Oporezivanje preduzetnika u Republici Srbiji vrši se na dva načina, i to ili kroz sistem paušalnog oporezivanja ili kroz sistem vođenja knjiga.

Paušalno oporezivanje definisano je članovima 40-42 Zakona o porezu na dohodak građana kao i Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti. Članom 40 definisano je ko sve ima pravo na paušalno oporezivanje a koje su delatnosti izuzete od paušalnog oporezivanja. Paušalni porez se određuje na osnovu prosečne zarade u Republici Srbiji koji se množi sa koficijentom zanimanja, da bi se zatim množio korektivnim koficijentom kojim se porez može umanjiti i do 50%. Osnovni korektivni elementi predviđeni napred navedenim Zakonom i Pravilnikom su registrovano sedište preduzetnika, vremenski period koji je protekao od registracije preduzetnika (koficijent po ovom osnovu može bit od 0,8 do  1, dakle umanjenje može biti do 20%), starost obveznika i njegova radna sposobnost (zavisno od šifre delatnosti kreće se od 0,7 do 0,9 ako je obeznik mlađi od 30 godina, odnosno ako je stariji od 55 godina).

Međutim, zanimljivu i poprilično paradoksalnu situaciju izaziva član 6. napred navedenog Pravilnika, kojim je propisano da se poreska osnovica ne može uvećati za više od 10% na godišnjem nivou, pa tako često dolazi do situacije da lica koja su u sistemu paušalnog oporezivanja duži vremenski period imaju manje poreze od lica koja tek otpočinju obavljanje delatnosti. U uslovima tržišta na kome nema inflacije, odnosno rasta prosečne zarade paušalni porez bi postepeno rastao dok se ne ujednači sa licima koja nisu imala odgovarajući koficijent, što u osnovi jeste dobro poresko rešenje jer sprečava preteran rast poreske obaveze, koja bi, uzmimo za primer, kod advokata, lekara, stomatologa iznosila 30%.

Međutim, u uslovima konstantnog rasta prosečne zarade, sama osnovica neretko bi trebalo da raste za više od 10% samo po tom osnovu. Dakle, zbog ograničenja rasta osnovice na 10% kod paušalnog oporezivanja dolazimo do situacije da lica koja iskoriste sva umanjenja na početku obavljanja delatnosti dugoročno imaju niže poreske stope od lica koja u međuvremenu počnu da obavljaju delatnost. Uzevši u obzir napred navedeno, dolazimo do situacije da se narušava načelo neutralnosti poreske politike,  a kako se na ovaj način stvara barijera ulasku u određenu delatnost, jer lica koja plaćaju manji porez mogu na tržištu ponuditi svoje usluge po nižim cenama i time lako istisnuti novu konkurenciju.

Sumirajući navedeno dolazimo do sledećeg: ako ste lice mlađe od 30 godina i želite da otpočnete sa obavljanjem delatnosti, poreski je najoptimalnije da se prijavite na sistem paušalnog oporezivanja, jer ćete dugoročno odvajati manje sredstava za poreske obaveze u odnosu na celinu prihoda koji ostvarujete a pod pretpostavkom da prihodi rastu.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Tijana Simić, advokatski pripravnik u Advokatskoj kancelariji T-S Legal

Sa kakvim se izazovima i problemima mladi privrednici i preduzetnici susreću u poslovanju?

Kao mlada preduzetnica postavila sam sebi određene ciljeve prilikom stvaranja „Ančika keteringa“. Pored keteringa želela sam da se na našem meniju  nađu i gotova jela. U skladu sa tim bila mi je potrebna dobra oprema i sirovine kako bismo klijentima pružili kvalitet naših proizvoda i time stekli njihovo poverenje. Zatim u svemu tome treba da učestvuje adekvatan broj zaposlenih koji će prepoznati put kojim želimo da idemo i sarađivati u ostvarivanju zajedničke vizije, tako da je jedan od izazova svakako bio prepoznati vredne ljude. Takođe, treba iznajmiti lokal po pristupačnoj ceni, ali na zadovoljavajućem mestu u gradu. Nakon toga dolazi određivanje cene proizvoda, pozicioniranje na tržištu, među konkurencijom koja je već prisutna, održavanje kvaliteta usluge i konstantna promocija proizvoda pre svega na društvenim mrežama.

Zbog čega se mladi odlučuju na pokretanje biznisa?

