Bilo da ste preduzetnik paušalac ili preduzetnik koji vodi knjige,

imate pravo na zamrzavanje preduzetničke radnje u trajanju od 2 godine.

Zamrzavanje preduzetnika

Preduzetnici ovo pravo imaju bez obzira koji ih razlog na ovaj čin naveo, pa je procedura zamrzavanja preduzetnika u svakom slučaju ista, bez obzira da li je razlog za prekid poslovanja trenutni nedostatak posla, želja za odlaskom na odmor, zdravstveni probemi, ili bilo koji drugi uzrok.

Koraci koje je potrebno sprovesti prilikom zamrzavanja paušalca:

• Potrebno je podneti registracionu prijavu za promenu podataka APR-u uz popunjavanje dodatka 6 (Prekid, odnosno nastavak obavljanja delatnosti preduzetnika), a takođe je potrebno kao prilog podneti dokaz o uplati naknade za promenu, u iznosu od 750din.

• Nakon toga, potrebno je preuzeti rešenje iz APR-a o prekidu obavljanja delatnosti, koje se može dobiti u roku od 2-3 dana. Naša preporuka je da se prilikom podnošenja prijave, ne opredelite za opciju dostave rešenja putem pošte, jer se u tom slučaju procedura dobijanja ovog rešenja uglavnom produži za još nekoliko dana.

• Treći korak koji je potrebno do nedavno bilo potrebno napraviti je, da se nakon preuzimanje rešenja od APR-a, na sajtu Poreske uprave podnese prijava PPDG-1R u roku od 30 dana od dana prekida obavljanja delatnosti, ali je ta obaveza ukinuta sa početkom 2023.godine. 

Koraci koje je potrebno sprovesti prilikom zamrzavanja preduzetnika koji vodi knjige?

Procedura zamrzavanja preduzetnika koji vodi knjige je slična proceduri koju je potrebno sprovesti prilikom zamrzavanja paušalca, s tim što se u ovom slučaju podnosi poreska prijava PPDG-1S, kao i poreski bilans u roku od 30 dana od dana prekida obavljanja delatnosti.

U poreskoj prijavi, PPDG-1S, obaveza je iskazivanje plaćenog i obračunatog poraza i doprinosa na obavezno socijalno osiguranje na prihode od samostalne delatnosti za poreski period do dana prekida obavljanja delatnosti.

Ukoliko je preduzetniku u trenutku zamrzavanja poznat datum nastavka obavljanja delatnosti, u tom slučaju, ima mogućnost da prilikom podnošenja poreske prijave za prekid obavljanja delatnost, unese i datum kada će obavljanje delatnosti biti nastavljeno, pa će se porezi i doprinosi obračunavati automatski nakon tog datuma.

Ukoliko taj podatak u trenutku podnošenja prijave za prestanak obavljanja delatnosti nije poznat, preduzetnik će imati obavezu podnošenja prijave za nastavak obavljanje delatnosti kada se za to odluči.

Porezi i doprinosi za vreme mirovanja

Za vreme trajanja mirovanja, preduzetnik nema obavezu plaćanja poreza i doprinosa. Međutim, ukoliko se preduzetnik opredeli za opciju da ne plaća doprinose u toku perioda mirovanja, prekida mu se radni staž, a takođe neće biti zdravstvno osiguran, odnosno, njegova zdravstvena kartica biće neoverena. Da bi preduzetnik obezbedio zdravstveno osiguranje i u tom periodu, potrebno je da plaća doprinose na obavezno socijalno osiguranje na najnižu osnovicu za obračun doprinosa, što u 2021.godini predstavlja iznos od 2.925,41din.

Koliko puta preduzetnik može da zamrzne poslovanje?

Zakon nije odredio ograničenje u broju zamrzavanja preduzetnika, tako da ne postoji smetnja da preduzetnik svoje poslovanje obustavi više puta na određeni period. Propisan je rok od dve godine, na koji preduzetnik može da zamrzne poslovanje, međutim praksa poznaje i duže rokove.

Ne moraju da budu plaćeni svi porezi i doprinosi

Kada se preduzetnik odluči da ude u stanje mirovanja, nema obavezu da isplati sve poreze i doprinose, međutim, ukoliko bi se odlučio za gašenje preduzetničke radnje, u tom slučaju mora imati izmirene sve poreze i doprinose, uključujući i obaveze prema lokalnoj poreskoj upravi.

Ne može se vršiti fakturisanje

Preduzetnik nema pravo da obavlja delatnost, pa tako nema pravo ni da vrši fakturisanje za vreme mirovanja, ali ima pravo da naplati svoje potraživanje iz perioda pre nego što je mirovanje nastupilo, kao i pravo da izmiruje svoje obaveze prema dobavljačima.

Šta je još potrebno znati?

U periodu mirovanja, obaveze za struju i druge komunalne usluge ne miruju, dakle, te obaveze se moraju plaćati i u periodu dok je preduzetnik zamrznut.

Preduzetnik je u obavezi da na mestu na kojem obavlja delatnost, istakne obaveštenje u prekidu obavljanja delatnosti, a takođe je potrebno obavestiti i banke o privremenom obustavljanju poslovanja, dostavljanjem rešenja dobijenog od APR-a.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Nikola Glintić, poreski savetnik.

Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana iz 2013. godine, preduzetnicima i preduzetnicima poljoprivrednicima omogućeno je da se opredele za isplatu lične zarade. Ličnom zaradom preduzetnika smatra se iznos koji preduzetnik isplati i evidentira kao mesečno primanje, uvećan za iznos pripadajućih poreza i doprinosa.

Rokovi za prijavu na ličnu zaradu

Novoosnovani preduzetnici, imaju rok od 15 dana nakon osnivanja da podnesu prijavu PPDG-1S u kojoj se mogu opredeliti za isplatu lične zarade. Ukoliko preduzetnik nije bio opredeljen za ličnu zaradu, i želeo bi da to promeni, u obavezi je da podnese zahtev u pismenoj formi Poreskoj upravi za prelazak na ličnu zaradu, i to do 15. decembra tekuće godine, za narednu godinu. Kada se preduzetnik jednom opredeli za isplatu lične zarade, odluka se ne može menjati tokom godine, već se zahtev za promenu može podneti Poreskoj upravi takođe do 15. decembra, za narednu godinu.

Ukoliko se preduzetnik opredeli za isplatu lične zarade, ne postoji obaveza da svake godine obaveštava Poresku upravu o navedenoj odluci, već se Poreska uprava obaveštava tek ako preduzetnik donese odluku da u budućnosti više ne isplaćuje ličnu zaradu.

Mogućnost da se opredele za isplatu lične zarade imaju preduzetnici koji vode poslovne knjige, kao i preduzetnici poljoprivrednici.

Kako se oporezuje lična zarada?

Iznos za koji se preduzetnik opredeli da isplaćuje sebi kao ličnu zaradu, oporezuje se (u 2021.godini) na sledeći način:

10% porez na dohodak građana

25,5% Penziono i invalidsko osiguranje

10,3% Zdravstveno osiguranje

0,75% Osiguranje za slučaj nezaposlenosti

Preduzetnik koji je zaposlen ili u penziji, nije u obavezi da plaća doprinose za zdravstvo i nezaposlenost, već plaća samo porez na dohodak građana i PIO.

Preduzetnik nije u obavezi da se prilikom obračunavanja i isplate lične zarade drži Zakonom propisanog minimalnog iznosa zarade, već ima mogućnost da sebi isplati i iznos lične zarade koji je ispod minimalnog. Međutim, mora voditi računa da ukoliko je bruto iznos lične zarade za koji se opredelio da isplaćuje niži od propisanog (u 2021.godini 28.402din), doprinosi se plaćaju upravo na iznos minimalne osnovica za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Ovako to izgleda u praksi

Za početak prikazaćemo obračun lične zarade za iznos koji je iznad minimalne osnovice.

