EU prikočila, Srbija dodala gas

Srpsko tržište novih vozila u 2025. godini beleži rast, suprotan trendu većine evropskih zemalja koje stagniraju ili beleže pad.

U prvih devet meseci 2025.godine, prvi put je registrovano ukupno 27.764 nova vozila (+5,6%), od čega 23.968 putničkih (+10,9%) i 3.796 lakih komercijalnih (-19,5%).

Putnička vozila

Ukupan rast od 10,9%, sa skoro polovinom tržišta u SUV segmentu (49%).

Top 10 brendova:

Škoda, Toyota, Renault, VW, BMW, Dacia, Hyundai, Citroën, Audi, Mercedes.

Po vrsti goriva:

Benzin: +9,3%

Dizel: –23,8%

Hibridi: +35,4%

Električna: +50,5% (1,23% tržišta)

Laka komercijalna vozila (LKV)

Tržište u padu od 19,5%, u skladu sa trendom u EU.

Top 10 brendova:

Fiat, VW, Škoda, Citroën, Opel, Renault, Ford, Toyota, Peugeot, Mercedes.

Po vrsi goriva:

Benzin: –58,7%

Dizel: +11,7%

Hibridi: –56,5%

Električna: –38%

Dvotočkaši

Prodaja mopeda i skutera raste za 68%, a motocikala za 20%, potvrđujući sve veću popularnost ovog segmenta.

Zaključak

Republika Srbija beleži rast tržišta i jasno vidljiv prelazak sa dizela na hibride, uz lagan rast električnih vozila.

Za ubrzanje zelene tranzicije neophodno je nastaviti sa državnim subvencijama, poreskim olakšicama i infrastrukturnim ulaganjima.

Izvor: Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova

Prioritet svih članica Federacije dunavskih privrednih komora (DCCF) mora biti unapređenje ekonomske saradnje i saobraćajne povezanosti regiona, radi dobrobiti svih privrednika, što i jeste svrha postojanja privrednih komora, ključna je poruka Generalne skupštine DCCF, jedne od ključnih regionalnih organizacija za unapređenje ekonomske saradnje u širem podunavskom prostoru. 

Događaj je održan u organizaciji Privredne i industrijske komore Ulma, a predsednik ove poslovne asocijacije dr Jan Štefan Roel (Dr. Jan Stefan Röell) ukazao je na veliki značaj međusobne saradnje zemalja dunavskog regiona i ulogu koju ima za nemačku privredu.

Kako je naveo na otvaranju Generalne skupštine DCCF, više od 80 odsto ekonomske razmene Nemačke realizuje se sa članicama EU, ali i ostalim evropskim zemljama, od kojih veliki broj pripada Dunavskom regionu. Posebno je naglasio značaj proizvodnje i transporta zelenog vodonika, kao i neophodnost razvoja rečnog transporta kao ključnog alata za zelenu tranziciju.

Predsednik DCCF Hajnc Hermann Rev podsetio je da je upravo iz tog razloga i osnovana Federacija – kako bi se podsticao zajednički ekonomski razvoj i saradnja i istakao sve veću vidljivost i angažovanje komora članica.

Govoreći o strateškoj povezanosti Srbije i Dunavskog regiona, Tatjana Maksimović Vujisić predstavnica Privredne komore Srbije naglasila je da su tržišta zemalja dunavskog regiona za našu zemlju od izuzetnog ekonomskog i geopolitičkog značaja.

„Svi unutrašnji vodni putevi u Srbiji povezani su sa Dunavom, koji nas povezuje sa evropskom mrežom plovnih puteva. Vrednost ukupne godišnje robne razmene Srbije sa članicama DCCF iznosi preko 14 milijardi evra, što predstavlja 36 procenata ukupne srpske spoljnotrgovinske razmene,“ navela je Maksimović Vujisić.

 

U prvih šest meseci 2025. godine, pokrivenost izvoza uvozom u trgovini Srbije sa zemljama članicama DCCF-a iznosila je 98 odsto, a suficit je ostvaren sa Bugarskom, Hrvatskom, Nemačkom, Rumunijom i Slovačkom.

Prema podacima, Srbija ima neiskorišćeni izvozni potencijal u trgovini sa DCCF zemljama u vrednosti od čak 6,5 milijardi evra – što jasno ukazuje na prostor za dalje unapređenje saradnje, dodala je predstavnica PKS.

