Od 12. oktobra ove godine počinje postepena primena novog Sistema ulaska/izlaska (Entry/Exit System - EES) Evropske unije, koji se odnosi na sva lica koja nisu državljani zemalja članica EU i nemaju regulisan boravak u državama Šengen zone.

Imajući u vidu da se Republika Srbija graniči sa četiri zemlje koje su članice EU, primena EES sistema važiće i za državljane naše zemlje prilikom ulaska u Hrvatsku, Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku.

U početnoj fazi, sistem će se aktivirati na pojedinim graničnim prelazima i sa ograničenim radnim vremenom, koje će se postepeno proširivati do pune operativnosti.

U Hrvatskoj primena počinje na prelazu Batrovci-Bajakovo i na Aerodromu Zagreb, u Bugarskoj na prelazu Gradina-Kalotina, u Rumuniji na prelazu Kaluđerovo-Najdaš, dok će se u Mađarskoj sistem uvoditi fazno od 28. oktobra do 11. novembra na prelazima Tompa, Horgoš, Bački Vinogradi, Bačalmaš, Bački Breg, Rabe-Kibekhaza i drugim.

Za lica koja nemaju regulisan boravak, a obavljaju određene poslove na teritoriji Mađarske i svakodnevno prelaze granicu, registracija počinje 1. novembra ove godine.

Za ovu kategoriju putnika biće formiran poseban dosije koji će važiti za naredne prelaske, ukoliko putnici državnu granicu pređu najmanje četiri puta u roku od 30 dana, a ako pređu manje od četiri puta, biće potrebno ponovo evidentiranje u sistem.

Samo pri prvom ulasku u zemlju koja primenjuje EES, granična kontrola će obuhvatati uzimanje otisaka četiri prsta, fotografiju lica i unos ličnih i putnih podataka u sistem.

U periodu od 12. oktobra ove godine do 10. aprila 2026. godine pasoši će se i dalje pečatirati svim putnicima, bez obzira na to da li je EES dosije formiran.

Maloletna lica starija od 12 godina podležu registraciji, dok lica mlađa od 12 godina neće biti evidentirana, pri čemu vozači teretnih vozila i autobusa nisu izuzeti iz postupka registracije.

Vozači teretnih vozila moći će samostalno da se prijavljuju elektronskim putem dok se nalaze na teritoriji EU, a evidentiranje podataka trebalo bi da se vrši prilikom izlaska iz zemlje EU, kako bi se izbegla nepotrebna zadržavanja.

Apelujemo na građane da prilikom planiranja putovanja računaju na moguća duža zadržavanja na graničnim prelazima tokom početne faze primene sistema i da se blagovremeno informišu o uslovima na konkretnim prelazima.

Ambasada Republike Češke u Beogradu raspisuje redovan konkurs za podnošenje predloga malih lokalnih projekata (MLP) češke inostrane razvojne saradnje. Zainteresovani pravni subjekti registrovani u Srbiji mogu poslati predlog svojih razvojnih projekata do 5. 10. 2025. u visini do 500 000 CZK – isplata će se vršiti u dinarima po kursu aktuelnom na dan isplate.

Prioritetno će biti podržani projekti koji doprinose ispunjavanju ciljeva održivog razvoja i koji su u skladu sa niže navedenim tematskim prioritetima češke razvojne saradnje:

• klimatska bezbednost i održivo upravljanje prirodnim resursima,
• ekonomska transformacija i rast,
• inkluzivni socijalni razvoj,
• dobra demokratska javna uprava,
• poljoprivreda i ruralni razvoj,
• dobra javna uprava, poštovanje ljudskih prava i rodna ravnopravnost su opšti principi, čija zastupljenost će takođe biti uzeta u obzir prilikom evaluacije projekata.

Pored navedenog, za posebnu prednost smatraće se:

• usmerenost projekta na inovativne i sofisticirane tehnologije i rešenja, uz prenos know-how (ne isključivo na elementarnu materijalnu podršku);
• povezanost sa ranije realizovanim ili trenutno aktuelnim projektima u Srbiji finansiranim od strane ČR ili iz sredstava EU i drugih međunarodnih razvojnih organizacija;
• potencijal za korišćenje čeških elemanata prilikom realizacije projekta;
• održivost projekta;
• ekonomičnost i efektivnost primene uloženih sredstava, kao i sposobnost realizatora da obezbedi sufinansiranje projekta, i to u što većoj razmeri;
• što veći realni razvojni doprinos i što manji administrativni troškovi realizatora.

Visina sredstava izdvojenih od strane Ambasade Republike Češke na ovaj tip projekata kreće se od 200 000 CZK  (minimalan iznos) do 500 000 CZK (maksimalan iznos) po projektu. Isplata grantova se vrši u dinarima, na osnovu iznosa navedenog u obrascu u CZK, a u protivvrednosti CZK prema kursu koji ambasada koristi na dan isplate (pri popunjavanju formulara koristiti kurs za avgust 2025: 1 RSD = 0,209 CZK). Prema tome, podnosilac prijave mora uzeti u obzir da će se donirani iznos malo razlikovati od iznosa navedenog u prijavnom formularu.

