačku politiku portala.
Autor: Tamara Sićević, advokat
Viber kanal LAWLife portal za pravo i privredu.
Pridružite se za najnovije pravne i poslovne informacije.
