Zakon o planiranju i izgradnji^[1] je veliki i važan zakon, sistemski u oblasti građevinarstva i reguliše tri velike oblasti: prostorno planiranje i urbanizam, korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnju objekata. Stupio je na snagu 11. septembra 2009. godine i od tada je pretpreo 11 manjih ili većih izmena. Poslednja izmena se dogodila prošle godine i stupila je na snagu 4. avgusta.

Ovo je najobimnija izmena do sada i donela je nekoliko veoma značajnih novina, posebno u kontekstu očuvanja životne sredine i održivog razvoja.

Neke od najznačajnijih novina su:

• ponovo je osnovana Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, koja će se na sveobuhvatan i stručan način baviti prostornim planiranjem, predlaganjem strategije i poslovima pripreme, koordinacije i praćenja izrade planskih dokumenata;
• ukinut je Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, čime se ukida i naknada za konverziju iz prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu za određena lica. Postavljen je krug lica za koje će biti doneti posebni zakoni, a koji do tada ne mogu konvertovati pravo korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu;
• uveden je institut Glavnog republičkog urbaniste;
• osnovana je platforma e-prostor;
• unapređen je elektronski sistem za izdavanje građevinskih dozvola (CEOP^[2]);
• predviđena je dodatna obaveza za investitore, osiguranje od štete pričinjene trećim licima, kao posledica izvođenja radova;
• delegirane su pojedine nadležnosti državnih organa na pravna lica i javne beležnike;
• uveden je i definisan termin “brownfield lokacije”, odnosno lokacije industrijskih i komercijalnih sadržaja, koje se ne koriste u dužem vremenskom periodu, a imaju potencijal za urbanu obnovu;
• precizirane su odredbe o zaštiti kulturnih dobara i zona od značaja za Republiku Srbiju, i još dosta drugih.

Značajan deo izmena ovog zakona se tiču zelene gradnje i očuvanja životne sredine i o njima će biti reči u nastavku ovog teksta.

Srbija je već ranije preuzela obaveze u oblasti zaštite životne sredine, brojnim međunarodnim ugovorima i konvencijama, između ostalih potpisnica je Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Zelena agenda je predviđena Evropskim zelenim planom, koji je skup mera da Evropa bude klimatski neutralna do 2050. Izmenama iz 2023. godine ZPI je napravljen prvi korak u prihvatanju i implementaciji preporuka iz Sofijske deklaracije.

Velika tema novih izmena ZPI su odredbe o zelenoj gradnji i zakonodavac je na samom početku definisao termin zelene gradnje kao “način planiranja, projektovanja, izvođenja radova, korišćenja i održavanja objekata, kojima se smanjuje emisija gasova sa efektom staklene bašte, koriste ekološki sertifikovani građevinski materijali i oprema, efikasno koriste svi resursi, smanjuje produkcija i povećava korišćenje otpada od građenja i rušenja po modelu cirkularnosti, koriste obnovljivi izvori energije, što dovodi do poboljšanja kvaliteta života korisnika, zaštite životne sredine i unapređuje održivost”.

Razrađena je zelena agenda, precizirane su i izmenjene postojeće odredbe, a dodate su i neke nove. Uvodi se mnogo novih instituta i termina, kao i odredaba o zelenoj gradnji i elektromobilnosti. Precizirane su odredbe o energetskoj efikasnosti, pri čemu zakon sada propisuje da se prilikom izgradnje objekata mora voditi računa o energetskoj efikasnosti, te predviđa različite podsticajne mere za izgradnju i upotrebu objekata po međunarodno priznatim standardima.

Sve što je novim izmenama predviđeno kao obaveza ostavljen je i rok za početak primene. Samo se neke odredbe primenjuju odmah, ali za ono što zahteva usaglašavanje i finansijska sredstva, dat je rok za pripremu.

Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada

Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada, odnosno njenog posebnog dela, tzv. energetski pasoš, nije nov pojam, zakon ga je prepoznavao i ranije, ali sada on postaje obaveza za sve.

Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade je dokument koji prikazuje energetska svojstva zgrade, izdaje ga Centralni registar energetskih pasoša (CREP) i čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Sadrži podatke o energetskom razredu zgrade, odnosno potrebnoj energiji za grejanje, o kvalitetu zgrade, kao i preporuke za unapređenje komfora i smanjenje potrošnje energije. Energetski najefikasnije zgrade najviše štede energiju za grejanje i hlađenje i imaju oznaku A+, a najniži razred je G.

Prvi energetski pasoš u Srbiji izdat je naselju Stepa Stepanović, u Beogradu i od tada je proteklo više od 10 godina. Za razliku od ranijih propisa, izmenama je oročen rok važenja, te sertifikat sada ima rok trajanja 10 godina i ne može da se produžuje, već nakon isteka mora da se pribavlja novi sertifikat.

Sertifikat energetske efikasnosti zgrada je obaveza za nove zgrade i za zgrade koje se saniraju i rekonstruišu, ali postaje obaveza i za one postojeće. U rokovima od 3, 5 i 10 godina, u zavisnosti od kategorije zgrade, sve zgrade će morati da pribave energetski pasoš i da podignu energetsku efikasnost za jedan razred.

Ova obaveza je veoma važna jer će, po proteku navedenih rokova, svako prometovanje nepokretnosti biti uslovljeno posedovanjem energetskog pasoša. Neće biti moguće zaključiti ugovor o kupoprodaji ili zakupu, ukoliko zgrada ne poseduje energetski pasoš. Takođe, propisane su i novčane kazne za vlasnike zgrada koji u propisanom roku ne pribave energetski pasoš.

S obzirom na to da je kod nas u državi dozvoljen promet objekata u izgradnji, ovo će biti jedini izuzetak kada za promet objekta neće biti potreban energetski pasoš, već će biti u sklopu dokumentacije za upis objekta u registar katastara nepokretnosti, nakon izdavanja upotrebne dozvole.