Neto iznos lične zarade: 30.000,00din

Porez: 3.440,35din

PIO: 13.439,38din

Zdravstvo: 5.428,46

Nezaposlenost: 395,28din

U ovom slučaju, osnovica za obračun poreza i doprinosa iznosi 52.703,46din, što je iznad minimalne osnovice.

U narednom primeru ćemo prikazati iznos poreza i doprinosa koji je preduzetnik u obavezi da plati, ukoliko se opredeli za ličnu zaradu koja je u bruto iznosu ispod minimalnog propisanog iznosa za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Neto: 10.000,00din

Porez: 147,81din

PIO: 7.242,77

Zdravstvo: 2.925,51din

Nezaposlenost: 213,02din

Još jednom napominjemo da preduzetnik koji je zaposlen ili je penzioner, ne plaća doprinose na zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Rok za isplatu lične zarade

Preduzetnik ličnu zaradu, zajedno sa pripadajućim porezom i doprinosima isplaćuje do kraja tekućeg meseca za prethodni, a ukoliko ne isplati ličnu zaradu u tom roku, u obavezi je da do isteka tog roka, plati doprinose na najnižu osnovicu.

Poreska prijava i poreski bilans preduzetnika

Lična zarada preduzetnika priznaje se kao trošak u poreskom periodu u kojem je zaista isplaćena, što znači da, lična zarada koja nije isplaćena do kraja godine, neće uticati na smanjenje poreza na prihod od samostalne delatnosti u toj godini, već u narednoj, kada zaista bude isplaćena.

Iznos poreza na dobit, odnosno prihod od samostalne delatnost koju plaća preduzetnik na ličnoj zaradi, iznosi 10%, i plaća se prilikom predaje poreske prijave i poreskog bilansa, a krajnji rok za predaju je 15. april naredne godine, za prethodnu.

Podizanje gotovine preduzetnika na ličnoj zaradi

Preduzetnik na ličnoj zaradi, ima mogućnost da slobodno raspolaže novčanim sredstvima sa svog računa, bez obaveze da plaća dodatne poreze i doprinose na iznos novca koji je podigao. Iznos koji dodatno podigne, a koji ne predstavlja ličnu zaradu, ne umanjuje poresku osnovicu, te samim tim ni iznos poreza koji preduzetnik treba da plati na kraju poslovne godine.

Preduzetnik bi morao da vodi računa da ne podigne veći iznos gotovine od oporezive osnovice na koju je platio porez na kraju godine, jer bi to dovelo do iskazanog gubitka u bilansima, što loše utiče na kreditne potencijale firme, i mogućnost dobijanja bilo kakvih podsticaja u budućnosti, čime bi značajno otežao rast i razvoj svoje firme.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Nikola Glintić, poreski savetnik.

U savremenom potrošačkom društvu, gde se svakodnevno sve veći broj različitih proizvoda nudi na prodaju, česte su situacije da se određeni proizvod (npr. korišćeni mobilni telefon) kupuje neposredno od fizičkog lica, koje za tu svrhu nema registrovanu poslovnu delatnost.

Nameće se pitanje, da li je prihod koji fizičko lice ostvari na osnovu takve transakcije podložan oporezivanju, i ukoliko jeste, da li u tom slučaju obaveza prijave i plaćanja poreza nastaje za to fizičko lice – prodavca ili eventualno za kupca.

Za poreski tretman dohotka i utvrđivanje bilo kakvih obaveza je od značaja (i) da li se fizičko lice raspolaganjem predmetima lične imovine bavi povremeno ili se tom prodajom bavi u vidu stalne aktivnosti, kao i (ii) ko su kupci, druga fizička lica ili pak privredni subjekti. 

Naime, prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana (dalje: „ZPDG“), porez na dohodak plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, i plaća se na prihode iz svih izvora sem onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom.

ZPDG takođe propisuje između ostalog da se obveznikom poreza na prihode od samostalne delatnosti smatra i svako drugo fizičko lice koje obavlja delatnost nezavisno od toga da li je ta delatnost registrovana, pri čemu porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit.

Dodatno, ZPDG uređuje i poreski tretman ostalih prihoda, kojima se smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito prihodi po osnovu prodaje dobara ostvarenih obavljanjem privremenih ili povremenih poslova, ako isti nisu oporezovani po drugom osnovu u smislu ZPDG.

Iz navedenog proizlazi da ukoliko se fizičko lice bavi prodajom u vidu stalne aktivnosti, pri čemu ostvaruje prihod od prodaje dobara, taj prihod će biti predmet oporezivanja porezom na dohodak građana.

Međutim, Ministarstvo finansija je u prethodnim godinama izdalo nekoliko zvaničnih mišljenja u kojima je zauzelo stav da ukoliko neko fizičko lice povremeno ostvari prihod po osnovu prodaje predmeta iz svoje lične svojine, kojim ima pravo da upravlja i raspolaže, ne postoji obaveza plaćanja poreza na dohodak građana. To praktično znači da fizičko lice vrši prodaju svog predmeta uz naknadu i da je ta prodaja sporadičnog (ad hoc) karaktera. U takvim slučajevima je potrebno da fizičko lice kupcu prezentuje odgovarajuću vlasničku dokumentaciju (fiskalni račun, ugovor i dr.) kojom dokazuje da je predmet prodaje stvar iz njegove lične imovine. To primera radi može biti određeni elektronski uređaj koji je lice kupilo te ga prodaje posle nekog perioda korišćenja, zatim neka nasleđena stvar/predmet, kao i neka oprema, alat, mašina i/ili roba koja mu je preostala nakon likvidacije firme.

Smatra se da prodaja u vidu stalne aktivnosti postoji ukoliko fizičko lice vrši kontinuirano prodaju određenih stvari, bilo da ih nabavlja radi dalje preprodaje, ili ih proizvodi radi prodaje, odnosno da bi na taj način ostvarilo prihod. U ovom slučaju celokupan dohodak koji fizičko lice ostvari je predmet oporezivanja porezom na dohodak, nezavisno od toga da li je obavljanje takve delatnosti registrovano kod nadležnih organa. Dodatno, prodaja u vidu stalne aktivnosti uvek postoji kada fizičko lice vrši prodaju određenih proizvoda koji se sa obzirom na vrstu i količinu tih predmeta nikako ne mogu smatrati povremenim raspolaganjem predmetima lične imovine (npr. kontinuirana nabavka/proizvodnja većih količina garderobe ili elektronike radi dalje prodaje).

Takođe, u slučaju kada poreska obaveza postoji, od značaja je i ko je kupac predmeta, zbog same obaveze obračunavanja i plaćanja poreza, odnosno da li je kupac drugo fizičko lice ili privredni subjekt. Naime, ZPDG propisuje da kada je isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac, porez na ostale prihode se utvrđuje i plaća po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda. Isplatilac naknade praktično za prodavca-fizičko lice i svaki pojedinačno isplaćeni prihod obračunava, obustavlja i uplaćuje porez u momentu isplate prihoda. Porez u ovom slučaju obračunava, obustavlja i plaća kupac (pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac) po poreskoj stopi od 20%, koja se primenjuje na osnovicu koju čini razlika između bruto prihoda i normiranih troškova koji se priznaju u visini od 20% od bruto prihoda.

S druge strane, ukoliko je kupac drugo fizičko lice, obaveza obračuna i plaćanja poreza je na samom prodavcu-fizičkom licu. Poreska stopa i priznati normirani troškovi su isti.

