U poslednje vreme sve više se susrećemo sa ovim terminom, kako iz ličnog iskustva, tako i iz iskustva bliskih ljudi. Pod ovim pojmom podrazumevamo dugoročno i svesno psihičko zlostavljanje pojedinca od strane kolega, nadređenih ili društvenog okruženja.

Mobing se smatra društveno neprihvatljivim oblikom ponašanja. On svesno utiče na samopouzdanje, produktivnost i dalji tok karijere pojedinca. Mnogi su u određenom periodu bili žrtve mobinga.

Koliko je mobing rasprostranjen?

Mobing nije izolovan fenomen. Prisutan je u različitim sektorima. Veliki broj ljudi ne prijavljuje mobing na poslu. Razlog tome je najčešće iz straha od gubitka položaja. Podaci ukazuju da je mobing široko rasprostranjen kako kod nas, tako i u svetu. Često je teško dokaziv, što ostavlja prostor za dodatnu polemiku.

Podaci o mobingu se mogu naći u velikom broju izvora, naučnih istraživanja i analiza. Prema podacima Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova (RAMP) evidentirano je da je mobing ustanovljen u oko 30% prijavljenih slučajeva. Takođe, prema istraživanju mentalnog zdravlja novinara u Srbiji  (OSCE) pokazuje da 62,2% novinara doživelo neku vrstu mobinga tokom svoje karijere.

Kako zaposleni doživljavaju mobing?

Zaposleni mobing doživljavaju na različite načine. Sve zavisi od pojedinca. Javljaju se česte reakcije kao odgovor na spoljašnji uticaj:

Emocionalne reakcije

Među prvima su stres i anksioznost. Konstantni pritisak dovodi do stresa, a učestali stres do anksioznosti. Posle toga se često javljaju blaži oblici depresije. Veliki broj zaposlenih zna da ne može da promeni situaciju. To direktno utiče i na poljuljano samopouzdanje. Učestalo ponižavanje nadređenog ili kolektiva može znatno uticati na iskrivljenu sliku o sebi.

Fizički simptomi

Emocionalne reakcije su vrlo često praćene fizičkim simptomima. Najčešće se javljaju učestale glavobolje, povišen krvni pritisak, umor, poremećaj sna.

Socijalni efekti

Oni su praćeni izolacijom i totalnim povlačenjem. Pojedinci se neretko totalno izoluju kako od kolektiva, tako i nadređenih.

Koji je najbolji način suprostaviti se mobingu?

Postoji više načina, ali najbolje je jasno postaviti granice. Staviti do znanja da taj oblik ponašanja nije prihvatljiv i da je potrebno menjati ga. Ukoliko je u pitanju mobing na poslu insistirati na profesionalnoj komunikaciji. Važno je znati da u takvim situacijama nijedan pojedinac nije sam. Bitna je podrška bliskih ljudi, kao i briga o sebi.

Mobing može predstavljati ozbiljan problem. Često ostavlja posledice kako na pojedinca, tako i na zajednicu. Potrebno je naći nužno rešenje i prekinuti ga ili smanjiti njegov uticaj. Svako od nas je slobodno biće i ima apsolutno pravo i slobodu na svoj način života i funkcionisanja u zajednici.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Violeta Vučićević, diplorani filolog, copywriter

Uvod

Poslodavac ima ovlašćenje da vrši disciplinsku vlast, odnosno da zaposlenom, nakon sprovedenog disciplinskog postupka izrekne sankciju i to isključivo u slučaju povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline propisane članom 179. stav 2.-3. Zakona o radu^[1]. Kažnjavanje zaposlenih u iz navedenih razloga predstavlja jedinstven slučaj kažnjavanja u privatnim ugovornim odnosima, u kome samo jedna ugovorna strana (poslodavac) ima ovlašćenje da izriče disciplinske sankcije drugoj ugovornoj strani (zaposlenima) za nesavesno i neuredno izvršenje, i to odmah po učinjenoj povredi, što disciplinske sankcije čini delotvornijim od opštih mehanizama kažnjavanja u ugovornom odnosu. Takve sankcije se izriču u interesu poslodavca radi adekvatnog funkcionisanja procesa rada i obezbeđivanja radne discipline.

Zakon o radu ne predviđa disciplinski postupak kao radnopravni institut, već isti svodi na otkazni postupak. Otkazni postupak možemo da kvalifikujemo kao sumaran, odnosno liberalizovan disciplinski postupak, koji predstavlja fazu između radnje povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline i odluke o disciplinskoj odgovornosti zaposlenog. Pokretanje otkaznog postupka zavisi od volje poslodavca, odnosno isti ima diskreciono pravo da odluči hoće li u odnosu na zaposlenog pokrenuti otkazni postupak zbog povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline. Ovakva mogućnost proizilazi iz fakultativnosti otkaznih razloga.  Dakle, disciplinski organ poslodavca može, nakon sprovedenog otkaznog postupka, ukoliko smatra da je zaposleni učinio radnju koja mu je stavljena na teret, doneti rešenje kojim se zaposlenom izriče otkaz ugovora o radu ili disciplinska mera. Takvo rešenje poslodavca ima karakter formalnog akta. Izricanje sankcije zaposlenom, takođe, zavisi od volje poslodavca.

Disciplinska sankcija se može odrediti kao svaka sankcija koju poslodavac preduzima zbog skrivljene povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline, a koja može uticati na prisustvo zaposlenog u radnoj sredini, kao i na njegovu funkciju, profesionalnu karijeru i zaradu. Zakonodavac je predvideo da poslodavac može da izrekne samo onu disciplinsku sankciju koja je propisana Zakonom o radu  i iste ne mogu biti određene autonomnim aktima poslodavca.  Dakle, Zakon o radu nije ostavio mogućnost da se ustanovljavaju drugačije disciplinske sankcije od onih koje su utvrđene ovim zakonom. Načelo određenosti disciplinskih sankcija, između ostalog, doprinosi sprečavanju zloupotreba poslodavčeve disciplinske vlasti. Ovo načelo principijelno podrazumeva ekstenzivnu zakonsku definiciju i širi zakonski katalog disciplinskih sankcija. Na taj način se stvaraju i uslovi za delotvornu primenu načela progresivnog kažnjavanja i individualizacije disciplinske sankcije.

Vrsta i težina izrečene sankcije je diskreciono pravo poslodavca, pa ni sud u eventualnom radnom sporu nije ovlašćen da ceni celishodnost izrečenog otkaza ugovora o radu ili  disciplinske mere zaposlenom u tom smislu da li  ista predstavlja adekvatnu sankciju ili to nije slučaj.

U opštem režimu radnih odnosa, za povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, zaposlenom se može izreći samo jedna sankcija, tako da kumuliranje  istih nije moguće ni kod sticaja, niti u slučaju produžene povrede. Kod poslodavca zaposleni ne može, povodom jednog istog činjeničnog događaja, dva puta odgovarati za isti prestup bez obzira na pravnu kvalifikaciju.

Otkaz ugovora o radu je najteža sankcija koju poslodavac može izreći zaposlenom za učinjeni akt povrede radne obaveze, osnosno nepoštovanje radne discipline. Zakon o radu je, nakon noveliranja iz 2014. godine, predvideo više disciplinskih sankcija, koje naziva merama, čija je primena vezana za povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline. Mere su propisane članom 179a Zakona o radu i isti predviđa da poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izreći jednu od sledećih mera: 1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana; 2) novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri; 3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline. Dakle, važna karakteristika mera je njihova supsidijarna priroda u odnosu na otkaz ugovora o radu. Mere koje su propisane članom 179a Zakona o radu, pritom, nemaju odštetni (reparatorni) karakter, već su usmerene na kažnjavanje zaposlenog i korigovanje njegovog ponašanja, odnosno na njegovo odvraćanje od ponavljanja učinjenih povreda.

Disciplinske sankcije se, po pravilu sastoje u ograničavanju određenih prava iz radnog odnosa. Represivna funkcija postoji kod sankcija kakve su prestanak radnog odnosa, novčana kazna ili  udaljenje sa rada bez naknade zarade, dok se korektivna funkcija disciplinskih sankcija ispoljava u slučaju opomene sa najavom otkaza, iako i primena sankcija iz prve grupe, takođe, ostvaruje ciljeve opšte i specijalne prevencije (uz izuzetak otkaza ugovora o radu, kod kog izostaje vaspitni uticaj na zaposlenog).

Da bi se disciplinska sankcija mogla izvršiti, neophodno je da rešenje kojim je ona izrečena bude konačno. Imajući u vidu činjenicu da, u opštem radnopravnom režimu, nije predviđena žalba protiv rešenja kojim je izrečena disciplinksa sankcija, ono postaje konačno od dana dostavljanja zaposlenom.

Otkaz ugovora o radu

Otkaz ugovora o radu je najteža sankcija koju disciplinski organ poslodavca može izreći zaposlenom za učinjenu radnju povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline s obzirom da izricanjem iste zaposlenom prestaje radni odnos.

U teoriji radnog prava zastupljen je stav da otkaz ugovora o radu treba da se izrekne zaposlenom samo za najteže oblike povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline, koji su negativno uticali na proces rada kod poslodavca ili drugih zaposlenih kod poslodavca, ugrozili druge interese poslodavca ili njegov opstanak, kao i za više ponovljenih lakših radnji u određenom roku. Takođe, u teoriji radnog prava je zastupljen i stav da zaposlenom ne bi trebalo otkazati ugovor o radu, ako je samo jedanput učinio  akt povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline, već da otkaz ugovora o radu treba da usledi nakon što poslodavac, izricanjem drugih mera, nije uspeo da „ubedi“ zaposlenog da prekine sa takvim postupanjem. Prema shvatanju sudske prakse, povreda radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline koje se jednom desilo može se smatrati opravdanim razlogom za davanje otkaza ugovora o radu od strane poslodavca, jer Zakon o radu ne postavlja zabranu po kojoj se ugovor o radu ne može otkazati ako zaposleni prvi put učini povredu, kao što ne postavlja ni uslov akumulacije povreda i nedozvoljenog ponašanja.

Na osnovu svega navedenog, moglo bi se konstatovati da bi poslodavac mogao da donese rešenje kojim se zaposlenom otkazuje ugovor o radu i kada je samo jedanput učinio radnju povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline, ukoliko po diskrecionom ovlašćenju poslodavca, ne postoje olakšavajuće okolnosti na strani zaposlenog (npr. dosadašnji rad ili dosadašnje primereno ponašanje na radu), odnosno ukoliko je akt bio takvog karaktera da se njime negativno utiče na proces rada kod poslodavca ili rad drugih zaposlenih kod poslodavca, ugrožava opstanak poslodavca ili neki njegov vitalni interes, a da bi u drugim slučajevima, disciplinski organ poslodavca trebao da izrekne jednu od mera koje su predviđene Zakonom o radu, vodeći se načelima srazmernosti i individualizacije prilikom izricanja istih.

Značajno je ukazati da u situaciji kada je više zaposlenih učestvovalo u izvršenju  akta povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline, ukoliko su se stekli zakonski razlozi za otkaz ugovora o radu, disciplinski organ poslodavca može, s obzirom na svoje diskreciono pravo, da jednom zaposlenom otkaže ugovor o radu, a da preostalim zaposlenima izrekne neku od zakonom propisanih mera, s obzirom da na taj način ne čini diskriminaciju prema zaposlenom kome je otkazao ugovor o radu.

Bitno je istaći da zaposlenom ne može faktički prestati radni odnos zbog učinjenog akta povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline na osnovu usmene izjave poslodavca, zabranom dolaska na posao, odjavljivanjem kod nadležnih fondova i slično, jer navedeno postupanje poslodavca nema karakter otkaza, pa su ovakva postupanja poslodavca bez pravnog dejstva na radnopravni status zaposlenog.

Kada disciplinski organ poslodavca donese rešenje kojim se otkazuje  ugovor o radu, takvom zaposlenom prestaje radni odnos datumom dostavljanja rešenja, ako samim rešenjem nije određen neki drugi rok. Zakonodavac nije predvideo mogućnost zastoja otkaznog roka, na primer, u slučaju privremene nesposobnosti za rad, korišćenja godišnjeg odmora i slično. U cilju zaštite zaposlenih od nezakonitog prestanka radnog odnosa i načela individualizacije disciplinske sankcije, nema automatskog isključivanja zaposlenog iz radne sredine u slučaju  teže povrede radne obaveze, odnosno radne discipline već odluka o najtežoj disciplinskoj sankciji, nakon sprovedenog otkaznog postupka, mora biti sadržana u rešenju o otkazu ugovora o radu i konkretno obrazložena da bi se dokazala opravdanost njene primene.

Kada otkaže ugovor o radu, poslodavac je dužan da podnese odjavu sa obaveznog socijalnog osiguranja za zaposlenog kome je prestao radni odnos po osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu. Odjava zaposlenog se vrši na taj način što poslodavac podnosi elektronsku jedinstvenu prijavu Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja u roku od tri radna dana od dana prestanka radnog odnosa.

Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.  Zakonska odredba se odnosi ne samo na neisplaćene zarade i naknade zarada, već i na sva druga neisplaćena primanja zaposlenog predviđena opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, za koje je utvrđeno pravo pre prestanka radnog odnosa, poput jubilarne nagrade, solidarne pomoći za rođenje deteta, naknade zaposlenoj ženi za 08. mart i slično, jer zaposleni ima pravo na isplatu svih primanja koja je ostvario do dana prestanka radnog odnosa. Navedena obaveza obuhvata i obavezu poslodavca da zaposlenom, koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora, s tim što takva naknada ima karakter naknade štete. Zaposleni, kome je otkazan ugovor o radu iz razloga koji su propisani članom 179. stav. 2.-3. Zakona o radu, nema pravo na otpremninu.

Privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade

Privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade je samostalna disciplinska mera kojom se zaposleni privremeno isključuje iz radne sredine, čime mu je onemogućeno da, za predviđeni period trajanja ove mere, radi i zarađuje. Dakle, kazneni karakter mere privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade ogleda se u činjenici da vodi jednostranoj suspenziji osnovnih prava i obaveza iz ugovora o radu.

Privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, može se izreći u trajanju od jednog do 15 radnih dana.

Ova disciplinska mera je po prvi put predviđena u našem radnom zakonodavstvu Zakonom o radu iz 2005. godine. Zakonodavac je propisivao da poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, umesto otkaza ugovora o radu, da izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do tri radna dana, ako je smatrao da  postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos. Novelama Zakona o radu iz 2014. godine je predviđeno da disciplinski organ poslodavca izriče meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade u trajanju od minimum jednog radnog dana, a maksimum 15 radnih dana.

Izvršenje mere privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade započinje prvog dana po dostavljanju rešenja zaposlenom, tako da dok traje ova mera zaposleni ne dolazi na rad, a ukoliko obavlja poslove van prostorija poslodavca zaposleni prekida obavljanje rada za poslodavca.

Privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade ima za posledicu mirovanje radnog odnosa, za period za koji je ova disciplinska mera izrečena.

Naš zakonodavac nije ograničio ukupno trajanje udaljenja sa rada bez naknade zarade u toku godine, što teoretski znači da isti zaposleni može biti udaljen sa rada i više puta u toku navedenog perioda, ali je verovatnije da bi poslodavac, u slučaju ponavljanja prestupa, zaposlenom izrekao disciplinsku sankciju otkaza ugovora o radu.

Privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade razlikuje se od (obaveznog i fakultativnog) udaljenja zaposlenog sa rada uz naknadu zarade koje predstavlja privremenu meru koja se izriče dok još nije utvrđena odgovornost zaposlenog. Udaljenje zaposlenog sa rada uz naknadu zarade izriče se zbog zaštite interesa i ugleda poslodavca, a imajući u vidu štetnost i opasnost daljeg rada zaposlenog za poslodavca, dok se u odgovarajućem postupku ne reši pitanje njegove odgovornosti, u smislu da stvarno nije moguće ili nije oportuno da zaposleni nastavi da radi za poslodavca.

Novčana kazna

Novčana kazna, kao disciplinska mera za povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, sastoji se u umanjenju zarade zaposlenog, pri čemu funkcija novčane kazne nema ni fiskalni, ni reparatorni, već isključivo represivno – popravni karakter.

Zakon o radu iz 2005. godine, nije predviđao novčanu kaznu, međutim, novele Zakona o radu iz 2014. godine ponovo uvode novčanu kaznu kao disciplinsku meru, prvi put nakon Zakona o radnim odnosima iz 1996. godine. Naime, Zakonom o radu je, nakon noveliranja 2014. godine, propisano da disciplinski organ poslodavca može izreći novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je ona izrečena i traje od jednog do tri meseca.

Zakonodavac nije regulisao pitanje korišćenja sredstava koja su dobijena obustavom od zarade. U teoriji radnog prava i u pravnim sistemima u kojima je propisana novčana kazna, preovlađuje  rešenje da poslodavac ne sme da ima neposrednu finansijsku korist od njenog izricanja, s obzirom na njenu disciplinsku funkciju. Imajući u vidu navedeno, socijalni partneri bi trebalo da se sporazumeju oko namene ovako ostvarenih novčanih sredstava, koje bi trebalo koristiti, na primer, za poboljšanje uslova rada, stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, zaštitu na radu, s tim što je neosporno da ih poslodavac ne može koristiti za zarade zaposlenih.

Pošto se novčana kazna može izreći i pre isplate osnovne zarade koja predstavlja osnovicu za utvrđenje novčane kazne, u izreci rešenja je dovoljno utvrditi procenat novčane kazne i odrediti da se on odnosi na osnovnu zaradu zaposlenog koja je ostvarena u mesecu u kome je novčana kazna izrečena.

Visina novčane kazne određuje se prilikom obračuna zarade za mesec u kome je novčana kazna izrečena. Novčana kazna se izvršava, prilikom isplate zarade obustavom od zarade, odnosno naknade zarade, na osnovu rešenja poslodavca o njenom izricanju, u visini koja je utvrđena u određenom procentu od osnovne zarade u mesecu kada je izrečena. Ova disciplinska mera postaje izvršiva tek kada bude određen njen realni novčani iznos, odnosno prilikom isplate zarade za mesec u kome je ona izrečena. Izvršenje novčane kazne vrši se oduzimanjem realnog novčanog iznosa od zarade zaposlenog, koji je procentualno određen rešenjem poslodavca, te ako je novčana kazna izrečena u trajanju od jednog meseca, ona se izvršava na jednoj zaradi, a ako je izrečena u trajanju od dva ili tri meseca, izvršava se na onoliko zarada za koliko je meseci izrečena, odnosno na dve ili tri zarade.

Ako se zarada zaposlenom isplaćuje jednom mesečno, novčana kazna se izvršava odjednom, međutim, ako se zaposlenom zarada isplaćuje u dva ili više obroka mesečno, novčana kazna se izvršava u onoliko obroka koliko ima obroka zarade u mesecu, pri čemu obrok novčane kazne mora biti srazmeran obroku mesečne zarade. Eventualne naknadne isplate zarade za mesec u kome je izrečena mera novčane kazne, ne ulaze retroaktivno u osnovicu za utvrđivanje realne  visine novčane kazne.

Opomena sa najavom otkaza

Opomena sa najavom otkaza je najblaža disciplinska mera koju poslodavac može izreći zaposlenom zbog učinjenog akta povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline. Izricanjem ove disciplinske mere, poslodavac upozorava zaposlenog na eventualne posledice po radni odnos, ukoliko u određenom periodu, ponovi prestup.

Disciplinski organ poslodavca u opomeni sa najavom otkaza navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od šest meseci učini isti akt povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline. Zahtev koji je predvideo zakonodavac, u smislu da je potrebno da zaposleni učini isti akt ne treba shvatiti u bukvalnom smislu, već je dovoljno se radi o istoj pravnoj kvalifikaciji koja pokazuje sklonost zaposlenog ka vršenju određenih prestupa.

Rok od šest meseci u kome može da se otkaže ugovor o radu bez ponovnog upozorenja ne računa se od dana kada je zaposlenom dostavljena odluka u formi opomene sa najavom otkaza, već od dana kada je učinjena prethodna povreda.  

Specifičnost pravnog dejstva rešenja o izrečenoj opomeni sa najavom otkaza je u tome da, ukoliko opstane u pravnom poretku, može dovesti do otkaza ugovora o radu zaposlenog ukoliko ponovi povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline zbog čega mu je inicijalno izrečena disciplinska mera. U tom slučaju, poslodavac nema obavezu ponovnog upozorenja zaposlenog na osnovu člana 180. Zakona o radu, već je ovlašćen da donese rešenje o otkazu ugovora o radu za ponovljenu povredu radne obaveze ili ponovljeno nepoštovanje radne discipline, što praktično znači da je u takvoj pravnoj situaciji isključena mogućnost da se zaposleni u postupku pred poslodavcem izjasni o novoj povredi radne obaveze ili nepoštovanju radne discipline koja mu se stavlja na teret. 

Disciplinskoj meri opomene sa najavom otkaza se može uputiti zamerka, da poslodavac, kod ponovno učinjenog akta povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline, zaposlenom može otkazati ugovor o radu ukoliko su se stekli svi bitni elementi povrede, ne omogućivši mu pravo na odbranu. Dakle, zaposlenom je u suštini suspendovano pravo na odbranu od otkaznog razloga, u kojoj bi zaposleni, eventualno, mogao da se poziva na okolnost da je u vreme kada je učinio  povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, postojao neki od razloga koji isključuju disciplinsku odgovornost zaposlenog (na primer prinuda, stvarna zabluda), što nije u skladu sa principom prezumpcije nevinosti.

Ovom merom je zamenjena ranija mera upozorenja, u kojem je poslodavac mogao, zbog postojanja olakšavajućih okolnosti, da najavi zaposlenom da će mu otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako opet učini istu ili sličnu povredu. Takvo zakonsko rešenje nije  bilo adekvatno usled činjenice da je poslodavac morao da ceni da li postoje olakšavajuće okolnosti i pre izjašnjavanja zaposlenog o navodima koji mu se stavljaju na teret, zbog čega nije postojala mogućnost da se uvaže i one olakšavajuće okolnosti koje bi zaposleni izneo u svom izjašnjenju ostvarujući pravo na odbranu. Primenu ove mere dodatno je otežavala činjenica da  zakonodavac nije odredio period važenja najave otkaza, a što je učinjeno novelom iz 2014. godine, po kojoj poslodavac može da zaposlenom dâ otkaz samo ako učini istu povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline u narednom roku od šest meseci od kada je učinio prvobitnu povredu.

Pravo zaposlenog na sudsku zaštitu

Protiv rešenja kojim mu je izrečen otkaz ugovora o radu ili disciplinska mera iz člana 179a Zakona o radu, zaposleni ili predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana dostavljanja istog.

Pojedini sudovi su izvodili zaključak da zaposleni nema pravni interes da pobija rešenje poslodavca kojim mu je izrečena disciplinska mera opomene uz najavu otkaza. Navedeni stav je pravdan shvatanjem da se takvim rešenjem ne vređaju prava zaposlenih iz radnog odnosa, te da zaposleni nema pravni interes da pobija rešenje tužene kojim mu je izrečena disciplinska mera opomene uz najavu otkaza. Navedeno shavatanje proizilazi iz okolnosti da izricanje ove disciplinske mere nema neposredni uticaj na prava zaposlenog iz radnog odnosa, da ne menja niti ekonomski, niti radnopravni položaj zaposlenog te shodno navedenom, zaposleni ne može tražiti sudsku zaštitu protiv rešenja kojim je izrečena ova disciplinska sankcija, kao i da navedena mera nije podobna za izvršenje.

Međutim, Ustavni sud je u Odluci Už-7249/2020 od 18.05.2023. godine istakao da Zakon o radu nije isključio mogućnost sudske zaštite protiv rešenja kojim se zaposlenom izriče disciplinska mera. Zaposleni na osnovu odredbe člana 195. stav 1. Zakona o radu ima pravo na sudsku zaštitu protiv rešenja kojim mu je izrečena opomena sa najavom otkaza, ukoliko smatra da mu je time povređeno pravo iz radnog odnosa. Ustavni sud u navedenoj odluci konstatuje da je rešenje kojim je zaposlenom izrečena opomena sa najavom otkaza, nastaje kao rezultat vođenja kontradiktornog postupka, kada poslodavac na bazi utvrđenih činjenica i izjašnjenja zaposlenog oceni da su povreda radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline lakše prirode što ne opravdava donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu. Rešenje kojim se izriče mera opomene sa najavom otkaza, pored ostalog, sadrži opis radnje izvršenja povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline koje su stavljene na teret zaposlenom, a zbog kojih mu je izrečena takva mera. Ovakva pravna ocena Ustavnog suda je u skladu i sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava prema kojima ograničenja prava na pristup sudu moraju biti eksplicitno regulisana odgovarajućim propisima država članica potpisnica Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. U protivnom, bilo bi povređeno pravo zaposlenog na pristup sudu, kojim se garantuje ne samo pravo na pokretanje postupka pred sudom, već i pravo na konačno rešenje spora. Dakle, rešenjem opomene uz najavu otkaza utvrđena je disciplinska odgovornost zaposlenog i izrečena mu je disciplinska mera, pa podnosilac ima pravo na zaštitu u postupku pred sudom u kome će zahtevati ispitivanje zakonitosti rešenja u radnom sporu.

U slučaju kada zaposleni u narednom roku od šest meseci učini isti akt povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline, poslodavac nema obavezu ponovnog upozorenja zaposlenog na osnovu člana 180. Zakona o radu, već je ovlašćen da donese rešenje o otkazu ugovora o radu za ponovljene povrede radne obaveze ili ponovljeno nepoštovanje radne discipline. U tom slučaju, u eventualnom sudskom postupku, zaposleni može osporavati samo činjenice u pogledu ponovljene povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline, utvrđene u rešenju o otkazu ugovora o radu, s tim što, u tom postupku, ne može osporavati rešenje o prethodno izrečenoj meri opomene sa najavom otkaza.