Rok za najširi krug građana je 10 godina i kod javnog beležnika ovo neće biti obaveza još 10 godina. Ipak, ova odredba je dosta kritikovana. S jedne strane, jasna je namera zakonodavca da propiše ovakvo ograničenje jer nema boljeg podsticaja na poštovanje zakona od nemogućnosti prometa nepokretnosti, ali u praksi mogu nastati veliki problemi u slučaju starogradnje. Sanacija i podizanje energetskog razreda iziskuje velike finansije. Ukoliko država ne obezbedi neki vid subvencija i pomoći, u primeni će ove odredbe biti veliki problem.

Sertifikat zelene gradnje

Sertifikat zelene gradnje ili zeleni sertifikat je potvrda koju izdaje međunarodni sistem za sertifikaciju zelenih zgrada, kojim se verifikuje da je objekat ispunio zadate kriterijume i služi za ocenjivanje kvaliteta i stepena ispunjenosti kriterijuma zelene gradnje. Svi objekti preko 10.000 m² bruto razvijene građevinske površine imaće obavezu da po izdavanju upotrebne dozvole pribave i zeleni sertifikat.

Da bi država nagradila takve investitore, odnosno da bi podstakla zelenu gradnju, predviđen je benefit za investitore. Po izdavanju upotrebne dozvole, sa izdatim sertifikatom zelene gradnje, investitor ima pravo na povraćaj novčanih sredstava u iznosu od 10% od ukupno utvrđenog iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

U izradi je i pravilnik koji će bliže urediti izdavanje zelenih sertifikata, a u pravilniku će biti razrađeno ono što piše u ZPI. Kao otvoreno pitanje je ostalo koji od međunarodno priznatih sertifikata zelene gradnje najviše odgovara našim uslovima.

Ostale izmene i dopune

Izmene ZPI donose još jednu novinu koja se odnosi na vlasnike benziskih pumpi koje se nalaze na putevima 1.a reda, odnosno na autoputevima. Za njih je propisana obaveza da u okviru svojih parcela, u roku od dve godine od dana stupanja na snagu podzakonskog akta kojim se uređuje ovo pitanje, postave punjače za električna vozila.

Evropska Unija je donela brojne direktive kojim se postepeno izbacuju motori sa unutrašnjim sagorevanjem. Namera je da se podstakne korišenje hibrida i automobila na električni pogon. Srbija kao tranzitna zemlja mora učestvovati u tim promenama.

Posebnim pravilnikom će biti propisan obavezan broj punjača, odnosno broj garažnih i parking mesta sa obaveznim minimalnim brojem mesta za punjenje električnih vozila, u stambeno - poslovnim objektima.

Takođe, u budućnosti, sve nove zgrade moraju biti projektovane, izgrađene i održavane tako da spoljne jedinice klima uređaja nisu vidljive, odnosno da ne vrše uticaj na neposredno okruženje. Postojeće zgrade će u roku od 2, 5 i 10 godina, u zavisnosti od kategorije zgrade, biti u obavezi da uklone, odnosno da izmeste sve spoljne jedinice klima uređaja na način da nisu vidljive, kao i da ne vrše uticaj na neposredno okruženje.

Srbija je dobila svoj prvi, zeleni zakon u oblasti građevinarstva i to je velika stvar. U pripremi su i podzakonski akti koji će dodatno precizirati i urediti sve promene koje su donete, posebno u delovima gde je zakon ostao nedorečen.

Praksa će pokazati da li i u kojoj meri kritikovane odredbe mogu ostati na snazi, ali predviđam da ćemo vrlo brzo dobiti i sledeću, dvanaestu izmenu zakona.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Marija Pešović, advokat, osnivač Advokatske kancelarije Pešović

[1] Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasniku RS", br. 72/2009, 81/2009-ispr., 64/2010-OUS 24/2011, 121/2012, 42/2013-OUS, 50/2013-OUS, 98/2013-OUS, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019-dr.zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) u daljem tekstu ZPI.

[2]CEOP - sistem ujedinjene procedure izdavanja akata za izgradnju, uveden je izmenama ZPI iz 2015. godine.

Ko je osnivač i šta su ,,prvi koraci’’

Ukoliko preduzetnik ili pravno lice (Zakon o privrednim društvima, definiše privredna društva npr. Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), akionarsko društvo (AD) i Preduzetnike, v. čl. 83-92, 139-244 i 245-469) želi da stvori solarnu ili elektranu na pogon vetra, mora ispunjavati niz uslova.

No, pre početka potrebno je izraditi biznis plan, gde je pored konsultantskih kuća za to registrovanih pri APR-u, neophodno angažovati knjigovođu i advokatsku kancelariju.

Ekonomska logika osnivanja ovakvog privrednog društva  svodi se na računicu za koliki vremenski period i da li će se investicija isplatiti.

Pitanje kapitala, može ser rešiti iz sopstvenih sredstava (preduzetnik) udela članova (DOO) ili emisijom akcija (AD). Najbezbolniji način prikupljanja sredstava jesu akcije. Ukoliko neko želi apsolutnu kontrolu ali imajući i svest da za obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom postaće preduzetnik, a ukoliko ne želi rizike AD ili preduzetnika, fizičko ili pravno lice osnovaće DOO, gde vlasnik kapitala odgovara do vidine svog udela.

Kada su sredstva obezbeđena i biznis plan ukazuje da je investicija osnovana, pristupa se konsultovanju knjigovođe i advokata, kako bi proces osnivanja prošao bez velikih trzavica.

Nakon toga, dolazimo do samog posebnog upravnog postupka koji je specifičan, a sadržan je u Zakonu o energetici  ('Sl. glasnik RS', br. 145/2014, 95/2018 - dr. zakon, 40/2021, 35/2023 - dr. zakon i 62/2023, dalje: Zakon)

Da biste mogli da posedujete solarnu elektranu ili vetroelektranu, neophodno je da kao privredno društvo ili preduzetnik posedujete licencu za obavljanje energetske delatnosti.