Imajući u vidu sve navedeno, pravno lice ili preduzetnik koji često vrši otkup određenih predmeta od fizičkih lica, praktično svaki put treba da proceni o kakvoj prodaji je reč, da li je u pitanju povremena (ad hoc) prodaja lične imovine ili prodaja predstavlja stalnu aktivnost i ujedno neregistrovanu delatnost fizičkog lica. U slučaju pogrešne procene na strani pravnog lica koje kupuje određene predmete od fizičkog lica može postojati opravdan rizik od neplaniranih  poreskih obaveza i troškova s tim u vezi, budući da Poreska uprava ima ovlašćenje da proverava slične transakcije i utvrđuje sve činjenice koje su od uticaja na poreski tretman dohotka. Poreski organ ceni sve okolnosti kao sto su: učestalost otkupa, vrsta i količina stvari/predmeta, vrednost istih, postojanje verodostojnih dokumenata i dr. bitne činjenice.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Pravni tim advokatske kancelarije GCLegalTax | Goran M. Ćiraković

Saznali ste da ste trudni, a obavljate samostalnu ili poljoprivrednu delatnost? Čestitamo! Ovaj tekst se odnosi na sve trudnice i mame koje nisu u radnom odnosu, ali obavljaju neku privatnu delatnost, kao što su umetnice, advokatice, stomatološkinje ili programerke, odnosno vlasnice biznisa koji je registrovan kod Agencije za privredne registre u formi preduzetnika i plaćaju paušalni porez.

Koraci ka ostvarivanju prava na trudničko odsustvo

Šta je trudničko bolovanje?

Trudničko bolovanje je odsustvo sa rada koje se koristi zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće za vreme same trudnoće. Pravo preduzetnica na odsustvo sa rada za vreme same trudnoće, kao i zaposlenih žena koja su u radnom odnosu, garantovano je Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Kao i ostale zaposlene trudnice, pravo na odsustvo sa rada za vreme trudnoće preduzetnica ostvaruje na osnovu izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno tzv. lekarskih doznaka. Navedeno znači da je za korišćenje ovog odsustva neophodno da izabrani lekar vašu trudnoću kvalifikuje kao visokorizičnu, te da vam izda odgovarajuću potvrdu, tzv. doznaku. Doznake pribavljate kod izabranog lekara u vašem Domu zdrvalja i to za prvih 60 dana trudničkog odsustva. Nakon isteka tog perioda, potvrdu izdaje lekarska komisija. Propisima nije određen mesec ili nedelja trudnoća od koje se najranije može koristiti pravo na odsustvo sa rada zbog održavanja trudnoće, tako da trudnica može ovo pravo koristiti faktički od prvog dana konstatovanja trudnoće.

Kada ste pribavili tzv. doznake, sledeća adresa za vas je Agencija za privredne registre. U pogledu vašeg posla, Zakon vam ostavlja dve mogućnosti, od kojih zavisi i visina naknade koju ćete primati za vreme trudničkog odsustva. Vi možete:

• Da u potpunosti privremeno obustavite rad, odnosno "zamrznete" preduzetničku radnju. U tom slučaju vam se isplaćuje naknada koja se utvrđuje u odnosu na osnovicu na koju ste plaćali doprinos u prethodnih 12 meseci od dana otvaranja trudničkog bolovanja. Ova naknada je izjednačena sa naknadom koju primaju žene u radnom odnosu kod poslodavca. Na ovu naknadu biće vam uplaćivani doprinosi. 

• Da nastavite sa poslovanjem. Ukoliko se odlučite da ne odjavite obavljanje delatnosti, već da nastavite poslovanje, u obavezi ste da imenujete poslovođu koji će preuzeti poslovanje dok vi koristite trudničko odsustvo. U ovom slučaju, iznos naknade će vam biti umanjen za 50 posto u odnosu na osnovicu na koju ste plaćali doprinos u prethodnih 12 meseci od dana otvaranja trudničkog bolovanja. Dodatno, u obavezi ste da isplatite zaradu poslovođi, kao i poreze i doprinose za poslovođu i za vas.

Kada ste se odlučili za jedan od modela - odjava obavljanja delatnosti ili nastavak poslovanja uz imenovanje poslovođe i pribavili odgovarajuće rešenje od Agencije za privredne registre, sledeći korak je pribavljanje uverenje od Poreske uprave o uplaćenim porezima i doprinosima za period od 12 meseci od dana podnošenja zahteva za ostvarivanje ovog prava.

Zahtev, uz prikupljenu dokumentaciju, podnosite nadležnoj filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, na čiji teret vam se i isplaćuje naknada za vreme odsustva sa rada i to prema sedištu vaše radnje ili mestu gde obavljate delatnost.

Važno je znati i da se naknada za prvi mesec korišćenja prava na trudničko bolovanje isplaćuje na teret trudnice - preduzetnice. Od 31. dana korišćenja odsustva, naknada se isplaćuje na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na trudničko odsustvo podrazumeva:

• Zahtev za ostvarivanje prava na trudničko bolovanje;
• Izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad - doznake izabranog lekara/ocena lekarske komisije;
• Fotokopija tekućeg računa;
• Rešenje Agencije za privredne registre/nadležne komore o privremenom prestanku obavljanja delatnosti ili imenovanju poslovođe;
• Poreske uprave o visini bruto osnovice za prethodnu godinu.

U zavisnosti od vrste delatnosti koju obavljate imaćete obavezu i da obavestite nadležnu organizaciju, kao što je stomatološka ili advokatska komora o korišćenju prava na trudničko i porodiljsko odsustvo.

Koraci ka ostvarivanju prava na porodiljsko odsustvo

Šta je porodiljsko bolovanje?

Zakonski termin odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja, zajedno sa odsustvom sa rada radi nege deteta, kolokvijalno nazivamo porodiljskim odsustvom, koje ukupno može trajati 365 dana. Porodiljsko odsustvo možete otvoriti 28 dana pre termina za porođaj, a počinjete sa korišćenjem porodiljskog odsustva danom rođenja deteta. Preduzetnice koje rode treće dete i svako naredno dete ova prava ostvaruju u trajanju od 2 godine.

Deo odsustva do 3 meseca nakon porođaja je porodiljsko odsustvo, a preostalih 9 meseci traje odsustvo sa rada radi nege deteta.

Porodiljsko odsustvo u trajanju od 3 meseca po porođaju važno je za mame preduzetnice, jer otac deteta može da preuzme brigu o detetu ukoliko majka želi da se vrati na posao nakon što beba napuni 3 meseca. Pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate, ima otac deteta koji je u radnom odnosu kod poslodavca, ako je majka deteta lice koje samostalno obavlja delatnost ili nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Na ovaj način, majka prekida korišćenje prava na odsustvo sa rada i nastavlja sa obavljanjem delatnosti, a otac preuzima korišćenje ovog prava. Nije moguće da oboje koriste pravo na odsustvo istovremeno.

Prava preduzetnica po osnovu rođenja deteta, nege deteta i posebne nege deteta regulisana su Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom. Za razliku od trudničkog bolovanja, naknada se u slučaju porodiljskog odsustva ostvaruje iz budžeta resornog ministarstva, otuda se i zahtev za porodiljsko i negu deteta podnosi Sekretarijatu za socijalnu zaštitu u nadležnoj opštini, zajedno sa prikupljenom dokumentacijom, i to u mestu vašeg prebivališta. Potrebna je sledeća dokumentacija:

• Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta - tzv. ON-RND obrazac;
• Doznake o otvaranju bolovanja ili izvod iz matične knjige rođenih za dete;
• Uverenje Poreske uprave o uplatama poreza i doprinosa za prethodnih 18 meseci;
• Fotokopija tekućeg računa.

Koliko će iznositi naknada za preduzetnicu na porodiljskom odsustvu?

Obračun naknade vrši se na osnovu osnovice na koju su plaćani doprinosi za 18 meseci pre otvaranja porodiljskog bolovanja. Mesečna osnovica naknade zarade se dobija kada se zbir ovih osnovica podeli sa 18, a mesečni iznos koji se isplaćuje dobija se deljenjem mesečne osnovice sa koeficijentom 1,5.

Za obračun naknade za porodiljsko bolovanje posmatra se period od 18 meseci, bez obzira na to da li ste u tom periodu obavljali delatnost sve vreme ili ne. U periodu kada niste bili aktivni, niste plaćali poreze i doprinose, ti meseci će vam ulaziti u obračun i računaće se kao nula. O ovome treba voditi računa ukoliko ste koristili pravo na porodiljsko odsustvo, a ubrzo nakon toga ponovo zatrudneli - na porodiljskom bolovanju za preduzetnice nema uplaćenih poreza i doprinosa.