Oduvek sam želela da imam svoju firmu i sebe sam videla u preduzetničkim vodama. Tokom školovanja osim formalnog obrazovanja pohađala sam i kurseve i obuke na temu keteringa, kako bih svoje dotadašnje znanje podigla na viši nivo. Nakon završenog fakulteta dobila sam zvanje Master inženjer tehnologije i stekla sam iskustvo radeći u struci dve i po godine. Međutim usled nezadovoljstva na tadašnjem radnom mestu, našla sam se na prekretnici i ipak sam odlučila da pre predviđenog roka pokrenem svoj biznis što se kasnije ispostavilo kao dobar potez.

Da li je lako započeti biznis i kako se sistem odnosi prema početnicima u poslovanju?

Sa finansijskog aspekta nije lako, potrebno je veliko ulaganje da bi se omogućilo kvalitetno poslovanje, tako da sam pre svega morala da obezbedim početna sredstva za otvaranje firme. U tom smislu značilo mi je što mogu da se oslonim na jednokratnu novčanu pomoć lokalne samouprave za novoosnovano preduzeće. Svu ostalu dokumentaciju sam blagovremeno prikupila i sprovela svoj plan u delo jer je ideja već postojala. Ali i to sa sobom nosi veliku odgovornost, svi mi imamo ideju, međutim nismo svesni izazova sa kojima se suočavamo. Treba biti psihički jak kako bi se prevazišle prepreke koje variraju od toga da vam fali podrška okoline, da nije sve baš onako kako ste zamislili do toga da vam fali još samo jedan papir da bi sve bilo kompletno.

Da li postoji strah od neuspeha ili ste uspeli da se, kao mladi privrednici, dobro organizujete i pripremite za poslovanje?

U startu je svakako bio prisutan strah od neuspeha, pogotovo jer sam napustila siguran posao u stabilnoj firmi i otvorila jedno novo, nepoznato poglavlje u životu. Međutim, verovala sam u sebe i svoje snove tako da je želja za uspehom bila presudna u prevazilaženju početničkih poteškoća. Smatram da je dobra organizacija neophodna, shodno tome imala sam u početku razvijen biznis plan, upoznala se sa osnovama preduzetništva, a kada sam svoju zamisao sprovela, posao se nakon toga spontano razvijao.

Šta najviše znači mladim preduzetnicima koji su na početku realizacije svoje poslovne ideje?

Osim finansijske podrške kroz državne podsticaje, subvencije lokalne samouprave, posebnih pogodnosti koje banke daju mladima, neophodna je i podrška okoline koju ja u početku nisam imala. Napustila sam sigurnu luku i otisnula se u nepoznato, takvih komentara je bilo najviše, a to zaista može da poljulja samopouzdanje. Mladom čoveku, početniku u svom biznisu, svaka pomoć je dobrodošla, za početak lepa reč uz osmeh ima neprocenjivu vrednost u moru kritika.

Svesni ste da uspeh nikome nije zagarantovan, pa ni mladima i početnicima u poslovanju. Isto tako, veliki broj preduzetnika ne može da opstane i svoj biznis održi profitabilan. Šta je razlog tome?

Moja firma je na tržištu prisutna svega osam meseci i za sada održava stabilno poslovanje, tako da smatram da trenutno nisam u potpunosti kompetentna da pričam o tome. Uspeh je svakako nešto što je neophodno marljivo graditi ali i sačuvati, biti inovativan i originalan u uslovima jake konkurencije na tržištu.

Sa jedne strane sami ste svoj šef i odgovornost Vam je veća, jer odluke koje donosite direktno utiču na Vaše poslovanje i nije situacija ista, kao kada ste zaposleni kod nekog poslodavca. Da li su to neki od razloga zbog čega ste se odlučili na pokretanje sopstvenog biznisa?

Svakako da je to bio jedan od glavnih razloga zbog kojih sam se odlučila za pokretanje sopstvenog biznisa. Radno vreme od 8 do 16h zamenila sam slobodom. Fleksibilna sam i prija mi samostalnost u odlučivanju, liderska pozicija u mom malom, ali kvalitetnom timu ljudi kojima sam okružena. Sa druge strane to donosi jednu veliku odgovornost i obaveze koje su neuporedive sa onima koje imate kada radite za drugoga.

Koje institucije su finansijska i nefinansijska podrška mladima i početnicima u poslovanju?