Ukoliko već postojite recimo kao DOO, morate u svojoj banci otvoriti novi namenski račun. Članom 18 Zakona ovo je propisano kao obaveza. Rečju, zato što shodno pozitivnopravnim propisima Republike Srbije možete imati samo jednu pretežnu delatnost, no to ne znači da npr. AD ili DOO ne mogu obavljati druge delatnosti. S toga ako je ta neka druga delatnost (ili nova pretežna delatnost) – energetska delatnost, otvarate prvo novi račun, jer je zakonodavac imao za cilj izbegavanje diskriminacije, međusobnog subvencionisanja i poremećaja konkurencije.

Ono što je još važnije, a to je posao za odeljenje računovodstva u vašem privrednom društvu ili knjigovodstvenu agenciju sa kojom imate ugovor o pružanju knijgovodstvenih usluga, jeste vođenje posebnog unutrašnjeg računa isključivo za delatnost recimo solarne elektrane.

Finansije koje su vođene na taj način i takvi namenski računi podležu kontroli inspekcija, ali i eksterne revizije, naime određena privredna društva imaju obavezu revizije godišnjih finansijskih izveštaja u skladu sa članom 453 Zakona o privrednim društvima.

Licenca za obavljanje energetske delatnosti

Licenca se izdaje na zahtev domaćeg pravnog lica, odnosno preduzetnika, samo za obavljanje energetske delatnosti snabdevanja na veliko električnom energijom,

Licenca se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje licence, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni Zakonom  i propisima donetim na osnovu Zakona.

Kada AD ili DOO, te preduzetnik zapremi Licencu koja važi 30 godina (može se produžiti), ona će sadržati:

• naziv energetskog subjekta,
• energetsku delatnost,
• spisak energetskih objekata koji se koriste za obavljanje delatnosti,
• tehničke karakteristike tih objekata,
• podatke o lokaciji, odnosno području na kome će se energetska delatnost obavljati,
• period na koji se izdaje licenca i
• obaveze po pitanju neprekidnog obavljanja delatnosti, transparentnosti i izveštavanja.

Rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje licence mora biti detaljno obrazloženo i zasnovano na objektivnim i nediskriminatornim kriterijumima i dostavljeno podnosiocu zahteva. Naravno, zakon je predvideo i pravni lek – žalbu nadležnom ministarstvu, koja se mora podneti u roku od 15 dana od dana prijema rešenja na adresu koju ste odredili kao adresu za prijem pošte.

Ukoliko Ministarstvo kao drugostepeni organ odbije vašu žalbu, preostaje vam jedino upravni spor, koji se pokreće pred stvarno i mesno nadležnim Upravnim sudom.

Privredno društvo ne može posedovati jednu licencu koja bi se koristila i za solarnu elektranu i za vetroelektranu, već mora dobiti dve posebne, odvojene licence.

Licenca je neophodna za svaku solarnu elektranu ili vetroelektranu koja proizvodi električnu energiju ukupne odobrene snage preko 1 MW

Uslovi za izdavanje licence su:

• da je podnosilac zahteva osnovan ili registrovan, za obavljanje energetske delatnosti za koju se izdaje licenca
• da je za energetski objekat izdata upotrebna dozvola, osim za objekte za koje propisom kojim se uređuje izgradnja objekata nije predviđeno izdavanje upotrebne dozvole odnosno za objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola, a doneto je rešenje o ozakonjenju sa izveštajem komisije za tehnički pregled, koja je formirana i čiji je sastav utvrđen u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji za izdavanje upotrebne dozvole; Tehnički pregled vrši se u skladu sa Zakonom
• planiranju i izgradnji ('SL. glasnik RS', br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka us, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023)
• da energetski objekti i ostali uređaji, instalacije ili postrojenja ili oprema pod pritiskom neophodni za obavljanje energetske delatnosti ispunjavaju uslove i zahteve utvrđene tehničkim propisima, propisima o zaštiti od požara i eksplozija, kao i propisima o zaštiti životne sredine, odnosno propisima kojima se uređuju vodni putevi, zaštita voda i plovidba i luke na unutrašnjim vodama;
• da podnosilac zahteva ispunjava propisane uslove u pogledu stručnog kadra za obavljanje poslova tehničkog rukovođenja, rukovanja i održavanja energetskih objekata, odnosno uslove u pogledu broja i stručne osposobljenosti zaposlenih lica za obavljanje poslova na održavanju energetskih objekata, kao i poslova rukovaoca u tim objektima; Stručna osposobljenost proverava se polaganjem stručnog ispita. Stručni ispit se polaže pred komisijom koju obrazuje Ministar, odnosno rukovodilac pokrajinskog organa uprave nadležnog za poslove energetike za lica koja su zaposlena kod energetskog subjekta koji ima sedište na teritoriji autonomne pokrajine.
• da podnosilac zahteva ispunjava finansijske uslove za obavljanje energetske delatnosti;
• da direktor, odnosno članovi organa upravljanja nisu bili pravnosnažno osuđeni za krivična dela u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti;
• da podnosiocu zahteva nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti ili ako su prestale pravne posledice izrečene mere;
• da podnosilac zahteva poseduje dokaz o pravnom osnovu za korišćenje energetskog objekta u kojem se obavlja energetska delatnost;
• da nad podnosiocem zahteva nije pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, odnosno prinudne likvidacije.

Pored ovih devet uslova iz Zakona, vaša kompanija mora imati zaključen ugovor o pravima i obavezama u obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Takav ugovor zaključuju Vlada Republike Srbije, i vaša kompanija. Ovaj ugovor je preduslov, za obavljanje energetske delatnosti, koju zakonodavac smatra (snabdevanje električnom energijom) delatnošću od opšteg interesa (član 2 Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa("Sl. glasnik RS", br. 25/2000)).

Uz zahtev za izdavanje licence podnosilac zahteva prilaže dokaze o ispunjenosti uslova iznad navedenih kao i zapisnik o inspekcijskom nadzoru nadležnog inspektora u kome je konstatovano da nisu utvrđene nezakonitosti.

Ovde moramo napomenuti, da se licenca ne može preneti na bilo koji način bilo singularnom bilo univerzalnom sukcesijum. Već se iako kompanija ima licencu, a recimo član DOO sa 100% udela u kapitalu premine, nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju (u ostavinskom postupku), rešenjem oglašeni naslednik podnosi novi zahtev za licencu.