Naknada preduzetnicama se isplaćuje od dana rođenja deteta, pa se u praksi pokazalo praktičnije da porodiljsko bolovanje otvorite par dana pred sam porođaj, budući da vam u suprotnom taj poslednji mesec u kome nećete imati uplaćene poreze i doprinose ulazi u prosek i računa se kao nula. Obračun naknade vrši opštinska uprava na osnovu informacija o uplaćenim doprinosima kod Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva.

Primer obračuna naknade ukoliko ste poslovali 12 od posmatranih 18 meseci pre ostvarivanja prava na porodiljsko bolovanje:

Ukoliko vam je osnovica za plaćanje poreza i doprinosa 50.000,00 dinara mesečno, ovaj iznos množimo sa 12 meseci koliko ste bili aktivni, te tako dobijeni iznos delimo sa 18.

50.000*12 /18 = 33.333,33 dinara.

Ovo, međutim, nije kraj, jer ovako dobijen iznos delimo sa 1,5 i dobijamo konačni iznos naknade mame preduzetnice na porodiljskom odsustvu - 33333,33 / 1,5 = 22.222,22 dinara.

Za razliku od žena u radnom odnosu, za mame preduzetnice nije propisan zagarantovani iznos minimalne zarade koju će primati kao naknadu, već u odnosu na izloženu formulu, ovaj iznos može biti izuzetno nizak i nepovoljan za preduzetnicu. S druge strane, maksimalni iznos naknade je propisan i za mame preduzetnice, te one ne mogu primati više od 5 prosečnih zarada u Republici Srbiji, bez obzira na to koliki iznos poreza i doprinosa su prethodno uplaćivale.

Šta se dešava sa radnim stažom preduzetnica za vreme odsustva sa rada?

Za razliku od žena zaposlenih kod drugog fizičkog ili pravnog lica, kojima se doprinosi uplaćuju bez prekida, preduzetnicama se dok su na porodiljskom odsustvu ne uplaćuju porezi i dopronsi. Drugim rečima, naknada koja se isplaćuje jeste neto naknada, te samim tim ne teče ni staž osiguranja. Na ovaj način, preduzetnice su uskraćene za godinu dana radnog staža, osim ukoliko se ne odluče da same plaćaju porez i doprinose iz naknade koju primaju. Iz praktičnog primera smo videli da iznos naknade za preduzetnice može biti izuzetno nizak, čak i ispod minimalne zarade, te je logičan zaključak da se samozaposlenim mamama ovo rešenje jednostavno ne isplati.

Umesto zaključka...

Iako deklarativno preduzetnice imaju sva napred izložena prava, na prvi pogled je jasno da se nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na mame koje su u radnom odnosu. Ove nejednakosti su najuočljivije kod visine naknade koju preduzetnica ostvaruje na porodiljskom odsustvu, kao i izostanku radnog staža za vreme korišćenja ovog prava. Otuda je neophodno potpuno izjednačavanje položaja preduzetnica, žena koje samostalno obavljaju delatnost u odnosu na žene koje su zaposlene kod poslodavca, kada je u pitanju ostvarivanje prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta. Na ovaj način preduzetnice se neće dovoditi u nezavidan položaj da moraju da biraju između materinstva i posla, budući da se zbog ovakve nepovoljne situacije mnoge mame preduzetnice odlučuju da ni ne koriste prava koja su im priznata, zbog čega njihov porodični život neretko trpi.

Da li mame preduzetnice imaju pravo na naknadu, kako se obračunava i koliko će iznositi saznajte na bebac.com

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Teodora Tomić Lazarević, advokat

Preuzeto sa Otvorena vrata pravosuđa. 

Priručnik za poslodavce i zaposlene nastao je iz potrebe da se na jednom mestu pruže temeljne informacije u vezi osnivanja firme, relevantnih akata, prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, kao i prestanka poslovanja.

Ovaj Priručnik sadrži stručne tekstove, koji vam pružaju ključne smernice za poslovanje u skladu sa zakonodavstvom, gde možete saznati kako da izbegnete pravne izazove, dok se zaposleni mogu upoznati sa time kako da zaštite svoja prava iz radnog odnosa.

Ukoliko ste poslodavac, u tekstu Osnivanje firme i opšti akti poslodavca, upoznaćete se sa svim koracima od osnivanja firme do usvajanja radnopravne regulative koja će vam biti neophodna u poslovanju.

Kada dođe do zaključenja ugovora o radu sa zaposlenim biće vam koristan tekst Obavezni elementi ugovora o radu.

Značaj opštih akata posebno dolazi do značaja kada se pojavi potreba za davanjem otkaza određenom zaposlenom. Otkaz ugovora o radu zahteva strogo propisanu zakonsku proceduru, pa nepoštovanje te procedure može dovesti do sudskog postupka. O mogućnostima za pokretanje sudskog postupka pisali smo u tekstu Poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, gde možete pročitati koje greške poslodavci najčešće prave prilikom davanja otkaza.

U tekstu Naknada štete zbog nezakonitog otkaza pisali smo o pravnim posledicama do kojih dolazi u slučaju nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Pored otkaza ugovora o radu, poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze/nepoštovanje radne discipline, ako smatra da za to postoje olakšavajuće okolnosti, ili da povreda radne obaveze/nepoštovanje radne discipline nije takve prirode da zaposlenom treba prestati radni odnos, izreći jednu od tzv. olakšavajućih mera, o čemu smo pisali u tekstu Umesto otkaza ugovora o radu.

Veliki broj radnih sporova odnosi se na potraživanja iz radnog odnosa, bilo da zaposleni potražuju razilku između isplaćene i pripadajuće zarade ili naknadu troškova za koje su uskraćeni. Često postavljeno pitanje jeste na koje troškove zaposleni imaju pravo. O tome ćete čitati u tekstu Naknada troškova zaposlenih.

Kako se u pogledu naknade troškove zaposlenih najveći broj radnih sporova pokreće zbog isplate troškova prevoza, o ovoj temi posebno takođe možete čitati u posebnom tekstu.

Pored naknade troškova, zaposlenima se Zakonom o radu garantuje odgovarajuća zarada i to jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koju ostvaruju kod poslodavca. O navedenom možete čitati u tekstu Jednaka zarada za isti rad.

Usled nezakonitog postupanja poslodavca, uskraćivanja zaposlenima prava iz radnog odnosa, može doći i do prekršajnog postupka protiv pravnog lica odnosno preduzetnika i odgovornog lica u pravnom licu. Koje sve radnje predstavljaju prekršaj i koje kaznene odredbe su predviđene možete pročitati u tekstu Kaznene odredbe za poslodavce.

Budući da do nezakonitog postupanja poslodavaca dolazi najčešće usled savetovanja od strane nestručnih lica, u tekstu Pravno savetovanje – zašto advokat a ne knjigovođa pokušali smo da približimo značaj savetovanja sa advokatima koji su specijalizovani za radno i privredno pravo, kao i težinu posledica do kojih može doći kada pravno savetovanje pružaju lica koja za to nisu ovlašćena.

Kako je posebno aktuelna tema oko oporezivanja frilensera, više o tome možete pročitati u tekstu Freelancer u Srbiji – oporezivanje i registracija delatnosti.

S obzirom da poslodavci često imaju potrebu da zaposle stručnjake iz inostranstva o ovoj temi smo pisali u tekstu Radne dozvole za strance, koji tekst sadrži pravila koja su važila do 01.02.2024. godine, kada je na snagu stupio Pravilnik o izdavanju jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad stranaca.

Bezbednost i zdravlje na radu je jedna od najznačajnih tema u radnom pravu. Ukoliko dođe do povrede na radu ili profesionalne bolesti zaposlenog, poslodavac može biti prekršajno odgovoran ukoliko nije preduzeo sve mere za bezbednost i zdravlje na radu, a zaposleni ostvaruje pravo na naknadu štete. Detaljnije o ovoj temi smo pisali u tekstu Naknada štete zbog povrede na radu.