Nacionalna služba za zapošljavanje igra veliku ulogu pre svega kroz obuku koja uvodi u svet preduzetništva, kao i pružanje finansijske podrške koja podrazumeva bespovratna sredstva koja se dodeljuju u cilju razvoja preduzetništva. Smernice i savete koje daju su od neprocenjive važnosti jer kreiranje sopstvenog biznisa ne podrazumeva samo realizaciju ideje, već i mnoštvo papirologije i znanja koje je neophodno posedovati kako bi sa pravne i knjigovodstvene strane svi uslovi bili ispunjeni.

Kakvo je Vaše iskustvo sa Privrednom komorom Srbije, sektorom Preduzetništva i sekcijom za mlade preduzetnike?

Istakla bih veliki značaj Sekcije za mlade preduzetnike čiji sam član nedavno postala, jer sam zahvaljujući tome upoznala ambiciozne, mlade ljude željne uspeha koji su se kao ja našli u preduzetničkim vodama. Sektor preduzetništva Privredne komore Srbije prepoznao je važnost koju njihova pomoć ima u prevazilaženju izazova i pružanju podrške omladinskom preduzetništvu, pre svega kroz osnaživanje preduzetničkog duha, unapređenje znanja i veština koje svi mi posedujemo.

Živimo u vremenu digitalizacija i novih kanala komunikacije i poslovanja. Koliki je značaj i uticaj društvenih mreža u Vašem biznisu i da li društvene mreže doprinose boljem pozicioniranju na tržištu?

Od početka sam znala da će društvene mreže biti put kojim će hrana pripremljena od strane tima „Ančika keteringa“ doći do svakog konzumenta koji ju je prvobitno na kvalitetnim fotografijama video, a zatim probao i nama se rado vratio. Iz tog razloga se trudim da se posvetim i tom segmentu poslovanja i da naše proizvode promovišem na adekvatan način. Našim klijentima želim da kroz prikaze na društvenim mrežama dočaram postupak pripreme, zavodljivost mirisa i punoću ukusa svakog jela koje je sa velikom ljubavlju i posvećenošću svakodnevno pripremljeno u našoj kuhinji.

Za kraj. Da li imate neki savet, odnosno šta možete da poručite budućim mladim preduzetnicima?

Savet koji bih izdvojila kao najbitniji jeste da budu hrabri, da se otisnu na put ka svojim snovima ne plašeći se unapred potencijalnih poteškoća i neuspeha. Bitno je početi, nakon toga kockice se same uklapaju. Plivanje u preduzetničkim vodama nije jednostavno, ali vera u sebe je ključ svakog uspeha.

U nastavku serijala “Mladi preduzetnici” razgovaramo sa Lukom Zlatanovićem, generalnim menadžerom Junior Fam

Sa kakvim se izazovima i problemima mladi privrednici i preduzetnici susreću u poslovanju?

Mladi privrednici i preduzetnici se često suočavaju sa strahom od nepoznatog, finansijskim ulaganjima i manjkom podrške u poslovanju. Ovi izazovi mogu biti prepreke na putu ka uspehu, ali istovremeno predstavljaju prilike za učenje i rast.

Zbog čega se mladi odlučuju na pokretanje biznisa?

Ključni korak zbog cega sam se opredelio za preduzetništvo je moja porodica.  Moje mišljenje je da je porodica ključ svakog uspeha, kako u biznisu tako i na svakom životnom polju.

Pored toga, imao sam tu privilegiju da se oprobam u velikim korporacijama, i kroz to iskustvo naučim šta zapravo znači ''borba sa vetrenjačama''. Kultura u kojoj mišljenja zaposlenih često nisu bila uvažavana i određene promene neophodne za razvoj kompanije nisu bile implementirane su me naterale da se posvetim kreiranju ideje sa drugačijim pristupom, a to je osnivanje svoje firme čiju ću politiku i kulturu sam osnovati. Pored toga, vreme provedeno radeci za nekog (8-16 ili 9-17) definitivno nije dovoljno za ostvarivanje punog potencijala.

Da li je lako započeti biznis i kako se sistem odnosi prema početnicima u poslovanju?

Defitivno nije, ali vreme koje je uloženo svakog dana u rad, kako na sebi, tako i u biznis mala su cena za sreću i uspeh koji me očekuje!

Pokretanje biznisa može biti izazovno iz nekoliko razloga. Na primer, nedostatak inovacija na tržištu Srbije može otežati izdvajanje na konkurentnom tržištu. Takođe, uspostavljanje kontakta može biti teško posebno za mlade preduzetnike koji možda nemaju razvijenu mrežu poslovnih veza.

