Kada se odlučite za pokretanje privatnog biznisa i osnivanje sopstvene firme, administracija u Republici Srbiji vam nudi nekoliko opcija za odabir pravnog lica putem kojeg ćete poslovati. Međutim, kao i kod mnogih stvari, previše opcija može dodatno zakomplikovati proces odlučivanja, što je često slučaj kod otvaranja firme.
U praksi, mnogi početnici nisu u stanju da unapred predvide na koji način će poslovati u budućnosti ili koji biznis model će slediti u narednim godinama – posebno s obzirom na to da velika većina (više od 60%) firmi ne preživi prve dve godine poslovanja.
Iz tog razloga, u ovom tekstu ćemo pružiti ključne smernice koje vam mogu pomoći da odlučite da li se registrovati kao preduzetnik ili otvoriti DOO firmu, odnosno koji tip firme osnovati.
U nastavku, pogledajte sličnosti i razlike između preduzetnika i DOO firme.
Odgovornost preduzetnika, odnosno osnivača DOO firme
Već pri osnivanju, jasno je da postoje ključne razlike u obavezama i odgovornostima osnivača DOO firme u odnosnu na samog preduzetnika.
Naime, preduzetnik, kao fizičko lice koje obavlja poslovnu delatnost radi sticanja dobiti, odgovara svojom imovinom za obaveze nastale iz poslovanja i sve što radi kao pravno lice, evidentira se na matičnom broju preduzetnika.
S druge strane, DOO, kao privredno društvo i pravno lice, ima sopstvenu imovinu kojom odgovara za svoje obaveze, dok sam osnivač nema ličnu odgovornost niti odgovornost sopstvene imovine (postoji kompleksni pravni sled po ovom pitanju, a o tome u nekom od narednih postova).
Samim tim, odgovornost je daleko veća kod preduzetnika jer on neograničeno odgovara celokupnom svojom imovinom, dok osnivači DOO ne odgovaraju svojom ličnom imovinom, i velikom broju preduzetnika je baš ovaj detalj od izuzetne važnosti prilikom odabira pravne forme.
Preduzetnik: Odgovara neograničeno svojom ličnom imovinom za sve obaveze nastale iz poslovanja. Ukoliko dođe do dugovanja, preduzetnik može izgubiti i privatnu imovinu.
DOO: Društvo sa ograničenom odgovornošću odgovara samo imovinom firme. Osnivači DOO ne odgovaraju svojom ličnom imovinom, osim u izuzetnim slučajevima (npr. zloupotreba položaja).
Sistem i iznos oporezivanja
Kada je u pitanju oporezivanje različitih oblika firmi, isto predstavlja možda i najveću razlika između preduzetnika i DOO firme, pogotovu kada je reč o oporezivanju neto dobiti i iznosima za plaćanje iste:
Preduzetnik: Može birati između paušalnog oporezivanja, lične zarade i samooporezivanja. Paušalno oporezivanje podrazumeva fiksni iznos poreza, dok samooporezivanje zavisi od ostvarenog prihoda, a kod preduzetnika na ličnoj zaradi se vrši oporezivanje po stopi od 10% na neto profit.
DOO firma : Porez na dobit kod DOO firmi iznosi 15%, a dodatno se plaća 15% poreza na prihode od kapitala (npr. dividende) ako se dobit podiže sa računa firme.
Unos osnivačkog kapitala i viševlasnička struktura
Osnivački kapital možda nije na vrhu liste prioriteta budućim vlasnicima biznisa, ali on je značajan za kasnije faze poslovanja, zbog čega je poželjno posvetiti pažnju i ovom aspektu pogotovu kada znate da kod preduzetnika nije neophodno obezbediti osnivački kapital kada je u pitanju paušalno oporezivanje.
Pored toga, DOO firma ima jednu veoma bitnu odliku, a to je da može imati i višečlano vlasništvo za razliku od preduzetnika koji mogu imati samo jednog osnivača, samog preduzetnika.
Preduzetnik: Nije potrebno obezbediti početni kapital za osnivanje preduzetničke radnje.
DOO: Potreban je minimalni osnivački kapital od 100 RSD.
Obaveza vođenje poslovnih knjiga
Mnogi preduzetnici koji započinju biznis imaju strah od nepoznanica kao što su knjigovodstvo i porezi.
Ako ste u toj grupi, važno je znati da uvek imate opciju da na početku poslovanja izaberete oblik pravnog lica koji vam omogućava poslovanje bez većeg opterećenja u ovom delu, a to je preduzetnik paušalac.
S druge strane, ova opcija znatno limitira poslovne mogućnosti kao što su finansiranje i kreditiranje od strane poslovnih banaka jer je poslovanje pod formom preduzetnik paušačac izuzetno netransparentno u pogledu finansijskih podataka dostupnim navedenim institucijama.
Preduzetnik: Može birati da vodi jednostavnije poslovne knjige (ako je paušalac) ili kompletne knjige u skladu sa sistemom samooporezivanja ili isplatom lične zarade. Niži početni troškovi osnivanja i vođenja posla.
DOO: Obavezno je vođenje dvostavnog knjigovodstva i redovno podnošenje finansijskih izveštaja. Viši troškovi osnivanja i složenija administracija tokom poslovanja.
Dobrovoljni i obavezni ulazak u sistem PDV-a
Ako je knjigovodstvo "bauk", ulazak u sistem PDV-a je dodatna tema koja zbunjuje mnoge osnivače prvog biznisa, ali ne mora biti tako.
Sistem PDV-a funkcioniše tako da je obavezan za sva pravna lica i preduzetnike koji pređu 8 miliona dinara domaćeg prihoda u periodu od 365 dana. Takođe je moguće dobrovoljno ući u sistem PDV-a u bilo kom trenutku, u zavisnosti od toga da li procenjujete da će ulazak u sistem PDV-a biti koristan za uštede, na primer, prilikom nabavke opreme, materijala ili robe.
U vezi s tim, dobro je konsultovati se sa knjigovođom.
Zaključak
Bez obzira na to da li je vaša biznis ideja još uvek u fazi razvoja ili već razmatrate opcije za pokretanje sopstvenog biznisa, ključno je pažljivo razmotriti koji tip poslovanja najbolje odgovara vašem biznis modelu. Preporučuje se konsultacija sa knjigovodstvenom agencijom kako bi se donela optimalna odluka, sve u cilju uspešnog poslovanja u skladu sa zakonom i korišćenja svih raspoloživih opcija.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne i uvek uređivačku politiku portala. Navedeni tekst možete pročitati i na LAWLife portalu za pravo i privredu, kao i na sajtu Pravne komore Srbije.
Autor: Anđela Ilić, partner i direktor Agencije za otvaranje firmi IDEAL Računovodstvo.
Foto: Mihajlo Savić