Zaključak

S obzirom da je Zakonom o radu propisano više mera koje se mogu izreći u slučaju povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline, može se reći da je očigledna intencija zakonodavca da se disciplinske sankcije izriču srazmerno težini konkretno učinjenog akta povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline, kao i u zavisnosti od postojanja olakšavajućih okolnosti na strani zaposlenog. Navedenim merama se poslodavcu, na posredan način, ostavlja mogućnost da izvrši gradaciju disciplinskih prestupa na lake i teške, što je u skladu sa načelom progresivnog disciplinskog kažnjavanja. Iako zakonodavac mere iz člana 179a Zakona o radu ne naziva disciplinskim merama, one suštinski to jesu, jer svaka od njih predstavlja sankciju koja se može izreći umesto otkaza ugovora o radu, u slučaju povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline, pod zakonom propisanim okolnostima i od strane disciplinskog organa poslodavca koji odlučuje i o otkazu ugovora o radu. 

U slučaju povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline, disciplinski organ poslodavca, prilikom odmeravanja disciplinske mere, treba da uzme u obzir stepen krivice zaposlenog, njegov raniji rad i ponašanje na radu, rang radnog mesta u hijerarhiji radnih mesta kod poslodavca, jer se od zaposlenih na višim radnim mestima očekuje viši stepen disciplinovanog ponašanja, kao i dužinu staža osiguranja kod poslodavca. Disciplinski organ poslodavca treba prilagoditi disciplinsku meru, tako da ista ne bi trebalo da bude u očiglednoj nesrazmeri sa učinjenom radnjom povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline i okolnostima pod kojima je ista učinjena, kao i ranijem ponašanju zaposlenog, u cilju postizanja njene individualizacije.

Zakon o radu ne sadrži odredbe o obavezi vođenja evidencije o izrečenim disciplinskim merama. Takva odredba bila bi od značaja iz više razloga, pogotovo polazeći od činjenice da se svaka od izrečenih mera iz člana 179a Zakona o radu, pri odlučivanju poslodavca o novom aktu povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline, može uzeti kao otežavajuća okolnost. Dejstvo izrečene disciplinske mere ne može se prostirati neograničeno, jer bi to bilo protivno njenoj vaspitnoj funkciji i načelu pravne sigurnosti, pa bi pored vođenja evidencije, trebalo regulisati i pitanje roka nakon koga bi se izrečene disciplinske mere brisale iz evidencije poslodavca, ako zaposleni u roku koji bi se propisao, ne učini drugi disciplinski prestup, u cilju ostvarivanja načela individualizacvije kažnjavanja i ispunjavanja principa progresivnog kažnjavanja učinioca prilikom izricanja eventualne nove disciplinske mere. Ovakva zamerka se jedino ne bi mogla uputiti meri opomene sa najavom otkaza, s obzirom da se zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline. 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Ivan Krneta, advokat

Viber kanal LAWLife portal za pravo i privredu.

Pridružite se za najnovije pravne i poslovne informacije.

[1] Odlukom broj IUz-424/2014 od 17.11.2016. godine, Ustavni sud Srbije je ocenio da odredba Zakona o radu iz člana 179. stav 3. tačka 5) nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije, tako da je ista prestala da važi danom objavljivanja navedene Odluke u Službenom glasniku RS, br. 13/2017, dana 24.02.2017. godine.

Danom početka primene Zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-Bolovanje – Poslodavac” (“Sl. glasnik RS", br. 109/2025) odnosno konkretno od 01.01.2026. godine, prestaju da se primenjuju član 103. i član 179. stav 3. tačka 2) Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje).

Probni rad je institut radnog prava koji često izaziva nedoumice – kako kod poslodavaca, tako i kod zaposlenih. Mnogi ga pogrešno tumače kao „odlaganje početka radnog odnosa“, iako je njegova suština sasvim drugačija.

Svrha i pravna priroda probnog rada

Svrha probnog rada nije da se odloži zasnivanje radnog odnosa, već da se u realnim uslovima proceni održivost tog odnosa. Zaposleni koji zasnuje radni odnos uz ugovoreni probni rad ima sva prava, obaveze i odgovornosti kao i svaki drugi zaposleni – pravo na zaradu, radno vreme, zaštitu na radu, odmor i ostala zakonom garantovana prava.

Probni rad se ne mora ugovoriti isključivo prilikom prvog zaposlenja kod određenog poslodavca. Poslodavac i zaposleni mogu ugovoriti probni rad i prilikom zaključenja ugovora o radu za obavljanje poslova na radnom mestu na kome zaposleni ranije nije radio, radi provere njegovih stručnih i radnih sposobnosti za obavljanje tih poslova.

Probni rad nije uslov za zasnivanje radnog odnosa

Jedna od čestih zabluda jeste da je probni rad uslov za zasnivanje radnog odnosa. Međutim, probni rad nije uslov za zasnivanje, već za opstanak radnog odnosa. U slučaju ugovaranja probnog rada, radni odnos se zasniva pod raskidnim uslovom, koji se odnosi na ostvarene rezultate rada, odnosno na stručne i radne sposobnosti zaposlenog za obavljanje ugovorenih poslova.

Probni rad može biti ugovoren za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu, a njegovo trajanje je zakonom ograničeno na najduže šest meseci.

Ishod probnog rada

Tokom trajanja probnog rada, poslodavac procenjuje da li zaposleni poseduje potrebna znanja, veštine i sposobnosti za obavljanje poverenih poslova. Ukoliko zaposleni dobije pozitivnu ocenu, radni odnos se nastavlja. U suprotnom, smatra se da je raskidni uslov ispunjen i radni odnos prestaje istekom ugovorenog roka.

Otkaz ugovora o radu tokom probnog rada moguć je i pre isteka roka na koji je probni rad ugovoren, s tim da otkazni rok u tom slučaju ne može biti kraći od pet radnih dana.

Sudska praksa i sporna pitanja

Kada je reč o otkazu zaposlenom koji se nalazi na probnom radu, u sudskoj praksi postoje određene neujednačenosti.

Vrhovni kasacioni sud je u presudi Rev2 2140/2021 od 5. maja 2022. godine zauzeo stav da se odredbe Zakona o radu koje se odnose na otkazne razloge i proceduru davanja otkaza shodno primenjuju i na ugovore o radu sa ugovorenim probnim radom. Sud je istakao da je, u slučaju otkaza pre isteka probnog rada, poslodavac bio dužan da zaposlenog, u skladu sa članom 180a Zakona o radu, pismeno upozori na nedostatke u radu i ostavi mu primeren rok za poboljšanje.

Sličan stav zauzet je i u još nekoliko sudskih odluka.

Međutim, u presudi Rev2 409/2024 od 27. marta 2024. godine, isti sud je zauzeo drugačije stanovište, navodeći da u slučaju otkaza datog tokom trajanja probnog rada ne postoji obaveza poslodavca da zaposlenog pismeno upozori na nedostatke u radu niti da mu ostavi rok za poboljšanje rezultata rada, ukoliko radno umeće zaposlenog ne zadovoljava zahteve radnog mesta i očekivanja poslodavca, a pritom je ispoštovan zakonom propisan otkazni rok.

Pravna sigurnost i preporuke za praksu

Različito postupanje najviše sudske instance u istim ili sličnim pravnim situacijama može biti problematično sa aspekta pravne sigurnosti. Iz tog razloga, davanje prilike zaposlenom da otkloni uočene nedostatke u radu može biti korisno i za zaposlenog i za poslodavca. Na taj način zaposleni dobija šansu da zadrži radni odnos, dok poslodavac smanjuje rizik od eventualnog sudskog spora zbog nezakonitog otkaza.

Na kraju, važno je naglasiti da rešenje o otkazu ugovora o radu, uključujući i slučajeve probnog rada, mora biti obrazloženo i sadržati pouku o pravnom leku, u skladu sa zakonom.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Marijana Marjanović, advokat u Zajedničkoj advokatskoj kancelariji PLS

Pojašnjenja o zakonskom okviru, nadležnosti i digitalnoj realizacija

Izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru uvedena je mogućnost da se određene stare isprave, nastale u ranijim pravnim okvirima, podnesu na proveru i razmatranje radi upisa prava u katastar nepokretnosti putem digitalnog postupka. Taj postupak se naziva “Ciljana konvalidacija” i predstavlja precizno definisan mehanizam kojim se omogućava pravna verifikacija starijih isprava i njihova integracija u savremeni katastarski sistem.

Ovakav pristup ne menja nadležnosti organa, već omogućava građanima da, kroz tehnički pojednostavljenu proceduru, pokrenu zakonom propisan proces provere isprava koje do sada često nisu bile obuhvaćene redovnim katastarskim postupcima.

Cilj ovakvog rešenja jeste unapređenje pravne sigurnosti i ažurnosti katastarskih evidencija, uz puno poštovanje važećih propisa, jasno definisanu ulogu katastarske službe i očuvanje pravnog dejstva svakog pojedinačnog upisa.

Pravna pitanja i institucionalni okvir

Šta predstavlja ciljana konvalidacija u kontekstu katastra?

Odgovor: Ciljana konvalidacija je zakonom podržan postupak koji građanima omogućava da podnesu stare isprave radi provere i mogućeg upisa prava u katastar, kroz pojednostavljenu digitalnu proceduru.

Koji je zakonski osnov za ovakav postupak u Republici Srbiji?

Odgovor: Postupak se zasniva na izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, kojima je omogućeno digitalno podnošenje i proveravanje ugovora nastalih pre 1. septembra 2014. godine, odnosno drugih isprava nastalih do 8. juna 2018. godine, uz dodatak primene posebnih slučajeva kada su oni izričito propisani.

Ko je nadležan za upis prava u katastar u slučaju digitalnog podnošenja starih isprava putem aplikacije?

Odgovor: Nadležnost ostaje isključivo na katastarskoj službi. Samo ona pravno kvalifikuje i sprovodi upis prava.

Da li je za ciljanu konvalidaciju obavezno angažovanje advokata?

Odgovor: Nije. Zakon omogućava građanima da postupak pokrenu i sprovedu samostalno, ukoliko ne žele ili ne mogu da koriste advokatske usluge.

Da li digitalno podnošenje preko aplikacije menja pravni efekat upisa?

Odgovor: Ne menja. Digitalizovani pristup menja isključivo kanal podnošenja, dok se sam upis prava izvršen po ciljanoj konvalidaciji ima istu snagu kao i upisi u klasičnoj proceduri, samo se kod upisa preko aplikacije za građane, koji se vrši bez donošenja rešenja, upisuje zabeležba koja se automatski briše nakon godinu dana ako niko ne dostavi dokument kojim se stavlja van snage osnov upisa.

Kako se tretiraju posebni slučajevi upisa po starim ispravama?

Odgovor: Posebni slučajevi primenjuju se isključivo kada su jasno i precizno definisani zakonom, uz restriktivno tumačenje i puno poštovanje nadležnosti i pravnih posledica.

Da li aplikaciju ciljane konvalidacije na sajtu www.rgz.gov.rs mogu da koristim samo u posebnim slučajevima iz izmena zakona?

Odgovor: Ne. Isprave se mogu podneti putem navedene aplikacije za sve stare isprave (ugovore od pre 1.9.2014, a ostale isprave – do 8.6.2018. godine). Upravo u tome i jeste smisao ciljane konvalidacije za građane, da ne moraju biti stručni i poznavati propise da bi proverili podobnost isprava za upis u katastar. Zato će najveće benefite od ciljane aplikacije imati građani koji imaju kompletnu dokumentaciju ali ih je demotivisala dosadašnja procedura podnošenja zahteva i sprovođenja upisa. S druge strane, koristi će imati i oni koji saznaju da im dokumentacija nije kompletna jer će to eliminisati nagađanja i zablude i usmeriti ih u pravcu rešavanja problema sudskim ili nekim drugim putem.

Tehnička i aplikativna implementacija

Kako građanin tehnički pokreće ciljanu konvalidaciju?

Odgovor: Postupak se pokreće putem mobilne aplikacije zasnovane na PWA/TWA tehnologiji, uz identifikaciju kroz sistem eUprave, bez klasičnog korisničkog logovanja.

Da li se u postupku ciljane konvalidacije prikupljaju i obrađuju podaci o ličnosti građana?

Odgovor: U postupku ciljane konvalidacije Republički geodetski zavod prikuplja i obrađuje podatke o ličnosti u skladu sa zakonom.

Kako se podaci o ličnosti štite i da li se koriste u druge svrhe?

Odgovor: Republički geodetski zavod u okviru svoje poslovne organizacije sprovodi sve neophodne mere zaštite podataka (organizacione, tehničke i kadrovske), u skladu sa implementiranim međunarodnim i srpskim standardima ISO/IEC 27001 i ISO/IEC 27701, uključujući, ali se ne ograničavajući na: tehničke mere zaštite, kontrolu fizičkog pristupa sistemu gde su pohranjeni podaci o ličnosti, kontrolu pristupa podacima o ličnosti, kontrolu prenosa podataka o ličnosti, kontrolu dostupnosti podataka o ličnosti, ostale mere informacione bezbednosti i sve ostale mere koje su neophodne za zaštitu podataka o ličnosti.