Aleksandar Panovski, generalni sekretar, Privredne komore Vojvodine (PKV),  predstavio je projekat „Danube Farm Initiative“, čiji je cilj uspostavljanje jedinstvene robne marke za poljoprivredne i prehrambene proizvode poreklom iz Dunavskog regiona. Taj brend bi bio garant kvaliteta, porekla i održivosti, čime bi se povećala vidljivost i konkurentnost malih i srednjih preduzeća.

Panovski je takođe predložio osnivanje kancelarije za koordinaciju DCCF-a u okviru PKV, čije bi troškove snosila sama komora, radi bolje komunikacije i saradnje između članica. Na inicijativu učesnika, Panovski je održao i kratku prezentaciju EXPO 2027, kao jedine specijalizovane izložbe ovog tipa u ovom delu Evrope. Predsednik Rev zamolio je srpsku delegaciju da se raspita o mogućnosti predstavljanja DCCF-a kao regionalne organizacije na EXPO 2027.

Veliku podršku radu DCCF-a pruža Privredna komora Istanbula, jedna od tri najveće komore na svetu. Kao predlozi za jačanje zajedničkih aktivnosti iz ove komore inicirani su: organizacija Danube-Istanbul Business Forum, povezivanje startapova i inovacionih habova, organizaciju zajedničkih trgovinskih misija DCCF zemalja i Turske.

Na marginama skupa, učesnici su imali priliku da posete čuvenu nemačku kompaniju Seeberger, koju je lično predstavio vlasnik Kristijan Keler treća generacija u porodici koja vodi ovaj brend još od 1844. godine. Seeberger je lider u proizvodnji suvog voća i orašastih plodova u Evropi i važi za primer društveno odgovorne kompanije, sa posebnim odnosom prema zaposlenima i održivosti. Predstavnici komora iz regiona bili su impresionirani načinom organizacije i istorijom porodičnog biznisa.

Na kraju zasedanja, potpisan je Sporazum o saradnji između DCCF-a i Udruženja banaka Centralne i Istočne Evrope, koji će unaprediti finansijsku podršku zajedničkim projektima u regionu.

Privredna komora Srbije je postala punopravni član DCCF-a u novembru 2021. godine, prepoznavši značaj ove regionalne inicijative za privredu Srbije. PKS će nastaviti aktivno da doprinosi razvoju saradnje i promociji srpske privrede u Dunavskom i širem evropskom regionu.

Zanimljivosti o Dunavu

• Dunav je najinternacionalnija reka na svetu – protiče kroz 10 država i dotiče 19.
• Dugačak je 2.860 km, a najveći deo sliva pripada Rumuniji (29%).
• Dunavski region obuhvata i najrazvijenije i neke od najsiromašnijih regiona EU – s razlikom u BDP-u po glavi stanovnika koja je nekada i do šestostruka.

Azbest je prirodni silikatni mineral.

Korišten je još u antičko doba, a široku popularnost i primenu u oblasti tekstilne i građevinske industrije EXPO izložbe koja je održana u Londonu 1862. godine, na kojoj su istaknuta njegova svojstva kao izuzetnog toplotnog izolatora.

Od tada je na globalnom nivou upotreba azbesta zabeležila izuzetni rast, te je ovaj mineral korišten u raznim aditivima za beton, brodogradnji, automobilskoj industriji, kućnim aparatima, izolacionim proizvodima i td.

Ovakav trend je bio globalni, sve do kraja dvadesetog veka, kada je započeto sa zabranama korišćenja azbesta, zabranama eksploatacije azbesta i drugim merama, prvenstveno u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i zemljama članicama Evropske Unije.

Sa druge strane, eksploatacija rude azbesta je i dalje zastupljena u Rusiji, Kini i Indiji, kao i drugim državama gde postoje velike zalihe ove rude.

U Republici Srbiji su do kraja devedestih bili aktuelni rudnici azbesta, kao i proizvodnja i korišćenje materijala poput salonit ploča, vinaz pločica, sendvič zidova, fasadnih zidnih panela, plafonskih obloga i dr.

Uticaj azbesta na životnu sredinu

Azbest je kako je navedeno već, silikatni mineral koji nije radioaktivan ili toksičan. Ukoliko su vlakna azbesta korišćena u nekom materijalu, na primer zidnim, podnim ili plafonskim oblogama, on je nereaktivan i bezopasan je za životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Njegov uticaj može biti štetan ukoliko se materijal ošteti, odnosno prilikom demontaže materijala koji sadrže azbest.

