U Srbiji je do 11. oktobra 2026. registrovano 59 slučajeva groznice Zapadnog Nila. Zaštita od komaraca nije važna samo u domaćinstvima, već i na radnim mestima na otvorenom, u dvorištima poslovnih objekata i drugim prostorima u kojima borave zaposleni.
Leto je prošlo, ali komarci očigledno nisu dobili zvanično obaveštenje. Dok se poslovanje vraća u uobičajeni jesenji ritam, a radovi na otvorenom nastavljaju, zaštita od uboda komaraca ostaje tema koju ne treba zanemariti.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, od 1. juna do 11. oktobra 2026. godine u Srbiji je registrovano 59 slučajeva groznice Zapadnog Nila. Kod 49 obolelih zabeležen je neuroinvazivni oblik bolesti, koji zahvata nervni sistem. Slučajevi su registrovani u 12 okruga, a najviše ih je bilo u Beogradu, gde su evidentirana 23 slučaja. Prosečna starost obolelih iznosila je 63,7 godina.
Podaci su razlog za informisanje i prevenciju, a ne za stvaranje panike. Posebno je važno razumeti kako se virus prenosi, koje mere zaštite imaju smisla i kako zaposleni i poslodavci mogu da smanje izloženost komarcima.
Kako se prenosi groznica Zapadnog Nila?
Groznica Zapadnog Nila je virusno oboljenje koje se na ljude prenosi ubodom zaraženog komarca. Virus se prvenstveno održava u prirodi između ptica i komaraca, dok se ljudi mogu zaraziti kada ih ubode komarac koji nosi virus.
Sezona prenosa u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra. Zbog toga ni jesen ne znači da je rizik automatski nestao. Većina zaraženih nema simptome. Kod dela obolelih javljaju se temperatura, glavobolja, mučnina ili drugi simptomi, dok mali broj razvija ozbiljan oblik bolesti koji zahvata nervni sistem.
Posebnu pažnju treba obratiti na jaku glavobolju, ukočen vrat, konfuziju, poremećaj svesti i slabost mišića. Ako se pojave ozbiljni neurološki simptomi, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Koja mesta u poslovnom okruženju treba proveriti?
Prevencija ne podrazumeva samo korišćenje repelenata. Važno je i ukloniti uslove koji pogoduju razmnožavanju komaraca.
U poslovnim prostorima i oko njih posebno treba proveriti:
-
Dvorišta i parkinge, gde se u udubljenjima, posudama i odbačenim predmetima može zadržavati kišnica.
-
Terase i ravne krovove, na kojima se mogu formirati mesta sa stajaćom vodom.
-
Skladišta i servisne prostore, naročito ako se u njima drže kante, burad ili druga oprema koja može zadržavati vodu.
-
Prostore za odlaganje otpada, gde odbačena ambalaža i drugi predmeti mogu postati pogodna mesta za razmnožavanje komaraca.
-
Prozore i vrata, na kojima zaštitne mreže mogu smanjiti ulazak insekata u zatvorene prostorije.
Batut preporučuje redovno uklanjanje stajaće vode i pražnjenje posuda u kojima se ona zadržava najmanje jednom nedeljno. To je jednostavna preventivna mera koja se može uključiti u redovno održavanje poslovnog prostora.
Šta mogu da urade poslodavci, a šta zaposleni?
Poslodavci mogu da obrate pažnju na uslove rada na otvorenom, održavanje dvorišta i drugih površina, dostupnost odgovarajućih sredstava za zaštitu i informisanje zaposlenih o merama prevencije.
Tamo gde se posao obavlja na otvorenom, korisno je razmotriti odgovarajuću odeću, repelente prema uputstvu proizvođača i organizaciju rada koja uzima u obzir uslove na terenu. Konkretne mere treba prilagoditi prirodi posla i proceni rizika na radnom mestu.
Zaposleni, sa druge strane, mogu da nose odeću dugih rukava i nogavica kada je to primereno poslu, koriste odgovarajuću zaštitu od komaraca i prijave mesta na kojima se duže zadržava stajaća voda. Zaštita od komaraca nije zamena za druge mere bezbednosti i zdravlja na radu, već dodatna preventivna aktivnost kada okolnosti posla to zahtevaju.
Zdravlje zaposlenih nije samo pitanje kancelarije
U razgovorima o zdravlju zaposlenih najčešće se pominju ergonomski uslovi, stres, ishrana i fizička aktivnost. Ipak, i okruženje u kojem se posao obavlja može biti važno za prevenciju određenih zdravstvenih rizika. To se posebno odnosi na delatnosti u kojima ljudi provode mnogo vremena napolju, poput građevinarstva, poljoprivrede, komunalnih usluga, održavanja zelenih površina i pojedinih logističkih poslova.
Nije potrebno uvoditi komplikovane procedure tamo gde su dovoljne jednostavne i dosledne mere. Redovno održavanje prostora, uklanjanje stajaće vode, odgovarajuća zaštita i informisanje zaposlenih mogu doprineti smanjenju izloženosti komarcima.
Jesen nije razlog za odustajanje od prevencije
Groznica Zapadnog Nila ne znači da treba izbegavati boravak na otvorenom niti da svaki ubod komarca predstavlja opasnost. Važno je postupati razumno, pratiti zvanične zdravstvene informacije i ne zanemarivati ozbiljne simptome.
Za poslodavce to znači da preventivne mere treba da budu deo urednog održavanja prostora i brige o uslovima rada. Za građane znači da zaštita od komaraca i uklanjanje stajaće vode imaju smisla sve dok traje sezona prenosa.
Jer, dok se poslovni planovi menjaju iz kvartala u kvartal, komarci očigledno ne prate poslovni kalendar.