Poljoprivreda i prehrambena industrija, energetika, IT – sektori sa najvećim potencijalom za saradnju Srbije i Tunisa

U petak, 13. juna 2025. godine u Privrednoj komori Srbije održan je Poslovni forum srpskih i tunižanskih kompanija, sa ciljem jačanja ekonomske saradnje, a kao perspektivni sektori saradnje istaknuti su poljoprivreda, prehrambena industrija, energetika i informacione tehnologije.

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović naglasio je da odnosi Srbije i Tunisa imaju stabilnu osnovu, ali i značajan prostor za unapređenje saradnje.

„I pored globalnih izazova, saradnja naših zemalja se razvija, i verujemo da upravo ovakvi događaji mogu dati dodatni podsticaj tom procesu. Za srpske kompanije koje traže izlaz na nova tržišta, posebno u afričko-mediteranskom regionu, Tunis predstavlja značajnu šansu,“ poručio je Vesović.

Ambasadorka Tunisa u Beogradu,  Imen Lažili Amari, istakla je da bi potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini bilo od velikog značaja za dugoročnu i stabilnu ekonomsku saradnju.

„Tunis nudi ekološki čiste proizvode, poput maslinovog ulja, ima razvijenu industrijsku i IT platformu, razvijene ljudske resurse i geografski položaj koji ga čini idealnom kapijom za ulazak na afrička tržišta,“ rekla je Amari.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine, Nikola Stojanović, poručio je da će institucije Srbije raditi na reaktiviranju Zajedničkog ekonomskog komiteta i zaključenju ključnih bilateralnih ugovora u oblasti investicija i veterinarskih sertifikata što će stvoriti okvir  za jačanje bilateralne trgovine i konkretne ekonomske projekte.

U okviru foruma, Murad Ben Hasin, predsednik Centra za promociju izvoza Tunisa (CEPEX), predstavio je izvozne i investicione potencijale Tunisa, dok je tunišansku delegaciju predstavio Mohamed Ben Šeih, generalni direktor Interprofessional Fruits Group (GIFruits).

Trgovinski odnosi između Srbije i Tunisa odlikuju se stabilnošću, uz realan potencijal za dalje unapređenje bilateralne ekonomske saradnje. U 2024. godini ukupna spoljnotrgovinska razmena dve zemlje dostigla je vrednost od 43,3 miliona američkih dolara.

Iz Srbije se u Tunis najviše izvozi duvanska industrija, pri čemu cigarete koje sadrže duvan čine više od polovine ukupnog izvoza. Značajan udeo u izvozu zauzimaju i proizvodi metalske i elektro industrije, kao što su plastične cevi, creva i električni provodnici.

Sa druge strane, iz Tunisa se u Srbiju uglavnom uvoze komponente za elektronsku i auto-industriju. Najzastupljeniji proizvodi su delovi za elektroaparate, provodnici za niske napone, kao i filteri za ulje i gorivo.

Nakon foruma održani su B2B sastanci srpskih i tunižanskih kompanija .

Zajednički potencijal za unapređenje privredne saradnje između Srbije i Kraljevine Esvatini dve strane vide u IKT sektoru, poljoprivredi, energetici, farmaciji, u oblastima hemijske industrije i turizma, kao i na polju visokog obrazovanja i digitalnih veština, poruka je sa današnjeg okruglog stola „Srbija i Esvatini - Inovacija kao pokretač rasta".

Tom prilikom je istaknuto da je naša zemlja jedna od 50 najvećih svetskih izvoznika visokotehnoloških proizvoda u IKT sektoru i da je to trasiralo put Srbije kao regionalnog lidera u inovacionim tehnologijama.

Kralj Esvatinija Msvati III je naglasio da povećanje trgovinske razmene između Srbije i Kraljevine Esvatni predstavlja stub za jačanje odnosa dve zemlje i nudi mogućnosti za produbljivanje ekonomske saradnje.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je istakao da je poseta kralja Esvatinija Msvatija III i delegacije te zemlje veoma važna za Srbiju jer otvara nove perspektive i naglasio da je Afrika kontinent prijateljstva i poštovanja, odnosno kontinent budućnosti i rasta globalne privrede.