Razne studije su tokom godina dovodile u vezu izloženost azbestom sa bolestima poput azbestoze, kancera koji zahvata respiratorni sistem i drugih bolesti, ne može se sa sigurnošću utvrditi koji je to prag izloženosti koji predstavlja rizik za zdravlje.

Takođe, ne može se sa sigurnošću utvrditi ni da li je neki kancer pluća uzrokovan izloženošću materijalima koji sadrže azbest ili je uzrokovan pušenjem, ili nekim drugim uzročnikom.

Nije i ne može biti dokazano da u zemljama u kojima je eksploatacija azbesta još uvek dozvoljena, postoji povećani brij kancera usled profesionalne izloženosti azbestu. Ili bilo koje druge izloženosti azbestnim vlaknima.

Ekonomski uticaj zabrane azbesta

Treba imati na umu da zabrana korišćenja materijala koji sadrže azbest može imati i ekonomske uticaje, posebno u promociji materijala koji se koriste kao zamena za azbest. Time se dolazi do zaključka da su određena industrije doživele procvat, jer su u datom momentu ponudile zamenske „bezbednije" materijale.

Upravljanje otpadom koji sadrži azbest

Ova delatnost se u Republici Srbiji obavlja u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, Uredbom o upravljanju otpadom od građenja i rušenja, Pravilnikom o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest i drugim propisima.

Korišćenje lične zaštitne opreme, pažljiva demontaža materijala koji sadrže azbest i njihovo pakovanje u odgovarajuću ambalažu minimiziraju mogućnost za bilo kakve opasnosti po zdravlje i život zaposlenih koji ove poslove obavljaju.

Otpad koji sadrži azbest se potom odlaže na posebno određena mesta na deponijama.

Treba napomenuti da je proteklih godina država kroz razne radionice, konferencije i tribine u mnogim lokalnim samoupravama ukazivala na potrebu bezbednog rada sa materijalima koji sadrže azbest, posebno prilikom „uradi sam" aktivnosti.

Svaka aktivnost ostavlja uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, a poštovanje propisa i normi garantuje da će ovi uticaji biti prakticno beznačajni.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Mirjana Todorović, master politikolog

Dok se svet bori sa sve većom proizvodnjom otpada, iscrpljivanjem resursa i degradacijom životne sredine, može se uočiti da se tradicionalne metode upravljanja otpadom pokazuju nedovoljnim da zadovolje zahteve modernog doba. Sve veći izazov efikasnog i održivog upravljanja otpadom zahteva inovativna rešenja, a jedno od najperspektivnijih je integracija veštačke inteligencije u sisteme upravljanja otpadom.

Veštačka inteligencija je u mogućnosti da obrađuje ogromne količine podataka u kratkom vremenskom periodu, da identifikuje obrasce i optimizuje procese, ima potencijal da izmeni na revolucionaran način sadašnje upravljanje otpadom. Čineći upravljanje otpadom pametnijim, efikasnijim i održivijim, veštačka inteligencija može pomoći u stvaranju puteva cirkularne ekonomije, smanjenju potrebe za odlaganjem otpada na deponije i doprinosu zaštiti životne sredine.

Sakupljanje, transport i odlaganje otpada su aktivnosti koje zahtevaju velike resurse a koje se mogu optimizovati uz pomoć veštačke inteligencije. Poboljšanjem logistike i smanjenjem neefikasnosti, veštačka inteligencija može značajno da smanji ugljenični otisak upravljanja otpadom. 

Sistemi sa veštačkom inteligencijom mogu da analiziraju obrasce saobraćaja, vremenske uslove i podatke o prikupljanju otpada kako bi odredili najefikasnije rute za vozila za prikupljanje otpada, što smanjuje potrošnju goriva, smanjuje emisije i operativne troškove. 

Veštačka inteligencija može predvideti količinu otpada koji se generiše u određenim oblastima analizom obrazaca iz istorijskih podataka, demografskih podataka i sezonskih trendova. Ovo omogućava preduzećima koja vrše sakupljanje otpada da efikasnije raspodeljuju resurse, obezbeđujući da se kante prazne na vreme bez nepotrebnih putovanja. 

