Administrativne obaveze predstavljaju trošak za preduzeća čak i kada ne podrazumevaju direktnu novčanu naknadu. Srbija zato planira nastavak pojednostavljenja procedura i digitalizacije javnih usluga, sa ciljem da kompanije i preduzetnici manje vremena troše na administraciju.
Za malo preduzeće nekoliko dodatnih odlazaka u institucije, prikupljanje potvrda ili čekanje na rešenje mogu da znače izgubljene radne sate i odlaganje drugih poslovnih aktivnosti. Kada se takve obaveze ponavljaju tokom godine, administracija postaje značajan deo svakodnevnog poslovanja.
Zato je važno kako će se nastaviti reforma administrativnih postupaka u Srbiji. Plan za period do 2030. godine predviđa povećanje broja optimizovanih procedura sa 608 na 770 i rast broja digitalizovanih postupaka sa 219 na 319.
Reč je o planiranim ciljevima, čiji će značaj zavisiti od toga da li će se promene odraziti na stvarne troškove i vreme potrebno za poslovanje.
Šta bi kompanije mogle da dobiju?
Najveća korist od administrativne reforme nastaje kada preduzeće više ne mora da pribavlja dokument koji država već poseduje, kada se zahtev podnosi bez odlaska na šalter ili kada se povezane procedure završavaju jednostavnije.
Takva poboljšanja posebno su važna za mikro, mala i srednja preduzeća, koja često nemaju posebne službe za administrativne i regulatorne poslove. Vreme koje vlasnik ili zaposleni potroši na nepotrebne procedure ne može istovremeno da bude uloženo u prodaju, rad sa kupcima ili razvoj novih proizvoda.
Zbog toga nije dovoljno samo povećati broj elektronskih obrazaca. Potrebno je smanjiti broj koraka, pojednostaviti dokumentaciju i omogućiti da institucije efikasnije razmenjuju podatke.
Povezane usluge umesto odvojenih procedura
Jedan od planiranih pravaca jeste razvoj deset oblasti sa povezanim poslovnim postupcima do 2030. godine. Ideja je da korisnici lakše obavljaju više međusobno povezanih poslova koji se odnose na istu poslovnu situaciju.
Reforma obuhvata i unapređenje evidencije taksi, naknada i drugih neporeskih prihoda, uz razvoj elektronskog plaćanja. Bolja povezanost sistema mogla bi da smanji administrativne korake prilikom izmirivanja obaveza i olakša proveru izvršenih uplata.
Planirano je i povezivanje Registra administrativnih postupaka sa sedam drugih javnih registara i informacionih sistema do kraja 2030. godine.
Digitalizacija mora da donese merljivu korist
Za sprovođenje planiranih aktivnosti predviđeno je 161,7 miliona dinara iz budžetskih i donatorskih izvora. Međutim, izdvajanje sredstava i uvođenje novih tehnologija samo su deo procesa.
Rezultati će zavisiti i od spremnosti institucija da menjaju ustaljene načine rada, kao i od potpunosti i ažurnosti podataka na kojima se elektronske usluge zasnivaju.
Za privredu će zato biti najvažnije da li se skraćuju rokovi, smanjuje broj dokumenata i uklanjaju nepotrebne obaveze. Ako se postojeća procedura samo preseli na internet, bez suštinskog pojednostavljenja, najveći deo administrativnog troška ostaje.
Planirana reforma pruža mogućnost da se poslovno okruženje unapredi, ali će njen stvarni rezultat biti vidljiv tek kada kompanije budu mogle da završe svoje obaveze uz manje utrošenog vremena i resursa.