Republički geodetski zavod sve podatke o ličnosti čuva i obrađuje kao poslovnu tajnu i to u vidu evidencija i baza podataka na serverima, uz primenu svih raspoloživih tehničkih, organizacionih i kadrovskih mera zaštite podataka u skladu sa zakonom i internim aktima.

Republički geodetski zavod obrađuje podatke o ličnosti u različite, dopuštene svrhe za koje postoji zakonski ili drugi osnov za obradu, koje su konkretno određene, izričite, opravdane i zakonite i dalje se ne mogu obrađivati na način koji nije u skladu sa tim svrhama.

Koje tehničke komponente mogu biti deo platforme?

Odgovor: Platforma može koristiti OCR tehnologiju za digitalizaciju teksta iz isprava, NER modele za prepoznavanje ključnih pojmova, kao i embedding pretragu radi brže i preciznije analize dokumenata pre njihove pravne kvalifikacije.

Da li je za svaku prijavu potrebno ponovo pokretati proces od početka ili se može nastaviti tamo gde je korisnik stao?

Odgovor: Nije potrebno. Nakon inicijalnog učitavanja, sistem koristi striming obradu, pri čemu se prvi token generiše uz kratko kašnjenje, a zatim sledi kontinuirani tok obrade bez ponovnog učitavanja modela za svaku narednu interakciju.

Da li je proces dostupan i sa računara ili samo sa telefona?

Odgovor: Aplikacija je primarno optimizovana za mobilne uređaje, jer je cilj da građanin može da podnese ispravu koristeći isključivo telefon, bez potrebe za dodatnom lokalnom infrastrukturom.

Kako se obezbeđuje integritet i bezbednost procesa?

Odgovor: Bezbednost se obezbeđuje kroz validaciju dokumenata pre obrade, procesnu kontrolu, upravljanje metapodacima i verifikaciju toka obrade, bez trajnog skladištenja osetljivih korisničkih identifikacionih podataka u aplikativnom sloju.

Šta se dešava nakon uspešne tehničke obrade isprave?

Odgovor: Nakon tehničke validacije i analize, dokument ulazi u institucionalni tok pravne provere, dok konačni upis prava sprovodi isključivo nadležna katastarska služba.

Šta donosi legalizacija, možete detaljno pročitati u sledećem tekstu "Novi zakon o legalizaciji u Srbiji. Konačno rešenje za vlasništvo, red i pravnu sigurnost".

Zimski uslovi u Srbiji često donose sneg i poledicu, a sa njima i povećan broj povreda usled klizanja i padova na ledu. Iako se ovakve nezgode često smatraju „nesrećnim slučajem“, zakon u mnogim situacijama predviđa odgovornost i pravo na naknadu štete. Ključno pitanje je: ko je bio dužan da očisti površinu na kojoj je došlo do pada?

Zimski uslovi u Srbiji često donose sneg i poledicu, a sa njima i povećan broj povreda usled klizanja i padova na ledu. Iako se ovakve nezgode često smatraju „nesrećnim slučajem“, zakon u mnogim situacijama predviđa odgovornost i pravo na naknadu štete. Ključno pitanje je: ko je bio dužan da očisti površinu na kojoj je došlo do pada?

Šta kaže zakon?

Odgovornost za pad na ledu zasniva se na:

• Zakonu o obligacionim odnosima,
• Zakonu o komunalnim delatnostima,
• odlukama lokalnih samouprava o zimskom održavanju.

Ako lice ili ubject koji je bio u obavezi da održava površinu to nije učinio, može postojati osnov za naknadu štete. Advokat može proceniti da li su u vašem slučaju ispunjeni svi zakonski uslovi za pokretanje postupka.

Ko je odgovoran za čišćenje snega i leda na ulicama i javnim saobraćajnicama?

Za ulice, puteve i trgove odgovorni su grad ili opština, odnosno javna komunalna preduzeća.

Ako do pada dođe zbog neadekvatnog zimskog održavanja, advokat može pomoći u pribavljanju dokaza I utvrđivanju odgovornosti lokalne samouprave.

Ko je odgovoran za čišćenje snega Ieda na trotoarima?

Za trotoare, ulaze, stepeništa i zajedničke delove zgrade odgovorna je:

• stambena zajednica, koju zastupa upravnik zgrade i koji najčešće angažuje firme za održavanje.

Međutim, za naknadu štete je odgovorna stambena zajednica koja ima svojstvo pravnog lica, bez obzira da li je čišćenje snega poverila trećim licima ili je sama propustila da preduzme radnje čišćenja leda I snega.

U Beogradu, je Odlukom o komunalnom redu predviđeno da su za uklanjanje snega I leda sa trotoara širine do 5 m koji se nalazi ispred zgrade, odnosno pripadajuće građevinske parcele, ispred poslovnih zgrada I poslovnih prostora, ispred stambeno-poslovnih zgrada, ispred objekata u izgradnji, ispred I oko neizgrađenog građevinskog zemljišta, odgovorna  pravna I fizička lica koja koriste te nepokretnosti kao vlasnici, odnosno korisnici nepokretnosti ili kao zakupci ili kao neposredni držaoci te nepokretnosti.

Ko je nadležan za čišćenje snega i leda u Beogradu?

Na teritoriji Beograda, obaveze uklanjanja snega i leda detaljno su uređene Odlukom o komunalnom redu, pri čemu je odgovornost različito raspoređena u zavisnosti od vrste javne površine.U skladu sa navedenom odlukom, za čišćenje stajališta javnog prevoza, nadležan bi bio GSP, dok je za čišćenje pešačkih zona, zona usporenog saobraćaja, pešačkih prelaza i pasarela, javnih stepeništa, trotoara širih od 5 metara,trotoara ispred pešačkih prelaza i podzemnih prolaza nadležno Javno komunalno preduzeće koje je osnovao grad za obavljanje delatnosti održavanja čistoće. Za javna parkirališta nadležno je JKP Parking servis, dok su je kolovoze i ulice zadužen Sekreterijat za saobraćaj i to preko javnog komunalnog preduzeća, drugog privrednog društva ili preduzetnika kome su ovi poslovi povereni.

Važna napomena za ostale gradove i opštine

Treba imati u vidu da se ovakva detaljna pravila razlikuju od grada do grada. U drugim jedinicama lokalne samouprave u Srbiji, obaveze uklanjanja snega I leda uređene su lokalnim odlukama o komunalnom redu, zbog čega je uvek važno proveriti propise konkretne opštine ili grada.Zbog razlike u nadležnostima I potrebnog dokazivanja odgovornosti, pravovremeno obraćanje advokatu može biti presudno za uspešno ostvarivanje prava na naknadu štete.

Naknada štete – šta možete da potražujete?

U slučaju povrede usled pada na ledu, moguće je potraživati:

• naknadu za pretrpljene fizičke bolove,
• naknadu za strah,
• naknadu za trajno umanjenje životne aktivnosti,
• troškove lečenja i rehabilitacije,
• izgubljenu zaradu,

Iskusan advokat za naknadu štete zna kako da pravilno postavi odštetni zahtev I obezbedi najpovoljniji ishod za oštećenog.

Šta učiniti odmah nakon pada?

• Da biste povećali šanse za uspešno ostvarivanje prava, preporučuje se da:

• fotografišete mesto pada i poledicu,
• zabeležite podatke svedoka,
• odmah potražite lekarsku pomoć,
• sačuvate svu medicinsku dokumentaciju,
• što pre se obratite advokatu radi pravnog saveta.

Pravovremena reakcija i stručna pomoć često su presudni za uspeh postupka.

Potraživanje naknade štete usled pada na ledu i snegu ne može se potraživati nakon proteka roka od tri godine otkako je šteta nastala.

Zašto je važno potražiti advokata?

Postupci za naknadu štete zbog pada na ledu mogu biti pravno i dokazno složeni. Advokat:

• procenjuje osnovanost zahteva,
• utvrđuje odgovorno lice,
• vodi pregovore pre sudskog postupka,
• zastupa klijenta u sudskom postupku.

Uz stručnu pravnu pomoć, oštećeni imaju znatno veće šanse da ostvare svoja prava.

Savet advokata kod pada na snegu I ledu

Pad na ledu ne predstavlja samo neprijatnu nezgodu, već može imati ozbiljne zdravstvene i finansijske posledice. Iako se često smatra da je reč o „nesrećnom slučaju“, u velikom broju situacija zakon jasno propisuje ko je odgovoran za održavanje površina i kada postoji osnov za naknadu štete.

Zbog složenosti propisa, različitih lokalnih odluka i potrebe da se na profesionalan način prikupe i izvedu dokazi, pravovremeno obraćanje advokatu ima ključnu ulogu. Advokat može proceniti da li postoji osnov za odštetni zahtev, utvrditi ko snosi odgovornost i preduzeti sve potrebne pravne korake radi zaštite vaših prava.Ukoliko ste pretrpeli povredu usled pada na snegu ili ledu, ne odlažite pravni savet. Pravovremena reakcija i stručna pomoć mogu biti odlučujući faktor za uspešno ostvarivanje pravične naknade štete.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Ivana Tomić, advokat - partner u Advokatskoj kancelariji Tomić - Krezović

Da li je poslodavac dužan da obezbedi novogodišnje paketiće za decu zaposlenih? Kratak odgovor: Nije.

Zakon o radu ne propisuje obavezu darivanja, već samo mogućnost.

Drugim rečima, novogodišnji i božićni pokloni za decu zaposlenih predstavljaju dobru volju poslodavca, a ne zakonsku obavezu. Ukoliko želi, poslodavac može ovu praksu urediti internim aktom, pravilnikom ili kolektivnim ugovorom.

Ko ima pravo na novogodišnje paketiće?

Pravo na neoporezive novogodišnje i božićne poklone imaju:

• deca zaposlenih;
• do navršenih 15 godina
• prema stanju na dan dodele poklona.

Ovo pravo važi bez obzira na:

• to da li zaposleni radi na određeno ili neodređeno vreme;
• visinu zarade;
• vrstu radnog mesta.

Jedini uslov je postojanje radnog odnosa i da dete spada u propisanu starosnu kategoriju.

Poslodavac može internim aktima propisati dodatne uslove, kao i širi krug lica koja ostvaruju pravo na novogodišnje i božićne paketiće. To znači da ovo pravo, po odluci poslodavca, može biti obezbeđeno i licima angažovanim po osnovu ugovora van radnog odnosa, uključujući ugovore o privremenim i povremenim poslovima, bez obzira na njihovu sistematizaciju u okviru organizacije.

Poslodavac može poklon uručiti:

• u robi (paketići, igračke);
• putem vaučera ili
• u novcu.

Bez obzira na oblik, neoporezivi limit ostaje isti.

Preporuka je da, ukoliko se pokloni dodeljuju u različitim vrednostima, svi zaposleni budu tretirani jednako. Kako zbog poštovanja pozitivno pravnih propisa Republike Srbije, tako i zbog dobrih HR praksi i osećaja pravičnosti.

Ako dete ima više od 15 godina ili se premaši dozvoljeni iznos, razlika se oporezuje kao drugi prihod.

Koliki je neoporezivi iznos i do kada važi?

Za period od 1. februara 2025. do 31. januara 2026. godine, neoporezivi iznos za poklone deci zaposlenih iznosi: 14.077 dinara po detetu godišnje.

Ovaj iznos obuhvata ukupnu vrednost svih poklona koje jedno dete primi tokom godine, bez obzira na to da li se radi o paketićima, vaučerima ili novcu.

Važno:

Ako su, na primer, dodeljeni božićni i potom novogodišnji pokloni, njihova vrednost se sabira. Ukoliko zbir pređe 14.077 dinara razlika postaje oporeziva.

Neoporezivi limiti se redovno usklađuju, pa je preporuka da se svake godine proveri važeći iznos.

Šta ako se prekorači neoporezivi limit?

Ako ukupna vrednost poklona po detetu pređe dozvoljeni iznos:

• razlika se smatra oporezivim prihodom zaposlenog;
• najčešće se tretira kao drugi prihod;
• obračunava se porez po stopi od 20%, uz primenu normiranih troškova.

Na ovu vrstu prihoda ne obračunavaju se doprinosi, ali je poslodavac dužan da:

• podnese odgovarajuću poresku prijavu;
• uplati porez u propisanom roku.

Nepravilno evidentiranje ili izostanak obračuna može dovesti do:

• zateznih kamata;
• novčanih kazni;
• dodatnih obaveza u slučaju poreske kontrole.

Zato je precizno planiranje i vođenje evidencije ključno.

Vaučeri, novac ili paketići. Šta je najpovoljnije?

Poslodavci najčešće biraju između tri opcije, od kojih svaka ima svoje poreske i administrativne specifičnosti.

Pokloni u robi (paketići)

• najčešća praksa;
• PDV na nabavku nije odbitni porez;
• PDV se tretira kao trošak;
• vodi se evidencija po detetu radi praćenja limita.

Vaučeri

• fleksibilni za roditelje;
• poreski tretman isti kao kod robe;
• PDV nije odbitni

Posebna napomena. Ako vaučer može da se zameni za gotovinu, tada može biti tretiran kao novčani poklon.

Novčani pokloni

• administrativno najjednostavniji;
• ulaze u neoporezivi limit;
• u slučaju prekoračenja – oporezuju se kao drugi prihod.