„Ova poseta je veoma važna za nas jer, pre svega, otvara nove perspektive. Za nas je jako bitan današnji forum, ne samo zbog tržišta koje Esvatini predstavlja za nas, koliko za našu zajedničku saradnju sa preko 50 afričkih zemalja do kojih možemo da dođemo kroz zajedničke projekte“, izjavio je Čadež.

Ukazuje da postoji niz predloga za realizaciju značajnih projekata dve zemlje, od saradnje rudarskih instituta, preko sektora poljoprivrede, poljomehanizacije i hemijske industrije.

Dodaje i da su kompanije poput „Galenike“ iz oblasti farmacije i „Eliksira“ iz sektora proizvodnje veštačkih đubriva i biocida, već pokazale interes za saradnju sa Esvatinijem, kao i domaće kompanije koje se bave dezinfekcijom i prečišćavanjem voda.

Prema njegovim rečima, Esvatini ulaže velike napore da njihova poljoprivreda od primarne proizvodnje dođe do komercijalne i zbog toga kompanije iz Srbije, posebno one koje se bave sistemima za navodnjavanje i poljoprivrednom mehanizacijom, mogu da im budu od koristi.

„Posebno sam ponosan što smo juče imali prilike da vidimo delegaciju Kraljevine Esvatini kod nas u Centru za digitalnu transformaciju i što danas razgovaramo upravo ovde o novim tehnologijama i o primenama novih tehnologija kroz zajedničke projekte", rekao je Čadež.

Izvršni direktor Direkcije za privlačenje investicija Esvatinija Sibani Mnogomezulu naglašava da je trgovinska razmena Esvatinija i Srbije mala i da je zato za njegovu zemlju izazov da ona bude unapređena. On je naglasio da je u tom cilju danas dogovoreno sa PKS da delegacija od osam članova iz Srbije dođe u aprilu naredne godine u Esvatini i da istraži mogućnosti unapređenja dalje saradnje.

Na okruglom stolu su predstavljeni uslovi za investiranje i privredni ambijenti dve zemlje, projekat „Ekspo 2027“, a Srbija i Kraljevina Esvatini potpisali su danas memorandume o međusobnoj saradnji u više oblasti.

Foto: Boban Ristić

“Jaki smo onoliko koliko smo ujedinjeni, a slabi koliko smo podeljeni”

J.K. Rowling, engleska književnica

Indija i prestonica Nju Delhi su u septembru mesecu 2023. godine bila domaćin svetskih lidera najmoćnijih, ali i najbogatijih i najuticajnijih država na svetu i tom prilikom organizovala je dvodnevni samitu G20 sa namerom da se na kvalitetan, kao i pravovremen način reše aktuelni globalni problemi, počev od ekonomske situacije, odnosno ekonomske krize, klimatskih promena i drugih teških tema od značaja za čovečanstvo.

Nakon Evropske unije, Afrička unija postala je drugi međunarodni blok u Grupi G20 čime je nedvosmisleno uloga G20 dobila na značaju.

O potencijalima i mogućnostima Afrike biće prilike da se čitaoci upoznaju u narednim serijalima i tekstovima, jer tržište Afrike nije u dovoljnoj meri prepoznato, ali i poznato poslovnoj zajednici, privrednicima i građanima Republike Srbije. Sa druge strane, do uključivanja Afričke unije, samo je jedna afrička država, Južna Afrika, trenutno članica G20, koja okuplja 19 najvećih svetskih ekonomija plus Evropsku uniju, što predstavlja 85% globalnog BDP-a i dve trećine svetske populacije.

Samit G20 inače čine Argentina, Australija, Brazil, Francuska, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Južna Afrika, Južna Koreja, Kanada, Kina, Meksiko, Nemačka Ruska Federacija, Saudijska Arabija, Turska, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i predstavnici Evropske unije.

Afrička unija

Afrička unija predstavlja sve afričke države. Njih 55. Sama ideja o osnivanju Afričke unije počela je početkom 2000-tih godina i na neki način organizaciju, delovanje i aktivnosti pronalazi u Evropskoj uniji.

Sa sedištem u Adis Abebi, glavnom gradu Etiopije, Afrička unija ima 55 članova (uključujući šest suspendovanih). Drugim rečima, Afrika zajedno je na osmom mestu u svetu po bruto domaćem proizvodu.