Podnosilac je obavezan da MLP finalizuje do 31. 10. 2026. Realizacija odobrenih projekata počinje u prvom tromesečju 2026. nakon potpisivanja ugovora između realizatora i ambasade.

Ko je kvalifikovan da podnese prijavu za projekat?

Predlog projekta može podneti isključivo domaći subjekt koji u Republici Srbiji ima status pravnog lica. Podnosioci zahteva mogu biti nevladine organizacije, institucije javne uprave i samouprave (opštinske, pokrajinske, republičke), akademske, kulturne, socijalne i zdravstvene ustanove i dr. Podnosilac zahteva ne može biti centralni organ državne uprave.

Jedan podnosilac ne može podneti više od jednog predloga projekta.

Donacije nisu namenjene za podsticanje preduzetništva.

Podnošenje prijave

Zahtev se popunjava na engleskom (XLS, 89 KB) ili češkom (XLS, 81 KB) jeziku i podnosi ambasadi elektronski na imejl adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. na dalje razmatranje.

Razmatrani će biti samo adekvatno popunjeni formulari poslati isključivo elektronskim putem, i to najkasnije do 5. 10. 2025. Formular se može poslati potpisan rukom i skeniran, ili može biti potpisan elektronskim potpisom.

Ističemo da podnošenjem zahteva nije automatski omogućeno pravo na donaciju.

Kontaktirani će biti samo oni podnosioci čiji predlozi budu ušli u uži izbor za donaciju.

Za ostale informacije molimo da nas kontaktirate putem imejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

(tekst posvećen Diogu Joti, fudbalu, ljudskoj snazi i zajedništvu)

Neki trenuci fudbala nadilaze igru. Neke sudbine – iako završe prerano – ostanu duže od večnosti.

Diogo Jota više nije među nama, ali ono što je ostavio na travi, u svlačionicama, na tribinama, u srcima saigrača i protivnika, govori više nego bilo koji rezultat. Za navijače Liverpoola ostaće upamćen kao neko ko je uzeo titulu u najjačoj ligi na svetu – Premijer ligi.

Rođen u Gondomaru, oblikovan u Portu, sazreo u Wolverhamptonu i zablistao na najblistavijoj sceni – u crvenom dresu Liverpoola, ali i najboljom publikom na Enfildu (engl. Anfield Stadium)– Jota je postao simbol moderne igre: radan, inteligentan, posvećen. Bez galame, bez skandala, samo lopta i posvećenost.

Njegovo telo možda jeste stalo, ali njegov trag hoda s nama i dalje. I hodaće dugo. Ne samo zbog golova, trofeja, titula – već zbog onoga što je bio dok nije imao ništa i onoga što je ostao kad je imao sve.

Kada fudbal ćuti, emocija govori

Trenutak tišine pred početak utakmica širom Evrope. Zastave spuštene. Suze u očima Salaha, ruka preko lica Kloppa, srce u grlu navijača.

To nije obična smrt fudbalera. To je tuga za čovekom. Za nekim ko je ćutao i radio. Ko je ulazio tiho, ali ostajao glasno.

„Nikad nećeš hodati sam“, pesma je koja se na „Anfieldu“ ne peva – već doživljava. Tog dana, pevani su stihovi za jednog od svojih.

Jer Diogo Jota jeste bio – njihov. I više od toga.

Igrači odlaze. Ljudi ostaju.

Navikli smo da se fudbal meri brojevima: koliko golova, koliko asistencija, koliko minuta, koliko trofeja.

Ipak, pravi fudbal meri se pogledima. Dodirom ruke pre penala. Osmehom posle pogotka. Zagrljajem. Tišinom.

Jota je bio broj 20 na papiru. Ali za mnoge – bio je rame uz rame s legendama. Jer ono što je nosio – nosio je iznutra.

Liverpul prvi put u istoriji povlači broj sa dresa — u čast Diogo Jota

Fudbalski klub Liverpul, poznat po svojoj bogatoj tradiciji i doslednosti, nikada do sada nije povukao nijedan broj sa dresa. Međutim, u znak poštovanja i večne uspomene, crveni sa Enfilda doneli su odluku da zauvek povuku dres sa brojem 20 — brojem koji je nosio preminuli Portugalac.

Ovaj gest dolazi nakon tragične saobraćajne nesreće u Španiji u kojoj je Jota izgubio život. Liverpool je ovom odlukom želeo da oda počast ne samo izuzetnom fudbaleru, već i čoveku čija je energija, posvećenost i karakter ostavila neizbrisiv trag kako na terenu, tako i van njega.

Broj 20 više nikada neće biti dodeljen nijednom igraču Liverpoola — u čast sećanja na Diogo Jota, igrača koji će zauvek ostati deo crvene istorije.