Sve češći problem sa kojima se zaposleni danas susreću je mobing. Ovde se postavlja mnogo pitanja kako od strane zaposlenih, tako i od strane poslodavaca, a ključno pitanje je da li određeno ponašanje prestavlja mobing i kako ga dokazati. O ovoj temi smo pisali u tekstu Zlostavljanje na radu (mobing).

Zakon o radu pruža mnogo mogućnosti za poslodavce, kada se pojave različite potrebe koje se odnose na odstupanje od uobičajenog načina poslovanja. Jedna od tema o kojoj smo pisali i koju možete pročitati u našem tekstu je Preraspodela radnog vremena.

Kao izuzetak se javlja i rad na određeno vreme, a zašto se u praksi najveći broj ugovora o radu zaključuje upravo na određeno vreme, možete pročitati u našem tekstu.

Za kraj, ukoliko dođe do prestanka finansijskog interesa ili razloga zbog kojih je neko privredno društvo osnovano, a postoje novčana sredstava za namirenje svih dospelih i nedospelih obaveza, poslodavci nam se obraćaju za gašenje firme. O ovoj temi smo pisali u tekstu Likvidacija privrednog društva(brisanje firme).

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Biljana Anđelković, advokat - osnivač u AK Anđelković

Preduzetništvo danas predstavlja vrlo čest oblik privrednog delovanja. Ono omogućava građanima da se samostalno bave nekom privrednom delatnošću i tako steknu ekonomsku nezavisnost, radeći za sebe, i samostalno snoseći odgovornost za svoje poslovanje. Svakako, preduzetništvo ima svoje i dobre i loše strane, a na građanima je da odluče da li će se orijentisati u tom pravcu, pritom ispunjavajući zakonom predviđene uslove za takvo organizovanje.

Pre svega, potrebno je naglasiti da je sloboda preduzetništva ustavna kategorija, te da je proklamovano da se ona može ograničiti zakonom jedino ukoliko je to potrebno radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.[1] Na ovaj način, zakonodavac je ostavio vrlo široko polje za građane, pritom vodeći računa o najvažnijim vrednostima jednog modernog društva. Osim toga, članom 84. Ustava se garantuje i jednak položaj na tržištu.

Prema Zakonu o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 109/2021), (u daljem tekstu: ZPD), preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji.[2] Takođe, to može biti i lice koje obavlja slobodnu profesiju uređenu posebnim propisom i upisano je u poseban registar, ako je tako uređeno tim posebnim propisom.[3] Zakon isključuje pojam individualnog poljoprivrednika iz pojma preduzetnika. Što se tiče delatnosti, prema ZPD, preduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene i za koje ispunjava propisane uslove, uključujući i stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti.[4]

Ono što je glavna karakteristika preduzetništva jeste, pre svega, sveobuhvatnost njegove odgovornosti. Naime, preduzetnik za sve svoje obaveze nastale iz poslovanja, odgovara celokupnom svojom imovinom i ta obaveza ne prestaje ni momentom kada se izvrši brisanje iz odgovarajućeg privrednog registra. Upravo u ovoj rečenici su sažete i dobre i loše strane preduzetništva, budući da ono pruža jednu vrstu ekonomske samostalnosti, ali vuče i srazmeran nivo obaveza. Na ovaj način, stvara se neraskidiva lična veza između pojedinca i njegovog privrednog delovanja.

Registracija

Prvi i osnovni korak jeste upis preduzetnika u privredni registar koji može biti na određeno ili na neodređeno vreme. Od 2018. godine, pri Agenciji za privredne registre moguće je podnošenje elektronske prijave[5], čime se znatno ubrzava i pojednostavljuje čitav postupak za građane. Napominjemo da je za tu svrhu neophodno posedovati kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis koji se može dobiti podnošenjem zahteva nadležnom registracionom telu, npr. MUP-u.[6] Svakako, moguće je i dalje podneti registracionu prijavu i u papirnoj formi u Agenciji za privredne registre, kao i putem pošte.

Kako bi funkcionisao u pravnom prometu, preduzetnik mora imati sedište i poslovno ime, što propisuje ZPD. Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, oznaku "preduzetnik" ili "pr" i mesto u kojem je sedište preduzetnika. Osim ovih odrednica, poslovno ime može da sadrži i naziv, kao i predmet poslovanja preduzetnika. U svakom slučaju, poslovno ime mora biti dovoljno distinktivno, kako bi se razlikovalo od naziva drugog preduzetnika sa istim predmetom poslovanja.[7] Ipak, važno je napomenuti da zakonske odredbe o poslovnom imenu sadrže i određena ograničenja, budući da poslovno ime preduzetnika ne može da sadrži reč "Srbijaˮ, izvedenice ove reči, uključujući i sve oblike koje asociraju na tu reč, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije "SRBˮ.[8]

Što se tiče sedišta, ZPD propisuje da sedište preduzetnika podrazumeva mesto na teritoriji Republike Srbije gde preduzetnik obavlja delatnost, s tim što on može obavljati delatnost u izdvojenom mestu poslovanja koje može biti i izvan sedišta preduzetnika, u skladu sa zakonom. Preduzetnik može obavljati delatnost i van određenog prostora (po pozivu stranke, od mesta do mesta i sl.), kada je po prirodi same delatnosti takvo obavljanje delatnosti jedino moguće ili uobičajeno.[9] Svakako, mesto gde preduzetnik obavlja delatnost mora da ispunjava neophodne uslove koje takva delatnost iziskuje, a svaka promena po pitanju sedišta, izdvojenog mesta i sl. se mora blagovremeno registrovati pri Agenciji za privredne registre.

Preduzetnik može da registruje samo jednu pretežnu delatnost.[10] On može obavljati i druge delatnosti, s tim što može tada da u svom poslovnom imenu, pored osnovne delatnosti navesti i druge aktivnosti koje vrši.[11] Popis i klasifikacija delatnosti mogu se naći u odgovarajućem dokumentu pod nazivom Uredba o klasifikaciji delatnosti.[12]

Sam postupak registracije funkcioniše tako što zainteresovano lice podnosi jedinstvenu registracionu prijavu (JRPPS)[13] Agenciji za privredne registre u kojoj navodi sve neophodne podatke, a kojom takođe zahteva i dobijanje poreskog identifikacionog broja (PIB), evidentiranje u sistem PDV-a, i uopšte to da mu se porez obračunava na paušalno utvrđen prihod. Na ovaj način je pojednostavljena procedura budući da se podnošenjem jedne prijave objedinjuju koraci neophodni za registraciju u pravnom prometu. Takođe, olakšavajuća okolnost je i to da sada, pri otvaranju računa u banci, banka može samostalno da pribavi rešenje o registraciji iz Agencije za privredne registre, na osnovu Odluke o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa.[14]

Test samostalnosti

Pored osnovnih kriterijuma neophodnih za funkcionisanje preduzetnika u pravnom prometu, potrebno je poštovati i pravila usko povezana sa poreskim implikacijama ove forme. Naime, izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana iz 2019. godine donele su i novinu koja se tiče ispitivanja suštinske samostalnosti lica koje pretenduje da bude preduzetnik.[15] Naime, kako se navodi u Uputstvu Poreske uprave, ovaj test se sastoji iz devet kriterijuma na osnovu kojih se primenjuje da li je preduzetnik zaista samostalan u odnosu na nalogodavca. Ukoliko od devet kriterijuma, preduzetnik ispuni pet ili više kriterijuma, smatra se da nije samostalan u svom funkcionisanju, pa se samim tim, primenjuje i drugačiji poreski tretman. Kako član 85, stav 1 Zakona o porezu na dohodak građana navodi, ti kriterijumi se odnose na radno vreme i odmor i odsustva, korišćenje prostorija u mestu koje naredi nalogodavac, stručno osposobljavanje i usavršavanje, način angažovanja lica, obezbeđivanje sredstava za rad, procenat ostvarenih prihoda u proteklih 12 meseci od jednog ili više nalogodavaca, delokrug poslova, zabranu konkurencije i broj dana angažovanosti preduzetnika od strane istog nalogodavca.