Demokratija nas je naučila da svaka država, pa i svako od nas imaju legitimno pravo i izbor da pronađu svoje saveznike u ostvarenju svojih ciljeva i aktivnosti.

“Ne možete se rukovati stisnutom pesnicom”

Indira Gandi, bivša premijerka Indije

Sa jedne strane postoji Evropska unija, Afrička unija, G20, BRIKS ali i druge međunarodne organizacije koje žele da budu uvažene na prvom mestu između sebe, a zatim na kvalitetan način predstavljene prema drugim međunarodnim organizacijama i državama.  U situaciji kada svi žele nekome da pripadaju i kada je pripadnost važna radi opstanka, Afrička unija odlučila je da bude deo G20.

Svet je promenjen.

Osećam to u vodi.

Osećam to u zemlji.

Osećam ga u vazduhu.

Mnogo toga što je nekada bilo izgubljeno je...

Ovo je epska replika iz filma Gospodar prstenova: Družina prstenova koja je nastala pre 20 godina, odzvanja i u današnjem vremenu, sa jednako snažnim značenjem.

Uvažavajući činjenicu da se od sukoba Ruske Federacije i Ukrajine, a sledstveno tome i odnos drugih država u Evropi i svetu promenio pojavile su određene poslovne mogućnosti i nova tržišta.

Da li je tržiše Afrike postalo aktuelnije nego ikada?

Odgovor na ovo pitanje zahteva posebnu pažnju i veoma je složeno, barem iz ugla Republike Srbije.

Pokret nesvrstanih

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija i Beograd, kao glavni grad SFRJ, imala je čast da bude domaćin prve Konferencije Pokreta nesvrstanih u septembru 1961. godine.

Treba pomenuti, pa čak i sa ponosom istaći da je tadašnji vodeći politički lider SFRJ, Josip Broz Tito, prepoznao značaj, potencijal i ulogu Afrike i inicirao da se održi konferencija.

Pet osnovnih principa na kojim je zasnovan Pokret nesvrstanih su: uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta; uzajamno nenapadanje; uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove; jednakost i uzajamna korist i miroljubiva koegzistencija.

Republika Srbija i Afričke zemlje

Danas, više nego ikada, privrednicima i kompanijama iz Republike Srbije je potrebno otvoriti svako tržište. U kontekstu trenutne geopolitičke situacije u svetu, tržište Afrike se izdvaja kao potencijalno tržište za  plasman naših proizvoda i usluga.

Uvažavajući principe Pokreta nesvrstanih, treba  napomenuti da Afričke zemlje pamte i dalje SFRJ i iskustva kakva su imali sa njom i u tome možemo iskoristiti prednost u odnosu na druge zemlje.

Danas, kada govorimo o tržištu Afrike, koje je zaista jedno od najvećih svetskih tržišta, možemo zaključiti da privrednici i zainteresovane strane u Republici Srbiji nisu dovoljnoj upoznati sa potencijalima i mogućnostima koje tržište Afrike pruža.

Ipak, spoljnotrgovinski pokazatelji i parametri Republičkog zavoda za statistiku navode da trgovinska razmena između Republike Srbije i Afričkih zemalja beleži pozitivan trend. Postoji pozitivan saldo trgovinskog bilansa s tendencijom da se izvoz povećava iz godine u godinu u odnosu na uvoz, kao i to da konstantno postoji dodatni prostor za dalje unapređenje saradnje.

Biznis ne treba i ne poznaje granice, a to potvrđuju sve češće posete državno – privrednih delegacija iz cele Afrike koje prati organizovanje Poslovnih foruma. Ključnu ulogu u organizovanju privrednih aktivnosti i poslovnog povezivanja između Republike Srbije i Afričkih zemalja ima Privredna komora Srbije.

Tako da nam se danas pruža prilika da se direktno upoznamo sa privrednicima iz Nigerije, Konga, Egipta, Kenije, Angole, Ugande, Zambije, Tanzanije, Mozambika i dr.

Upravo putem nesporednih razgovora afričkih i srpskih kompanija ostvaruje se saradnja sa velikim brojem proizvođača iz sektora poljoprivrede i prehrambene industrije, kao i iz drugih oblasti: hemijske industrije (posebno kućne hemije), lekova, kozmetike, tekstila, obuće, auto industrije, obrazovanja i sl. Takođe, važno je istaći i grane koje su nekada bile prepoznate u Africi, kao što su građevinarstvo i rudarstvo...

