Tržište Saudijske Arabije predstavlja jedno od najprivlačnijih tržišta na Bliskom istoku i šansu za srpske kompanije za izvoz poljoprivrednih proizvoda na saudijsko tržište.

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije organizuju nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnog štanda Srbije na predstojećem međunarodnom sajmu prehrambene industrije THE SAUDI FOOD SHOW 2025.

U periodu od 12. do 14. maja 2025. godine, srpski proizvođači prehrambenih proizvoda imaće priliku da po treći put predstave svoje proizvodne programe u okviru nacionalnog štanda Srbije.

Javni poziv otvoren je do ponedeljka, 25. novembra 2024. do 16 časova, a pravo učešća u okviru nacionalnog štanda imaju privredna društva i preduzetnici registrovani u Republici Srbiji koji se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda.

U 2024. godini na sajmu je učestvovalo je više od 1.000 izlagača iz 97 zemalja, održano je preko 15.977 B2B sastanaka sa posetom oko 40.003 stručnih posetilaca.

THE SAUDI FOOD SHOW predstavlja vodeće mesto na kome se susreću proizvođači sa predstavnicima najvećih maloprodajnih lanaca, uvoznicima i distributerima, kao i novim trendovima u prehrambenj industriji.

Sajam će biti održan u prostoru Riyadh Front Exhibition & Conference Centre.

Tekst Javnog poziva, kao i prateća dokumentacija dostupni su na stranici Razvojne agencije Srbije.

Stvarano u Srbiji i žig Čuvarkuća rastu iz godine u godinu podstičući domaću privredu: Zajedno gradimo prave vrednosti

Projekat Privredne komore Srbije (PKS) „Stvarano u Srbiji“, usmeren na podršku domaćoj proizvodnji i proizvođačima, kao i žig „Čuvarkuća“ koji nose naši proizvodi istaknutog kvaliteta, u 2025. ulaze u petu godinu postojanja sa sve većim brojem kompanija koje šire palete proizvoda sa ovim prestižnim znakom i kandiduju nove.

„U procesu obnove korišćenja žiga trenutno je 45 kompanija čiji su proizvodi „Čuvarkuće“, a firme imaju uvek isti cilj - da se potrošači okrenu kupovini domaćih proizvoda. Proizvod koji poseduje žig ima vrednost koja dolazi iz Srbije, bilo kroz resurse, zaposlene ili proizvodne procese. To su kompanije i prepoznale, stalno proširuju svoje liste proizvoda na kojima žele da bude žig 'Čuvarkuća'“, istakao je Đorđe Živanović, savetnik predsednika PKS.

„Stvarano u Srbiji“, koji je PKS zajedno sa Vladom Srbije pokrenula 2020, podseća Živanović, ne obuhvata samo prehrambeni sektor, iako je tu najviše „Čuvarkuća“. Ovaj žig koriste kompanije iz različitih industrija, uključujući građevinarstvo, farmaciju, tekstilnu industriju i mnoge druge, a u narednom periodu je u planu da se širi i na druge sektore.

Ovaj projekat od početka ima cilj da potrošačima omogući da na jednostavan način prepoznaju proizvode koji ne samo da ispunjavaju visoke standarde kvaliteta i zaštite životne sredine, već i direktno doprinose razvoju domaće privrede, očuvanju radnih mesta i zaposlenosti.

„Domaći proizvođači ne opstaju sami. Oni su deo lokalnih priča koje se razvijaju u fabrikama, poljima i radionicama širom Srbije. Svaki njihov napredak znači i nova radna mesta. Ljudi koji zarađuju proizvodeći ovde troše taj novac na druge domaće robe i usluge, što omogućava ekonomiji da raste u krugovima. Ovo nije apstraktna teorija. Podaci pokazuju da je prodaja srpskih poljoprivrednih proizvoda porasla za 7,5 posto, dok sve više artikala na policama nosi lokalni pečat. Taj rast nije slučajnost. On počiva na poverenju potrošača koji sve češće cene svežinu, transparentan lanac snabdevanja i veću kontrolu nad procesom proizvodnje“, objašnjava Živanović.

Čuvamo životnu sredinu

Ekološki aspekat je jednako važan. Domaće voće, povrće ili proizvodi od mesa ne moraju da pređu pola planete da bi stigli do stola. Kraći put od njive do prodavnice znači manje emisije gasova, manju potrebu za konzervansima i veću sigurnost za krajnjeg kupca. Sve se ovo pretoči u zdraviju ishranu, očuvanu prirodu i ozdravljenje lokalnog ekosistema, a još jedan cilj koji sam projekat „Čuvarkuća“ ima jeste i zaštita životne sredine, istakao je predstavnik PKS.

Čuvarkuće od zanatskih radnji do velikih brendova

Važno je što „Čuvarkuća“ ne pripada samo velikim brendovima. Inovatori, mala preduzeća i zanatske radnje imaju priliku da se istaknu i ravnopravno konkurišu na tržištu. Mnoge firme koje učestvuju u ovom programu posluju duže od jedne decenije, ali nikad nije kasno da se uključe i novi akteri. Projekat svima pruža šansu da se dokažu, donosi jasne uslove i prati rezultate.