Osim toga, postoji i nedostatak podrške i resursa za nove poslovne poduhvate, što može dodatno otežati pokretanje biznisa. Sistem se često pokazuje kao nepovoljan prema početnicima u poslovanju, što zahteva dodatne napore i upornost kako bi se prevazišli izazovi i ostvario uspeh.

Da li postoji strah od neuspeha ili ste uspeli da se, kao mladi privrednici, dobro organizujete i pripremite za poslovanje.?

Kada je reč o strahu od neuspeha, kao mladi privrednici, svesni smo da su rizici deo poslovanja. Međutim, umesto da nas obeshrabri, koristimo taj strah kao motivaciju da budemo temeljni u planiranju i pripremi. To znači da pažljivo analiziramo tržište, konkurenciju, potrebe potrošača i moguće prepreke koje bi mogle da se pojave.

Takođe, radimo na razvoju naših veština i znanja kako bismo bili što bolje opremljeni za upravljanje poslom.Uspostavljanje sistema u firmi je ključno kako bismo efikasno upravljali svim aspektima poslovanja, uključujući finansije, marketing, operacije i upravljanje ljudskim resursima. Ovo nam pomaže da održimo organizovanost i jasnu viziju ciljeva koje želimo da postignemo.

Takođe bih izdvojio da je komunikacija sa mentorom veoma bitan segment u poslovanju kako bi se mladi preduzetnik dobro organizovao i spremio za poslovanje. Odnos sa mentorom bih Vam približio kao trku na maratonu gde Vaš mentor (u ovom slučaju trener) Vam tačno govori gde da usporite a gde da ubrzate.

Šta najviše znači mladim preduzetnicima koji su na početku realizacije svoje poslovne ideje?

Za mlade preduzetnike na početku realizacije svoje poslovne ideje, podrška porodice i prijatelja može biti od presudnog značaja. Ona im pruža emocionalnu podršku i ohrabrenje koje im je potrebno da prevaziđu izazove i ostvare svoje ciljeve.

Takođe, upornost i disciplina su ključne osobine koje mladi preduzetnici treba da razviju kako bi se nosili sa svim izazovima koji se mogu pojaviti na putu do uspeha. Dodatno, ali podjednako bitno, vera u obliku religije je takođe po meni ključan faktor.

Svesni ste da uspeh nikome nije zagarantovan pa ni mladim i početnicima u poslovanju. Isto tako, veliki broj preduzetnika ne može da ostane i svoj biznis drži profitabilnim. Šta je razlog tome?

S obzirom da pričamo o START UP kompanijama kao što je moja, nisam siguran da mogu da dam tačan odgovor, ali pokušaću.

Tačno je, uspeh nije zagarantovan nikom u poslovanju, a mnogi preduzetnici se suočavaju sa izazovima održavanja profitabilnosti svog biznisa. Razlozi za to mogu biti različiti, ali neki od glavnih uključuju:

• Loše postavljenje sistema kroz finansije i nedostatak adekvatnog upravljanja finansijama. Navedeni izazovi mogu dovesti kompaniju do problema kao što su nedostatak likvidnosti, neefikasno trošenje resursa i neprecizno planiranje budžeta. To može u korenu otežati održavanje profitabilnosti i dugoročni uspeh poslovanja. 

• Sumnje u samog sebe. Nedostatak samopouzdanja može ograničiti preduzetnika u donošenju hrabrih odluka, inovativnom razmišljanju i preuzimanju rizika koji su ponekad neophodni za uspeh. Svi ovi faktori mogu imati negativan uticaj na poslovanje mladih i početnih preduzetnika, ali uz odgovarajuće obrazovanje, podršku i spremnost na učenje iz grešaka, moguće je prevazići ove izazove i izgraditi uspešan poslovni poduhvat.

Sa jedne strane sami ste svoj šef i odgovornost Vam je veća, jer odluke koje donosite direktno utiče na Vaše poslovanje i nije situacija ista, kao i kad ste zaposleni kod nekog poslodavca. Da li su to neki od razloga zbog čega ste se odlučili za pokretanje sopstvenog biznisa?

Da, to su definitivno neki od razloga zbog kog sam se odlučio za pokretanje sopstvenog biznisa. Kao preduzetnik, imate veću autonomiju i kontrolu nad svojim poslovanjem, što Vam omogućava da donosite odluke koje najbolje odgovaraju Vašim ciljevima i vrednostima. Ali ako bih mogao da posavetujem mlade buduće preduzetnike, definitivno bih im preporučio da prodju i kroz korporativan put.

