* Ovaj tekst je originalno objavljen na LAWLife portalu za pravo i privredu
Opšte pravilo obligacionog prava glasi: ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je da je nadoknadi, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Međutim, u radnim odnosima važe posebna pravila. Odgovornost zaposlenog ne procenjuje se prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima, već prema Zakonu o radu, koji u ovom slučaju ima karakter lex specialis.
Zakonski okvir odgovornosti zaposlenog
Prema članu 163. stav 1. Zakona o radu, zaposleni odgovara za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, pričinio poslodavcu. Odgovornost zaposlenog, dakle, nije automatska, već zavisi od postojanja krivice i veze između štete i obavljanja radnih zadataka.
Reč je o subjektivnoj odgovornosti, što znači da teret dokazivanja leži na poslodavcu. Poslodavac mora da dokaže:
- postojanje štete,
- visinu štete,
- uzročno-posledičnu vezu između radnje zaposlenog I nastale štete i
- krivicu zaposlenog, u vidu namere ili krajnje nepažnje.
Ključna stvar iz prakse: postupak kod poslodavca je obavezan
Sudska praksa je po ovom pitanju jasna i ujednačena. Odluka poslodavca o naknadi štete predstavlja procesnu pretpostavku za vođenje sudskog postupka. Drugim rečima, poslodavac ne može neposredno podneti tužbu sudu, već mora prethodno sprovesti interni postupak. Taj postupak podrazumeva:
- sprovođenje postupka u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu,
- omogućavanje zaposlenom da se izjasni o navodima,
- utvrđivanje svih relevantnih činjenica i
- donošenje odluke o odgovornosti zaposlenog I visini štete.
U presudi Apelacionog suda u Beogradu (Gž. 6266/24 od 23. 1. 2025. Godine) izričito je naglašeno da izostanak internog postupka radi utvrđivanja odgovornosti zaposlenog za štetu pričinjenu poslodavcu oid odbijanju tužbenog zahteva, bez obzira na to da li šteta objektivno postoji.
Česta nedoumica u praksi
U praksi se često pogrešno smatra da odluka poslodavca kojom se zaposlenom nalaže naknada štete ima izvršnu snagu. Međutim, takva odluka nije izvršna isprava i sama po sebi ne proizvodi neposredne pravne posledice ukoliko zaposleni na nju ne pristane. Njena uloga je isključivo procesna – ona predstavlja osnov za eventualno pokretanje parničnog postupka.
Ako se zaposleni saglasi da mu se utvrđeni iznos štete odbija od zarade, sudski postupak nije potreban. Ukoliko se, međutim, zaposleni ne saglasi, poslodavac jedino može ostvariti svoje pravo tužbom, a sud tada odlučuje punom jurisdikcijom – o odgovornosti zaposlenog, visini štete i pravu na naknadu. Ovakav stav dosledno je potvrđen i u praksi Vrhovnog kasacionog suda (na primer, presuda Rev2 4628/22 od 20. 4. 2023. godine).
Odgovornost kada više zaposlenih pričini štetu
Kada štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki od njih odgovara za deo štete koji je prouzrokovao, ukoliko je moguće utvrditi njihov pojedinačni doprinos. Ako to nije moguće, smatra se da su zaposleni podjednako odgovorni za nastalu štetu i da je naknađuju u jednakim delovima.
Ovo pravilo primenjuje se i u slučajevima manjka u maloprodaji ili sličnim situacijama. Tako je u presudi Višeg suda u Valjevu (Gž. 83/21 od 27. 5. 2021. godine) potvrđeno da, kada zaposleni zajednički obavljaju poslove i nije moguće precizno razgraničiti njihovu odgovornost, dolazi do primene pravila o jednakoj, odnosno solidarnoj odgovornosti.
Krivični postupak protiv trećeg lica ne isključuje odgovornost zaposlenog
Važno praktično pitanje jeste i da li se parnica za naknadu štete mora prekinuti ukoliko se protiv trećeg lica vodi krivični postupak. Sudska praksa daje jasan odgovor – ne mora.
Ako je zaposleni štetu prouzrokovao svojim činjenjem ili propuštanjem, eventualna odgovornost trećeg lica ne predstavlja prethodno pitanje i ne isključuje njegovu odgovornost prema poslodavcu. Ovakav stav potvrđen je i u presudi Višeg suda u Valjevu (Gž. 2603/21 od 31. 3. 2022. godine).
Zaključak
Odgovornost zaposlenog za štetu u radnom odnosu ne zavisi isključivo od toga da li je šteta nastala. U praksi su proceduralna pravila često odlučujuća.
Pravilno sproveden postupak kod poslodavca, uz poštovanje prava zaposlenog na izjašnjenje i jasno utvrđivanje relevantnih činjenica, predstavlja neophodan korak pre obraćanja sudu. U suprotnom, čak i realno postojeća šteta može ostati nenaplaćena.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Marijana Marjanović, advokat u advokatskoj kancelariji PL - Legal
Viber kanal LAWLife portal za pravo i privredu.
Pridružite se za najnovije pravne i poslovne informacije.