Jedan od kritičnih aspekata održivog upravljanja otpadom je mogućnost praćenja stopa stvaranja, prikupljanja, odlaganja ili recikliranja otpada. Veštačka inteligencija može pomoći u praćenju i izveštavanju u realnom vremenu, pružajući vredan uvid u obrasce i istovremeno može kreirati samostalno podatke u nacionalnim registrima koji ove obrasce prikupljaju.Analizom ogromnih količina podataka, sistemi veštačke inteligencije mogu da generišu detaljne izveštaje koji prate napredak ka ciljevima održivosti, kao što je smanjenje otpada na deponijama ili povećanje stope reciklaže. Ovi uvidi mogu pomoći opštinama i organizacijama da donesu odluke zasnovane na podacima za poboljšanje praksi upravljanja otpadom. 

Senzori sa veštačkom inteligencijom mogu se koristiti u kantama za otpad ili kontejnerima za praćenje količine otpada koji se odlaže. Ovi senzori šalju podatke u realnom vremenu kompanijama za upravljanje otpadom, omogućavajući bolje praćenje i upravljanje rasporedima prikupljanja otpada. 

Koncept cirkularne ekonomije ima za cilj da zadrži materijale u upotrebi što je duže moguće, smanjujući otpad i minimizirajući ekstrakciju resursa. Veštačka inteligencija može da igra ključnu ulogu u pokretanju ove tranzicije omogućavajući pametniji oporavak resursa i ponovnu upotrebu materijala. 

Veštačka inteligencija se može koristiti za identifikaciju novih načina za prenamenu ili ponovnu upotrebu materijala koji bi se inače smatrali otpadom. Na primer, algoritmi mogu pomoći dizajnerima i proizvođačima da pronađu kreativnu upotrebu odbačenog tekstila ili plastike, doprinoseći cirkularnoj ekonomiji.

Sistemi takođe mogu da identifikuju mogućnosti za obnavljanje vrednih materijala iz posebnih tokova otpada, kao što su plemeniti metali iz elektronskog otpada (ee otpad). Robotika i senzori sa veštačkom inteligencijom mogu pomoći da se ovi materijali izoluju efikasnije, podržavajući održiviji lanac snabdevanja. 

Rešenja za upravljanje otpadom vođena veštačkom inteligencijom takođe mogu da stvore lokalna radna mesta u tehnici i robotici, pružajući nove mogućnosti za razvoj radne snage. Pored toga, analitika podataka i novi alati mogu pomoći zajednicama da postanu svesnije svojih navika rasipanja i da podstaknu održivo ponašanje. 

Veštačka inteligencija je spremna da igra transformativnu ulogu u održivom upravljanju otpadom. Automatizacijom sortiranja, optimizacijom logistike, poboljšanjem povrata resursa i smanjenjem uticaja na životnu sredinu, veštačka inteligencija nudi potencijal za stvaranje čistijih, efikasnijih i održivijih sistema upravljanja otpadom. 

Dok integracija veštačke inteligencije u upravljanje otpadom predstavlja izazove, dugoročne koristi u smislu smanjenih emisija ugljenika, poboljšanih stopa recikliranja i održivije cirkularne ekonomije su ogromne. Kako tehnologija nastavlja da se razvija, usvajanje sistema upravljanja otpadom vođenih veštačkom inteligencijom biće ključno u postizanju globalnih ciljeva održivosti i obezbeđivanju čistije, zelenije budućnosti za generacije koje dolaze.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Mirjana Todorović, master politikolog

Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе donеlo jе Pravilnik o urеđеnju, upravljanju, odlaganju i dеponovanju građеvinskog otpada u toku izvođеnja radova, koje je u pеtak 18. oktobra 2024. godine stupilo na snagu, a zahvaljujući kojеm ćе, u skladu za izmеnama Zakona o planiranju i izgradnji, znatno biti smanjen broj nеlеgalnih dеponija građеvinskog otpada.

Kako je najavljeno iz resornog ministarstvo, Pravilnikom je propisana procеdura prеdviđеna Zakonom o planiranju i izgradnji prеma komе jе dostavljanjе dokumеnta o krеtanju i skladištеnju građеvinskog otpada nеophodan uslov za dobijanjе upotrеbnе dozvolе. Drugim rečima, to znači da ćе invеstitor prе dobijanja upotrеbnе dozvolе morati da dokažе da jе građеvinski otpad  prеdat ovlašćеnom opеratеru.

Takođe, primеna Pravilnika znatno će smanjiti broj nеlеgalnih dеponija građеvinskog otpada, kojе sе nalazе uglavnom porеd putеva, što jе i važan doprinos komunalnom rеdu i zaštiti životnе srеdinе.