Kompanija koja već poseduje solarnu elektranu ili vetroelektarnu dužna je da obavesti nadležnu Agenciju pre nego što dođe do npr statusne promene objavljivanjem nacrta ugovora, odnosno odluke o statusnoj promeni. Naprimer ukoliko DOO postaje AD, ili prestaje da postoji pripajanjem drugom privrednom društvu mora dostaviti takav ugovor Agenciji, jer u suprotnom gašenjem privrednog društva nosioca licence, gasi se i sama licenca.

Kada Agencija stekne uvid u vaš nacrt ugovora o npr spajanju, dužni ste da dostavite istoj zahtev za izmenu licence u roku od 15 dana od dana registracije statusne promene, odnosno od zaključenja pravnog posla kojim se menja pravni osnov korišćenja solarne elektrane ili vetroelektrane.

Energetska dozvola za obavljanje energetske delatnosti

Energetska dozvola je dokument koji vaša kompanija pribavlja nakon što je pribavila sve neophodne dozvole, uslove u skladu sa Zakonom o Planiranju i izgradnji. Naime, energetska dozvola se podnosi uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole – čl. 133 Zakona o planiranju i izgradnji.

Dalje, energetska dozvola se pribavlja za izgradnju solarnih elektrana i vetroelektrana koje proizvode električnu energiju od 1MW i više.

Energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Postupak za izdavanje energetske dozvole, pokreće se zahtevom za izdavanje energetske dozvole.

Energetska dozvola izdaje se pod istim uslovima uz puno poštovanje principa nediskriminacije i primenom kriterijuma koji moraju biti objektivni i javni.

Energetsku dozvolu za ovaj vid elektrana izdaje Ministarstvo. Uslovi za izdavanje energetske dozvole su:

• pouzdan i siguran rad energetskog sistema;
• uslove za određivanje lokacije i korišćenja zemljišta;
• mogućnost priključenja objekta na sistem;
• energetsku efikasnost;
• uslove korišćenja primarnih izvora energije;
• zaštitu na radu i bezbednost ljudi i imovine;
• zaštitu životne sredine;
• ekonomsko-finansijsku sposobnost podnosioca zahteva da realizuje izgradnju energetskog objekta;
• doprinos kapaciteta za proizvodnju električne energije u ostvarivanju ukupnog udela energije iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije u skladu sa Nacionalnim akcionim planom;
• doprinos kapaciteta za proizvodnju električne energije smanjenju emisija;
• doprinos kapaciteta za transport ili skladištenje prirodnog gasa povećanju sigurnosti snabdevanja.

Dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa zemljišta na kome se planira izgradnja energetskog objekta nije uslov za izdavanje energetske dozvole.

Sadržinu Zahtev za izdavanje energetske dozvole čine sledeći podaci o:

• Poslovnom imenu podnosioca zahteva;
• energetskom objektu;
• vrednosti investicije;
• načinu obezbeđenja finansijskih sredstava;
• predviđenom eksploatacionom veku objekta, kao i načinu sanacije lokacije po završetku eksploatacionog veka objekta; (npr. kako AD planira da sanira lokaciju kada se uklone vetroturbine)
• usklađenosti sa odgovarajućim planskim dokumentima u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata;
• roku završetka gradnje energetskog objekta.

Resorni ministar propisuje bliže uslove za izdavanje energetske dozvole, sadržaj zahteva i sl.

Energetska dozvola se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

U slučaju da se odbije zahtev za izdavanje energetske dozvole rešenje mora sadržati detaljno obrazloženje koje je zasnovano na objektivnim i nediskriminatornim kriterijumima i dostavljeno podnosiocu zahteva. Za razliku od licence, ovde je drugostepeni organ Vlada republike srbije. Ukoliko Vlada potvrdi odluku kojom je vaša kompanija odbijena za izdavanje energetske dozvole, preostaje vam jedino tužba nadležnom Upravnom sudu.

Energetska dozvola se izdaje sa rokom važenja tri godine od dana njene pravnosnažnosti, ali se može i produžiti podnošenjem zahteva, blagovremeno. Kao i licenca - energetska dozvola nije prenosiva.

Sam posebni upravni postupak definisan je Zakonom u članu 35a i odnosi se na izdavanje energetske dozvole i licence za obavljanje energetske delatnosti.

Tokom sprovođenja postupka u vezi sa energetskom dozvolom, licencom za obavljanje energetske delatnosti, Ministarstvo, odnosno Agencija (daljem: nadležni organ), vrši proveru ispunjenosti sledećih uslova:

• nadležnost za postupanje po zahtevu;
• da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu Zakonom, može biti podnosilac zahteva;
• da li zahtev sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse;
• da li su ispunjeni uslovi propisani Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona za usvajanje zahteva.

Ispitivanje ispunjenosti navedenih šest uslova sprovedi se u postupku neposrednog odlučivanja u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku  ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US) tačnije u skladu sa članom 104 tog zakona.

Kada nadležni organ zapremi zahtev, odnosno izmenu upravnog akta isti u roku od 30 dana donosi rešenje u formi elektronskog dokumenta.

Zahtev se smatra neurednim ako ima nedostatke koje nadležni organ sprečavaju da po njemu postupa, ako nije razumljiv ili potpun. Ako nadležni organ utvrdi da je vaš zahtev neuredan, rešenjem će ga odbaciti i navesti sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje, nakon čijeg će otklanjanja moći da postupi u skladu sa zahtevom. Ako u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja vaša kompanija podnese novi zahtev koji je u skladu sa obrazloženjem rešenja o odbacivanju, smatraće se da je zahtev koji ste predali, provbitno, bio bez ikakvih grešaka. Jako je važno znati, da se ne dostavlja ponovo sva dokumentacija, već samo ona na koju nadležni organ upućuje u rešenju da i nisu valjana ili nedostaju. Takođe vaša kompanija plaća polovinu takse za podnošenje zahteva.