„Kada kupimo proizvod sa ovom oznakom, dobijamo mnogo više od samog artikla. Dobijamo priču o ulaganju u mlade stručnjake, održive prakse i tehnologije razvijene u našoj zemlji. Mnogi brendovi izvoze te iste artikle na inostrana tržišta, pokazujući da srpski kvalitet i inovativnost mogu stati uz rame sa svetskim imenima. To je svojevrsna potvrda da smo sposobni da kreiramo konkurentne proizvode i gradimo reputaciju zemlje koja veruje u svoje resurse“, dodaje Živanović.

Podrška kreativcima i inovatorima

Važno je da kupovina domaćeg ne bude samo odluka vođena cenom ili navikom već svestan potez koji znači podršku onima koji u Srbiji stvaraju nova rešenja, kvalitet i stabilnost. Svaki put kad biramo domaće, pokazujemo da verujemo u zajednicu, u ljude oko nas i u potencijal koji čeka da bude oslobođen.

„Sve se na kraju slije u jednu jednostavnu misao: da vrednost koju stvaramo ovde ostaje ovde. Kupovina domaćih proizvoda gradi ekonomske temelje kojima se ponosimo, čini nas otpornijim na globalne izazove i inspiriše sledeću generaciju da veruje u sopstvene kapacitete“, poručuju iz tima „Čuvarkuća“.

Program promocije preduzetništva i samozapošljavanja (u daljem tekstu: Program) sprovodi Ministarstvo za upravljanje javnim ulaganjima (u daljem tekstu: Ministarstvo) u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond) i uz stručnu podršku KFW-a.

Ukupno raspoloživa sredstva za realizaciju ovog programa su 300.000.000,00 dinara. Od navedenih sredstava, 250.000.000,00 dinara namenjeno je za sprovođenje Programa, dok je iznos od 50.000.000,00 dinara namenjen za troškove angažovanja Implementacionog partnera i sprovođenje programa obuke i mentoringa.

Ovim putem Ministarstvo privrede  poziva sva zainteresovana mikro, mala i srednja preduzeća (u daljem tekstu: MMSP) i preduzetnike da se prijave za učešće u Programu.

Opšti cilj Programa jeste podsticaj razvoja preduzetništva kroz objedinjenu podršku za osnivanje novih privrednih subjekata. Na taj način bi se stvorili uslovi za kreiranje održivog rasta i zapošljavanja.

Specifični ciljevi Programa su:

• Sistemska promocija mikro, malih i srednjih preduzeća u cilju poboljšanja mogućnosti samozapošljavanja
• Ostvarivanje ličnih prihoda
• Podrška preduzetništvu žena, mladih i socijalnog preduzetništva

Program se sastoji iz sledećih komponenti: 

• Garancija za kredite odobrene od strane poslovnih banaka koje su putem javnog poziva izabrane da učestvuju u Programu. Garancija pokriva 60% svakog individualnog kredita uključujući iznos redovne kamate (za kašnjenje do 90 kalendarskih dana od datuma poslednjeg neisplaćenog anuiteta) u okviru Maksimalnog projektovanog portfelja kredita za svaku partnersku banku. Poslovna banka zadržava preostalih 40% rizika.
• Odobrenje povoljnih bankarskih kredita od strane partnerskih banaka
• Isplata bespovratnih sredstava (granta) zajmoprimcima koji ispune Programom predviđene uslove

U skladu sa Programom, krediti odobreni od strane partnerskih banaka mogu se koristiti za finansiranje investicionih ulaganja (nabavka proizvodne opreme, mašina, postrojenja, sadnica, kupovina ili adaptacija poslovnog ili proizvodnog prostora i sl.), za finansiranje operativnih troškova poslovanja u skladu sa internim procedurama i kreditnom politikom poslovne Banke.

Vrste troškova koji se smatraju operativnim troškovima poslovanja će biti utvrđene internim aktima partnerske banke.  

Sredstva kredita se ne mogu koristiti za finansiranje obavljanja delatnosti čije finansiranje nije dozvoljeno prema poslednjoj listi takvih delatnosti koju je izdala Međunarodna finansijska korporacija (IFC) i finansiranje ostalih delatnosti čije bi finansiranje bilo u suprotnosti sa domaćim propisima, zaključenim međunarodnim ugovorima ili namenom i ciljevima ovog programa. Sredstva iz kredita se ne mogu koristiti za:

• plaćanje rata kredita kao ni za restrukturiranje kredita;
• otplatu kredita kod druge banke.

Operativni troškovi poslovanja mogu da učestvuju najviše do 30% u strukturi ukupnog investicionog ulaganja. I na ovaj deo kredita primenjivaće se uslovi za investicione kredite.

Finansijski okvir

Ukupno raspoloživa sredstva za realizaciju ovog Programa su 300.000.000,00 dinara. Od navedenih sredstava, 250.000.000,00 dinara namenjeno je za sprovođenje Programa promocije preduzetništva i samozapošljavanja, dok je iznos od 50.000.000,00 dinara namenjen za troškove sprovođenja programa obuke i mentoringa.

Privredni subjekti koji zadovolje uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 20% u zavisnosti od iznosa investicije. Investicija predstavlja ulaganje koje se finansira sredstvima iz Programa i ne uključuje participaciju korisnika kredita.  