Poruka svima

„Nikad nećeš hodati sam“ nije samo navijačka pesma. To je poruka svakome ko je izgubio nekog dragog. Svima koji se osećaju sami. Jer ako te neko jednom voleo iskreno – hodanje više nikad neće biti isto.

Za Jotu hodaju sada hiljade ljudi. Tužni su milioni ljudi.

Na svakom stadionu gde je dao sebe. U svakom klincu koji veruje da se može uspeti bez vike.

U svima nama koji smo shvatili da su mirni ljudi najjači igrači.

Umesto kraja

Ako vam kažu da se nezamenjivi. Ne verujte im.

Porodici, prijateljima i najbližima, kao i saigračima iz velikog broja klubova i reprezentacije ne postoji zamena za Diogo Jota. Ali postoji zahvalnost. Postoji ljubav. Postoji pesma.

I dok se stadioni budu punili, dok lopta bude išla s noge na nogu, dok svet bude disao fudbal —

Diogo Jota, Ti nikad nećeš hodati sam.

Foto: LiverpoolFC, Instagram

U okviru "Danube Region Business Summit-a," održanog u Federalnoj privrednoj komori Austrije, srpski preduzetnici dobili su podršku za jačanje poslovnih veza sa partnerima iz Dunavskog regiona. Konferenciju je otvorio potpredsednik Federalne privredne komore Austrije Filip Gadi, a prisutnima su se obratili ministar ekonomije Austrije Martin Koher, generalna direktorka Saveznog ministarstva za evropske i međunarodne poslove Elizabet Kornfajnd, kao i Temis Hristofidu iz Evropske komisije.

Ambasador Republike Srbije u Austriji, Marko Blagojević, organizovao je prijem za srpsku delegaciju u ambasadi Reupblike Srbije u Beču, omogućivši dodatne prilike za umrežavanje i podršku našoj privredi.

Pored konferencije, organizovan je i događaj "Networking along the Danube - Women in Business," posvećen ženskom preduzetništvu. Na otvaranju je govorila potpredsednica Privredne komore Beča, Kasija Greko, koja je tom prilikom istakla važnost uloge žena u privredi. Uz Kasiju Greko, govorile su i Sandra Kolet, generalna direktorka kompanije Miele za Austriju, Sloveniju i Hrvatsku, i Kristina Čirijak, predsednica Nacionalne konfederacije za žensko preduzetništvo (CONAF) iz Rumunije.

Učesnici su imali priliku za umrežavanje i razmenu ideja u Privrednoj komori Beča, gde su potvrdili značaj daljeg jačanja ekonomskih veza među podunavskim zemljama. Predstavnici su zaključili da je potrebno zajednički raditi na privlačenju EU sredstava za infrastrukturne projekte u okviru Dunavskog transnacionalnog programa.

Posle Beča, delegacija Privredne komore Srbije nastavila je svoje aktivnosti u Švajcarskoj, gde je u Brunenu održan Ekonomski forum poslovne dijaspore. Prvi međunarodni karavan ženskog preduzetništva Privredne komore Srbije bio je u centru pažnje ovog događaja. Među prisutnima su bili predstavnici nadležnog ministarstva zaduženog za dijasporu, kao i predstavnici diplomatskog kora Bosne i Hercegovine i Republike Srbije.

Skoro godinu dana traje kriza u Ukrajini čije posledice se svakodnevno osećaju u celom svetu.

Od 23. februara prošle godine stupio je na snagu prvi paket akcija koji je nastavljen novim paketima sankcijama i to 25.02.2022. godine, 28.02.2022. godine, 02.03.2022. godine, 09.03.2022. godine, 15.03.2022. godine, 08.04.2022. godine itd. Drugim rečima, sankcije ka Ruskoj Federaciji su na snazi skoro godinu dana i postavlja se pitanje, da li su sankcije EU postigle odgovarajući efekat?

Nedvosmislena je namera Evropske unije da se oslabi ekonomija Ruske Federacije, ali osnovno pitanje je da li je Ruska Federacija uspela da izdrži navedene pakete sankcije ka Ruskoj Federaciji i da se stabilizuje.

S obzirom na intenzitet sankcija očigledno se očekivao slom ekonomije Ruske Federacije, koga još uvek nema.

Na primer, ruska rublja je ojačala usled odluka Ruske Federacije. Isto tako, inflacija u Ruskoj Federaciji je manja nego u Evropskoj uniji što je rezultiralo do povećanja inflacije u Evropskoj uniji, a samim tim došlo je do pada životnog standarda i kupovne moći građana Evropske unije.

Sagovornik LAWLife portala za pravo i privredu je Nikola Ranković iz Privredne komore Srbije koji će nam dati odgovore na sledeća pitanja.

Da li je nakon skoro godinu dana ekonomija Ruske Federacije oslabljena i da li je Evropska unija uspela u svojoj nameri?