Koje institucije su finansijska i nefansijska podrška mladim i početnicima u poslovanju?

Ja nisam imao iskustva ni sa jednom institucijom, ali kroz poslovanje i istraživanje sam shvatio da ima dosta kvalitetnih institucija koje definitivno treba iskoristiti pogotovo mladi na početku. Erasmus, PKS i NSZ, su institucije pružaju različite programe, resurse i mogućnosti finansijske podrške, obuke, mentorstva i umrežavanja.

Kakvo je Vaše iskustvo sa Privrednom komorom Srbije, sektorom preduzetništva i sekcijom mladih preduzetnika?

Iako sam nov član u sekciji za mlade preduzetnike. istakao bih ogroman potencijal mojih kolega, podršku od strane PKS i umrežavanje sa ambicioznim ljudima.

PKS pruža širok spekar usluga i resursa preuzetnicima, uključujući poslovno savetovanje, obuke i edukacije, što je takođe potrebno svim mladim preduzetnicima.

Živimo u vremenu digitalizacije i novih kanala komunikacije i poslovanja. Koliki je značaj i uticaj društvenih mreža u Vašem biznisu i da li društvene mreže doprinose boljem pozicioniranjem na tržištu?

Digitalizacija/internet je po mom mišljenju "dobar sluga loš gospodar", ali definitivno društvene mreže mogu da Vam obrnu ceo koncept poslovanja ukoliko ih dobro iskoristite. Prisutnost digitalizacije je sve veća usled brzog rasta tehnološke industrije i ne vidi im se granica.

Za kraj. Da li imate neki savet, odnosno sta možete da poručite budućim mladim preduzenicima?

Moj savet je da počnete što pre. Uz veliki rizik je velika nagrada!

Budite uporni i nemojte da Vas intresuju komentari drugih ljudi.

Za kraj, što bi rekao Dzoni Štulic: ''Da sam razmišljao kome bi se svidele moje pesme, ne bih napisao nijednu''.

Kada se odlučite za pokretanje privatnog biznisa i osnivanje sopstvene firme, administracija u Republici Srbiji vam nudi nekoliko opcija za odabir pravnog lica putem kojeg ćete poslovati. Međutim, kao i kod mnogih stvari, previše opcija može dodatno zakomplikovati proces odlučivanja, što je često slučaj kod otvaranja firme.

U praksi, mnogi početnici nisu u stanju da unapred predvide na koji način će poslovati u budućnosti ili koji biznis model će slediti u narednim godinama – posebno s obzirom na to da velika većina (više od 60%) firmi ne preživi prve dve godine poslovanja.

Iz tog razloga, u ovom tekstu ćemo pružiti ključne smernice koje vam mogu pomoći da odlučite da li se registrovati kao preduzetnik ili otvoriti DOO firmu, odnosno koji tip firme osnovati.

U nastavku, pogledajte sličnosti i razlike između preduzetnika i DOO firme.

Odgovornost preduzetnika, odnosno osnivača DOO firme

Već pri osnivanju, jasno je da postoje ključne razlike u obavezama i odgovornostima osnivača DOO firme u odnosnu na samog preduzetnika.

Naime, preduzetnik, kao fizičko lice koje obavlja poslovnu delatnost radi sticanja dobiti, odgovara svojom imovinom za obaveze nastale iz poslovanja i sve što radi kao pravno lice, evidentira se na matičnom broju preduzetnika.

S druge strane, DOO, kao privredno društvo i pravno lice, ima sopstvenu imovinu kojom odgovara za svoje obaveze, dok sam osnivač nema ličnu odgovornost niti odgovornost sopstvene imovine (postoji kompleksni pravni sled po ovom pitanju, a o tome u nekom od narednih postova).

Samim tim, odgovornost je daleko veća kod preduzetnika jer on neograničeno odgovara celokupnom svojom imovinom, dok osnivači DOO ne odgovaraju svojom ličnom imovinom, i velikom broju preduzetnika je baš ovaj detalj od izuzetne važnosti prilikom odabira pravne forme.

Preduzetnik: Odgovara neograničeno svojom ličnom imovinom za sve obaveze nastale iz poslovanja. Ukoliko dođe do dugovanja, preduzetnik može izgubiti i privatnu imovinu.