Pravo da podnesu zahtev za kredit kod partnerske banke kao i na dodelu bespovratnih sredstava imaju MMSP i preduzetnici. Program takođe podstiče finansiranje mladih preduzetnika starosti 18-35 godina, žena preduzetnica, povratnika i preduzetnika koji ulažu u poljoprivredni sektor. MMSP-ovi i preduzetnici moraju biti početnici u poslovanju. Ukoliko privredi subjekat već posluje, ne može postojati duže od 24 meseca u trenutku podnošenja zahteva.

Uslovi koje moraju da ispune korisnici bespovratnih sredstava/kredita:

• da se podnosilac zahteva uspešno prijavio za učešće u programu u lokalnoj filijali Privredne komore Srbije;
• da je preduzetnik, osnivač/najmanje jedan od osnivača privrednog društva ili nosilac poljoprivrednog gazdinstva uspešno završio obuku u trajanju od pet dana iz organizacije i upravljanja, poslovnog planiranja i finansija za početnike u poslovanju, koja je sastavni deo Programa, što se dokumentuje sertifikatom o završenoj obuci;
• da se podnosilac zahteva prijavio za kredit, garanciju i grant u lokalnoj filijali jedne od Partnerskih banaka (UniCredit Banka, Banka Poštanska Štedionica, Raiffeisen Banka);
• da je podnosilac zahteva regulisao sve dospele obaveze javnih prihoda, o čemu dostavlja izjavu;
• da se podnosilac zahteva za kredit, garanciju i dodelu bespovratnih sredstava ne nalazi na poslednjem spisku EU sankcija što se utvrđuje neposredno pre puštanja kredita u tečaj;
• da podnosiocu zahteva pre podnošenja zahteva za kredit, garanciju i zahteva za dodelu bespovratnih sredstava nije izrečena pravosnažna mera zabrane obavljanja delatnosti, o čemu dostavlja izjavu;
• da preduzetnik, osnivač/osnivači i odgovorna lica odnosno nosilac poljoprivrednog gazdinstva nisu osuđivani za krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare i druga krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, i protiv njih se ne vodi istraga niti krivični postupak, o čemu se dostavlja izjava;
• da podnosilac zahteva od osnivanja do dana podnošenja zahteva nije primio državnu pomoć čija bi visina zajedno sa traženim sredstvima prekoračila iznos od 23.000.000,00 dinara. Podnosilac prilaže i izjavu da od osnivanja do podnošenja zahteva za kredit nije primio državnu pomoć čija bi visina zajedno sa sredstvima kredita prekoračila iznos od 23.000.000 dinara;
• da preduzetnik, osnivač/osnivači i odgovorna lica odnosno nosilac poljoprivrednog gazdinstva nije primio sredstva po Uredbi o utvrđivanju Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju u 2017. ili 2018. godini, o čemu dostavlja izjavu;
• da pretežna delatnost privrednog subjekta upisana u Agenciji za privredne registre odgovara nameni kredita koji se finansiraju iz ovog programa.

Krediti se odobravaju pod sledećim uslovima:

• maksimalan iznos kredita:  3.600.000,00 RSD;
• nominalna kamatna stopa je fiksna, do 5,99% (RSD) na godišnjem nivou i obračunava se i naplaćuje mesečno i o roku dospeća, odnosno za sve vreme važenja ovog ugovora;
• troškovi i naknade se obračunavaju saglasno Opštim uslovima poslovanja partnerske banke a njihova visina se utvrđuje na osnovu internih akata Banke. Troškovi i naknade ne mogu da budu viši od 1% od iznosa kredita. Banka je u obavezi da na zahtev pruži odgovarajuća objašnjenja i instrukcije koje se odnose na naplatu troškova i tarifa kao i da na zahtev dostavi Opšte uslove poslovanja u vezi sa obračunom kredita;
• u slučaju docnje naplaćuje se zatezna kamata u skladu sa Opštim uslovima poslovanja u vezi sa obračunom kredita, aktima poslovne politike Banke i zakonskim propisima a u slučaju da je ugovorena kamatna stopa (definisana u tački 2 ovog člana) viša od zatezne kamate, ugovorena kamata teče i nakon dospevanja u docnju. 

Korisnik kredita ima pravo na otplatu celog kredita ili dela kredita pre roka dospeća (prevremena otplata kredita) u svakom trenutku tokom trajanja kreditnog odnosa. Banka nema pravo naplate posebne naknade za troškove prevremene otplate.

Ukoliko se prevremena otplata kredita desi pre proteka roka od 12 meseci od dana puštanja kredita u tečaj, odredbe ugovora o garanciji i korišćenju bespovratnih sredstava, koje su zaključene pod uslovom da se kredit otplaćuje najmanje 12 meseci, stavljaju se van snage i korisnik kredita trajno gubi mogućnost korišćenja bespovratnih sredstava na osnovu tog ugovora.

Banka ne može obračunavati i naplaćivati druge kamate, naknade i troškove od korisnika kredita, osim onih koji su regulisani ugovorom.

Krediti se mogu koristiti za:

• operativne troškove - period otplate za kredite za operativne troškove ne prelazi 36 mesečnih rata sa maksimalnim periodom počeka od 3 meseca.
• investiciona ulaganja - period otplate za investicione kredite ne prelazi 60 meseci sa maksimalnim periodom počeka od 6 meseci. 