Pravilnik propisujе i da sе, uz zahtеv za izdavanjе rеšеnja o građеvinskoj dozvoli, posеbnoj dozvoli za izvođеnjе priprеmnih radova, privrеmеnoj dozvoli, rеšеnja o odobrеnju za izvođеnjе radova, kao i rеšеnja o rušеnju, odnosno uklanjanju objеkta, odnosno dеla objеkta, prilažе i rеšеnjе o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom, kojе jе pribavljеno u skladu sa Urеdbom Ministarstva zaštitе životnе srеdinе, izvan objеdinjеnе procеdurе.

Plan upravljanja građеvinskim otpadom sačinjava sе kada sе radovi izvodе na objеktima katеgorijе B, V i G, a vlasnik objеkta prе počеtka izvođеnja radova na uklanjanju objеkta ili dеla objеkta pisanim putеm obavеštava, odnosno upoznajе izvođača radova sa opštim podacima o objеktu koji sе ruši, vrsti matеrijala od kojih jе sagrađеn, vrеmеnu izgradnjе objеkta i drugim podacima koji su rеlеvantni za postupanjе sa građеvinskim otpadom koji nastanе rušеnjеm objеkta, u cilju sačinjavanja plana upravljanja građеvinskim otpadom.

Na osnovu ovih podataka i nеposrеdnog uvida i еkspеrtizе, izvođač radova sačinjava plan upravljanja otpadom u toku izvođеnja radova na rušеnju, odnosno uklanjanju objеkta, odnosno dеla objеkta.

Uz zahtеv za izdavanjе dozvolе o rušеnju, odnosno uklanjanju objеkta, invеstitor prilažе i rеšеnjе o saglasnosti na plan upravljanja građеvinskim otpadom u toku izvođеnja radova na rušеnju, odnosno uklanjanju objеkta, odnosno dеla objеkta.

Stupanjеm na snagu ovog Pravilnika uspostavljamo obavеzu invеstitora da, uz zahtеv za izdavanjе građеvinskе dozvolе priloži i saglasnost Ministarstva zaštitе životnе srеdinе na Plan upravljanja objеktom, a ta obavеza postoji i dеtaljno jе opisana i za rušеnjе objеkta.

Pravilnik prеdviđa i da invеstitor, po pribavljanju saglasnosti na plan upravljanja, taj plan dostavlja izvođaču radova, a izvođač radova u pеriodu izvođеnja radova - od prijavе radova do izdavanja rеšеnja o upotrеbnoj dozvoli, na gradilištu čuva Plan upravljanja građеvinskim otpadom i primеnjujе svе mеrе kojе su u njеmu sadržanе.

Odgovorni izvođač radova upisujе odgovarajućе podatkе iz plana upravljanja građеvinskim otpadom, u skladu sa odrеdbama podzakonskog akta kojim sе urеđujе sadržina i način vođеnja građеvinskog dnеvnika.

Takođе, vlasnik građеvinskog otpada privrеmеno skladišti otpad na gradilištu na komе jе nastao, do završеtka građеvinskih radova, a najkasnijе do podnošеnja zahtеva za izdavanjе upotrеbnе dozvolе, u skladu sa Planom upravljanja građеvinskim otpadom.

Ako u toku izvođеnja radova nastanе opasan otpad, za čijе postojanjе sе nijе znalo u vrеmе sačinjavanja Plana upravljanja građеvinskim otpadom, izvođač i stručni nadzor obustavljaju radovе i o toj činjеnici obavеštavaju invеstitora, građеvinskog inspеktora i inspеktora nadlеžnog za poslovе zaštitе životnе srеdinе.

Ponovna upotrеba opasnog građеvinskog otpada kao građеvinskog matеrijala, po završеnom procеsu dеkontaminacijе, urеđujе posеbnim propisima o upravljanju otpadom i stavljanju odrеđеnih proizvoda na tržištе, a ako sе taj građеvinski matеrijal koristi za izgradnju objеkata, to ćе biti posеbno navеdеno u tеhničkoj dokumеntaciji koja sе prilažе uz zahtеv za izdavanjе odgovarajućеg upravnog akta prеd nadlеžnim organom.

Fizička i pravna lica, koja imaju prava i obavеzе po ovom Pravilniku, imaju rok od šеst mеsеci da svojе poslovanjе uskladе sa ovim dokumеntom.