Prestanak svojstva preduzetnika

Kada preduzetnik odluči da prestane da obavlja svoju delatnost, potrebno je da to istakne, a svakako se svaka promena u statusu registruje u privrednom registru, pa tako i prestanak obavljanja delatnosti. Prema odredbama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, podnosilac prijave je dužan da Agenciji podnese prijavu u roku od 15 dana od dana nastanka podatka ili dokumenta koji je predmet registracije, odnosno promene registrovanog podatka ili dokumenta, ako zakonom nije određen drugi rok.[16]

Prestanak svojstva preduzetnika vrši se brisanjem iz privrednog registra, na osnovu člana 91. ZPD. Po sili zakona, brisanje iz privrednog registra za preduzetnike vrši se u slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme, ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije preduzetnika, ako je poslovni račun preduzetnika u blokadi duže od dve godine neprekidno, na osnovu inicijative za pokretanje postupka brisanja preduzetnika iz registra, koju podnosi Narodna banka Srbije ili Poreska uprava, ako je preduzetniku pravnosnažnim aktom nadležnog organa izrečena mera zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a on u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti akta ne registruje prekid obavljanja registrovane delatnosti za vreme za koje mu je mera izrečena, odnosno ne registruje promenu te delatnosti ili ne odjavi delatnost. Takođe, po sili zakona brisanje iz privrednog registra se vrši i ukoliko je preduzetniku oduzeta odgovarajuća neophodna dozvola, licenca, odobrenje, saglasnost i slično, a preduzetnik tu promenu ne registruje u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti relevantne odluke, odnosno ne registruje promenu relevantne delatnosti, ne odjavi delatnost, odnosno ne dostavi dokaz o produženju važenja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr, kao i ako preduzetnik u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude o brisanju adrese iz registra, ne registruje novu adresu sedišta i u drugim slučajevima propisanim zakonom.[17]

Zakon takođe predviđa i mogućnost promene pravne forme, tačnije nastavak obavljanja određene delatnosti u formi privrednog društva, u skladu sa odredbama člana 92. ZPD. U tom slučaju se istovremeno briše preduzetnik iz registra privrednih subjekata i registruje se osnivanje privrednog društva koje pritom preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva. Međutim, važno je imati u vidu da iako je došlo do gubitka svojstva preduzetnika, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.

Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da je započinjanje obavljanje delatnosti u svojstvu preduzetnika relativno jednostavno, pa samim tim i dostupno svakom licu koje se odluči na takav korak. Pojednostavljivanjem i objedinjavanjem procedure, izbegavaju se dodatni koraci u poreskoj upravi, i posledično, skraćuje trajanje postupka za građane.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

[1] Ustav Republike Srbije, ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021), član 83

[2] Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 109/2021), član 83 (1)

[3] ZPD, član 83 (2)

[4] ZPD, član 88

[5] E-registracija je dostupna na internet stranici APR-a, klikom na link ovde

[6] Više informacija o dobijanju kvalifikovanog elektronskog sertifikata možete naći klikom na link ovde

[7] ZPD, član 86

[8] ZPD, član 86

[9] ZPD, član 87

[10] ZPD, član 4

[11] ZPD, član 88; Videti i ZPD, član 4

[12] ("Sl. glasnik RS", br. 54/2010)

[13] Obrazac možete pronaći ovde

[14] Odluka o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa ("Sl. glasnik RS", br. 55/2015, 82/2017 i 69/2018), Otvaranje i gašenje tekućih računa kod banke, Tačka 14

[15] Uputstvo za primenu člana 85. stav 1. tačka 17 Zakona o porezu na dohodak građana u poreskoj kontroli (test samostalnosti), Ministarstvo finansija, Poreska uprava, februar 2020, str. 7, dostupno ovde

[16] Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011, 83/2014, 31/2019 i 105/2021), član 10

[17] Videti ZDP, član 91 i član 19

Autor: Katarina Grga, pravnik

Preuzeto sa Otvorena vrata pravosuđa

Oporezivanje preduzetnika u Republici Srbiji vrši se na dva načina, i to ili kroz sistem paušalnog oporezivanja ili kroz sistem vođenja knjiga.

Paušalno oporezivanje definisano je članovima 40-42 Zakona o porezu na dohodak građana kao i Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti. Članom 40 definisano je ko sve ima pravo na paušalno oporezivanje a koje su delatnosti izuzete od paušalnog oporezivanja. Paušalni porez se određuje na osnovu prosečne zarade u Republici Srbiji koji se množi sa koficijentom zanimanja, da bi se zatim množio korektivnim koficijentom kojim se porez može umanjiti i do 50%. Osnovni korektivni elementi predviđeni napred navedenim Zakonom i Pravilnikom su registrovano sedište preduzetnika, vremenski period koji je protekao od registracije preduzetnika (koficijent po ovom osnovu može bit od 0,8 do  1, dakle umanjenje može biti do 20%), starost obveznika i njegova radna sposobnost (zavisno od šifre delatnosti kreće se od 0,7 do 0,9 ako je obeznik mlađi od 30 godina, odnosno ako je stariji od 55 godina).

Međutim, zanimljivu i poprilično paradoksalnu situaciju izaziva član 6. napred navedenog Pravilnika, kojim je propisano da se poreska osnovica ne može uvećati za više od 10% na godišnjem nivou, pa tako često dolazi do situacije da lica koja su u sistemu paušalnog oporezivanja duži vremenski period imaju manje poreze od lica koja tek otpočinju obavljanje delatnosti. U uslovima tržišta na kome nema inflacije, odnosno rasta prosečne zarade paušalni porez bi postepeno rastao dok se ne ujednači sa licima koja nisu imala odgovarajući koficijent, što u osnovi jeste dobro poresko rešenje jer sprečava preteran rast poreske obaveze, koja bi, uzmimo za primer, kod advokata, lekara, stomatologa iznosila 30%.

Međutim, u uslovima konstantnog rasta prosečne zarade, sama osnovica neretko bi trebalo da raste za više od 10% samo po tom osnovu. Dakle, zbog ograničenja rasta osnovice na 10% kod paušalnog oporezivanja dolazimo do situacije da lica koja iskoriste sva umanjenja na početku obavljanja delatnosti dugoročno imaju niže poreske stope od lica koja u međuvremenu počnu da obavljaju delatnost. Uzevši u obzir napred navedeno, dolazimo do situacije da se narušava načelo neutralnosti poreske politike,  a kako se na ovaj način stvara barijera ulasku u određenu delatnost, jer lica koja plaćaju manji porez mogu na tržištu ponuditi svoje usluge po nižim cenama i time lako istisnuti novu konkurenciju.

Sumirajući navedeno dolazimo do sledećeg: ako ste lice mlađe od 30 godina i želite da otpočnete sa obavljanjem delatnosti, poreski je najoptimalnije da se prijavite na sistem paušalnog oporezivanja, jer ćete dugoročno odvajati manje sredstava za poreske obaveze u odnosu na celinu prihoda koji ostvarujete a pod pretpostavkom da prihodi rastu.

Autor: Tijana Simić, advokatski pripravnik u Advokatskoj kancelariji T-S Legal

Sa kakvim se izazovima i problemima mladi privrednici i preduzetnici susreću u poslovanju?