Bez obzira na oblik, PDV na nabavku poklona ne može se priznati kao prethodni porez, jer se ne smatra troškom obavljanja delatnosti.

Primer obračuna

Primer 1: Poklon od 10.000 dinara

• ispod neoporezivog limita
• nema poreza ni doprinosa

Primer 2: Poklon od 20.000 dinara

• neoporezivi deo: 14.077 dinara
• oporezivi deo: 5.923 dinara

Na oporezivi deo primenjuju se normirani troškovi i porez, prema važećim propisima, a obračun se vrši kroz knjigovodstveni softver.

Zaključak

Novogodišnji paketići za decu zaposlenih jesu lep gest, ali istovremeno i poreska kategorija koja zahteva pažnju.

Jasni limiti, pravilna evidencija i tačan obračun omogućavaju da poklon ostane upravo ono što treba da bude, to je znak pažnje, a ne poreski problem.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Redakcija LAWLife portala za pravo i privredu

22. decembra 2025. godine Vlada Republike Srbije donela je Zaključak kojim preporučuje poslodavcima da omoguće zaposlenima da ne rade na Badnji dan.

Ova odluka izazvala je brojna pitanja u praksi. Pre svega, da li Badnji dan postaje novi neradni dan i kakve su obaveze poslodavaca prema zaposlenima.

Ko je obuhvaćen preporukom?

Zaključkom se preporuka odnosi na:

• decembar 2025. godine – za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica koje praznike obeležavaju po gregorijanskom kalendaru, i 
• januar 2026. godine – za pravoslavne vernike koji praznike obeležavaju po julijanskom kalendaru.

Važno je naglasiti da se ovde ne radi o izmeni Zakona o državnim i drugim praznicima, niti o proglašenju novog praznika, već isključivo o preporuci bez obavezujuće pravne snage.

Da li su poslodavci dužni da Badnji dan proglase neradnim?

Ne. Poslodavci nisu u zakonskoj obavezi da postupe po preporuci Vlade.

Oni mogu, ali ne moraju, da Badnji dan organizuju kao neradan. Ukoliko odluče da se tog dana radi, ne čine povredu zakona, niti snose bilo kakve sankcije.

Obaveze poslodavaca ostaju iste kao i za svaki drugi radni dan, osim ako:

• kolektivnim ugovorom,
• pravilnikom o radu ili
• ugovorom o radu

nije predviđeno drugačije rešenje.

Rad na Badnji dan i pravo na uvećanu zaradu

Kako Badnji dan nije zakonom utvrđen kao neradan dan, zaposlenima koji tog dana rade ne pripada automatski pravo na uvećanu zaradu, niti posebna dnevnica.

Međutim, Zaključak Vlade sadrži dodatnu preporuku za poslodavce:

• koji obavljaju delatnosti od javnog interesa i moraju da obezbede neprekidan rad, ili
• čija priroda delatnosti i tehnološki proces ne dozvoljavaju prekid rada.

Njima se preporučuje da zaposlenima koji rade 24. decembra, odnosno 6. januara, obezbede prava kao da rade na dan praznika koji je neradan dan, iako to nije zakonska obaveza.

Podsećamo da prema članu 108. stav 1. tačka 1) Zakona o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradan dan, najmanje 110% od osnovice, ali se ta odredba ne primenjuje automatski na Badnji dan, već samo ako se poslodavac odluči da preporuku Vlade primeni.

Pravna priroda preporuke. Simbolika ispred obaveze

Preporuka Vlade Srbije ima pre svega društveni i simbolički značaj. Njome se uvažava verski identitet i osećanja velikog broja građana, ali se ne uvode nova prava zaposlenih niti nove obaveze poslodavaca.

U praksi se očekuje da će preporuku u većoj meri primeniti:

• državni organi,
• javna preduzeća,
• velika privredna društva i kompanije sa razvijenom HR politikom.

Ipak, oni koji odluče drugačije, ne postupaju protivno zakonu.

Zaključak

Badnji dan, uprkos preporuci Vlade, ostaje radni dan u pravnom smislu.

Sve eventualne povlastice za zaposlene tog dana zavise isključivo od odluke poslodavca ili odredbi internih akata.

Za poslodavce, preporuka predstavlja poziv na društvenu odgovornost.

Za zaposlene, razlog da poznaju svoja prava, ali i njihove granice.

Autor: Redakcija LAWLife portala za pravo i privredu

Uvod

Često je pitanje na koji su način lekari u Republici Srbiji zaštićeni od neosnovanih tužbi pacijenata. Upravo zbog toga javila se potreba za detaljnijom analizom zakonodavnog okvira, kao i uloge i značaja medicinskog veštačenja u ovakvim slučajevima, a naročito vezano za definisanje toga šta predstavlja savesno odnosno nesavesno postupanje lekara.

Savremena medicina svakodnevno napreduje i u velikoj meri povećava mogućnosti za kvalitetnu dijagnostiku i lečenje pacijenata, ali se istovremeno primećuje i tendencija izražavanja nezadovoljstva pacijenata usled potencijalnih neželjenih ishoda lečenja. Sudska praksa pokazuje da je poslednjih godina porastao broj i građanskih i krivičnih postupaka protiv lekara koji rade na teritoriji Republike Srbije. Međutim, ne može se podrazumevati da je svaka komplikacija posledica lekarske greške, niti da svaki nezadovoljan pacijent automatski ima pravo da traži odgovornost od lekara ili medicinske ustanove.

Potpuno je suvišno isticati koliko značajnu ulogu imaju lekari u jednom društvenom sistemu. Uprkos tome, čini se da se značaj lekarske profesije često uzima zdravo za gotovo. Zato kroz ovaj tekst želimo da podignemo svest o tome da pravni poredak ne postoji samo da bi pružio zaštitu pacijentima, već i lekarima koji savesno obavljaju svoj posao.

U Republici Srbiji se jasno razlikuju objektivna odgovornost medicinske ustanove i subjektivna odgovornost lekara, a zakonom su predviđeni i mehanizmi zaštite lekara od neosnovanih tužbi.

Kada lekar jeste, a kada nije odgovoran

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, odgovornost za štetu postoji samo kada su ispunjeni sledeći uslovi:

• Mora postojati krivica lekara za postupanje koje nije u skladu sa pravilima struke;
• Takvo postupanje mora izazvati štetu kod pacijenta;
• Mora postojati uzročna veza između postupanja lekara i štetne posledice kod pacijenta.

Iz ovoga jasno proizlazi da, ako lekar postupa u skladu sa pravilima struke, primenjujući sve dostupne metode dijagnostike i lečenja, ne može biti odgovoran ukoliko dođe do komplikacije koja je proizvod prirode bolesti, nepredvidive reakcije organizma ili neizbežnog medicinskog rizika.

Primer iz prakse:

Ako pacijent nakon rutinske operacije razvije infekciju uprkos poštovanju svih aseptičkih protokola, ne postoji krivica lekara, jer nije prekršio pravila struke.

Uloga medicinskog veštačenja – ključni dokaz u postupku

Dokazno sredstvo od presudnog značaja u sporovima koji se odnose na odgovornost lekara jeste medicinsko veštačenje.

Sud angažuje sudskog veštaka odgovarajuće medicinske grane, koji daje nalaz i mišljenje o sledećem:

• da li je lekar poštovao pravila struke;
• da li je načinio grešku prilikom dijagnostike, terapije ili praćenja pacijenta;
• da li postoji uzročno-posledična veza između radnje lekara i nastale štete.

Ukoliko se u toku postupka ne sprovede ova dokazna radnja, krivica lekara će biti teško dokaziva.

Dakle, ukoliko ne postoji dokaz o nepravilnom postupanju lekara, tužbeni zahtev će biti odbijen.

Iz ovoga sledi da pravni sistem u praksi pruža realnu zaštitu zdravstvenim radnicima koji savesno postupaju u svom radu.

Pravni mehanizmi zaštite lekara

Lekaru u toku postupka stoje na raspolaganju pravna sredstva pomoću kojih može dokazati svoju savesnost i profesionalnost, a to može učiniti na sledeće načine:

• uredno i ažurno vođenje medicinske dokumentacije, koja predstavlja dokaz o pravilnom postupanju;
• pribavljanje saglasnosti pacijenta – prema Zakonu o pravima pacijenata, lekar je dužan da upozna pacijenta sa rizicima i dobije njegovu saglasnost; ako je to učinjeno, smanjuje se mogućnost odgovornosti;
• postupanje po utvrđenim medicinskim standardima i protokolima, što potvrđuje da je lekar postupao u skladu sa pravilima struke.

Ukoliko se u sporu dokaže da je tužba protiv lekara neosnovana, sud ne samo da će odbiti tužbeni zahtev, već će lekaru priznati i pravo na naknadu troškova postupka.

U slučajevima kada pacijent svesno i na nemoralan način zloupotrebi svoja prava i podnese zlonamernu tužbu, lekar ima pravo da podnese protivtužbu za naknadu štete zbog povrede ugleda i časti.

Odnos poverenja između pacijenta i lekara

U savremenom društvu, a naročito imajući u vidu značaj i plemenitost lekarske profesije, odnos između lekara i pacijenta treba da se zasniva na uzajamnom poverenju, poštovanju i saradnji, a ne na strahu od mogućih tužbi.

Pacijenti imaju pravo da budu potpuno informisani o svom zdravstvenom stanju, i da im bude pružena kompletna i pravovremena medicinska nega, ali je jasno da je svaki pacijent individualni slučaj, i da ne postoji apsolutna garancija uspešnog izlečenja, uprkos korišćenju adekvatnih metoda lečenja.

Zakon teži da stvori pravnu sigurnost u kojoj lekar koji savesno i profesionalno obavlja svoj posao može biti siguran da ga zakon štiti ukoliko postupa u skladu sa pravilima struke.

Zaštita lekara od neosnovanih tužbi nema za cilj samo da sačuva lekara kao pojedinca, već i da očuva integritet celog zdravstvenog sistema, jer svaka neosnovana tužba negativno utiče na efikasnost, moral i sigurnost zdravstvenih radnika.

Zaključak

Republika Srbija ima jasno definisan sistem zaštite lekara od neosnovanih tužbi, koji obuhvata građanskopravne, krivičnopravne i disciplinske mehanizme kroz delovanje sudova i Lekarske komore.

Zadatak advokata jeste da lekarima pruži stručnu i pravovremenu pomoć, kako bi se prikupili dokazi o savesnom, stručnom i profesionalnom postupanju.

Pravni sistem nastoji da uspostavi ravnotežu između zaštite pacijenata i prava lekara koji savesno postupaju.

Upravo zbog toga, pravni sistem štiti lekara koji poštuje pacijenta, pravila struke i etičke standarde. 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Dimitrije Mijailović, advokat u PM Advokati

Patent je pravo kojim se štiti pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike. Registracijom patenta pronalazač stiče isključivo pravo da koristi svoj pronalazak i da drugima zabrani njegovo korišćenje bez dozvole. U Srbiji postupak sprovodi Zavod za intelektualnu svojinu (ZIS), sa sedištem u Beogradu (Kneginje Ljubice 5), koji od dana podnošenja prijave dodeljuje tzv. datum prioriteta – od tog trenutka pronalazak se smatra zaštićenim do okončanja postupka.

Prijavu mogu da podnesu fizička lica – sami pronalazači, pravna lica – kompanije koje zapošljavaju pronalazače, ili zajednički podnosioci ako je više autora radilo na rešenju. Patentom se štite nova tehnička rešenja koja imaju inventivni nivo i primenjiva su u industriji. Ne mogu se patentirati, između ostalog: naučne teorije i matematičke metode, estetske kreacije i književna dela, planovi i pravila za igre ili poslovanje, programi računara kao takvi, prikazivanje informacija, kao ni metode lečenja ljudi i životinja.

Proces započinje podnošenjem prijave – lično, poštom ili elektronski. Nakon toga Zavod vrši formalni pregled da li je dokumentacija potpuna, a zatim i suštinsko ispitivanje novine i inventivnog nivoa pronalaska. Ukoliko su uslovi ispunjeni, donosi se odluka o priznanju patenta i pronalazak se upisuje u registar.

Patent traje 20 godina od dana podnošenja prijave, pod uslovom da se redovno plaćaju godišnje takse. Pored toga, postoji i „mali patent“ – jednostavnija forma zaštite koja traje 10 godina i namenjena je manje složenim tehničkim rešenjima.

Patent omogućava komercijalizaciju i licenciranje rešenja, štiti od neovlašćenog kopiranja i povećava vrednost kompanije ili projekta. Takođe otvara mogućnost međunarodne zaštite preko PCT sistema.

Detaljnije uslove i propise možete pronaći na zvaničnom sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu: zis.gov.rs.

U daljem tekstu ćemo se fokusirati na postupak zaštite pronalazaka – korak po korak!

Корак 1 – popunjavanje zahteva

Postupak započinje podnošenjem zahteva za priznanje patenta. Formular možete dobiti u prostorijama Zavoda ili preuzeti preko zvaničnog sajta, na sledećem linku: https://www.zis.gov.rs/uputstva-i-obrasci/?cat=patent (Захтев за признање патента Образац П-1).

