Produženje životnog veka menja potrebe društva, zdravstvenog sistema i tržišta rada. Novi podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da duži život ne znači automatski i više godina provedenih u dobrom zdravlju, što je važno i za ekonomsku održivost.
Kada se govori o demografiji, često se ističe da ljudi žive duže i da stanovništvo stari. Mnogo ređe postavlja se pitanje koliko godina ljudi mogu da provedu u dobrom zdravlju i kakve posledice to ima za radnu sposobnost, organizaciju zdravstvene zaštite i funkcionisanje privrede.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, objavljenim 2. oktobra 2026. godine, očekivani životni vek u svetu dostigao je 73,3 godine u 2023. godini, gotovo koliko i pre pandemije. Očekivani zdravi životni vek, međutim, iznosio je 62,8 godina i još nije dostigao nivo iz 2019. godine.
Ovi pokazatelji ne govore koliko će dugo određeni čovek moći da radi, niti znače da je razlika između dva pokazatelja jednaka periodu nesposobnosti za rad. Oni, ipak, otvaraju važno pitanje: kako društvo može da podrži duži život uz što više zdravih, aktivnih i samostalnih godina?
Hronične bolesti imaju posledice izvan zdravstvenog sistema
SZO procenjuje da su nezarazne bolesti činile 74 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu tokom 2023. godine. U ovu grupu spadaju bolesti srca i krvnih sudova, karcinomi, hronične respiratorne bolesti i dijabetes. Njihove posledice ne završavaju se u ordinaciji ili bolnici. Dugotrajna bolest može uticati na kvalitet života, mogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, potrebu za podrškom porodice i korišćenje zdravstvenih usluga.
U poslovnom okruženju, zdravstvene tegobe mogu biti povezane sa odsustvovanjem sa posla, smanjenom radnom sposobnošću ili potrebom za prilagođavanjem radnih zadataka. Ipak, ti efekti nisu jednaki za sve bolesti, zaposlene i organizacije, pa ih ne treba predstavljati kao unapred izvestan finansijski rezultat.
Prevencija kao deo dugoročnog planiranja
Povišen krvni pritisak, nepovoljne vrednosti masnoća u krvi i poremećaji nivoa šećera mogu dugo ostati neprepoznati. Pravovremena procena zdravstvenog rizika može pomoći da se odgovarajuće mere uvedu pre nego što nastanu ozbiljnije posledice.
Odgovornost za zdravstvenu zaštitu ne može se jednostavno preneti na poslodavce. Zdravstvene procene pripadaju stručnjacima, a medicinski podaci zaposlenih moraju ostati zaštićeni. Međutim, poslodavci mogu doprineti zdravijem radnom okruženju kroz realnu organizaciju rada, informisanje o dostupnim preventivnim uslugama i poštovanje propisa o bezbednosti i zdravlju na radu.
Konkretne obaveze zavise od vrste radnog mesta i važećih propisa. Dobrovoljni programi promocije zdravlja ne treba da se mešaju sa pregledima koji su zakonski propisani za određene poslove.
Duži život menja i potrebe privrede
Starenje stanovništva utiče na više oblasti istovremeno: na ponudu radne snage, penzijski sistem, zdravstvene usluge, porodičnu negu i potražnju za proizvodima i uslugama namenjenim starijim ljudima.
Zato je važno da se starije osobe ne posmatraju samo kao korisnici zdravstvene i socijalne zaštite. One su i potrošači, članovi porodice, prenosioci znanja, preduzetnici, zaposleni i aktivni učesnici društvenog života.
Politike koje podržavaju zdravo starenje mogu imati širi značaj, ali njihovi efekti zavise od kvaliteta programa, dostupnosti usluga i konkretnih uslova u zemlji. Globalni podaci SZO predstavljaju važan kontekst, ali ne mogu sami da pokažu stanje na tržištu rada Srbije.
Uspeh nije samo duži život
Za privredu i društvo važno je da ljudi imaju mogućnost da što duže ostanu aktivni, uz očuvano zdravlje i dostojanstvo. To zahteva saradnju zdravstvenih ustanova, institucija, poslodavaca i samih građana.
Za pojedinca to može značiti pravovremene preglede, odgovarajuću fizičku aktivnost i praćenje preporuka lekara. Za kompanije, to može značiti bolje uslove rada i kulturu u kojoj se zdravlje zaposlenih ne zanemaruje. Za institucije, to znači planiranje zdravstvenih i socijalnih usluga koje odgovaraju potrebama stanovništva.
Produženje života jeste veliki društveni uspeh. Sledeći zadatak je da što više tih godina bude ispunjeno zdravljem, samostalnošću i mogućnošću da ljudi aktivno učestvuju u životu zajednice.