Rešenje je u elektronskoj formi i u takvoj formi se i dostavlja.  Izuzetak od instituta elektronskog podneska učinjen je u Zakonu samo za pravne lekove (npr. žalbu) i njene priloge, koji se mogu predati i u štampanom obliku na pisarnici nadležnog organa ili putem pošte.

U pogledu forme dokumenata koji se dostavljaju –  dostavljaju se elektronskim putem, tj. dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u suštini zakonodavac ovde misli na korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa i mejla.

Nadležni organ dužan je da vam rešenje dostavi u formi elektronskog dokumenta, preko jedinstvenog elektronskog sandučića, preko portala E uprave. Za potrebe članka nije obrađivana i druga mogućnost, jer se digitalizacija ovog vida kompanije podrazumeva, no potvrđujemo da postoji i način klasičnih Zakonom propisanih načina dostave, poštom ili putem javne objave na sajtu Ministarstva.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Radivoje D. Ranković, advokat.

Fokus na održivosti: Temelj poslovanja DOGA Štamparije

Održivost kao ključna komponenta poslovne filozofije:

U srcu poslovne filozofije DOGA štamparije leži duboko ukorenjena posvećenost održivosti. Ova posvećenost prevazilazi običnu praksu; ona je integralni deo njihove misije da deluju kao odgovoran i ekološki svestan lider u industriji štampe. DOGA štamparija shvata da je održivost ne samo etička obaveza, već i ključni element dugoročnog uspeha i inovacija u industriji.

Smanjenje Ekološkog otiska kroz inovativne materijale:

DOGA štamparija aktivno radi na smanjenju svog ekološkog otiska kroz strateški izbor materijala. Upotreba recikliranog papira i ekoloških vinila nije samo gest ka očuvanju okoline, već i pokazatelj kako se inovativnim pristupom može postići visok kvalitet štampe uz minimalan uticaj na prirodu. Ovaj pristup demonstrira kako se ekološka odgovornost može uskladiti sa komercijalnim ciljevima, pružajući klijentima kvalitetne proizvode koji su istovremeno i ekološki prihvatljivi.

Upotreba boja za štampu sertifikovanih za niske emisije:

DOGA štamparija ide korak dalje u svojoj posvećenosti održivosti kroz upotrebu boja za štampu sertifikovanih za niske emisije isparljivih organskih jedinjenja. Ove boje za štampu ne samo da smanjuju zagađenje i doprinose zdravijem radnom okruženju, već i postavljaju novi standard u industriji. Ova praksa pokazuje kako DOGA štamparija balansira između potrebe za visokokvalitetnom produkcijom i odgovornošću prema zdravlju i okolini.

DOGA Štamparija kao primer dobre prakse u Industriji:

Posvećenost DOGA štamparije održivosti postavlja ih kao primer dobre prakse u industriji štampe. Njihov pristup nije samo reakcija na trenutne ekološke trendove, već proaktivna strategija koja integriše održive prakse u svaki aspekt njihovog poslovanja. Ova posvećenost održivosti ne samo da pomaže u zaštiti okoline, već i doprinosi izgradnji snažnijeg i odgovornijeg brenda.

Fokus na održivosti u DOGA štampariji nije samo deo njihove poslovne strategije; to je etički stav koji oblikuje način na koji posluju, inoviraju i komuniciraju sa svojim klijentima. Kroz ovaj pristup, DOGA štamparija ne samo da doprinosi očuvanju okoline, već i postavlja nove standarde u industriji, pokazujući da je moguće uskladiti poslovni uspeh sa ekološkom odgovornošću.

Stanje u oblasti upravaljanja otpadom u Srbiji možemo generalno oceniti kao nepovoljno.

Upravljanje otpadom definisano je i uređeno, pored zakonskih akata, i planskom i strateškom regulativom. U Srbiji je sve do 2019.godina bila na snazi Strategija upravljanja otpadom, a potom je izrađen i usvojen Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031.godina, kako bi se obezbedio kontinuitet u sprovođenju politika u oblasti upravljanja otpadom i kako bi se ista uskladila sa propisima i standardima Evropske Unije.

Međutim, ukoliko bliže posmatramo zadate ciljeve kako Strategije, tako i novo usvojenog Programa upravljanja otpadom, možemo uočiti da nisu (ili su samo delimično) ostvareni postavljeni ciljevi – pre svega u obuhvatu organizovanog sakupljanja, primarne separacije i reciklaže otpada, izgradnji neophodne kapitalne infratrukture (poput regionalnih sanitarnih deponija), ali i zatvaranja i sanacije divljih i nesanitarnih opštinskih deponija.

Šta kažu brojke u sektoru otpada?

Iako je Strategijom upravljanja otpadom koja je doneta još 2010.godine, a važila do 2019.godina, bila predviđena izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, odnosno regionalnih centara za upravljanja otpadom, do danas ih je realizovano samo svega 12 (od kojih je 10 regionalnih i 2 lokalne). Istovremeno, i dalje su u upotrebi 134 nesanitarne opštine deponije koje su odlukama Jedinica lokalnih samouprava određene kao lokacije za deponovanje (odlaganje) otpada. Takve nesanitarne deponije najčešće ne ispunjavanju čak ni minimum tehničkih standarda za odlaganje otpada, oko 70% aktivnih deponija nema nikakvu dokumentaciju koja je potrebna za rad, njihovi kapaciteti su često odavno popunjeni, a ujedno ne postoji sistemski organizovan monitoring emisija deponijskih gasova, procednih voda. Možemo slobodno reći, bez preterivanja, da ove lokacije predstavljaju ekološke bombe jer:

• Na njima ne postoji kontrolisano odvođenje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada, što često uzrokuje požare i eksplozije na deponijama.
• Procedne vode iz deponija se ne sakupljaju niti prečišćavaju, što ugrožava podzemne i površinske vode i zemljište zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala. Na taj način se direktno utiče na javno zdravlje, kako ljudi tako i svih drugih živih bića.