DOO: Društvo sa ograničenom odgovornošću odgovara samo imovinom firme. Osnivači DOO ne odgovaraju svojom ličnom imovinom, osim u izuzetnim slučajevima (npr. zloupotreba položaja).

Sistem i iznos oporezivanja

Kada je u pitanju oporezivanje različitih oblika firmi, isto predstavlja možda i najveću razlika između preduzetnika i DOO firme, pogotovu kada je reč o oporezivanju neto dobiti i iznosima za plaćanje iste:

Preduzetnik: Može birati između paušalnog oporezivanja, lične zarade i samooporezivanja. Paušalno oporezivanje podrazumeva fiksni iznos poreza, dok samooporezivanje zavisi od ostvarenog prihoda, a kod preduzetnika na ličnoj zaradi se vrši oporezivanje po stopi od 10% na neto profit.

DOO firma : Porez na dobit kod DOO firmi iznosi 15%, a dodatno se plaća 15% poreza na prihode od kapitala (npr. dividende) ako se dobit podiže sa računa firme.

Unos osnivačkog kapitala i viševlasnička struktura

Osnivački kapital možda nije na vrhu liste prioriteta budućim vlasnicima biznisa, ali on je značajan za kasnije faze poslovanja, zbog čega je poželjno posvetiti pažnju i ovom aspektu pogotovu kada znate da kod preduzetnika nije neophodno obezbediti osnivački kapital kada je u pitanju paušalno oporezivanje.

Pored toga, DOO firma ima jednu veoma bitnu odliku, a to je da može imati i višečlano vlasništvo za razliku od preduzetnika koji mogu imati samo jednog osnivača, samog preduzetnika.

Preduzetnik: Nije potrebno obezbediti početni kapital za osnivanje preduzetničke radnje.

DOO: Potreban je minimalni osnivački kapital od 100 RSD.

Obaveza vođenje poslovnih knjiga

Mnogi preduzetnici koji započinju biznis imaju strah od nepoznanica kao što su knjigovodstvo i porezi.

Ako ste u toj grupi, važno je znati da uvek imate opciju da na početku poslovanja izaberete oblik pravnog lica koji vam omogućava poslovanje bez većeg opterećenja u ovom delu, a to je preduzetnik paušalac.

S druge strane, ova opcija znatno limitira poslovne mogućnosti kao što su finansiranje i kreditiranje od strane poslovnih banaka jer je poslovanje pod formom preduzetnik paušačac izuzetno netransparentno u pogledu finansijskih podataka dostupnim navedenim institucijama.

Preduzetnik: Može birati da vodi jednostavnije poslovne knjige (ako je paušalac) ili kompletne knjige u skladu sa sistemom samooporezivanja ili isplatom lične zarade. Niži početni troškovi osnivanja i vođenja posla.

DOO: Obavezno je vođenje dvostavnog knjigovodstva i redovno podnošenje finansijskih izveštaja. Viši troškovi osnivanja i složenija administracija tokom poslovanja.

Dobrovoljni i obavezni ulazak u sistem PDV-a

Ako je knjigovodstvo "bauk", ulazak u sistem PDV-a je dodatna tema koja zbunjuje mnoge osnivače prvog biznisa, ali ne mora biti tako.

Sistem PDV-a funkcioniše tako da je obavezan za sva pravna lica i preduzetnike koji pređu 8 miliona dinara domaćeg prihoda u periodu od 365 dana. Takođe je moguće dobrovoljno ući u sistem PDV-a u bilo kom trenutku, u zavisnosti od toga da li procenjujete da će ulazak u sistem PDV-a biti koristan za uštede, na primer, prilikom nabavke opreme, materijala ili robe.

U vezi s tim, dobro je konsultovati se sa knjigovođom.

Zaključak

Bez obzira na to da li je vaša biznis ideja još uvek u fazi razvoja ili već razmatrate opcije za pokretanje sopstvenog biznisa, ključno je pažljivo razmotriti koji tip poslovanja najbolje odgovara vašem biznis modelu. Preporučuje se konsultacija sa knjigovodstvenom agencijom kako bi se donela optimalna odluka, sve u cilju uspešnog poslovanja u skladu sa zakonom i korišćenja svih raspoloživih opcija.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne i uvek uređivačku politiku portala. Navedeni tekst možete pročitati i na LAWLife portalu za pravo i privredu, kao i na sajtu Pravne komore Srbije.