U slučaju kombinovanja operativni troškovi mogu da učestvuju najviše do 30% u strukturi ukupnog investicionog ulaganja. I na ovaj deo kredita primenjivaće se uslovi za investicione kredite

Način prijavljivanja i rok za podnošenje prijava

Kandidati koji žele da se prijave za učešće u Programu mogu da se informišu o Programu i njegovim uslovima na internet prezentaciji Ministarstva privrede, Fonda za razvoj, Privredne komore Srbije i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Na naznačenim internet prezentacijama nalazi se i spisak potrebne dokumentacije i obrazac za prijavu za učestvovanje na petodnevnoj obuci, koji je potrebno u potpunosti popuniti i elektronskom poštom dostaviti na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Nakon uspešnog slanja prijave za učestvovanje na petodnevnoj obuci. a u roku od 10 radnih dana, kandidati će elektronskom poštom dobiti informaciju o datumu, vremenu i mestu obuke, informacije o treneru, kao i smernice za neophodnu pripremu pre početka obuke. Obuke će se održavati u prostorijama najbližeg regionalnog centra Privredne komore Srbije.

Svaki učesnik će od trenutka obaveštavanja o vremenu i mestu obuke biti u obavezi da potvrdi svoje učešće u roku od 3 dana kako bi se rezervisalo mesto na obuci. Ukoliko se ne dobije potvrda, Privredna komora Srbije  će razmotriti mogućnost da drugim kandidatima omogući obuku, kako bi osigurali minimalni broj učesnika potrebnih po kursu obuke.

Nakon završene petodnevne obuke, kandidati će imati mogućnost da dovrše ili pojasne segmente poslovnog plana uz podršku trenera. Raspoloživa podrška za završetak poslovnog plana biće u trajanju od 12 sati.

Nakon pohađane petodnevne obuke, kandidati dobijaju sertifikat o uspešno završenoj obuci. Sertifikat je sastavni deo obavezne dokumentacije pred odlazak u partnersku banku, ali banka samostalno odlučuje o dodeli kredita.

Treneri će kandidatima ukazati na set dokumentacije koja im je neophodna za tehničku ispravnost za podnošenje zahteva za kredit kod partnerskih banaka i proveriti da li je sva dokumentacija kompletirana pre podnošenja zahteva za kredit kod banke.

Nakon završene obavezne petodnevne obuke, dobijenog sertifikata, kao i provere tehničke ispravnisti dokumentacije pred odlazak u parnersku banku, kandidat podnosi zahtev  za odobravanje kredita, dodelu bespovratnih sredstava  i izdavanje garancije u lokalnoj filijali izabrane partnerske banke.  Nakon prijema zahteva za dodelu bespovratnih sredstava i zahteva za kredit, banka ocenjuje podneti kreditni zahtev privrednog subjekta. Rok za obradu zahteva privrednog subjekta kod partnerske banke je najviše 15 dana, nakon čega privredni subjekt treba da bude obavešten ukoliko je potrebno dopuniti dokumentaciju u određenom roku.

Informacije o svim odobrenim zahtevima za kredit uz svu potrebnu dokumentaciju, partnerska banka dostavlja Ministarstvu.

Komisija Ministarstva vrši pregledanje, kontrolu ispravnosti zahteva i njegovu ocenu i donosi odluke o prihvatanju zahteva i dodeli bespovratnih sredstva, prema redosledu prijema formalno ispravnih zahteva, ili o odbijanju zahteva.

Odluku o prihvatanju ili odbijanju zahteva za dodelu  bespovratnih sredstva Ministarstvo dostavlja Fondu. Odluka o prihvatanju zahteva i dodeli bespovratnih sredstava mora da sadrži obaveštenje korisniku da mu se dodeljuje de minimis državna pomoć. 

Poziv za učestvovanje u Programu je otvoren dok se sredstva iz Programa ne utroše, a najkasnije do 31. decembra 2025. godine.

Prateća dokumentacija može se pronaći na sledećem linku.

U Pekingu je 26. novembra 2024. godine zvanično osnovana Alijansa privrednih komora Novog međunarodnog trgovinskog koridora kopno-more (ILSTC), koji povezuje zapadnu Kinu sa zemljama Jugoistočne Azije i Evropom i čiji je Privredna komora Srbije (PKS) jedna od suosnivača i članica. Alijansu privrednih komora na ovom međunarodnom koridoru čini više od 20 nacionalnih privrednih i industrijskih komora, od Filipina do Indonezije.

„Hajde da ujedinimo ne samo poslovne ljude da lakše trguju na koridoru, već da ujedinimo ljude da pokreću zajedno ideje. Hajde da stavimo sve startape iz naših zemalja zajedno na jedno mesto, posebno one koji se bave novim tehnologijama u sektoru logistike“, poručio je Čadež. Predsednik PKS je to rekao u obraćanju na svečanosti povodom osnivanja Alijanse, a koja se održala u okviru danas otvorenog drugog Kineskog međunarodnog sajma za lance snabdevanja (China International Suppy Chian Expo - CISCE) u Pekingu.

Takođe, on je podsetio da je pre mesec dana u Kini bio osnivački sastanak predstavnika privrednih komora članica Alijanse na kojem je dogovoreno da se zajedno radi na međusobnom unapređenju trgovine, logistike, transporta, i gde je pokrenuta inicijativa srpske strane o povezivanju svih inovativnih kompanija iz zemalja koje čine Alijansu kroz „Savez ideja“.