Zahtev popunjavate na računaru, u Word-u a zatim ga štampate.

Obrazac izgleda ovako:

Strana 1

Polje broj I – Naziv pronalaska

U ovo polje upisujete naziv pronalaska (na srpskom i na engleskom). Naziv mora biti jasan, sažet i tehnički precizan. Nije dozvoljeno korišćenje trgovačkih imena, žigova, skraćenica ili izmišljenih termina.

Naziv treba da odražava suštinu pronalaska, odnosno šta je predmet zaštite. Uobičajeno je da se u nazivu koriste neutralni tehnički pojmovi kao što su „metod“, „uređaj“, „sistem“ ili „postupak“.

Polje broj II – Podnosilac prijave

U ovo polje upisujete podatke o licu koje podnosi prijavu. Podnosilac može biti:

• fizičko lice (sam pronalazač),
• pravno lice (npr. kompanija koja zapošljava pronalazača),
• više podnosilaca zajednički.

Potrebno je uneti:

• ime i prezime za fizičko lice ili poslovno ime za pravno lice (prezime ili poslovno ime se piše VELIKIM slovima),
• adresu prebivališta ili sedišta (ulica i broj, poštanski broj, mesto i država),
• kontakt podatke (telefon, po potrebi faks, e-pošta),
• državljanstvo (samo za fizičko lice).

Ako podnosilac prijave ujedno jeste i pronalazač, označava se za to predviđena kućica.

Ako više lica podnosi prijavu, potrebno je odrediti jedno od tih lica kao zajedničkog predstavnika i dostaviti izjavu o zajedničkom predstavniku potpisanu od strane svih podnosilaca ili imenovati zajedničkog punomoćnika za zastupanje i dostaviti punomoćje (vidi Polje broj IV).

Polje broj III – Pronalazač

U ovo polje upisujete podatke o stvarnom pronalazaču, odnosno osobi koja je došla do rešenja koje se prijavljuje.

Potrebno je navesti:

• ime i prezime pronalazača (prezime se piše VELIKIM slovima),
• adresu prebivališta (ulica i broj, poštanski broj, mesto i država),
• državljanstvo.

Ako podnosilac prijave nije ujedno i pronalazač, tada se ovde upisuju podaci o pronalazaču, a u polju II su podaci o podnosiocu. Ako podnosilac i pronalazač jesu ista osoba, dovoljno je označiti za to predviđenu kućicu u polju II, pa se polje III može ostaviti prazno.

Ukoliko postoji više pronalazača, označava se za to predviđena kućica, a podatke o ostalim pronalazačima navedite u Dodatnom listu 1.

Strana 2

Polje broj IV – Punomoćnik

Ovo polje popunjava se u slučajevima kada podnosilac prijave imenuje lice koje će ga zastupati ili primati pismena u vezi sa postupkom pred Zavodom za intelektualnu svojinu.

Postoje tri različite uloge koje se ovde mogu označiti:

Punomoćnik za zastupanje

• To je lice koje podnosilac prijave ovlašćuje da u njegovo ime preduzima sve radnje u upravnom postupku pred Zavodom.
• Punomoćnik za zastupanje može da podnosi dopune, da odgovara na dopise Zavoda, da podnosi žalbe i sve druge procesne radnje.
• Kada postoji punomoćnik za zastupanje, Zavod komunicira isključivo sa njim.
• Punomoćnik može biti: ovlašćeni patentni zastupnik, advokat, ili drugo lice kome se izričito da ovlašćenje.

Punomoćnik za prijem pismena

• Ovo je lice koje je određeno samo da prima službena pismena Zavoda, na adresu koju navedete.
• Takav punomoćnik nema ovlašćenje da preduzima bilo kakve druge radnje osim prijema obaveštenja i rešenja.
• Ova opcija se obično koristi kada podnosilac želi da Zavod šalje poštu na adresu nekog drugog (npr. kancelarije ili člana tima), ali da i dalje sam vodi postupak.

Zajednički predstavnik

• Ako prijavu podnosi više lica, a nisu imenovali zajedničkog punomoćnika, tada moraju odrediti jednog od sebe kao zajedničkog predstavnika.
• Zajednički predstavnik istupa pred Zavodom u ime svih podnosilaca i prima pismena.
• Ovo se dokazuje posebnom izjavom svih podnosilaca ili punomoćjem za zajedničkog punomoćnika.

Označite polje ili polja koje se odnose na Vaš slučaj, a zatim upišite:

• Ako imate punomoćnika za zastupanje – označite odgovarajuću kućiću.
• Ako imate samo punomoćnika za prijem pismena – označavate odgovarajuću kućicu.
• Ako ima više podnosilaca i želite zajedničkog predstavnika – označavate odgovarajuću kućicu.

Popunite podatke za to lice:

• ime i prezime za fizičko lice ili poslovno ime za pravno lice (prezime ili poslovno ime se piše VELIKIM slovima),
• adresu prebivališta ili sedišta (ulica i broj, poštanski broj, mesto i država),
• kontakt podatke (telefon, po potrebi faks, e-pošta),

Primer izjave o zajedničkom predstavniku

IZJAVA

Mi, dolepotpisani podnosioci prijave patenta, ovlašćujemo: IME I PREZIME (adresa, mesto, država) da nas zastupa kao zajednički predstavnik u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu, u vezi sa prijavom patenta podnetom dana ________ godine.

U ____________, dana ____________

(Ime i prezime podnosioca – potpis)

(Ime i prezime podnosioca – potpis)

(Ime i prezime podnosioca – potpis)

Primer punomoćja za zajedničkog punomoćnika

PUNOMOĆJE

Mi, dolepotpisani podnosioci prijave patenta, ovlašćujemo: IME I PREZIME punomoćnika (adresa, mesto, država) da nas zastupa kao zajednički punomoćnik u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu, u vezi sa prijavom patenta podnetom dana ________ godine.

U ____________, dana ____________

(Ime i prezime podnosioca – potpis)

(Ime i prezime podnosioca – potpis)

(Ime i prezime podnosioca – potpis)

Zvanično, izjavu i punomoćje nije potrebno overiti kod notara, ali za svaki slučaj overite.

Polje broj V – Adresa za dostavljanje

• Ovo polje popunjava se samo ako želite da Zavod šalje sva pismena na drugu adresu od one koja je već navedena za podnosioca, zajedničkog predstavnika ili punomoćnika.
• Upisuje se puna adresa: ulica i broj, poštanski broj i mesto.
• Ako dostavljanje ide na istu adresu kao u Polju II ili Polju IV, ovo polje se ne popunjava.

Polje broj VI – Način dostavljanja

U ovom polju određujete kako će Zavod dostavljati svoja pismena podnosiocu prijave (ili njegovom punomoćniku / zajedničkom predstavniku).

Postoje dve opcije:

Dostavljanje u papirnoj formi – sva pismena stižu poštom na adresu navedenu u obrascu (Polje II, IV ili V).

Elektronsko dostavljanje – ako koristite sistem eUprave i imate kvalifikovani elektronski sertifikat, Zavod može slati akta isključivo elektronskim putem.

Na šta obratiti pažnju

• Ako označite elektronsko dostavljanje, morate biti sigurni da redovno proveravate elektronsku poštu, jer se rokovi računaju od dana prijema elektronskog dokumenta.
• Ako niste sigurni ili nemate elektronski sertifikat, preporučuje se da označite klasično (papirno) dostavljanje.
• Samo jednu opciju možete obeležiti – ili papirnu, ili elektronsku.

Polje broj VII – Dopunska prijava / Izdvojena prijava

Ovde označavate jednu od posebnih vrsta prijava samo ako se primenjuje na vaš slučaj. Ako ne – polje ostaje prazno.

1) Dopunska prijava

• Koristi se kada dopunjujete ili usavršavate pronalazak iz već podnete osnovne prijave ili već priznatog osnovnog patenta.
• Upišete broj osnovne prijave ili osnovnog patenta i datum podnošenja te osnovne prijave.
• Posledice:
• Dopunska se naslanja na osnovnu (postoji veza; postupci su povezani).
• Ako se osnovna prijava povuče/obustavi, morate u roku tražiti da dopunska postane osnovna; inače se i postupak po dopunskoj obustavlja.

2) Izdvojena prijava

• Koristi se kada je u osnovnoj prijavi obrađeno više pronalazaka ili je potrebno razdvajanje predmeta zaštite.
• Upišete broj prvobitne (osnovne) prijave i datum njenog podnošenja.
• Pravila:
• Izdvojena ne sme sadržati novu materiju izvan onoga što je otkriveno u prvobitnoj prijavi.
• Izdvojena se podnosi dok je prvobitna prijava u postupku; za zajedničke elemente zadržava isti datum podnošenja/prvenstva kao prvobitna.

Šta konkretno popuniti u Polju VII

• Obeležite kućicu „Dopunska prijava“ ili „Izdvojena prijava“ (samo jednu).
• Popunite:
• Broj prvobitne/osnovne prijave (ili broj osnovnog patenta – samo za dopunsku).
• Datum podnošenja te prvobitne/osnovne prijave.
• Ako se ni dopunska ni izdvojena ne primenjuju na vaš slučaj – ne označavate ništa, polje ostaje prazno.

Tipične greške koje treba izbeći

• Mešanje Polja VII i Polja VIII (pravo prvenstva):

Polje VII je o vrsti vaše prijave (dopunska/izdvojena) i vezi sa vašom ranijom vlastitom prijavom ili patentom.

Polje VIII je o pozivanju na ranije prijave (u Srbiji ili inostranstvu) radi prava prvenstva.

• Navođenje netačnog broja ili datuma prvobitne/osnovne prijave.
• Obeležavanje obe opcije istovremeno (dozvoljena je samo jedna).

Polje broj VIII – Pravo prvenstva

Ovo polje popunjava se samo ako želite da ostvarite pravo prvenstva na osnovu ranije podnete prijave patenta, maleg patenta ili modela (u Srbiji ili u inostranstvu).

Kada se koristi

• Ako ste isti pronalazak prijavili ranije u nekoj drugoj zemlji ili u Srbiji, možete se pozvati na tu prijavu.
• Time zadržavate raniji datum kao datum prvenstva, što je važno jer se novina pronalaska računa od tog dana.
• Rok za traženje prvenstva je 12 meseci od datuma podnošenja prve prijave.

Šta treba uneti

• Broj ranije prijave.
• Datum podnošenja ranije prijave.
• Dvoslovna oznaka države, regionalne ili međunarodne organizacije.

Posebna napomena

• Ako se pozivate na više ranijih prijava (npr. podnetih u različitim državama), sve se moraju navesti. (za to je predviđen Nastavak polja broj VII, na strani 4.) 
• Uz prijavu se obavezno prilaže i overena kopija ranije prijave od organa kod koga je podneta (prioritetni dokument).
• Ako je ranija prijava podneta u inostranstvu, Zavod može tražiti i prevod na srpski jezik.

Kada se ovo polje preskače

• Ako se prijava podnosi prvi put i nemate ranijih prijava za isti pronalazak, ovo polje ostaje prazno.

Polje broj IX – Spisak priloga i potpis

Leva strana – Prilozi uz zahtev

Tu su unapred navedene opcije, a vi označavate samo one koje zaista prilažete:

• Izjava o osnovu sticanja prava na podnošenje prijave – podnosi se u situacijama kada prijavu ne podnosi sam pronalazač, već drugo lice – najčešće poslodavac ili pravno/fizičko lice koje je ugovorom ili nekim drugim pravnim poslom steklo pravo. Suština ove izjave je da se jasno navede pravni osnov na kome podnosilac polaže pravo da preuzme ulogu prijavioca. Najčešći osnovi su pronalazak nastao u okviru radnog odnosa (kada pravo prelazi na poslodavca), ugovor o prenosu prava sa pronalazača na treće lice ili drugi pravni temelji poput nasleđivanja. Izjava mora biti sačinjena u pisanom obliku, potpisana od strane lica koja učestvuju u prenosu prava i priložena uz prijavu, a po potrebi se dodaju i relevantni prateći dokumenti (ugovor o radu, ugovor o prenosu, odluka o nasledstvu i sl.). Na ovaj način Zavod za intelektualnu svojinu dobija jasan dokaz da lice koje podnosi prijavu zaista ima pravni osnov za to i da ne dolazi do spora između stvarnog pronalazača i podnosioca prijave.

Zvanično, izjavu nije potrebno overiti kod notara, ali za svaki slučaj overite.

Primer izjave o osnovu sticanja prava na podnošenje prijave

IZJAVA

Ja, dolepotpisani/a ___________________________ (ime i prezime pronalazača, adresa, država) izjavljujem da je moje pravo na podnošenje prijave patenta za pronalazak pod nazivom: "___________________________________________" (prepisati tačan naziv iz prijave) preneto na _________________________________ (ime i prezime/naziv pravnog lica, adresa, država) na osnovu: __________________________________ (npr. radnog odnosa, ugovora o prenosu prava, drugog pravnog osnova).

Ovom izjavom potvrđujem da podnosilac prijave ima puno pravo da podnese prijavu u svoje ime i da ostvaruje sva prava koja iz nje proizilaze.