Autor: Anđela Ilić, partner i direktor Agencije za otvaranje firmi IDEAL Računovodstvo.

Foto: Mihajlo Savić

„Kozmetički salon na točkovima“, inovacija Snežane Borjan, domaće preduzetnice u srpskoj frizersko-kozmetičkoj industriji, predstavljen je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS) s ciljem podizanja svesti o značaju ženskog inovativnog preduzetništva i omogućavanja pristupa kozmetičkim uslugama licima koja su iz bilo kojih razloga ograničena u kretanju.

Branislava Simanić, direktorka Sektora preduzetništva PKS istakla je da Komora snažno podržava preduzetnice, posebno insistirajući na podršci inovacijama u njihovom poslovanju.

„Ovo je inovacija u industriji i nešto što možemo po prvi put da vidimo u Srbiji, regionu, i ovom delu Evrope“, rekla je Simanić.

Najavila je da će preduzetnica Snežana Borjan u narednom periodu, u okviru Sekcije za žensko preduzetništvo, biti na čelu tima koji okuplja žene preduzetnice i privrednice iz frizersko-kozmetičke industrije.

U Srbiji posluje trećina preduzeća i preduzetničkih radnji koji su u vlasništvu žena, navela je Simanić:

„Sigurna sam da ćemo u narednom periodu ovakvim aktivnostima podstaći što veći broj naših žena da uđu u preduzetničke vode i da započnu sopsteveni posao“.

Snežana Borjan, preduzetnica i vlasnica kozmetičkog salona Royal SB, kaže da je projektu „Kozmetičkog salona na točkovima“ prethodio dugotrajan rad.

„Pokretni kozmetički salon Royal SB je projekat koji će pomoći svim ženama da budu negovane i lepe, a da to ne bude luksuz za njih. Danas se, takođe, sređuju sve više i muškarci i pokretni kozmetički salon je sjajan i za njih. Salon je i dobra biznis investicija, moći će da se koristi za snimanje filmova, modnu industriju, revije, jutjubere...“, navela je Borjan.

Ističe da je pored navedenog, najviše raduje to što pokretni kozmetički salon ima humani karakter, jer postoji mnogo ljudi u Srbiji i regionu koji imaju ograničenu mogućnost kretanja, te će ovaj „salon na točkovima“, kaže, imati i humanitarnu notu, odnosno, moći će da dođe do svih onih kojima je neophodan.

Vesna Dedić, vlasnik izdavačke kuće „Dedić“ objašnjava da je važno da se istakne, da kada je reč o uspešnoj ženi, koliko je u stvari u poslovni uspeh uloženo znanja i sposobnosti, te naglasila značaj humanitarne note projekta.

Nakon prezentacije „Kozmetičkog salona na točkovima“ u PKS je održan koktel za predstavnike poslovne zajednice i javnog života.

Projekat „Karavan ženskog preduzetništva – na kafi sa preduzetnicama“ čiji je glavni cilj da se podrže mali biznisi koje vode žene od jeseni počinje i regionalne aktivnosti kako bi se još intenzivnije podstaklo umeržavanje preduzetnica i van granica naše zemlje.

Karavan je do sada realizovan u Smederevskoj Palanci, Gornjem Milanovcu, Kruševcu, Rumi, Novom Sadu i Užicu, sledeći se očekuje u Aleksandrovcu, a od septembra u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, u Banja Luci, najavljeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Direktorka Sektora preduzetništva PKS Branislava Simanić je istakla da je suština ovog karavana u tome da se obilaze lokalne samouprave, da se u direktnoj komunikaciji sa preduzetnicama razmotre izazovi u poslovanju i mogućnosti dodatne podrške. 

"Ovo je odlična prilika da se preduzetnice umrežavaju, stvaraju nove kontakte i razmenjuju informacije važne za poslovanje", rekla je Simanić i najavila da su planirani i regionalni karavani, od kojih će prvi biti u Crnoj Gori u septembru, a drugi u Banjaluci.

Studija rađena prošle godine zajedno sa organizacijom Ujedinjenih nacija za žene je pokazala da se procentualno povećava udeo žena u preduzetništvu u Srbiji kao i da se one osim tradicionalnih ženskih poslova bave i biznisima sa većom dodatom vrednošću, izjavila je pomoćnica ministarke privrede Katarina Obradović Jovanović.

Ona je rekla da će Ministarstvo privrede nastaviti da pruža podršku preduzetnicama, da je podrška ranije predviđena strategijama i akcionim planovima, a da Ministarstvo od 2022. godine ima i konkretne programe podrške razvoju ženskog preduzetništa.