Treba imati u vidu da su sankcije Zapada prema Ruskoj Federaciji na snazi od 2014. godine, ali da je efekat tih sankcija bio neuporedivo slabiji nego li sankcije uvedene od početka ruske intervencije u Ukrajini 2022. godine. Ako se za sankcije uvedene 2014. godine može reći da je Ruska Federacija vremenom postala imuna na njih i da se, kao takva, godinama adaptirala novonastaloj situaciji, uticaj nedavno uvedenih sankcija od strane Zapada ima neuporedivo veći značaj i uticaj na rusku ekonomiju.

MMF je tokom aprila 2022. godine izvršio korekciju procene rasta privredne aktivnosti Ruske Federacije u ovoj godini na -8,5% (kontrakcija), što je velika revizija imajući u vidu da je prethodna, januarska (predratna) projekcija glasila - rast od 2,8%. S tim u vezi, može se reći da EU i Zapad uvođenjem novih paketa sankcija uspevaju u svojoj nameri da se ruska ekonomija oslabi, a najava uvođenja novih paketa sankcija odbrambenom i energetskom sektoru Rusije preti da dodatno ugrozi privrednu aktivnost u ovoj zemlji.

Ukoliko se geopolitičke tenzije u narednom periodu dodatno intenziviraju, ekonomski rat između dve strane će se dodatno produbiti i štetu bi u tom slučaju pretrpele gotovo sve uključene strane. Skorija normalizacija odnosa bi doprinela stabilizaciji globalnog i ekonomskog i trgovinskog okruženja, što u trenutnim okolnostima ipak nije realan scenario.

Da li je inflacija u Ruskoj Federaciji od 17,5 % očekivana?

Visoka inflacija na globalnom tržištu posledica je neravnoteže na strani ponude i tražnje, koja je jednim delom podstaknuta i energetskom krizom iz 2021. godine, a određenim delom i potrebe centralnih banaka širom sveta da podstaknu oporavak privreda nakon pandemije COVID-19. S tim u vezi, rast potrošačkih cena je u većini zemalja uvoznog karaktera.

Inflacija je u Ruskoj Federaciji u prva dva meseca 2022. godine bila jednocifrena, a od početka ratnih aktivnosti i marta ona iznosi 16,7%. Prema najnovijoj projekciji MMF, inflacija u Ruskoj Federaciji tokom 2022. godine mogla dostići 21,3%, što bi potencijalno predstavljalo i drugu najveću inflaciju među razvijenim i zemljama u razvoju posle Turske (60,5%). Rastu inflacije dodatno doprinosi i rizik od prekida globalnih lanaca snabdevanja, imajući u vidu da je Rusija jedan od najvećih proizvođača sirovina i repromaterijala na svetu.

Bitno je napomenuti da je, od početka krizne situacija, Centralna banka Rusije podigla referentnu kamatnu stopu sa 10% na 20%, da bi pre nekoliko nedelja ovaj pokazatelj bio korigovan na 17,5%. Takođe, poslednjih dana stabilizovana je i cena ruske rublje na deviznom tržištu.

Da li smatrate da se Ruska Federacija godina pripremala za situaciju u kojoj se sada nalazi?

Imajući u vidu da je početak ekonomskih tenzija započet 2014. godine i da je Ruska Federacija u tom periodu beležila pozitivne stope ekonomskog rasta, nesumnjiva je činjenica da su ekonomisti u ovoj zemlji očekivali ekonomske sankcije Zapada i u ovom slučaju. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li su sankcije očekivane u ovom obimu. Ipak, nije ni isključena mogućnost da u narednom periodu dođe do novih ekonomskih posledica po Rusku Federaciju, s obzirom da su iz Kremlja najavili početak „druge faze vojne intervencije“.

Iz Kremlja, takođe, stižu najave da će Ruska Federacija sasvim sigurno pretrpeti određenu ekonomsku štetu, ali da kolaps i bankrot privrede nisu ni blizu. Imajući u vidu da i Ruska Federacija uvodi mere reciprociteta ka EU, gotovo je izvesno da će i jedna i druga strana pretpreti određenu ekonomsku štetu.

Da li je jedan od razloga zbog čega paketi sankcije Evropske unije ka Ruskoj Federaciji nisu doneli očekivane rezultate činjenica da Ruska Federacija raspolaže osnovnim resursima (nafta, gas i pšenica) od kojih zavisi značajan deo svetske populacije?

Kada govorimo o energetskom sektoru Rusije, EU nije jedinstvena u svom stavu da je moguće u potpunosti uvesti zabranu uvoza ruske nafte, prirodnog gasa i uglja, jer postoji prevelika zavisnost određenog broja zemalja od ovih energenata (Nemačka, Mađarska i dr). Takođe, analitičari JP Morgana procenjuju da bi, u slučaju potpune zabrane uvoza ruske nafte, EU pretrpela veliku štetu te da ovaj proces nije moguće sprovesti brzo i u potpunosti.