Kao mlada preduzetnica postavila sam sebi određene ciljeve prilikom stvaranja „Ančika keteringa“. Pored keteringa želela sam da se na našem meniju  nađu i gotova jela. U skladu sa tim bila mi je potrebna dobra oprema i sirovine kako bismo klijentima pružili kvalitet naših proizvoda i time stekli njihovo poverenje. Zatim u svemu tome treba da učestvuje adekvatan broj zaposlenih koji će prepoznati put kojim želimo da idemo i sarađivati u ostvarivanju zajedničke vizije, tako da je jedan od izazova svakako bio prepoznati vredne ljude. Takođe, treba iznajmiti lokal po pristupačnoj ceni, ali na zadovoljavajućem mestu u gradu. Nakon toga dolazi određivanje cene proizvoda, pozicioniranje na tržištu, među konkurencijom koja je već prisutna, održavanje kvaliteta usluge i konstantna promocija proizvoda pre svega na društvenim mrežama.

Zbog čega se mladi odlučuju na pokretanje biznisa?

Oduvek sam želela da imam svoju firmu i sebe sam videla u preduzetničkim vodama. Tokom školovanja osim formalnog obrazovanja pohađala sam i kurseve i obuke na temu keteringa, kako bih svoje dotadašnje znanje podigla na viši nivo. Nakon završenog fakulteta dobila sam zvanje Master inženjer tehnologije i stekla sam iskustvo radeći u struci dve i po godine. Međutim usled nezadovoljstva na tadašnjem radnom mestu, našla sam se na prekretnici i ipak sam odlučila da pre predviđenog roka pokrenem svoj biznis što se kasnije ispostavilo kao dobar potez.

Da li je lako započeti biznis i kako se sistem odnosi prema početnicima u poslovanju?

Sa finansijskog aspekta nije lako, potrebno je veliko ulaganje da bi se omogućilo kvalitetno poslovanje, tako da sam pre svega morala da obezbedim početna sredstva za otvaranje firme. U tom smislu značilo mi je što mogu da se oslonim na jednokratnu novčanu pomoć lokalne samouprave za novoosnovano preduzeće. Svu ostalu dokumentaciju sam blagovremeno prikupila i sprovela svoj plan u delo jer je ideja već postojala. Ali i to sa sobom nosi veliku odgovornost, svi mi imamo ideju, međutim nismo svesni izazova sa kojima se suočavamo. Treba biti psihički jak kako bi se prevazišle prepreke koje variraju od toga da vam fali podrška okoline, da nije sve baš onako kako ste zamislili do toga da vam fali još samo jedan papir da bi sve bilo kompletno.

Da li postoji strah od neuspeha ili ste uspeli da se, kao mladi privrednici, dobro organizujete i pripremite za poslovanje?

U startu je svakako bio prisutan strah od neuspeha, pogotovo jer sam napustila siguran posao u stabilnoj firmi i otvorila jedno novo, nepoznato poglavlje u životu. Međutim, verovala sam u sebe i svoje snove tako da je želja za uspehom bila presudna u prevazilaženju početničkih poteškoća. Smatram da je dobra organizacija neophodna, shodno tome imala sam u početku razvijen biznis plan, upoznala se sa osnovama preduzetništva, a kada sam svoju zamisao sprovela, posao se nakon toga spontano razvijao.

Šta najviše znači mladim preduzetnicima koji su na početku realizacije svoje poslovne ideje?

Osim finansijske podrške kroz državne podsticaje, subvencije lokalne samouprave, posebnih pogodnosti koje banke daju mladima, neophodna je i podrška okoline koju ja u početku nisam imala. Napustila sam sigurnu luku i otisnula se u nepoznato, takvih komentara je bilo najviše, a to zaista može da poljulja samopouzdanje. Mladom čoveku, početniku u svom biznisu, svaka pomoć je dobrodošla, za početak lepa reč uz osmeh ima neprocenjivu vrednost u moru kritika.

Svesni ste da uspeh nikome nije zagarantovan, pa ni mladima i početnicima u poslovanju. Isto tako, veliki broj preduzetnika ne može da opstane i svoj biznis održi profitabilan. Šta je razlog tome?

Moja firma je na tržištu prisutna svega osam meseci i za sada održava stabilno poslovanje, tako da smatram da trenutno nisam u potpunosti kompetentna da pričam o tome. Uspeh je svakako nešto što je neophodno marljivo graditi ali i sačuvati, biti inovativan i originalan u uslovima jake konkurencije na tržištu.

Sa jedne strane sami ste svoj šef i odgovornost Vam je veća, jer odluke koje donosite direktno utiču na Vaše poslovanje i nije situacija ista, kao kada ste zaposleni kod nekog poslodavca. Da li su to neki od razloga zbog čega ste se odlučili na pokretanje sopstvenog biznisa?

Svakako da je to bio jedan od glavnih razloga zbog kojih sam se odlučila za pokretanje sopstvenog biznisa. Radno vreme od 8 do 16h zamenila sam slobodom. Fleksibilna sam i prija mi samostalnost u odlučivanju, liderska pozicija u mom malom, ali kvalitetnom timu ljudi kojima sam okružena. Sa druge strane to donosi jednu veliku odgovornost i obaveze koje su neuporedive sa onima koje imate kada radite za drugoga.

Koje institucije su finansijska i nefinansijska podrška mladima i početnicima u poslovanju?

Nacionalna služba za zapošljavanje igra veliku ulogu pre svega kroz obuku koja uvodi u svet preduzetništva, kao i pružanje finansijske podrške koja podrazumeva bespovratna sredstva koja se dodeljuju u cilju razvoja preduzetništva. Smernice i savete koje daju su od neprocenjive važnosti jer kreiranje sopstvenog biznisa ne podrazumeva samo realizaciju ideje, već i mnoštvo papirologije i znanja koje je neophodno posedovati kako bi sa pravne i knjigovodstvene strane svi uslovi bili ispunjeni.

Kakvo je Vaše iskustvo sa Privrednom komorom Srbije, sektorom Preduzetništva i sekcijom za mlade preduzetnike?

Istakla bih veliki značaj Sekcije za mlade preduzetnike čiji sam član nedavno postala, jer sam zahvaljujući tome upoznala ambiciozne, mlade ljude željne uspeha koji su se kao ja našli u preduzetničkim vodama. Sektor preduzetništva Privredne komore Srbije prepoznao je važnost koju njihova pomoć ima u prevazilaženju izazova i pružanju podrške omladinskom preduzetništvu, pre svega kroz osnaživanje preduzetničkog duha, unapređenje znanja i veština koje svi mi posedujemo.

Živimo u vremenu digitalizacija i novih kanala komunikacije i poslovanja. Koliki je značaj i uticaj društvenih mreža u Vašem biznisu i da li društvene mreže doprinose boljem pozicioniranju na tržištu?

Od početka sam znala da će društvene mreže biti put kojim će hrana pripremljena od strane tima „Ančika keteringa“ doći do svakog konzumenta koji ju je prvobitno na kvalitetnim fotografijama video, a zatim probao i nama se rado vratio. Iz tog razloga se trudim da se posvetim i tom segmentu poslovanja i da naše proizvode promovišem na adekvatan način. Našim klijentima želim da kroz prikaze na društvenim mrežama dočaram postupak pripreme, zavodljivost mirisa i punoću ukusa svakog jela koje je sa velikom ljubavlju i posvećenošću svakodnevno pripremljeno u našoj kuhinji.

Za kraj. Da li imate neki savet, odnosno šta možete da poručite budućim mladim preduzetnicima?

Savet koji bih izdvojila kao najbitniji jeste da budu hrabri, da se otisnu na put ka svojim snovima ne plašeći se unapred potencijalnih poteškoća i neuspeha. Bitno je početi, nakon toga kockice se same uklapaju. Plivanje u preduzetničkim vodama nije jednostavno, ali vera u sebe je ključ svakog uspeha.

U nastavku serijala “Mladi preduzetnici” razgovaramo sa Lukom Zlatanovićem, generalnim menadžerom Junior Fam

Sa kakvim se izazovima i problemima mladi privrednici i preduzetnici susreću u poslovanju?

Mladi privrednici i preduzetnici se često suočavaju sa strahom od nepoznatog, finansijskim ulaganjima i manjkom podrške u poslovanju. Ovi izazovi mogu biti prepreke na putu ka uspehu, ali istovremeno predstavljaju prilike za učenje i rast.