„Pozvali smo sve zemlje članice da sledeće godine napravimo veliki skup u Beogradu na kojem će biti prisutne kompanije svih zemalja koje su na koridoru kao i predstavnici institucija koje vode koridor. Da razmišljamo kako da napravimo dobru platformu za razmenu ideja i povežemo više od 400 startap parkova, akceleratora, istraživačkih i razvojnih centara“, izjavio je Čadež.

Čadež je istakao da više nije dovoljno samo u fokusu imati transport robe, od jedne do druge tačke na planeti, već da je važno iskoristiti ono što nove tehnologije danas nude.

„Da profitoramo zajednički od novih tehnologija i ideja koje će unaprediti transport i logistiku i učiniti sve ono što je bitno za funkcionisanje koridora pristupačnijim i tehnološki superiornijim, možda više nego bilo gde drugde na svetu“, rekao je Čadež.

Čadež je tokom dana obišao sajam CISCE, koji traje od 26. do 28. novembra u Pekingu, na kojem učestvuje više od 300 kompanija iz preko 50 zemalja, a koji su organizovale Privredna komore Kine (CCPIT) i kineska vlada.

Foto: Oficial China Supply Chain Expo/Privredna komora Srbije

Početkom 2025. godine Vlada Republike Srbije usvojila je dokument: Nacionalna procena rizika od pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje. Ovaj dokument predstavlja ažuriranje i preispitivanje rizika u sistemu za sprečavanje ovih ilegalnih aktivnosti, sprovedeno u 2024. godini.

Tokom procesa, izvršena je revizija procena koje su u prethodnim ciklusima obuhvatale procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, zloupotrebe neprofitnog sektora za finansiranje terorizma, kao i procenu rizika pravnih lica i pravnih aranžmana. Posebna pažnja posvećena je proceni rizika od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje i proceni rizika u sektoru digitalne imovine.

Ažuriranje Nacionalne procene rizika rezultat je zajedničkog rada državnih i privatnih subjekata koji su aktivno sarađivali od juna do decembra 2024. godine. Članovi radne grupe bili su predstavnici više institucija, uključujući Komisiju za hartije od vrednosti, Upravu za sprečavanje pranja novca, Vrhovni sud, Narodnu banku Srbije, Bezbednosno-informativnu agenciju, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde i druge relevantne organe.

Ukupno je u procesu učestvovalo više od 200 predstavnika iz državnog i privatnog sektora, uključujući finansijske i nefinansijske organizacije. Njihov zajednički rad doprineo je izradi objektivnih zaključaka o pretnjama i slabostima sistema za sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

Dokumenta Nacionalne procene rizika koja su usvojena možete preuzeti na sledećem linku.

Program podrške privrednim društvima za usvajanje principa poslovanja u međunarodnim lancima vrednosti otvoren je do 28. februara

Razvojna agencija Srbije raspisala je javni poziv za učestvovanje u Programu podrške privrednim društvima za usvajanje principa poslovanja u međunarodnim lancima vrednosti u 2024. godini, kako bi podržala kreiranje okvira za uspostavljanje komercijalnih odnosa između multinacionalnih kompanija i domaćih privrednih subjekata.

Cilj programa je ostvarivanje bolje integracije stranih ulagača u lokalni ekonomski sistem, s jedne strane, kao i usvajanje principa poslovanja međunarodnih lanaca vrednosti od strane lokalnih kompanija.

Ovim programom podržava se finansiranje opravdanih troškova nastalih u sprovođenju aktivnosti koje su podržane u okviru mera intervencija - Podrška za unapređenje konkurentnosti i digitalizacije i Konsultantska podrška za unapređenje poslovnih performansi.

Javni poziv će trajati do utroška sredstava ili  28. februara 2025. godine, u zavisnosti od toga koja od navedenih okolnosti nastupi ranije.

Za realizaciju ovog programa opredeljen je budžet u iznosu od 45.000.000 dinara.

Bespovratna sredstva se mogu dodeliti za finansiranje opravdanih troškova vezanih za realizaciju najmanje dve projektne aktivnosti, od kojih jedna mora biti „Sprovođenje evaluacije poslovnih performansi koja prethodi ulistavanju na referentne interaktivne platforme.

Raspoloživa sredstva se ugovorom odobravaju korisnicima, dodelom državne pomoći u ukupnom iznosu koji ne može biti veći od 7.000.000 dinara.

Prijave se podnose elektronskim putem na portalu Agencije, kreiranjem korisničkog naloga.

Više informacija o Javnom pozivu, načinu sprovođenja programa i konkursnoj dokumentaciji možete pronaći na stranici RAS.

Sigurni smo da ne postoji osoba koja nije čula za platforme poput Booking i Airbnb i koja ne koristi navedene ili slične platforme za rezervaciju smeštaja.

Sa jedne strane, apsolutno je legitimno i korisnici smeštaja imaju puno pravo da izaberu kome će da ostave svoj novac za određeni smeštaj, odnosno da pronađu odgovarajući i/ili što bolji smeštaj za što manje para, jer veliki broj korisnika usluga smeštaja u Republici Srbiji smatra da su cene smeštaja prevelike i da su cene smeštaja povoljnije na Azurnoj obali, Dubaiju i drugim turističkim i atraktivnim mestima.

Sa druge strane, država ima isto tako legitimno pravo i zakonom je uredila da svako ko pruža usluge smeštaja mora biti registrovan i mora plaćati porez.