Proizvodnja nafte u Rusiji tokom aprila meseca je nesumnjivo u padu i očekuje se da ona bude smanjena za oko 4-5% u odnosu na mart. Jedan deo energenata namenjen evropskom tržištu, preusmeren je na tržišta Kine i Indije. Ukoliko se posmatra izvoz ruske nafte u inostranstvo, bez zemalja bivšeg SSSR, beleži se rast izvoza od oko 15%, koji je određenim delom zabeležen i zbog visoke cene nafte na svetskom tržištu.

Ruska Federacija je značajan izvor ne samo energenata, već i rudnih bogatstava kao i žitarica, pa se turbulencije i na ovim tržištima dešavaju gotovo svakoga dana. Izražena volatilnost svetskih tržišta posledica je povišenog rizika od prekida globalnih lanaca snabdevanja.

Ekonomska povezanost Rublike Srbije i Ruske Federacije

Republika Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je sa Ruskom Federacijom, Republikom Kazahstan i Republikom Belorusijom imala potpisane Sporazum o slobodnoj trgovini koji su implementirani u Sporazum sa EAEU. Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Evroazijske ekonomske unije i njenih zemalja članica (u daljem tekstu: Sporazum sa EAEU) potpisan je 21. oktobra 2019. godine, a u primeni je od 10. jula 2021. godine.

Na osnovu potpisanog Sporazuma sa EAEU, Republici Srbiji će od 10. jula 2021. godine biti omogućeno da preko 99.5 odsto proizvoda plasira na tržište Evroazijske unije koje ima oko 180. miliona stanovnika.

Republika Srbija se sada nalazi na prekretnici, odnosno između Ruske Federacije (istoka) i Evropske unije (zapada).

Kolika je vrednost spoljnotrgovinske razmene između Republike Srbije i Ruske Federacije?

Ukupna razmena Srbije sa Ruskom Federacijom tokom 2021. godine iznosila je 2,4 milijardi evra, a ukoliko posmatramo prva dva meseca 2022. godine ista je iznosila oko 430 miliona evra. S obzirom da je Srbija kao privreda, visoko zavisna od uvoza sirovina i repromaterijala, visina trgovinskog deficita pretežno je uzrokovana cenom energenata i ostalih sirovina na svetskim berzama.

Naš izvoz u 2021. godini iznosio je 840 miliona evra, koji je sada u velikoj meri ugrožen s obzirom na otežan način poslovanja sa ovom zemljom (problemi osiguranja robe u transportu, alternativni trase pristupa, pooštrena kontrola regulatornih organa EU i mnogi dr.). Iako je tokom prva dva meseca 2022. godine zabeležen rast izvoza u Rusku Federaciju u odnosu na isti period prethodne godine, u martu se gotovo izvesno može očekivati pad spoljnotrgovinskih transakcija zbog prethodno navedenih razloga.

Koji su proizvodi koji se iz Republike Srbije izvoze na tržište Ruske Federacije?

U Rusku Federaciju je tokom 2021. godine izvezeno više od 1.300 proizvoda, a najveći među njima se već godinama tradicionalno izvoze kao što su: sveže jabuke, gume za putničke automobile, čarape, hartija i karton, lekovi za maloprodaju, preparati za čišćenje, stočna hrana, cirkulacione pumpe i mnogi drugi.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom omogućava brojne povlastice našim izvoznicima kao što su bescarinski izvoz velikog broja proizvoda, što našoj robi omogućava veći stepen konkurentnosti na ovom tržištu. Od momenta izbijanja krizne situacije, velika volatilnost ruske nacionalne valute prema korpi osnovnih svetskih valuta doprinosi indirektno i manjem stepenu konkurentnosti naše robe na lokalnom tržištu.

Tokom 2021. godine u Rusku Federaciju izvozilo je ukupno oko 760 kompanija iz Srbije.

U poslednje vreme sve više se nameće Republici Srbiji da se priključi sankcijama Ruskoj Federacijia. U slučaju da i Republika Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji, koje će biti posledici po Republiku Srbiju i izvoznike, odnosno da li će to dovesti do prestanka Sporazhuma sa EAEU iz 2019. godine.

Potencijalno uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji od strane Srbije moglo bi za posledicu imati pre svega političke rizike, ali i promenu nabavnih cena energenata tokom narednih aranžmana. Za sada je najavljeno da će Srbija zbog dobrih političkih odnosa, u novom aranžmanu, dobiti nešto povoljniju nabavnu cenu nafte i prirodnog gasa od ostalih zemalja. Kada je reč o izvoznicima, sam pristup ruskom tržištu postao bi mnogo ograničeniji a pod znakom pitanja bi bio i potpisani Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom. Imajući u vidu da su ruske kompanije strateški partneri velikog broja naših kompanija iz energetskog sektora, postojali bi i određeni rizici kada je reč o strukturi vlasništva pomenutih kompanija.

Dakle, rizika je mnogo, a konkretne posledice je jako teško predvideti s obzirom da trenutno ne postoje najave o donošenju takve odluke.