Osim toga, ne možemo ni zaboraviti 2526 divljih deponija koliko ih je registrovano na teritoriji Republike Srbije (prema dostupnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine), a koje se najčešće javljaju u seoskim sredinama koje nisu obuhvaćene redovnim prikupljanjem otpada od strane komunalnih preduzeća, te su građani prepušteni sami sebi. Mada, istina je da se divlje deponije javljaju i u drugim delovima države, gde takve komunalne usluge postoje, ali ipak zbog neodgovornosti pojedinjih građana i nedovoljno stroge i dosledne kaznene politike, različite vrste opasnog i neopasnog otpada završavaju u rečnim potocima, šumama i proplancima. Da situacija bude još gora, smatra se da je broj divljih deponija u Srbiji još veći, te da premašuje brojku od 3000.

Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) tokom 2022. godine zabeleženo je 1760 požara na deponijama širom Srbije – što zapravo znači da je prosečno gorelo 4 deponije na dan. O tome na koji način su ovi deponijski požari uticali na javno zdravlje, kao i na opšte zagađenje životne sredine, te do kakvih emisija je došlo prilikom nekontrolisanog sagorevanja otpada na deponijama ne postoje nikakvi podaci.

Ako posmatramo ukupan broj stanovnika naše zemlje, oko 42% stanovništva svoj otpad odlaže na regionalne sanitarne deponije, dok je zapravo najveći deo stanovništva Srbije (58%) osuđen na korišćenje divljih i nesanitarnih deponija. Dodatno, stanje otežava činjenica da oko 13% stanovništva Srbije nije obuhvaćeno uslugom organizovanog sakupljanja otpada, što znači das u ti građani osuđeni isključivo na korišćenje divljih deponija.

Kada govorimo o količinama generisanog otpada, ukoliko posmatramo podatke Republičkog zavoda za statistiku, možemo uočiti d ate količine rastu iz godine u godinu. Tokom 2022. godine u Republici Srbiji privredni sektori su proizveli 174.7 miliona tona otpada. Od ukupne količine otpada koje je proizveo privredni sektor 94.4% predstavlja rudarski otpad, odnosno otpad nastao tokom istraživanja, iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma i fizičko-hemijskog tretmana. Tokom 2023.godine sektor ekonomskih delatnosti je generisao 180.2 miliona tona otpada (što predstavlja povećanje od 3.2%) od čega je samo rudarstvo generisalo 94.9% ukupnog otpada. Ujedno, važno je napomenuti da 22% generisanog otpada pripada kategoriji opasnog.

Grafikon: Učešće generisanog otpada u Srbiji prema sektorima,

Izvor: https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/statisticalrelease/?p=15202

Slično je i kada govorimo o količinama komunalnog otpada: prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) količina generisanog otpada u Srbiji u 2020.godini iznosila je 2.95 miliona tona, u 2021.godini 3.02 miliona tona, a tokom 2022.godine generisano je 3.18 miliona tona komunalnog otpada. Do ovih vrednosti došlo se na osnovu izveštaja koje su dostavili 105 komunalnih preduzeća, dok je za one koji nisu izvestili izvršena procena. Međutim, s obzirom da značajan broj lokalnih samouprava nije dostavio podatke o količinama i sastavu komunalnog otpada, a i da je većina dostavljenih izveštaja sačinenja na osnovu procena, a ne stvarnih merenja, možemo zaključiti da su podaci o otpadu u Srbiji nepotpuni i neprecizni. Iako je posebnim Pravilnikom predviđeno da sva komunalna preduzeća sprovode analize količina i sastava komunalnog otpada 4 puta godišnje, mnoga preduzeća nisu u mogućnosti da pouzdano i redovno vrše date analize – samim tim ne mogu ni obezbediti adekvatne podatke. Mnoga komunalna preduzeća ne poseduju čak ni vagu za merenje otpada.

Procene pokazuju da oko 20% generisanog otpada u Srbiji odlazi na sanitarne deponije, dok oko 80% završava na divljim i nesanitarnim.

Reciklaža i ponovna upotreba otpada nije razvijena u dovoljnoj meri, tako da najveći deo otpada biva deponovan – čak 77.3% u 2022.godini. Energetsko iskorišćavanje otpada je svedeno na svega nekoliko postrojenja (npr. fabrike cementa u Srbiji i energana na otpad u Vinči u Beogradu). Što se reciklaže otpada tiče, prema Izveštajima SEPA, godišnje se reciklira oko 15% komunalnog otpada, pri čemu JLS učestvuju sa do 3%, a ostatak dolazi iz neformalnog sektora i privrede.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Milica Lukić, istraživačica na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Uvodna razmatranja

U cilju pojednostavljenja procedure za sticanje statusa kupca- proizvođača („Prozjumer“), Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 26. avgusta 2021. godine usvojila Uredbu o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupaca-proizvođača i snabdevača („Sl. glasnik Republike Srbije“, br. 83/2021, „Uredba“).

Uredba donosi to da Prozjumeri nemaju kontakta sa državnom administracijom, da nisu potrebni lokacijski uslovi, rešenje o građevinskoj dozvoli, odobrenje o instalaciji i probni rad.

Prozjumer se definiše kao krajnji kupac koji je na unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, pri čemu se proizvedena električna energija koristi za snabdevanje sopstvene potrošnje, a višak proizvedene električne energije isporučuje u sistem.

Prozjumer može biti:

• domaćinstvo;
• stambena zajednica;
• pravno lice;
• fizično lice ili
• preduzetnik.

Ispunjenost uslova

Najpre, za sticanje statusa Prozjumera neophodno je ispuniti neke opšte uslove:

• kupovina električne energije za sopstvene potrebe;
• zaključen ugovor o potpunom snabdevanju sa neto merenjem odnosno neto obračunom;
• da instalisana snaga proizvodnog objekta nije veća od odobrene snage priključka objekta krajnjeg kupca;
• da proizvodni objekat i merno mesto ispunjavaju sve tehničke i bezbednosne zahteve, kao i
• da krajnji kupac priključi na svoju unutrašnju instalaciju proizvodni objekat.