U ________________________, dana _____________ 20___ godine

____________________________________

(potpis pronalazača)

Primer ugovor o prenosu prava na podnošenje prijave

UGOVOR O PRENOSU PRAVA

Zaključen dana _____________ 20___ godine u _________________________

Između:

1. _______________________________ (ime i prezime pronalazača, adresa, država) – u daljem tekstu: PRONALAZAČ

i

2. _______________________________ (ime i prezime/naziv pravnog lica, adresa, država) – u daljem tekstu: PRIMALAČ PRAVA

Član 1. Predmet ugovora

Pronalazač je autor pronalaska pod nazivom: "___________________________________________" (prepisati tačan naziv iz prijave)

Član 2. Prenos prava

Pronalazač prenosi na Primaca prava sva prava na podnošenje prijave patenta i druga prava koja iz prijave proističu, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

Član 3. Naknada (opciono)

Primalač prava se obavezuje da Pronalazaču isplati naknadu u iznosu od ________ dinara/eura, u roku od ______ dana od potpisivanja ovog ugovora. (ako nema naknade, uneti: „Prenos se vrši bez naknade.“)

Član 4. Završne odredbe

Ovaj ugovor stupa na snagu danom potpisivanja od strane ugovornih strana. Ugovor je sačinjen u dva istovetna primerka, po jedan za svaku stranu.

U ________________________, dana _____________ 20___ godine

____________________________________

(potpis pronalazača)

____________________________________

(potpis primaoca prava)

• Izjava pronalazača da ne želi da bude naveden u prijavi – koristi se retko, ali postoji mogućnost da pronalazač iz ličnih razloga ne želi da njegovo ime stoji u prijavi ili kasnije u samom patentu. To ne utiče na njegova prava, ali je stvar izbora i u tom slučaju Zavod ne objavljuje njegovo ime.

Zvanično, izjavu nije potrebno overiti kod notara, ali za svaki slučaj overite.

Primer izjava pronalazača da ne želi da bude naveden

IZJAVA

Ja, dolepotpisani/a ___________________________ (ime i prezime pronalazača, adresa, država) izjavljujem da ne želim da budem naveden/a kao pronalazač u prijavi patenta za pronalazak pod nazivom: "___________________________________________"

U ________________________, dana _____________ 20___ godine

____________________________________

(potpis pronalazača)

• Overen prepis prve prijave – obavezan je ako koristite tzv. pravo prvenstva prema Pariskoj konvenciji. To znači da ste ranije već podneli prijavu u nekoj drugoj državi i želite da se u Srbiji pozovete na taj raniji datum. Tada morate priložiti zvanično overen prepis (kopiju) te prve prijave od organa kod koga je ona podneta. (vidi Polje broj VIII)
• Popis sekvenci – odnosi se isključivo na biotehnološke pronalaske, npr. kada je u pitanju pronalazak vezan za DNK, RNK ili proteinske sekvence. Sekvence se moraju dostaviti u elektronskom obliku, a uz to i izjava da se elektronski i opisni popis podudaraju. Podnosilac mora Zavodu da dostavi:

• elektronski fajl sa svim sekvencama u standardizovanom formatu (npr. FASTA),
• opisni popis tih istih sekvenci u tekstualnom obliku (koji se prilaže uz prijavu),
• izjavu kojom potvrđuje da se elektronska verzija i tekstualni popis potpuno poklapaju.

Za „obične“ tehničke i softverske pronalaske ovo se ne primenjuje, nego isključivo za patente u oblasti biotehnologije.

Zvanično, izjavu nije potrebno overiti kod notara, ali za svaki slučaj overite.

Primer izjava o podudarnosti popisa sekvenci

IZJAVA

Ja, dolepotpisani/a ______________________________ (ime i prezime podnosioca prijave ili punomoćnika) u vezi sa prijavom patenta za pronalazak pod nazivom: "______________________________________________" izjavljujem da se popis sekvenci priložen u elektronskom obliku (podnet na nosaču podataka / dostavljen elektronski) u potpunosti podudara sa popisom sekvenci datim u opisnom delu prijave.

U ___________________________, dana ____________ 20___ godine

__________________________________

(potpis podnosioca prijave ili punomoćnika)

• Uredno punomoćje – ako se prijava podnosi preko punomoćnika (npr. advokata ili patentnog zastupnika), obavezno se prilaže punomoćje koje ovlašćuje to lice da zastupa podnosioca. Punomoćje se daje u pisanom obliku, potpisano od strane podnosioca, i prilaže se uz prijavu. (vidi Polje broj IV)
• Izjava o zajedničkom predstavniku – daje se kada ima više podnosilaca (npr. više pronalazača) koji zajedno podnose prijavu, a dogovore se da jedno lice bude njihov zajednički predstavnik u postupku. Tom izjavom se Zavodu olakšava komunikacija, jer se dopisi i odluke šalju samo na adresu zajedničkog predstavnika. (Vidi Polje broj IV)
• Izjava o izlaganju pronalaska na međunarodnoj izložbi – ovo je specifična situacija. Ako je pronalazak bio javno prikazan na izložbi pre podnošenja prijave, to bi inače značilo da je izgubio novinu. Međutim, ako se radi o međunarodno priznatoj izložbi i priloži se ova izjava, to izlaganje se neće računati protiv vas.

Primer izjave o izlaganju pronalaska na međunarodnoj izložbi

IZJAVA

Ja, dolepotpisani/a ______________________________ (ime i prezime podnosioca prijave ili punomoćnika) u vezi sa prijavom patenta za pronalazak pod nazivom: "______________________________________________"  izjavljujem da je navedeni pronalazak bio javno izložen na međunarodnoj izložbi: ________________________________________________ 

(naziv izložbe, mesto održavanja)  u periodu od _______________ do _______________ 20___ godine. 

Pronalazak je bio prikazan na štandu / prezentaciji označenoj kao:  ________________________________________________  (opis prikaza, ako postoji). 

U prilogu dostavljam potvrdu organizatora izložbe o javnom izlaganju pronalaska. 

U ________________________, dana _____________ 20___ godine 

__________________________________ 

(potpis podnosioca prijave ili punomoćnika)

Obavezno dostaviti i potvrdu od organizatora izložbe o javnom izlaganju pronalaska.

• Dokaz o deponovanju biološkog materijala – takođe važi samo za biotehnologiju. Kada je pronalazak zasnovan na nekom biološkom materijalu (mikroorganizam, soj, ćelijska linija), on mora biti deponovan u ovlašćenoj banci/depozitaru. Kao dokaz prilaže se potvrda o deponovanju. Materijal mora deponovati u ovlašćenoj međunarodnoj banci mikroorganizama (npr. ATCC u SAD, DSMZ u Nemačkoj ili neka od drugih institucija priznatih prema Budimpeštanskom sporazumu).

Kao dokaz se prilaže potvrda koju izdaje depozitarna institucija, a koja obično sadrži:

• ime depozitarnog zavoda,
• broj pod kojim je materijal upisan,
• datum deponovanja,
• podatke o vrsti materijala.

Bez ovog dokaza, Zavod ne bi mogao smatrati da je pronalazak dovoljno jasno opisan, pa bi prijava bila nevažeća.

• Dokaz o plaćenoj taksi za podnošenje – ovo je obavezni prilog za sve prijave, bez obzira na vrstu pronalaska. Prilaže se uplatnica ili dokaz o elektronskoj uplati takse za prijavu patenta (visina takse je propisana tarifom Zavoda). Bez ovoga prijava se ne smatra uredno podnetom.
• Drugi prilozi – ovo je „otvorena kategorija“ za sve dokumente koji ne spadaju u navedene, ali su relevantni za postupak. Na primer: dodatna pojašnjenja, prevodi dokumenata, skice koje nisu formalni crteži i slično.

Desna strana – Podaci o prijavi

Ovde upisujete:

• Broj stranica opisa (koliko strana ima dokument „Opis izuma“),
• Broj patentnih zahteva (koliko ih imate u dokumentu „Patentni zahtevi“),
• Broj slika nacrta (koliko crteža prilažete),
• čekirate polja za apstrakt: na srpskom i/ili na engleskom (pošto prilažete oba, štiklirate oba).

Potpis

Na dnu se stavlja:

• potpis podnosioca prijave, punomoćnika ili zajedničkog predstavnika,
• čitko ispisano ime i prezime ispod potpisa,
• pečat samo ako prijavu podnosi pravno lice koje koristi pečat.

Strana 3

Nastavak polja broj II i polja broj III

Ovaj deo obrasca koristi se kada postoji više lica nego što staje u osnovna polja II (Podnosilac prijave) i III (Pronalazač). Za svako dodatno lice popunjava se poseban podblok.

Šta unosite za svako lice:

• Ime i prezime (za fizička lica) ili poslovno ime (za pravna lica). Prezime, odnosno poslovno ime pišete velikim slovima.
• Adresu prebivališta ili sedišta.
• Kontakt podatke (telefon, faks, e-pošta).
• Državljanstvo – samo ako je reč o fizičkom licu.

Uloge koje možete obeležiti (obavezno birate tačno jednu):

• Ovo lice je samo podnosilac prijave.
• Ovo lice je podnosilac prijave i pronalazač.
• Ovo lice je samo pronalazač.

Ako ima više dodatnih lica, ponavljate postupak za svako od njih. Ako ni „Nastavak polja II i III“ nije dovoljan, koriste se dodatni listovi predviđeni obrascem.

Napomene:

• Kada su svi pronalazači ujedno i podnosioci, polje III se ne popunjava, već se za svako lice označava opcija „podnosilac i pronalazač“.
• Ako neki pronalazač nije podnosilac prijave, tada se obavezno prilaže posebna izjava o osnovu sticanja prava podnosioca prema tom pronalazaču.

Strana 4

Nastavak polja VIII

Ovaj deo obrasca koristi se kada osnovno polje VIII nije dovoljno za ceo unos.

Korak 2 – pisanje dokumentacije

Zavod očekuje da priložite:

• Opis izuma
• Patentne zahteve
• Apstrakt (srpski i engleski)
• Crteže (ako ih imate)
• Dokaz o uplati takse

1) Opis pronalaska

Opis pronalaska predstavlja najvažniji deo svake prijave patenta, jer upravo on omogućava Zavodu i stručnjacima iz odgovarajuće oblasti da razumeju i ponove tehničko rešenje. Njegova svrha nije da promoviše ili hvali pronalazak, već da pruži jasan, potpun i proverljiv prikaz tehničkog koncepta i načina njegove primene. Tekst mora biti dovoljno precizan da ga stručnjak u toj oblasti može izvesti bez dodatnih objašnjenja.

Uvodni deo počinje navođenjem tehničke oblasti na koju se pronalazak odnosi. Taj deo je kratak i sažet, obično u jednoj do tri rečenice, i odmah upućuje čitaoca na oblast primene – na primer, na obradu teksta, veštačku inteligenciju ili sisteme za obradu prirodnog jezika. Nakon toga sledi prikaz stanja tehnike, gde se opisuje šta je do sada poznato i koji su nedostaci postojećih rešenja. U ovom delu ne treba unositi marketinške tvrdnje niti neproverene ocene, već se pruža objektivan i sažet pregled onoga što je već u praksi.

Zatim se iznosi suština pronalaska, odnosno ono što je novo u odnosu na poznata rešenja. U jednom jasno formulisanom odlomku treba naglasiti šta je suština tehničkog doprinosa i kojim se postupcima ili sredstvima postiže željeni efekat. Upravo ovaj deo pokazuje inovativnost i razlikuje pronalazak od dotadašnjih rešenja.

Ukoliko se uz prijavu podnose crteži, oni se navode kroz kratak opis svake figure. Taj opis je veoma jednostavan, najčešće jedna rečenica, na primer: „Figura 1 prikazuje dijagram toka postupka indeksiranja teksta.“ Na taj način se uspostavlja veza između teksta i vizuelnih prikaza.

Najobimniji deo opisa jeste detaljan prikaz načina izvođenja pronalaska. Ovde se postupak ili sistem objašnjava korak po korak, sa jasnim opisom svake funkcije. Preporučljivo je uvek dati bar jedan konkretan primer u kojem se jasno vidi kako izgleda ulaz, kako se vrši obrada i kakav je izlaz. Ukoliko su u crtežima korišćene oznake (na primer 101, 102), one se moraju koristiti i u tekstu, kako bi sve bilo dosledno, npr. „modul za segmentaciju (101)“. Za pojedine dramaturške elemente, poput replike u stranu, koristi se formulacija „replika u stranu (aside)“.

Stil pisanja mora biti neutralan i tehnički. Rečenice treba da budu jasne i jednostavne, bez vrednosnih sudova i izraza kao što su „revolucionarno“ ili „najbolje“. Terminologija mora biti ujednačena – isti pojmovi upotrebljavaju se u opisu, u zahtevima i u crtežima. Ukoliko nema crteža, deo „Kratak opis crteža“ se izostavlja, ali ostali delovi strukture moraju biti uključeni.

2) Patentni zahtevi

Patentni zahtevi predstavljaju ključni deo prijave jer oni određuju pravni opseg zaštite. Sve što nije obuhvaćeno zahtevima smatra se da nije zaštićeno, čak i ako je detaljno opisano u delu sa opisom pronalaska. Upravo zato se zahtevi formulišu pažljivo i u strogo tehničkom stilu.