Autor: Milan Čukić

Šengenski prostor čine zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma koji predviđa slobodno kretanje ljudi i robe u okviru država potpisnica. Danas zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma čine gotovo sve zemlje Evropske unije (osim Bugarske, Rumunije i Kipra), te Norveška, Lihtenštajn, Island i Švajcarska, kao zemlje koje nisu članice EU.

Zabrana ulaska u Šengen zonu je sankcija sa kojom se iz godine u godinu suočava veliki broj državljana država u regionu. Razloga za izricanje zabrane ima nekoliko, ali se najčešte radi o prekoračenju vremena boravka u zemlji Šengena, tzv. turističke posete (90 dana u okviru pola godine), osudi za neko teže krivično delo nakon čega je usledilo proterivanje (deportacija) stranog državljanina iz zemlje, rad na crno i sl.

Posebno ističemo i to da je važećim Zakonom o prebivalištu i boravištu građana Republike Srbije propisana obaveza prijave privremenog boravka u inostranstvu, ukoliko je planiran boravak duži od 90 dana, te obaveza prijave povratka u Republiku Srbiju. U suprotnom, licu koje ostane u inostranstvu duže od 90 dana, ne samo da će biti izrečena zabrana ulaska u zemlje Šengen zone, nego će time načiniti i prekršaj u Republici Srbiji, usled čega mu može biti izrečena novčana kazna od 10.000-50.000 dinara.

Kada lice boravi u inostranstvu duže od dozvoljenog perioda i odluči se da napusti zemlju Šengena u kojoj boravi, zabrana će mu biti izrečena na graničnom prelazu pri izlasku iz Šengen-zone i automatski će biti upisan u jednistveni Šengenski informacioni sistem (tzv. „SIS“). Period na koji će mu zabrana biti izrečena zavisi od toga koji od pomenutih razloga za izricanje zabrane je u pitanju . Načelno, zabrana ne može da bude izrečena na period duži od pet godina, osim u retkim slučajevima kada organi odnosne države zauzmu stav da odnosno lice predstavlja opasnost za javni poredak, javnu i nacionalnu sigurnost, ali i tada se zabrana ulaska po pravilu izdaje na maksimalno deset godina.

Bitno je znati da period važenja zabrane počinje da teče tek kada napustite Šengenski prostor. Dakle, period važenja zabrane neće početi da teče ako ste iz jedne zemlje Šengen zone prešli u drugu.

Postoje propisani uslovi kada je moguće ukidanje/brisanje zabrane ulaska u Šengen zonu, skraćenje perioda njenog važenja ili prostorno ograničenje (ograničenje na samo jednu zemlju. a to je najčešće zemlja koja je izdala zabranu, dok bi zabrana prestala da važi za ostale zemlje Šengen zone). Ovi svi razlozi se svode na prestanak okolnosti koji opravdavaju da zabrana ostane na snazi, a najčešće se radi o postojanju porodičnih odnosa sa nekim ko je državljanin ili stalno nastanjen i zemlji Šengen zone, razlozi lečenja, zaposlenja i sl.

Aleternativa brisanju zabrane ulaska je i dobijanje dozvole za posetu određene zemlje Šengena, u ograničenom vremenskom periodu tokom godine (npr. dva puta godišnje po dve nedelje). Ovakva dozvola se najčešće izdaje ukoliko blizak član porodice lica koje ima zabranu živi u određenoj zemlji Šengenskog sporazuma, a to, pri tom, ne mora da bude ona zemlja koja je zabranu izrekla.

Takođe je bitno pomenuti da se zabrana ulaska u Šengen zonu ne može zaobići na način što se promeni ime i/ili prezime ili se izvadi novi pasoš. Ovo se, nažalost, često dešava jer se u Šengenskom informacionom sistemu (SIS) nalazi dovoljan broj podataka o licu kome je izrečena zabrana da, čak i da je sa novim pasošem ili novim imenom nekada uspeo da uđe u Šengen zonu, svakako će u nekom trenutku, prilikom detaljnije kontrole, biti otkriveno da, zapravo, ima zabranu ulaska.

Takođe, naši ljudi su, u želji da što duže ostanu u određenoj zemlji, pribegavali korišćenju tzv. lažnih izlaznih pečata ili su potplaćivali druge ljude da sa njihovim pasošem fiktivno izlaze iz Šengen zone i u nju ponovo ulaze. Slično kao i prethodno pomenuta metoda, i ovde je reč o prilično opasnom i rizičnom poduhvatu koji najčešće završi krivičnim gonjenjem, deportacijom i zabranom ulaska na duži vremenski period.

Kako je rešavanje ovog pitanja veoma kompleksno i uključuje poznavanje brojnih propisa Evropske unije i odnosne zemlje članice, savet svim licima koja se nađu u ovakvoj situaciji je da potraže stručnu pravnu pomoć, te da se ne vode instrukcijama lica koja ove propise ne poznaju, a sve kako bi što brže i jednostavnije došli do svog cilja.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Dajana Dakić, advokat - osnivač u AK Živković & Dakić.