Zbog čega se mladi odlučuju na pokretanje biznisa?

Ključni korak zbog cega sam se opredelio za preduzetništvo je moja porodica.  Moje mišljenje je da je porodica ključ svakog uspeha, kako u biznisu tako i na svakom životnom polju.

Pored toga, imao sam tu privilegiju da se oprobam u velikim korporacijama, i kroz to iskustvo naučim šta zapravo znači ''borba sa vetrenjačama''. Kultura u kojoj mišljenja zaposlenih često nisu bila uvažavana i određene promene neophodne za razvoj kompanije nisu bile implementirane su me naterale da se posvetim kreiranju ideje sa drugačijim pristupom, a to je osnivanje svoje firme čiju ću politiku i kulturu sam osnovati. Pored toga, vreme provedeno radeci za nekog (8-16 ili 9-17) definitivno nije dovoljno za ostvarivanje punog potencijala.

Da li je lako započeti biznis i kako se sistem odnosi prema početnicima u poslovanju?

Defitivno nije, ali vreme koje je uloženo svakog dana u rad, kako na sebi, tako i u biznis mala su cena za sreću i uspeh koji me očekuje!

Pokretanje biznisa može biti izazovno iz nekoliko razloga. Na primer, nedostatak inovacija na tržištu Srbije može otežati izdvajanje na konkurentnom tržištu. Takođe, uspostavljanje kontakta može biti teško posebno za mlade preduzetnike koji možda nemaju razvijenu mrežu poslovnih veza.

Osim toga, postoji i nedostatak podrške i resursa za nove poslovne poduhvate, što može dodatno otežati pokretanje biznisa. Sistem se često pokazuje kao nepovoljan prema početnicima u poslovanju, što zahteva dodatne napore i upornost kako bi se prevazišli izazovi i ostvario uspeh.

Da li postoji strah od neuspeha ili ste uspeli da se, kao mladi privrednici, dobro organizujete i pripremite za poslovanje.?

Kada je reč o strahu od neuspeha, kao mladi privrednici, svesni smo da su rizici deo poslovanja. Međutim, umesto da nas obeshrabri, koristimo taj strah kao motivaciju da budemo temeljni u planiranju i pripremi. To znači da pažljivo analiziramo tržište, konkurenciju, potrebe potrošača i moguće prepreke koje bi mogle da se pojave.

Takođe, radimo na razvoju naših veština i znanja kako bismo bili što bolje opremljeni za upravljanje poslom.Uspostavljanje sistema u firmi je ključno kako bismo efikasno upravljali svim aspektima poslovanja, uključujući finansije, marketing, operacije i upravljanje ljudskim resursima. Ovo nam pomaže da održimo organizovanost i jasnu viziju ciljeva koje želimo da postignemo.

Takođe bih izdvojio da je komunikacija sa mentorom veoma bitan segment u poslovanju kako bi se mladi preduzetnik dobro organizovao i spremio za poslovanje. Odnos sa mentorom bih Vam približio kao trku na maratonu gde Vaš mentor (u ovom slučaju trener) Vam tačno govori gde da usporite a gde da ubrzate.

Šta najviše znači mladim preduzetnicima koji su na početku realizacije svoje poslovne ideje?

Za mlade preduzetnike na početku realizacije svoje poslovne ideje, podrška porodice i prijatelja može biti od presudnog značaja. Ona im pruža emocionalnu podršku i ohrabrenje koje im je potrebno da prevaziđu izazove i ostvare svoje ciljeve.

Takođe, upornost i disciplina su ključne osobine koje mladi preduzetnici treba da razviju kako bi se nosili sa svim izazovima koji se mogu pojaviti na putu do uspeha. Dodatno, ali podjednako bitno, vera u obliku religije je takođe po meni ključan faktor.

Svesni ste da uspeh nikome nije zagarantovan pa ni mladim i početnicima u poslovanju. Isto tako, veliki broj preduzetnika ne može da ostane i svoj biznis drži profitabilnim. Šta je razlog tome?

S obzirom da pričamo o START UP kompanijama kao što je moja, nisam siguran da mogu da dam tačan odgovor, ali pokušaću.

Tačno je, uspeh nije zagarantovan nikom u poslovanju, a mnogi preduzetnici se suočavaju sa izazovima održavanja profitabilnosti svog biznisa. Razlozi za to mogu biti različiti, ali neki od glavnih uključuju:

• Loše postavljenje sistema kroz finansije i nedostatak adekvatnog upravljanja finansijama. Navedeni izazovi mogu dovesti kompaniju do problema kao što su nedostatak likvidnosti, neefikasno trošenje resursa i neprecizno planiranje budžeta. To može u korenu otežati održavanje profitabilnosti i dugoročni uspeh poslovanja. 

• Sumnje u samog sebe. Nedostatak samopouzdanja može ograničiti preduzetnika u donošenju hrabrih odluka, inovativnom razmišljanju i preuzimanju rizika koji su ponekad neophodni za uspeh. Svi ovi faktori mogu imati negativan uticaj na poslovanje mladih i početnih preduzetnika, ali uz odgovarajuće obrazovanje, podršku i spremnost na učenje iz grešaka, moguće je prevazići ove izazove i izgraditi uspešan poslovni poduhvat.

Sa jedne strane sami ste svoj šef i odgovornost Vam je veća, jer odluke koje donosite direktno utiče na Vaše poslovanje i nije situacija ista, kao i kad ste zaposleni kod nekog poslodavca. Da li su to neki od razloga zbog čega ste se odlučili za pokretanje sopstvenog biznisa?

Da, to su definitivno neki od razloga zbog kog sam se odlučio za pokretanje sopstvenog biznisa. Kao preduzetnik, imate veću autonomiju i kontrolu nad svojim poslovanjem, što Vam omogućava da donosite odluke koje najbolje odgovaraju Vašim ciljevima i vrednostima. Ali ako bih mogao da posavetujem mlade buduće preduzetnike, definitivno bih im preporučio da prodju i kroz korporativan put.

Koje institucije su finansijska i nefansijska podrška mladim i početnicima u poslovanju?

Ja nisam imao iskustva ni sa jednom institucijom, ali kroz poslovanje i istraživanje sam shvatio da ima dosta kvalitetnih institucija koje definitivno treba iskoristiti pogotovo mladi na početku. Erasmus, PKS i NSZ, su institucije pružaju različite programe, resurse i mogućnosti finansijske podrške, obuke, mentorstva i umrežavanja.

Kakvo je Vaše iskustvo sa Privrednom komorom Srbije, sektorom preduzetništva i sekcijom mladih preduzetnika?

Iako sam nov član u sekciji za mlade preduzetnike. istakao bih ogroman potencijal mojih kolega, podršku od strane PKS i umrežavanje sa ambicioznim ljudima.

PKS pruža širok spekar usluga i resursa preuzetnicima, uključujući poslovno savetovanje, obuke i edukacije, što je takođe potrebno svim mladim preduzetnicima.

Živimo u vremenu digitalizacije i novih kanala komunikacije i poslovanja. Koliki je značaj i uticaj društvenih mreža u Vašem biznisu i da li društvene mreže doprinose boljem pozicioniranjem na tržištu?

Digitalizacija/internet je po mom mišljenju "dobar sluga loš gospodar", ali definitivno društvene mreže mogu da Vam obrnu ceo koncept poslovanja ukoliko ih dobro iskoristite. Prisutnost digitalizacije je sve veća usled brzog rasta tehnološke industrije i ne vidi im se granica.

Za kraj. Da li imate neki savet, odnosno sta možete da poručite budućim mladim preduzenicima?

Moj savet je da počnete što pre. Uz veliki rizik je velika nagrada!

Budite uporni i nemojte da Vas intresuju komentari drugih ljudi.

Za kraj, što bi rekao Dzoni Štulic: ''Da sam razmišljao kome bi se svidele moje pesme, ne bih napisao nijednu''.