Uslovi koje treba da ispuni krajnji kupac

Krajnji kupac je dužan da snabdevaču podnese zahtev za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem odnosno neto obračunom. 

Pre podnošenja zahteva za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem odnosno neto obračunom, krajnji kupac je dužan da izgradi proizvodni objekat i prilagodi merno mesto za sticanje statusa Prozujumera. 

U postupku priključenja proizvodnog objekta krajnji kupac je dužan da operatoru sistema dostavi original izjave izvođača radova sa potvrdom da su uređaji, instalacije i merno mesto ispravni i izvedeni u skladu sa propisima i standardima.

Uslovi koje treba da ispuni snabdevač 

Snabdevač je dužan da na svojoj internet stranici objavi obrazac zahteva za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju i model ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem ili neto obračunom. 

Kopiju zaključenog ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem odnosno neto obračunom sa krajnjim kupcem, bez komercijalnih podataka ili potvrdu snabdevača o zaključenom ugovoru o potpunom snabdevanju snabdevač dostavlja operatoru sistema na čiju je mrežu krajnji kupac priključen, elektronskim putem, odmah po zaključenju ugovora, bez odlaganja.

Uslovi koje treba da ispuni operator sistema

Nadležni operator sistema je dužan da obezbedi mogućnost dostavljanja dokumenata elektronskim putem, otvaranjem posebne elektronske adrese i da informacije o načinu dostavljanja objavi na svojoj internet stranici. 

Operator distributivnog odnosno zatvorenog distributivnog sistema je dužan da priključi objekat krajnjeg kupca kao Prozjumera na sistem i izda odgovarajući akt o priključenju u roku od 5 dana od dana prijema ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem odnosno neto obračunom ili potvrde o zaključenom ugovoru, koje je dostavio snabdevač. 

Ukoliko operator sistema tokom postupka priključivanja, konstatuje neispravnost uređaja, instalacije ili mernog mesta, ima obavezu da ne izvrši priključenje takvog objekta.

Način sticanja statusa Prozjumera

Krajnji kupac koji je domaćinstvo, stambena zajednica ili drugi krajnji kupac, stiču status Prozjumera upisom u Registar Prozjumera ( „Registar“).

Operator sistema dužan je​​ da odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana priključenja objekta Prozjumera na elektroenergetski sistem, po službenoj dužnosti upiše krajnjeg kupca čiji je objekat priključen na sistem kao objekat Prozjumera u Registar,  koji time stiče status Prozjumera. 

Operator sistema dužan je da Registar učini dostupnim na svojoj internet stranici.

Proces priključenja na distributivnu mrežu je manje-više isti i za stambene zajednice i privredu, ali postoje i razlike. Tako će stambene zajednice prvo morati da zaključe međusobni ugovor o ulaganju u elektranu i međusobnim odnosima – kojim će se odrediti koliko svaki član učestvuje u investiranju u elektranu, i koji deo proizvedene električne energije mu pripada, pa da onda uđu u procedure da postanu Prozjumeri. 

Svake godine 1. aprila obavlja se poravnajanje isporučene i preuzete energije između prozjumera i snabdevača. Ukoliko je u prethodnih 12 meseci Porzjumer predao više energije nego što je potrošio, razlika ostaje snabdevaču bez naknade. Dok, ukoliko je Prozjumer više potrošio nego što je predao dužan je da plati razliku. 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Milica Bugarić, saradnik u AK STATT

Foto: AK STATT

Još 2019. godine Javno komunalno preduzeće “Gradska čistoća” pokrenula je akciju i koja je i dan danas aktuelna, a za koju smatramo da treba da se priča još više.

JKP „Gradska čistoća“ već dugi niz godina uspešno sprovodi akciju pod nazivom „Eko-kesa za čistiji grad“ na svih deset beogradskih opština koje su u nadležnosti preduzeća. Učesnici akcije u svojim domaćinistvima u „eko-kesu“ zapremine 120 litara odlažu PET ambalažu (providne plastične boce od pića, plastični čepovi), MET ambalažu (aluminijumske limenke, ispražnjene i očišćene konzerve od mesnih proizvoda, voća, povrća), kartona i otpadnog papira (papir, novine), kompozitna ambalaža – tetrapak. Korisnici su dužni da iznesu eko-kese do 22 časa ispred prijavljenih adresa na opštinama na kojima se prikupljaju eko-kese u 3. smeni, odnosno za 1. smenu do 06.30 časova.

GO Novi Beograd – ponedeljkom (do 22 časa) i Voždovac (do 06.30 časova – periferija – Ripanj, Jajinci, Pinosava)

GO Zemun – utorkom (do 22 časa)

GO Čukarica – sredom (do 22 časa)

GO Savski venac i Rakovica – četvrtkom (do 22 časa)

GO Vračar i Zvezdara – petkom (do 22 časa)

GO Stari grad i Palilula – subotom (do 22 časa, centralni deo)

GO Voždovac i Palilula – nedeljom (do 06.30 časova – Palilula-Leva obala, Borča, Ovča, Krnjača), (do 22 časa – Voždovac centralni deo)

Ekipe JKP „Gradska čistoća“ će potom sakupljene kese iz Vašeg kraja odvoziti na „Pogon za prikupljanje i promet sekundarnih sirovina“ u Višnjičkoj ulici, kontakt telefon 011 3314 090, i taj reciklabilni otpad podvrgnuti daljem procesu reciklaže. Cilj projekta „Eko-kesa za čistiji grad“ je da pozitivno utičemo na razvoj reciklaže u Beogradu, da u značajnoj meri smanjimo količine otpada koje se pohranjuju na deponiji u Vinči a povećamo količinu otpada koji se reciklira. Tako zajedno doprinosimo očuvanju prirodnih resursa i životne sredine. Kako biste uzeli učešće u ovom projektu dovoljno je samo da odete na pogon „Gradske čistoće“ na opštini na kojoj živite i ponesete račun Infostana sa sobom. JKP „Gradska čistoće“ će za Vas obezbediti 24 „eko-kese“ za narednih šest neseci, a za svaku kesu dobićete i jedinstveni barkod koji je potrebno da na nju i zalepite. Pošto mesečno iznesete četiri popunjene „Eko-kese“, a to se prati učitavanjem bar koda na pogonu „Čistoće“ ostvarićete pravo na 20 odsto popusta na uslugu odnošenja smeća na uplatnici Infostana. Na taj način želimo da motivišemo sugrađane da nam se priključe u akciji primarne selekcije otpada u što većem broju.