Marketing strategija za izvoz svežeg, smrznutog i prerađenog voća i povrća na tržište Velike Britanije

Publikacija “Vodič za izvoz voća i povrća: Praktične informacije o izvozu svežeg, smrznutog i prerađenog voća i povrća iz zemalja Zapadnog Balkana na tržište Velike Britanije ” podržana je u okviru projekta Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pod nazivom “Podrška diverzifikaciji izvoza poljoprivrednog i prehrambenog sektora Zapadnog Balkana i Istočne Evrope”.

Priručnik "Vodič za izvoz svežeg, smrznutog i prerađenog voća i povrća na tržište Velike Britanije" predstavlja polaznu tačku za sve one koji žele da se upuste u poslovanje na dinamičnom tržištu Velike Britanije.

Bregzit, odnosno, izlazak Velike Britanije iz jedinstvenog tržišta EU, promene u društveno-političkim okolnostima, rast cena hrane doveli su do toga da se britanski lanci snabdevanja okrenu ka novim tržištima zemalja u razvoju, koja mogu da ponude visoko-kvalitetne proizvode po konkurentnim cenama.

Novonastale okolnosti značajno su uticale na poboljšanje pozicije kompanija iz zemalja Zapadnog Balkana, posebno Srbije i Severne Makedonije, u pregovorima sa britanskim partnerima.

Danas izvoznici iz regiona mogu da se oslone na preferencijalni tarifni režim kojim ne postoji carina na većinu izvoza svežeg voća i povrća u Veliku Britaniju, i kojim je znatno unapređena njihova pozicija prilikom započinjanja pregovora i realizacije izvoznih poslova.

"Vodič za izvoz svežeg, smrznutog i prerađenog voća i povrća na tržište Velike Britanije" pruža detaljne informacije o svim segmentima poslovanja i plasiranja robe na ovom, izuzetno zahtevnom tržištu. U Priručniku su detaljno analizirani tržište hrane Velike Britanije, kao i trendovi, sadrži korisne savete za pakovanje, deklarisanje i brendiranje prehrambenih proizvoda, ali i ključne korake u procesu izvoza svežeg, smrznutog i prerađenog voća i povrća na ovo značajno evropsko tržište.

Publikaciju “Vodič za izvoz voća i povrća: Praktične informacije o izvozu svežeg, smrznutog i prerađenog voća i povrća iz zemalja Zapadnog Balkana na tržište Velike Britanije“ možete skinuti ovde.

Proširivanje poslovanja u inostranstvu može biti izazovno, ali i prilika puna mogućnosti. Novi tržišni segmenti znače veće prodajne šanse, pristup globalnim talentima i mogućnost da se uključite na tržišta koje su vaši konkurenti možda zanemarili. Ali odakle početi? Sakupili smo 5 ključnih saveta kako biste uspešno prošli  kroz internacionalizaciju.

Definišite svoje ciljeve i pronađite pravo tržište

Vaš plan internacionalizacije treba početi osnovnim pitanjem: Zašto želite proširiti poslovanje u inostranstvo? Bilo da je cilj povećanje prodaje, smanjenje troškova ili pronalaženje novih talenata, imati jasne I merljive ciljeve je ključno. Nakon što ste precizirali svoje razloge, izaberite tržište koje se slaže sa ciljevima I zadacima vašeg poslovanja.

Istražite ciljno tržište

Pre nego što se upustite u novo tržište, prvo trebate razumeti kako to tržište funkcioniše. Šta voli da kupuje njegova klijentela? Koje su barijere za ulazak na tržište? Da li se vaša strategija cenovne politike slaže sa kupovnom moći lokalnih potrošača? Koji su pravni i regulatorni zahtevi za vašu industriju? Kakva je konkurencija? Imajte na umu ova pitanja o ciljnom tržištu.

Postoje dva tipa istraživanja koja vam mogu pomoći da počnete. Sekundarna istraživanja – korišćenje postojećih podataka poput izveštaja o tržištu i industrijskih nalaza – najbrži su način prikupljanja informacija o novom tržištu. Trgovinski savezi, vladini sajtovi i istraživačke firme mogu pružiti vredne uvide u nova tržišta. Ali ako želite prilagođeni pristup, tu dolazi do izražaja primarna istraživanja. To znači da sami prikupljate podatke, što često zahteva više vremena i resursa. To možete postići prisustvom na sajmovima i poslovnim događajima kako biste se povezali sa osobama koje dobro poznaju to tržište. Društveni mediji i onlajn ankete takođe vam mogu pomoći da stupite u kontakt sa potencijalnim kupcima i procenite njihove želje i izazove. Jedna stvar koju treba zapamtiti je da istraživanje tržišta nije jednokratni posao. Čak i nakon što pokrenete poslovanje u novoj zemlji, morate nastaviti istraživanje kako biste ostali korak ispred bilo kakvih promena na tržištu.