Najpre se pišu nezavisni zahtevi. Prvi zahtev obično definiše metod, odnosno postupak, na primer: „Metod za filtriranje podataka koji obuhvata korake: prikupljanje podataka, normalizaciju vrednosti, primenjivanje algoritma za klasifikaciju i generisanje izlaznog skupa“. Drugi nezavisni zahtev može da pokriva sistem, odnosno sredstvo za izvođenje tog metoda, kao na primer: „Sistem za filtriranje podataka koji obuhvata module za prikupljanje podataka, modul za normalizaciju, modul za klasifikaciju i modul za generisanje izlaza“.

Nakon nezavisnih slede zavisni zahtevi, koji preciziraju i dodaju dodatne karakteristike. To mogu biti posebne tehničke mere ili konkretni formati, na primer: „sistem prema zahtevu 2, pri čemu modul za klasifikaciju koristi bajesov algoritam“, ili „metod prema zahtevu 1, pri čemu normalizacija uključuje skaliranje na opseg od 0 do 1“. Ovakvi zahtevi omogućavaju da se obuhvate i varijacije istog rešenja i da se pojača pravna sigurnost zaštite.

U formulaciji se koristi izraz „… koji obuhvata …“, koji ostavlja prostor da rešenje može sadržati i dodatne elemente pored navedenih. Ako se primenjuje tzv. dvojna forma, zahtev se deli na prethodni deo („poznato je iz stanja tehnike…“) i karakterišući deo („… karakteriše se time što…“). Svaki zahtev mora da bude napisan kao jedna gramatička celina, bez nepotrebnih interpunkcija koje bi mogle da unesu dvosmislenost.

Važna je i potpuna usaglašenost sa opisom i crtežima. Elementi koji se pominju u zahtevima moraju biti objašnjeni u opisu i označeni na crtežima ako postoje. Česte greške su unošenje marketinških formulacija, uvođenje novih pojmova koji nisu definisani u opisu i izostavljanje objašnjenja za elemente koji se pominju u zahtevima.

3) Apstrakt (na srpskom i engleskom)

Apstrakt je obavezni deo prijave i služi da na kratak i jasan način predstavi tehničku suštinu pronalaska. Njegova svrha je da pruži brzi uvid u to kojoj oblasti pripada rešenje, koji problem rešava, kako je koncipirano i kakav efekat postiže. Dužina apstrakta obično se kreće između 100 i 150 reči, a tekst se piše u jednom odlomku.

U apstraktu se najpre navodi tehnička oblast kojoj pronalazak pripada i problem koji se javlja u postojećem stanju tehnike. Zatim se u nekoliko rečenica daje suština rešenja, kroz isticanje glavnih koraka postupka ili ključnih modula sistema. Nakon toga treba naglasiti tehnički efekat, odnosno šta konkretno donosi ovo rešenje u praksi i gde se može primeniti (na primer, povećana efikasnost obrade podataka, brža pretraga, mogućnost integracije sa drugim softverskim sistemima).

Stil pisanja mora biti neutralan i tehnički. U apstraktu nema mesta vrednosnim sudovima, marketingu ili preteranim kvalifikacijama. Ne koriste se reference na literaturu ili druge radove, već samo opis samog pronalaska. Dozvoljeno je, ali nije obavezno, da se pomene ilustracija ili crtež iz dokumentacije, npr. „Figura 1 prikazuje dijagram toka postupka“.

4) Crteži (ako ih imate – preporučljivo makar jedan)

Crteži u prijavi patenta služe da prikažu suštinu pronalaska na jasan i pregledan način. Njihova osnovna funkcija je da vizuelno podrže ono što je objašnjeno u tekstu, tako da stručnjak iz oblasti može lakše da razume strukturu ili tok postupka.

Svaki crtež mora biti obeležen rednim brojem i naslovom u formi „Figura 1“, „Figura 2“ i tako dalje. Na samom listu gde se crtež nalazi upisuje se isključivo oznaka figure, dok se objašnjenje daje u tekstu opisa, npr. „kao što je prikazano na Figuri 1“.

Ako se koriste referentne oznake (brojevi poput 101, 102), one moraju biti dosledno korišćene i u opisu i na samom crtežu. Time se postiže jasna veza između teksta i slike.

Dovoljno je priložiti makar jedan crtež koji ilustruje osnovни принцип рада pronalaska, bilo da se radi o dijagramu toka, blok-shemu sistema ili skici uređaja. Ako postoji više aspekata koje je potrebno prikazati, dodaju se dodatne figure, svaka sa sopstvenom oznakom.

5) Dokaz o uplati takse

Prilažete kopiju uplatnice ili potvrdu elektronskog plaćanja za taksu za podnošenje prijave.

Popunite uplatnicu:

Primalac: Republičke administrativne takes - Zavod za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5, Beograd

Uplatilac: (Vaše ime i prezime i adresa)

Svrha uplate: Za prijavu za priznavanje patenata

Račun primaoca: 840-0000030880845-62

Model: 97

Poziv na broj: 2801864040

Iznos: 4,128.00 RSD

Provizija banke: 50.00 RSD (dana 13. oktobra 2025)

Ukupno plaćeno: 4,178.00 RSD (dana 13. oktobra 2025)

Datum uplate: (upišite datum kada podnosite zahtev)

Korak 3 – predaja dokumenata

Kontrolna lista pre predaje (redom u fascikli)

Obrazac P-1 (popunjen, potpisan).

Opis pronalaska.

Patentni zahtevi.

Apstrakt (SR + EN).

Crtež(i) (Figura 1 …).

Dokaz o uplati takse. (+ po potrebi: punomoćje, izjava o zajedničkom predstavniku, izjava o osnovu sticanja prava, prioritetni dokument…).

Kada predate dokumentaciju na šalteru, službenik Zavoda stavlja pečat sa datumom prijema na primerak prijave koji ostaje kod vas. Taj overeni primerak predstavlja dokaz o podnošenju prijave. Od tog datuma stičete pravo prvenstva i početak pravne zaštite vašeg pronalaska.

Srećno!

U Srbiji je 1. oktobra 2025. godine počela primena novog Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, koji je doneo brojne novine u proces evidentiranja vlasničkih struktura pravnih lica i drugih registrovanih subjekata ("registrovani subjekt").

Novi zakon je korak ka usklađivanju sa evropskim standardima i donet je u cilju jasnije identifikacije stvarnih vlasnika i sprečavanja zloupotreba u poslovanju, sa posebnim fokusom na sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.

Ko je stvarni vlasnik?

Prema zakonu, stvarni vlasnik je:

• fizičko lice, koje posredno ili neposredno poseduje 25% ili više udela ili akcija u osnovnom kapitalu registrovanog subjekta, odnosno 25% ili više prava glasa, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju registrovanim subjektom;
• fizičko lice koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka;
• fizičko lice, koje registrovanom subjektu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i po tom osnovu bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja registrovanog subjekta prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju;
• fizičko lice koje je osnivač, poverenik, zaštitnik, korisnik trasta ako je određen, a ako korisnik nije određen krug lica u čijem je interesu trast ustanovljen, kao i lice koje ima dominantan položaj u upravljanju trastom, odnosno u pravnom odnosu sličnom trastu;
• fizičko lice koje je osnivač, korisnik fondacije, odnosno zadužbine ako je određen, a ako korisnik nije određen krug lica u čijem interesu je fondacija, odnosno zadužbina osnovana, kao i članovi organa fondacije, odnosno zadužbine.

U slučaju kada stvarni vlasnik ne može biti utvrđen na osnovu navedenih kriterijuma, ili kada stvarni vlasnik nije utvrđen uprkos preduzetim razumnim radnjama i uloženim naporima, kao stvarni vlasnik registrovanog subjekta smatraće se fizičko lice koje je registrovano za zastupanje (zastupnik / direktor) ili registrovani član organa upravljanja.

Proširen krug registrovanih subjekata i novi osnov za upis u registar

Obaveza registracije stvarnih vlasnika sada obuhvata širi broj subjekata, jer zakon ovu obavezu proširuje na trastove i pravne odnose slične trastu kojima se upravlja iz Republike Srbije ili koji se na drugi način podvode pod zakon.

Pored osnivanja i promene vlasničke strukture registrovanih subjekata, kao osnov za evidentiranje stvarnog vlasnika od sada je predviđeno i upravljanje trastom iz Srbije, kao i poslovna aktivnost poverenika trasta na teritoriji Srbije.

Proširene obaveze

Za razliku od prethodnog zakona, od sada, prilikom unosa podataka u Centralni registar stvarnih vlasnika, registrovani subjekti su dužni da:

• registruju prošireni krug informacija o stvarnom vlasniku;
• pravni osnov za određivanje lica kao stvarnog vlasnika, datum kada je lice steklo taj status i datum registracije stvarnog vlasnika i dokumentacije na osnovu koje je utvrđen stvarni vlasnik; i da
• prilože identifikacioni dokument stvarnog vlasnika.

Važno je istaći i da ova obaveza važi za sve registrovane subjekte koji su u skladu sa starim zakonom već registrovali stvarne vlasnike. Oni će biti dužni da izvrše ažuriranje ili potvrđivanje registrovanih podataka i da učitaju dokumenta na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen.

Rokovi za već registrovane subjekte

Registrovani subjekti imaju obavezu da do 30. novembra 2025. godine (tj. u roku od 60 dana od dana početka primene zakona) na sajt Centralnog registra stvarnih vlasnika koji vodi Agencija za privredne registre Republike Srbije registruju (učitaju) dokumenta na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen.

Šta se podrazumeva pod dokumentacijom na osnovu koje je stvarni vlasnik određen?

U zavisnosti od osnova tu dokumentaciju mogu činiti:

• osnivački akti;
• izvodi iz stranog privrednog registra;
• ugovori članova;
• grafički prikaz vlasničke strukture registrovanog subjekta;
• druga poslovna dokumentacija iz koje se može utvrditi podatak o stvarnom vlasniku.

Produžetak roka za novoosnovane subjekte

Novim zakonom je produžen i rok za evidentiranje stvarnih vlasnika novoosnovanih subjekata sa 15 na 30 dana od upisa u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre Republike Srbije. Oni će biti obavezni da, zajedno sa evidentiranjem, u Centralni registar stvarnih vlasnika registruju (učitaju) dokumenta osnovu kojih su odredili stvarnog vlasnika.

Na ovaj način im je ostavljen duži period za utvrđivanje stvarnih vlasnika, ali i prikupljanje dokumenata kojima se potvrđuje način na koji su utvrdili svoje stvarne vlasnike – i to je jedna od glavnih promena u proceduri evidentiranja stvarnih vlasnika.

Ažuriranje informacija o stvarnim vlasnicima

Registrovani subjekti su dužni i da evidentiraju promene vlasničke strukture, članova organa registrovanih subjekata i druge promene na osnovu kojih se može ceniti ispunjenost uslova za sticanje svojstva stvarnog vlasnika u roku od 30 dana od nastanka predmetne promene.

Godišnja provera tačnosti podataka

Svi registrovani subjekti će imati obavezu da izvršavaju godišnju proveru tačnosti i ažurnosti podataka o stvarnim vlasnicima.

Javna lista neusklađenih subjekata

Agencija za privredne registre će na svojoj web stranici voditi i objavljivati tzv. "sivu listu" na kojoj će se nalaziti registrovani subjekti koji nisu poštovali zakonske rokove i obaveze prilikom evidentiranja stvarnih vlasnika. Na ovaj način je pojačan javni nadzor nad primenom novog zakona.

Sankcije

U slučaju neusaglašenosti, zakon predviđa tri vrste sankcija:

• kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina za prikrivanje stvarnog vlasnika, neevidentiranje, unošenje netačnih ili promene i brisanje tačnih podataka;
• prekršajnu odgovornost u vidu novčanih kazni koja je ostala u istom rasponu (od 500.000 do 2.000.000 dinara za registrovanog subjekta i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u registrovanom subjektu), dok su prošireni osnovi kažnjavanja. Između ostalog, predviđena je i prekršajna odgovornost za registrovane subjekte koji ne izvrše evidentiranje i istovremeno ne registruju (tj. ne učitaju) dokumente na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen na sajt Centralnog registra stvarnih vlasnika;
• zaštitnu meru zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od 6 meseci do 3 godine za registrovanog subjekta, kao i zabrane vršenja određenih poslova za odgovorno lice u registrovanom subjektu. Zabrane se izriču u istim slučajevima kao i novčane kazne za prekršaje.

Zaključak

Novi Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika predstavlja važan korak ka unapređenju transparentnosti poslovanja. Proširenjem kruga registrovanih subjekata i preciziranjem obaveza u vezi sa dokumentacijom i rokovima, zakon ima za cilj da ojača borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Registrovani subjekti se pozivaju da pravovremeno ažuriraju interne akte, izvrše potrebne registracije i obezbede tačnost podataka u skladu sa novim zakonskim zahtevima. Neusklađenost sa propisima može dovesti do sankcija, stoga je pravovremena i precizna implementacija zakonskih obaveza ključna za očuvanje zakonitosti i reputacije poslovanja.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Marta Luković, advokat u advokatskoj kancelariji TSG Advokati Beograd