Hvala što reciklirate!

Globalno zagrevanje i klimatske promene, zajedno sa ostalim ekološkim temama, brige su koje opterećuju celokupno svetsko stanovništvo. Nažalost, sve jasnije je da je put do zelene tranzicije popločan ogromnim ulaganjima privatnog sektora koji je primarno u potrazi za profitom, a koja ulaganja države žele da regulišu i usmere, ali ne mogu imati potpunu kontrolu nad istim.

U ovom tekstu pokušavamo da definišemo zelene projekte i zeleno finansiranje i napravimo pregled zelenih instrumenata finansiranja, te ćemo govoriti o faktorima uticaja i problemima koji su uočeni u sferi zelenog finansiranja, predloženim načinima za rešavanje tih problema.

Uopšteno, pod „zelenim projektima“ se misli na projekte koji stvaraju proizvode ili razvijaju tehnologije koje su usmerene na smanjenje emisije gasova staklene bašte ili podršku upotrebi čiste energije. Zeleno finansiranje podrazumevaju investicije koje se ulivaju u projekte održivog razvoja, ekološke proizvode i politike koje podstiču razvoj održivije ekonomije.

Zeleni zajam (kredit), je finansijska podrška banaka preduzećima i korporacijama, za istraživanje i razvoj „zelenih“ proizvoda i tehnologije. Zelene akcije i obveznice kojima se trguje se generalno odnose na hartije od vrednosti koje se uglavnom koriste za podršku projektima zelene industrije, uključujući zelene indekse i zelene fondove kojima se trguje na berzama.

EU standard u oblasti zelenih obveznica postoji, ali očekuje značajne izmene, koje imaju za cilj da bolje regulišu celokupno tržište zelenih obveznica, poboljšaju transparentnost, uspostave evropske oznake zelenih obveznica, i smanje ekomanipulaciju.

Spremnost banaka da preduzmu mere održivijeg ulaganja u velikoj meri proizilazi iz političkih sporazuma o životnoj sredini i klimatskim promenama. Centralne banke su počele da zahtevaju od banaka da dobiju zelene sertifikate, zelene kreditne rezultate, ekološke inovacije i socijalnu inkluziju. Banke koje se pridržavaju ovih zahteva o zelenim finansijama uživaju poreske olakšice i druge podsticaje od centralnih banaka. Takođe, intenzivna konkurencija i želja za poboljšanjem reputacije, vrši pritisak na bankarski sektor koji rezultira rastom zelenih finansija.

Dalje, finansiranje zelenih projekata nosi specifičan rizik u odnosu na tradicionalne, koji su ustanovljeni i predvidljivi, ali, isti tradicionalni projekti sada sa sobom nose povećan rizik, pre svega od umanjenja profita usled porasta cene ugljenika u okviru evropskog sistema trgovine ugljenikom (ETS), kao i zbog drugih nameta koje snose emiteri gasova sa efektom staklene bašte. Rizici i mere kontrole rizika koje banke sprovode utiču na donošenje odluka o zelenom kreditu i investiranju u zelene projekte.

Proučavanje rizika je posebno potrebno u kontekstu ekološke katastrofe (kakva se u Srbiji dogodila nedavno, izlivanjem opasnih materija iz voza), gde je sve veće razumevanje međudejstva između opasnosti, ranjivosti i izloženosti dovelo do sveobuhvatnijih i sofisticiranijih modela rizika i metoda procene. Pri trgovini ESG hartijama od vrednosti od izuzetnog je značaja nefinansijsko izveštavanje kompanije.

Zeleno finansiranje je, dakle, usmereno ka projektima koji bi trebalo da imaju jasan profit, a manji rizik od „prljavih“ projekata – na zelenim projektima nema opterećenja ETS-a ili CBAM-a, kao i drugih ekoloških taksi, oni nisu opterećeni strogim regulativama i zabranama, itd.

Imajući u vidu pomenuto, prilično je jasno: finansijski provajderi (država i banke) treba da usmere novac ka zelenim projektima, koji imaju veliki profit a mali rizik. Međutim, ovde nailazimo na dva uvezana problema. Prvi problem je neprecizna regulativa, koja omogućava i dovodi do drugog problema – ekomanipulacije (greenwashing).

Posmatrajući Evropsku centralnu banku (ECB), koja je 2022. godine preduzela korake da uključi razmatranja klimatskih promena u svoj okvir monetarne politike, očekujemo od država i međunarodnih institucija da u budućnosti donesu jasnije i preciznije norme kojima se definiše postupak ulaganja u zelene projekte, kao i način praćenja funkcionalnosti tih projekata. Očekivanja koja možemo imati od zelenih investicija ove godine uslovljena su energetskom krizom, inflacijom, rastom kamatnih stopa i opštom neizvesnošću ali budući razvoj regulative, povećanje ESG ekspertize u industriji i poboljšanja dostupnosti podataka u rezultatu trebalo bi da dovedu do povećanja sposobnosti kompanija za upravljanje ESG rizikom, posebno imajući u vidu razvoj mehanizma za izveštavanje o parametrima životne sredine kroz CSR Direktivu.

Očekujući dalje usložnjavanje mehanizama kontrole i verifikacije zelenih projekata, kao i daljeg razvoja kriterijuma nefinansijskog izveštavanja, nadamo se da će i Srbija imati koristi od ovakvih projekata u budućnosti, i da će državni organi, zajedno sa Narodnom bankom Srbije, prepoznati potrebu za detaljnijim regulisanjem ove oblasti.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Danica Janković, advokatski pripravnik u VP Law Firm Beograd