Upoznajte svoju konkurenciju

Razumevanje konkurencije ključno je za uspeh. Dakle, pre nego što se upustite, mapirajte temeljnu analizu konkurencije kao deo svog plana internacionalnog proširenja. SWOT analiza je jednostavan, ali efikasan način da uporedite svoje poslovanje sa konkurencijom na novom tržištu. To vam omogućava da procenite svoj položaj u četiri ključne dimenzije.

Razvijanje snažnih marketinških i prodajnih strategija: Ključni koraci ka globalnom uspehu

Marketing je ključan za osvajanje novih tržišta, ali ono što funkcioniše kod kuće možda neće biti dovoljno efikasno u inostranstvu. Razmislite o kulturnim, jezičkim, političkim i ekonomskim aspektima ciljnog tržišta. Prilagodite svoju poruku, prevedite sadržaj i koristite reči i vizuale koje će resonovati sa lokalnom publikom.

Formiranje internacionalnog tima: Ključ za uspešnu globalnu ekspanziju

Kako se mala preduzeća šire globalno, pronalaženje i zadržavanje talenta može biti izazovno. Međutim, zapošljavanje lokalnih talenata ima velike prednosti. Lokalni zaposleni poznaju tržište, unapređuju vašu kredibilnost i olakšavaju nove partnerstva. Ključno je razumeti zakonske regulative o zapošljavanju i učiniti da se internacionalni zaposleni osećaju deo tima kroz efikasno uvođenje, redovne provere i pristup resursima.

Osim toga, razvijanje raznovrsnog i inkluzivnog radnog okruženja može unaprediti vaše napore u internacionalnom proširenju. Podstičite otvoren dijalog i pažljivo slušanje unutar tima. Pružite resurse za učenje o raznolikosti i inkluziji i slavite različite perspektive i pozadine koje obogaćuju vašu organizaciju.

Kako vam može pomoći Evropska mreža predueztništva

Mreža Evropske mreže preduzetništva predstavlja ključnog saveznika za mala preduzeća koja teže globalnom rastu. Bez obzira da li planirate rast u Evropi ili istražujete nova tržišta u Aziji, Africi ili Americi, mreža vam može pomoći da postignete svoje globalne ciljeve. To može značiti povezivanje sa novim globalnim dobavljačima, reorganizaciju vaše poslovne strategije ili pojednostavljivanje sporazuma o slobodnoj trgovini na jednostavan jezik.

Privredna saradnja Srbije i Austrije je odlična i naša zemlja predstavlja važnu izvoznu tačku za austrijske kompanije, dok one koje posluju na srpskom tržištu vide Srbiju kao lidera u dualnom obrazovanju na Zapadnom Balkanu i zadovoljne su stručnom radnom snagom školovanom po dualnom modelu obrazovanja. To je ocenjeno u razgovorima Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije sa Haraldom Marerom, predsednikom austrijske Privredne komore i Fridrihom Štiftom, direktorom Austrijske agencije za razvoj (ADA).

Fokus austrijskih privrednika je prvi put na Zapadnom Balkanu, posebno na srpsko i albansko tržište, izjavio je Čadež u Beču gde je prisustvovao tradicionalnom Danu izvoza koji organizuje Privredna komora Austrije.

Marer je rekao da je važno i dobro što postoji poverenje na nivou privrednih komora, koje savetuju vlade o važim ekonomskim pitanjima, dodajući da sa predsednikom PKS ima odličnu saradnju.

„Austrija rado investira na Balkanu, austrijske firme rado investiraju u Srbiju. Imamo dugu tradiciju da zajedno razmišljamo šta je potrebno Evropi, orijentisani smo na inovacije i tehnološki napredak", izjavio je Marer.

Ukazuje da su potrebne otvorenije granice sa regionom Zapadnog Balkana, kako bi se dodatno osnažila trgovina.

„To jača budućnost našeg kontinenta. Želimo da se države Balkana približe korak ka članstvu u EU. Stabilnost koji region može imati u budućnosti zasniva se na zajedničkom blagostanju. Tome smo spremni da pružimo naš doprinos na svim nivoima, pa i naša preduzeća koja žele da rade i da zarade. Na tim osnovama mogu da se razvijaju naše zemlje", rekao je Marer.

U razgovoru Čadeža i Fridriha Štifta, direktora Austrijske agencije za razvoj (ADA), konstatovano je da je po pitanju dualnog obrazovanja, Srbija vodeća na Balkanu, dok interesovanje za ovaj obrazovni model raste na Kosovu i u Albaniji.

„Srbija na Balkanu prednjači u oblasti dualnog obrazovanja, a austrijske kompanije koje u Srbiji posluju zadovoljne su stručnošću radne snage“, kaže Štift i ukazuje da: „Ako jedna zemlja ima dobro obrazovane kadrove koje dobija kroz dualno obrazovanje, time osigurava da mladi ostaju u svojoj državi čime se pomaže i u privlačenju stranih investicija“.