Usvojena Uredba o raspodeli podsticaja za poljoprivredu za 2026. godinu
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upozorilo je poljoprivrednike da je paljenje strnjike, smeća i biljnih ostataka na otvorenom ne samo opasna i pogrešna praksa, već i postupak koji ostavlja nesagledive posledice po zemljište, imovinu, životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Jedan plamen dovoljan je da uništi sve ono što se godinama u zemljištu gradilo – plodno tlo, humus, korisne mikroorganizme i život u njemu. Ono što se na prvi pogled čini kao brz način „čišćenjaˮ njive, u stvarnosti je dugoročna šteta koja utiče na pad prinosa, eroziju i gubitak vrednosti obradive površine.
Paljenje žetvenih ostataka na otvorenom posebno je neprihvatljivo u ovom trenutku, imajući u vidu katastrofalne posledice velikih požara koji su u prethodnom periodu zahvatili različite krajeve Srbije.
Povodom upozorenja koje je izdao Sektor za vanredne situacije MUP-a o novom dugotrajnom i jakom toplotnom talasu i visokim temperaturama, Ministarstvo poljoprivrede naglašava da se rizik od izbijanja i širenja požara značajno povećava, zbog čega apeluje na sve poljoprivredne proizvođače da se uzdrže od paljenja strnjike.
Ovakvo ponašanje izričito zabranjuju Zakon o zaštiti od požara i Zakon o poljoprivrednom zemljištu.
Naime, Zakon o zaštiti od požara predviđa novčane kazne od 300.000 dinara do 1.000.000 dinara za pravno, odnosno novčane kazne od 10.000 dinara za fizičko lice ako spaljuje ostatke strnih useva, biljnih ostataka i smeća na otvorenom prostoru.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu takođe predviđa novčane kazne, i to od 100.000 do 1.000.000 dinara za privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, odnosno novčane kazne od 5.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u privrednom društvu, preduzeću ili drugom pravnom licu, odnosno za fizičko lice ukoliko spaljuje organske ostatke posle žetve ili pričini poljsku štetu.
Ministarstvo upozorava poljoprivrednike i na činjenicu da, usled spaljivanja organskih ostataka posle žetve useva, poljoprivredno gazdinstvo može biti kažnjeno ne samo novčano, već i gubitkom aktivnog statusa, i to u trajanju od tri godine, čime se gubi i pravo na subvencije.
Uništavanjem strnjike vatrom uništava se i sopstvena ekonomska budućnost. Umesto vatre, postoje pametna rešenja – zaoravanje i kompostiranje. To su metode koje vraćaju život zemljištu, unapređuju proizvodnju i ne ugrožavaju nikoga.
Neophodno je prekinuti sa pomenutom štetnom praksom – ne zbog kazne, već zbog svog zemljišta i budućih pokolenja.