"Jedna od stvari koja prati žensko preduzetništvo i otežava ženama da razvijaju svoj biznis jeste nedostatak poslovnih kontakta i umrežavanje. Zato mislimo da je ovaj karavan veoma važan i zahvaljujemo Privrednoj komori Srbije na ovoj inicijativi", rekla je Obradović Jovanović.

Karavan je počeo krajem februara u Smederevskoj Palanci, a predsednik te opštine Nikola Vučen ukazuje da nije bilo ove manifestacije ne bi ni znali da imaju veliki broj preduzetnica na teritoriji opštine.

"Imamo 2.400 privrednih subjekata, 2.000 preduzetnika, a od toga broja polovina su žene. U međuvremenu se dosta radilo na organizovanju i udruživanju žena i sada smo na pragu formiranja udruženja preduzetnica Smederevske Palanke", rekao je on.

I Vojvodina je, prema rečima pomoćnika pokrajinskog sekretara za privredu i turizam Milana Jarića, spremna da nastavi da kroz svoje programe i konkurse podržava i pomaže žensko preduzetništvo.

"Veoma je važno da mi budemo početna podrška i da preduzetnice, početnice znaju da će u svakom koraku razvijanja njihovog posla država stajati iza njih. Mi smo izašli iz kancelarija, na terenu smo, osluškujemo mišljenja i potrebe onih koji počinju biznis kao i onih preduzetnica koje su već renomirane u svojim poslovima", rekao je on.

Same preduzetnice su istakle da su mnoge ideje sa ranije održanih karavana već primenjene u praksi, da je jedna od važnih ideja ovih razgovora da se ženama koje su u poslu daju konkretni saveti, između ostalog i o tome kako da na društvenim mrežama promovišu svoje proizvode. Čulo se i da u manjim sredinama nema umrežavanja žena zbog čega će se ubuduće više raditi na povezivanju preduzetnica na lokalu.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2023. godine pokazuju da žene čine 31,7% preduzetnika u Republici Srbiji. Ako uporedimo sa podacima iz nekoliko prethodnih godina, možemo da uočimo blagi porast ovog oblika radnog angažovanja žena.

Kako naši zakonski dokumenti ne sadrže definiciju ženskog preduzetništva, relevantne su definicije Eurostat-a, odnosno Statističkog zavoda EU koje kažu da su kriterijumi za definisanje ženskog preduzetništva vlasništvo nad bilo kojim delom kapitala i obavljanje upravljačke uloge u privrednom društvu ili preduzetničkoj radnji.

Za podsticanje razvoja ženskog preduzetništva kod nas, predviđene su različite finansijske i nefinansijske mere u vidu bespovratnih sredstava ili kredita, ali i mentorskih programa u cilju podizanja nivoa znanja i iskustava.

Istraživanja međunarodnih i domaćih organizacija pokazuju da se najveći procenat žena koje su započele samostalni posao odlučio na ovaj korak jer nisu na drugi način mogle da ostvare zaposlenost, odnosno kvalitetnu zaposlenost. Manji broj je onih koje su na tržištu rada prepoznale dobru poslovnu priliku za plasiranje određenih usluga i proizvoda.

Istraživanja, takođe, pokazuju da su poslednjih godina preduzetnice uglavnom žene sa višim i visokim obrazovanjem iz urbanih sredina. Prema podacima APR-a, najveći broj registrovanih preduzetnica bavi se poslovima iz oblasti trgovine, ugostiteljstva, stručnih, naučnih i tehničkih aktivnosti, administrativnih aktivnosti, socijalnih usluga poput obrazovanja, zdravstvene zaštite, i drugih uslužnih delatnosti koje obuhvataju spektar klasičnih ličnih usluga.

Kod žena iz ruralnih područja postoji značajan broj otežavajućih faktora kad se govori o zaposlenju, naročito o samostalnom obavljanju posla i preduzetničkoj inicijativi. Treba pomenuti pristup resursima, kao što su transport, imovina i nove tehnologije, obrazovanje, ali i rodni stereotipi, neplaćeni kućni rad i briga o porodici.

Osim nekih primera dobre prakse ženskog preduzetništva u ruralnim područjima, možemo da konstatujemo da je to i dalje potencijal, ali i izazov za njegovo podsticanje u narednom periodu.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Aleksandra Sretenović, konsultantkinja