Narodna banka Srbije objavila je dokument sa pregledom svetskog finansijskog tržišta za period 30. jun – 04. jul 2025. godine.
Kretanja na tržištima razvijenih zemalja
Kurs EUR/USD
U izveštajnom periodu evro je ojačao za 0,45% prema američkom dolaru. Kurs EUR/USD se kretao u rasponu od 1,1708 do 1,1830 (tokom perioda trgovanja), odnosno od 1,1752 do 1,1789 (vrednost na kraju dana, Bloomberg Composite London).
U ponedeljak je dolar oslabio prema evru zbog zabrinutosti investitora oko rasta državnog deficita SAD, kao i zbog neizvesnosti u vezi sa sklapanjem trgovinskih dogovora između SAD i drugih zemalja.
U utorak dolar je u toku dana ojačao nakon obraćanja predsednika FED-a Pauela, kao i nakon objave podataka o broju slobodnih radnih mesta u SAD, koji su bili iznad očekivanja.
Ipak, kurs EUR/USD je na dnevnom nivou ostao skoro nepromenjen.
U sredu je dolar oslabio nakon objave podataka o broju radnih mesta u privatnom sektoru SAD, koji su povećali očekivanja tržišnih učesnika da bi FED mogao nešto ranije da krene sa smanjenjem kamatnih stopa. Kurs EUR/USD se na kraju dana našao na nivou od 1,1789 američkih dolara za evro, što predstavlja najviši nivo na zatvaranju od septembra 2021. godine.
U četvrtak je dolar ojačao prema evru, nakon objave podataka o broju radnih mesta van sektora poljoprivrede SAD, koji je u junu povećan za 147 hiljada u odnosu na prethodni mesec (očekivano 106 hiljada), nakon rasta od 144 hiljade u maju. Stopa nezaposlenosti je smanjena na 4,1% sa 4,2%, a očekivalo se povećanje na 4,3%. Pored toga, jačanju dolara doprineo je objavljen podatak o ISM indeksu uslužnog sektora SAD, koji je u junu povećan sa 49,9 na 50,8 (očekivano 50,5).
U petak je u SAD bio praznik, zbog čega je američko tržište bilo zatvoreno za trgovanje. Ipak, na dnevnom nivou, evro je blago ojačao u odnosu na dolar. Kurs EUR/USD je izveštajni period završio na nivou od 1,1775 američkih dolara za evro.
Državne obveznice SAD
Prinosi državnih obveznica SAD tokom izveštajnog perioda zabeležili su rast duž cele krive, posebno na delu od oko dve godine. Prinos dvogodišnje obveznice povećan je za oko 13 b.p., na 3,88%, dok je prinos desetogodišnje obveznice povećan za oko 7 b.p., na 4,35%.
Prinosi na državne obveznice SAD tokom izveštajnog perioda zabeležili su rast, usled objave podataka s tržišta rada koji su bili bolji od očekivanja. Takođe, rastu prinosa doprinelo je i usvajanje Zakona o budžetu i imigraciji (Big Beautiful Bill), za koji se očekuje da poveća nacionalni dug SAD za oko 3,3 biliona dolara.
Državne obveznice Nemačke
Tokom izveštajnog perioda prinosi nemačkih državnih obveznica su blago smanjeni na delu od dve godine i duže, dok su na kraćem delu blago povećani. Prinos nemačke dvogodišnje obveznice smanjen je za oko 5 b.p., na 1,81%, dok je prinоs desetogodišnje obveznice smanjen za oko 2 b.p., na 2,57%.
Prinosi su smanjeni krajem nedelje usled neizvesnosti uoči roka za uvođenje carina američkog predsednika, 9. jula.
Kretanja na tržištima izabranih zemalja u razvoju
Dešavanja na lokalnim tržištima
Tokom izveštajnog perioda objavljene su sledeće stope inflacije za jun:
- Stopa inflacije u Hrvatskoj, prema preliminarnoj proceni, iznosi 3,7% YoY (0,3% MoM), što je iznad nivoa iz maja (3,5% YoY).
- Stopa inflacije u Poljskoj, prema preliminarnoj proceni, iznosi 4,1% YoY (0,1% MoM), što je iznad očekivanja analitičara (4,0% YoY) i podatka iz maja (4,0% YoY / –0,2% MoM).
- Stopa inflacije u Češkoj, prema preliminarnoj proceni, iznosi 2,9% YoY (0,3% MoM), što je iznad nivoa iz maja od 2,4% YoY (0,5% MoM), ali u skladu sa očekivanjem analitičara (0,2% MoM).
- Stopa inflacije u Turskoj iznosi 35,1% YoY (1,4% MoM), što je ispod nivoa iz maja od 35,4% YoY i očekivanja tržišnih učesnika od 35,3% YoY (1,5% MoM)
Kretanja na tržištima zlata i nafte
Tokom izveštajnog perioda cena zlata je zabeležila rast od 1,81% i kretala se u rasponu od 3.297,33 do 3.348,77 dolara po unci (vrednost na kraju dana, Bloomberg).
Na rast cene zlata uticali su: usvajanje „Trampovog” budžetskog zakona kојi uključuje smanjenje poreza radi podsticanja privrednog rasta; pad vrednosti dolara usled zabrinutosti oko fiskalne politike i trgovinske neizvesnosti; rast tražnje centralnih banaka za kupovinom zlata u fizičkom obliku zbog geopolitičke neizvesnosti, stagflacije, problema izazvanim carinama i radi diversifikacije dolara iz svojih rezervi, kao i smanjen izvoz bakra iz Perua zbog protesta i blokade ključnog koridora za transport bakra iz više rudnika.
Tokom izveštajnog perioda zabeležen je rast cene nafte tipa brent od 0,78%, koja se kretala u rasponu od 67,11 do 69,11 dolara po barelu (vrednost na kraju dana, Bloomberg).
Na rast cene nafte u posmatranom periodu uticali su sledeći faktori: spremnost EU da se zabrani uvoz energenata iz Rusije na nivou svih država članica do kraja 2027; smanjena proizvodnja u rafinerijama EU zbog veoma jakog toplotnog talasa; najave da bi proizvodnja nafte u Meksiku mogla da padne na nivoe poslednji put viđene 70-ih godina, što predstavlja pretnju rafinerijama SAD u vreme kada im je ta nafta veoma potrebna; pad proizvodnje nafte u Kanadi na najniži nivo u poslednje dve godine, usled požara i radova na održavanju rafinerija; izveštaji Američkog instituta za naftu (API) o padu zaliha nafte u SAD; prognoze da će američki sektor proizvodnje nafte iz škriljaca zabeležiti znatno manje novih bušotina nego što je planirano za 2025. godinu, kao i smanjen broj operativnih naftnih i gasnih platformi u SAD, po podacima kompanije Baker Hughes.