Afrička poslovna komora

Pored Privredne komore Srbije, na tržištu Republike Srbije posluje i Afrička poslovna komora. Ova organizacije, jedinstvena po svojoj ulozi, na neki način predstavlja sve Afričke zemlje u Republici Srbiji. Njena osnovna misija je da omogućava privredi, privrednicima i kompanijama iz Republike Srbije da se afirmišu na velikom Afričkom tržištu i ostvare još uspešnije poslovanje.

Više informacija o samoj Afričkoj poslovnoj komori možete pročitati na sledećem linku. 

Privredna komora Srbije (PKS) otvoriće ove godine svoje prvo predstavništvo u Africi i to u Kairu, glavnom gradu Egipta, najavili su predstavnici Privredne komore Srbije, nakon sastanka sa Badrom Abdelatijem, ministrom spoljnih poslova Egipta i podsećaju da Srbija ima dugogodišnje dobre veze sa egipatskom privredom ali da je sada pred nama potpuno nova era saradnje.

„Privredna komora Srbije namerava da otvori svoje prvo zvanično predstavništvo u Africi, u Kairu. Imamo deset svojih predstavništava širom sveta ali ni jedno na afričkom kontinentu. Mnoge velike firme su sa nama zajedno u pripremama da to uradimo na najbolji mogući način i našim kompanijama omogućimo prisustvo na tom tržištu ali i egipatskim kompanijama da lakše dođu do partnera u Srbiji“, rekao je Čadež.

Navodi da je nekoliko projekata domaćih kompanija u Egiptu već u toku, poput kompanije „Neomedika“ koja je započela probnu proizvodnju hematoloških reagenasa, takođe, i kompanija „Sigma“ očekuje otvaranje svoje fabrike, zatim, domaća kompanija koja se bavi agromehanizacijom planira otvaranje svojih pogona u Egiptu, i druge.

To je sve moguće zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini koji će, prema rečima Čadeža, do kraja februara biti ratifikovan u parlamentu.

„Vest koju smo sa radošću očekivali, da ćemo imati ratifikovan Sporazum o slobodnoj trgovini, koji je usvojen od strane od obe vlade i nalazi se u procesu ratifikacije najkasnije do kraja februara, omogućava nam da pređemo na novi nivo saradnje. Naše velike kompanije su spremne, velike egipatske kompanije su takođe spremne, i to ne samo za trgovinu, već i za zajedničke projekte“, izjavio je Čadež.

U Privrednoj komori Srbije su počeli razgovori delegacije Egipta, predvođene ministrom spoljnih poslova Abdelatijem, i predstavnika tridesetak domaćih kompanija u cilju jačanja ekonomske saradnje dve zemlje.

Ministar spoljnih poslova Egipta, Badr Abdelati, kaže da je „nebo granica“ za zajedničku saradnju dve privrede.

„Postoji izuzetno veliki potencijal i u Srbiji i u Egiptu za saradnju na polju investicija i zajedničkim poslovima, kao što je građevinarstvo, IT industrija, primena veštačke inteligencije, poljoprivreda i prerada prehrambenih proizvoda“, naveo je Abdelati i najavio da će Egipat aktivno učestvovati na „Ekspo 2027“u Beogradu.

Kaže da će 2025. biti odlična godina za saradnju Srbije i Egipta, jer će doći do velikog razvoja u ekonomiji, trgovini i investicijama i naveo da će Sporazuma o slobodnoj trgovini uvećati obim međusobne trgovine za više od 400 odsto, nakon stupanja na snagu. Očekuje se, kaže, i 19. zasedanje zajedničkog ekonomskog komiteta u drugoj polovini godine što će doprineti jačanju trgovine i ekonomije, kao i poseta velike delegacije srpskih kompanija Egiptu.

Na skupu je o mogućnostima zajedničke saradnje srpske i egipatske privrede govorila i pomoćnik ministra za ekonomsku diplomatiju u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Jagoda Lazarević, koja bi uskoro trebalo da preuzme dužnost ministra trgovine.