Medijacija, odnosno posredovanje u rešavanju sporova, zamišljena je kao način da se ubrza rešavanje konflikata i smanje troškovi za sve strane. Ipak, u Srbiji još uvek nije postala široko prihvaćena praksa.
Zašto je to slučaj?
Nedostatak svesti i edukacije – Mnogi građani, pa čak i neki pravni stručnjaci, izgleda da nisu dovoljno upoznati sa prednostima medijacije. Kada se suoče sa konfliktom, prva pomisao je sudski spor, dok medijacija ostaje u senci.
Nepoverenje u neutralnost – U Srbiji postoji ukorenjeno nepoverenje prema neutralnosti posrednika, posebno kada je reč o osetljivim i kompleksnim sporovima. Ljudi često sumnjaju da će posrednik biti zaista neutralan.
Nedovoljna institucionalna podrška – Iako postoje zakonski okviri koji podržavaju medijaciju, u praksi često izostaje adekvatna podrška institucija, kako u vidu promocije, tako i u podsticanju stranaka da se odluče za ovaj vid rešavanja sporova.
Kultura sukoba – U našem društvu, sukobi se doživljavaju kao borba koju treba dobiti, a ne kao problem koji treba zajednički rešiti, pa i u sporovima koji su medijabilni, najčešće tamo gde ne postoje negativne emocije između stranaka.
Ova kultura sukoba doprinosi tome da se medijacija percipira kao znak slabosti, umesto kao zrelo i odgovorno rešenje.
Rešenje koje štedi energiju, vreme, resurse, u koje spada naravno i novac.
Dugotrajni sudski procesi kao "status quo" – Iako sudski procesi mogu trajati godinama, ljudi kao da su navikli na ovu dinamiku i čak je koriste kao strategiju za odlaganje ili iscrpljivanje protivnika, što dodatno otežava prihvatanje bržih i efikasnijih rešenja poput medijacije.
Sve pored mudrosti našeg naroda da ono što se ne plati na mostu nekad se ipak plati.
A složićete se niko u tom slučaju nije dobitnik.
Šta se onda može učiniti?
Verujem da je ključno raditi na edukaciji, kako građana, tako i pravnih stručnjaka, o prednostima medijacije.
Institucije treba da igraju aktivniju ulogu u promociji i podršci medijaciji kao legitimnom i efikasnom načinu rešavanja sporova.
Na kraju, kao društvo, potrebno je da promenimo način na koji doživljavamo konflikte – ne kao borbu, već kao priliku za rešavanje sukoba na obostranu korist, odnosno na postizanje zajedničkog prihvatljivog rešenja.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Ana Rvović, medijator, viši sudijski pomoćnik