Sa treće strane, ugostitelji koji se na oglašavaju na platformama, očekuju što veći broj korisnika usluga pri čemu žele da izvuku maksimum i od korisnika smeštaja, ali i da državi plate što manje poreza i/ili ne plate porez uopšte.

Dok se čeka pronalazak rešenja, predstavnici Ministarstva finansija i Ministarstva turizma i omladine saglasili su se da je neophodno hitno uvođenje reda u oblasti oglašavanja neregistrovanog smeštaja na onlajn platformama kao što su Booking.com i Airbnb.com.

Oni su istakli da će imati „nultu toleranciju“ na ugostitelje koji se na pomenutim platformama oglašavaju i pružaju usluge smeštaja kao neregistrovani subjekti (subjekti koji nisu prijavljeni u Centralni informacioni sistem eTurista), odnosno ugostitelje koji nisu pribavili rešenje o kategorizaciji, a za šta imaju obavezu prema Zakonu o ugostiteljstvu.

Takođe, istaknuto je da će u narednom periodu Vlada Republike Srbije zatražiti hitan sastanak najpre sa predstavnicima kompanije Booking, kao platforme koja je u tom smislu najzastupljenija, kako bi poslovala u skladu sa važećim propisima Republike Srbije.

Predstavnici oba ministarstva su dodali da je ovakvo usklađivanje neophodno radi zaštite korisnika usluga, očuvanja kvaliteta ponude i stvaranja jednakih i fer uslova na tržištu, na kome će svi ugostitelji postupati u skladu sa pravilima.

Istakli su i da nije cilj ograničavanje rada platforme koja ima značajnu ulogu u omogućavanju rezervacija smeštaja u Srbiji od strane velikog broja turista, već da osigura da platforma, kao i ugostitelji, posluju u skladu sa važećim propisima Republike Srbije.

U razgovoru sa velikim brojem korisnika usluga Booking platforme, ostalo je mnogo nedoumica i na kraju, postavlja se pitanje da ukoliko Booking platforma odluči da ne posluje više u Republici Srbiji, da li će njeni korisnici usluge potražiti na nekoj drugoj sličnoj platformi ili se u bliskoj budućnosti može očekivati “nova” platforma koja će zadovoljiti očekivanja i korisnika smeštaja, ugostitelja i države.

Pitali smo advokata Luciju Vranešević Grbić da čitaocima LAWLife portala za pravo i privredu & Poslovnog portala pojasni određene nedoumice.

Da li država može i na koji način da zabrani rad navedenih platformi?

Ako pogledamo neke inostrane primere, odgovor je da država može da zabrani ili ograniči rad navdenih onlajn platformi. Poznat je slučaj Turske iz 2017 kada je odlukom suda privremeno zabranjeno Booking.com platformi da posluje u zemlji zbog stvaranja nelojalne konkurencije i suzbijanja sive ekonomije izdavanja smeštaja.

Određene zemlje su zabranile ili ograničile rad Airbnb platforme. Primera je mnogo- u određenim delovima SAD-a zabranjeno je izdavanje kratkoročnog smeštaja ukoliko fizička osoba koja ju izdaje ne živi u toj nekretnini. Dakle, iako je New York jedno od najvećih Airbnb žarišta, postoje specifična zakonska ograničenja postavljena sa ciljem da se reguliše kratkoročan najam nekretnina i da se spreči masovno korišćenje stambenih objekata u turističke svrhe.

Takođe, mnogo turističkih mesta i gradova u Evropi reguliše izdavanje smeštaja putem onlajn platformi. Osim predviđenih procesa registracije i dobijanja dozvole, često se nameću i ograničenja fizičkim licima u vidu dana na koliko je moguće iznajmiti kratkoročni smeštaj po kalendarskoj godini kao i broj gostiju koje mogu odjednom ugostiti. Takva ograničenja su previđena, na primer, u Amsterdamu.

Zanimljivo je i kako su rešeni sporovi između Italije i navedenih platformi. Spor između Italije i Booking platforme rešen je nagodbom, odnosno pristankom Booking-a da plati 94 miliona evra PDV-a. Booking se teretio da je izbegao 153 miliona evra poreza na dodatu vrednost u vezi sa iznajmljivanjem smeštaja u periodu od 2013 do 2019, a takav spor protiv platforme je bio omogućen usled nekih zakonskih rešenja koja su uspostavila nov poreski režim. U sporu sa Airbnb platformom, italijanski sud je naredio zaplenu 779.5 miliona evra od kompanije zbog toga što u periodu od 2017 do 2021 godine nije zadržavala 21% prihoda od kratkoročnog iznajmljivanja i uplatila ga poreskim organima. Slučaj je završio pred Sudom pravde Evropske Unije (predmet Airbnb Ireland i Airbnb Payments UK C-83/21) u kojem je utvrđeno da odredbe italijanskog zakona iz 2017 godine nisu u suprotnosti sa pravom Evropske Unije.

Da li će se navedenim merama zaista nešto rešiti ili će siva ekonomija uzeti još više maha?

Iskustvo nam govori da samom zabranom neće mnogo da se postigne na ekonomskom planu. Siva ekonomija predstavlja veliki problem i činjenica jeste da su digitalne platfome potpomogle rast sive ekonomije kao i da izdavanje smeštaja bez poštivanja zakonskih normi dovodi do nelojalne konkurencije na tržištu. Istovremeno, treba naći način da se stvori balans između discipline i razvoja ekonomije. Naš Zakon o ugostiteljstvu ne predviđa mogućnost kontrole privrednih subjekata koji nisu registrovani u Srbiji pa ne postoji mogućnost direktnog sankcionisanja.

Iako je Booking platforma isticala da izdavaoci smeštaja moraju da prihvate uslove korišćenja koji uključuju potvrdu o zakonskom pravu na iznajmljivanje kao i da postoji proces za prijavljivanje nepravilnosti i uklanjanje smeštaja koji ne posluju u skladu sa lokalnim zakonima.

Problemi sive ekonomije i neregistrovnih smeštaja se ne pojavljuju samo u Srbiji, pa su tako zemlje Evropske Unije došle do novog rešenja i donele Uredbu (EU) 2024/1028 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. aprila 2024. godine o prikupljanju i razmeni podataka o uslugama iznajmljivanja smeštaja i izmeni Uredbe (EU) 2018/1724 sa primenom od 2026. godine. U preambuli Uredbe navodi se kao jedan od glavnih razloga donošenja nedostatak pouzdanih informacija o uslugama kratkoročnog iznajmljjivanja smeštaja odnosno precizne identifikacije ugostitelja i smeštajnog objekta. Ovom Uredbom uvodi se obaveza dostavljanja podataka nadležnih državnim organima kao i obaveza ugostitelja da se registruju i prilikom oglašavanja na platformama koriste registracioni broj.

Našim Zakonom o ugostiteljstvu je propisana obaveza ugostitelja da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti podnese prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi. Svi ugostiteljski objekti se evidentiraju putem centralnog informacionog sistema eTurista te svaki evidentirani objekat dobiva svoj jedinstveni identifikacioni broj.  

Kakva je kaznena politika i da li su oni koji koriste neregistrovani smeštaj u nekom problemu? Da li su kazne male ili odgovarajuće?

Zakon o ugostiteljstvu sadrži kaznene odredbe za pravna i fizička lica. Što se tiče fizičkih lica, predviđene su novčane kazne u rasponu od 150.000 do 350.000 dinara za prekršaje kao što su, na primer, obavljanje delatnosti koja nije registrovana na propisani način, neunošenje podataka o korisnicima usluge preko centralnog informacionog sistema i ostalo, kao i novčane kazne u rasponu od 80.000 do 120.000 dinara za prekršaje kao što su neevidentiranje u Registru turizma. Ukoliko fizičko lice promenu podataka koji se evidentiraju ne prijavi u roku od sedam dana jedinici lokalne samouprave ili zahtev za određivanje kategorije ugostiteljskog objekta ne sadrži istinite podatke, kazniće se za prekršaj novčanm kaznom u iznosu od 15.000 dinara.

Korisnici usluge smeštaja trebaju da plate boravišnu taksu za korišćenje komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture na području jedinice lokalne samouprave

Prema članu 70. Zakona o ugostiteljstvu, davalac smeštaja naplaćuje boravišnu taksu od korisnika usluge istovremeno sa naplatom usluge smeštaja. Davalac smeštaja je dužan da u računu za uslugu smeštaja posebno iskaže iznos boravišne takse i da sredstva od naplaćene boravišne takse uplati do petog u mesecu za prethodni mesec, u skladu sa članom 72. st. 2. Zakona. Član  71. Zakona nadalje kaže da boravišnu taksu plaća ugostitelj koji kao fizičko lice pruža usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu.

Korisnici smeštaja koji nije registrovan u skladu sa zakonom snose određene rizike. Uredno registrovani objekti moraju da ispune određene standarde bezbednosti i minimalne tehničke uslove propisane Pravilnikom. Neregistrovani objekti možda nisu ispunili ove standarde pa samim tim gosti mogu da budu izloženi bezbednosnim rizicima.

Dakle, zakonom je propisano da svako ko pruža usluge smeštaja mora biti registrovan u skladu sa zakonom I mora da plaća porez u paušalnom iznosu. Ako je davaocima neregistrovanog smeštaja isplativije poslovati ‘na crno’, čak I uz rizik da će morati da plate prekršajne kazne, onda je moguće da kazne nisu odgovarajuće.

Da li možemo očekivati pojavu ‘novih igrača’ na tržištu online oglašavanja?

Sigurno je da možemo očekivati pojavu ‘novih igrača’ na ovom tržištu, možda i takvih koje bi lakše omogućile uvođenje nadležnim organima da nadgledaju turističke kapacitete i prihode. Ipak, Booking i Airbnb su svetski poznate platforme za oglašavanje smeštaja i zabrana njihovog poslovanja na teritoriji Srbije nije rešenje problema sive ekonomije. Dok Ministarstvo ne postigne dogovor sa Booking-om, postoje mogućnost i korišćenja drugih alata za smanjenje obima sive ekonomije.

Skupština Javnobeležničke komore Srbije izabrala je javnog beležnika iz Kragujevca Aleksandru Stevanović za predsednicu Komore, poverivši joj četvorogodišnji mandat na toj funkciji.

Na 12. redovnoj sednici  Skupštine JKS, održanoj u nedelju, 20. oktobra 2024, u Beogradu, Aleksandra Stevanović je pre glasanja zahvalila kolegama koji su podržali njenu kandidaturu.

„Moja osnovna namera je da Skupština Komore bude mesto donošenja svih važnih odluka za našu profesiju. Možete računati da ćemo se češće sastajati i odlučivati o važnim temama za javno beležništvo“, rekla je Aleksandra Stevanović, za koju je glasalo svih 168 prisutnih javnih beležnika.

Stevanović je dodala da ništa manje bitno nije ni jačanje saradnje sa državnim organima, radi boljeg razumevanja izazova sa kojima se suočava javno beležništvo, a pozvala je i na dalju automatizaciju radnih procesa, kao i na što aktivniju ulogu u radu međunarodnih notarskih organizacija.

Nakon izbora za predsednicu, Aleksandra Stevanović je zahvalila koleginicama i kolegama na ukazanom poverenju. „Vi ćete dati najbolji sud da li ste doneli pravu odluku mojim izborom za predsednicu Komore“, rekla je ona.

Javnobeležnička komora Srbije, koja je osnovana 2014. godine, profesionalno je udruženje u koje se udružuju javni beležnici upisani u njen imenik, a predsednik predstavlja i zastupa Komoru i rukovodi njenim radom.

U Srbiji trenutno radi 232 javnobeležničke kancelarije, koje su za 10 godina od uvođenja javnog beležništva, obavile više od 25 miliona pravnih poslova.

Ekskluzivni intervju prethodnog predsednika Javnobeležničke komore Srbije, Srbislava Cvejića možete pročitati ovde.

Sindikat šumarstva traži da i zaposleni uđu u nadzorne odbore preduzeća

Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije pokreće inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o upravljanju privrednim društvima koje su u vlasništvu Republike Srbije.

Sindikat će predložiti Vladi Srbije da prihvati inicijativu za izmenu i dopunu člana 21., koji definiše ko ulazi u sastav nadzornog odbora preduzeća.

Predlog izmena i dopuna je sačinjen s pravnom službom Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Ideja je da se inicijativi pridruže sva preduzeća koja su obuhvaćena ovim zakonom, a reč je o ukupno 23 javna preduzeća, koja su 16. septembra promenila formu i iz statusa javnih preduzeća prešla u status A.D. i D.O.O, kao što su Srbijašume, nacionalni parkovi,iz sektora šumarstva, ali i i druga javna preuzeća, poput Službenog glasnika, Pošta Srbije, Javno preduzeće za skloništa Srbije, Srbijavode, Srbijagas, Srbijaput, Zavod za udžbenike, Skijališta Srbije i druga.

Postojeći zakon ne predviđa mogućnost da jedan član nadzornog odbora bude iz reda zaposlenih, kao što je to bilo predviđeno Zakonom o javnim preduzećima.

Smatramo da bi postojanje predstavnika zaposlenih u nadzornom odboru bio jedan od efikasnih mehanizama nadzora nad radom u preduzećima i zaštite imovine akcionarskih preduzeća koji su u vlasništvu Republike.

Te izmene bi bile po uzoru na najsavremenije korporativno upravljanje, kao i na EU direktive o informisanju i konsultovanju Evropskog parlamenta.

Izvor: Savez samostalnih sindikata Srbije

Fond za inovacionu delatnost otvara četvrti javni poziv za Smart Start program - usmeren ka pružanju podrške timovima koji razvijaju inovativna rešenja za aktuelne tržišne izazove. Ovaj program nudi jedinstvenu priliku za sve koji su u ranoj fazi razvoja svojih proizvoda i usluga, a žele da ih dodatno unaprede i plasiraju na tržište.

Podrška za timove

Smart Start program obezbedio je bespovratna sredstva u iznosu do 5,4 miliona dinara po projektu, uz finansiranje do 90% ukupnog budžeta. Namenjen je timovima od 2 do 5 članova, koji su spremni da prođu kroz proces validacije svojih inovacija i razviju prvi prototip ili minimalno održiv proizvod (MVP).

Šta program nudi?

Pored finansijske pomoći, timovi će imati pristup mentorstvu i savetima stručnjaka, koji će ih voditi kroz sve faze razvoja – od istraživanja tržišta do uspostavljanja poslovnih modela. Program je dizajniran da pomogne timovima da testiraju svoje ideje i prilagode svoje proizvode potrebama tržišta.

Kako se prijaviti?

Prijave za ovaj javni poziv otvorene su do 16. decembra 2024. godine, do 12 časova (podne). Svi zainteresovani mogu podneti prijave online, putem portala Fonda, gde je dostupna i kompletna dokumentacija potrebna za učešće u programu.

Predstavljanje programa

Tokom trajanja poziva, Fond će svakog četvrtka u 13 časova organizovati online informativne sesije za sve potencijalne učesnike, pružajući priliku za bolje upoznavanje sa uslovima i mogućnostima koje program nudi.

Predstavljanje programa održavaće se putem Zoom aplikacije sledećim danima: 

Oktobar 10, 17, 24, i 31.

Novembar 7, 14, 21, i 28.

Decembar 12.

Učešće je dostupno na linku.

Finansijska podrška

Sredstva za sprovođenje ovog javnog poziva obezbeđena su iz budžeta Republike Srbije za 2024. godinu, sa razdela Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u ukupnom iznosu do 230 miliona dinara.