Statusne promene predstavljaju značajan korak u poslovanju društava sa ograničenom odgovornošću (u daljem tekstu: “DOO” ili “društvo”), omogućavajući reorganizaciju strukture društva. Prema Zakonu o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021, u daljem tekstu “ZPD”), društvo sa ograničenom odgovornošću može učestvovati u različitim oblicima statusnih promena, a koje obuhvataju: pripajanje, spajanje, podelu i izdvajanje. U ovom tekstu fokus će biti na statusnim promenama u kojima učestvuje samo jedno DOO, a što je jedino moguće u slučaju podele uz osnivanje i izdvajanja uz osnivanje.
Iako ove promene mogu imati specifične karakteristike, zajedničko im je što u oba slučaja dolazi do osnivanja jednog, ili više novih društava, i to po pravilima koja važe za osnivanje konkretne pravne forme. Pored osnivanja novog društva, zajednička specifičnost ovih statusnih promena je i donošenje plana podele kao, možemo reći, glavnog akta koji je neophodan u cilju realizacije statusne promene, a o čemu će više reči biti u nastavku ovog teksta.
Podela uz osnivanje – specifičnosti i opšte karakteristike
Statusna promena nastala podelom društva pre svega podrazumeva da se imovina društva prenosioca uvek deli na dva ili više društava. Ukoliko bi se celokupna imovina prenosila samo na jedno društvo, onda ne bismo govorili o podeli, već o spajanju, ili pripajanju.
Kada je reč o samom načinu podele u kojoj učestvuje jedno DOO, ona se vrši tako što društvo deli svoju imovinu i prenosi je na dva ili više novoosnovanih društava (podela uz osnivanje).[1]
Ono što razlikuje podelu od izdvajanja jeste što kod podele uvek dolazi do prestanka postojanja društva prenosioca. Dakle, nakon realizovane statusne promene podele, društvo prenosilac prestaje da postoji i briše se iz registra privrednih subjekata, i to bez vođenja postupka likvidacije.
Kao posledica statusne promene javlja se i promena članova i to na način što članovi društva prenosioca postaju članovi društava sticalaca. Što se tiče samog načina promene članstva, “zakon ne predviđa nikakve smetnje da se i članovi “podele” tako da jedni članovi postanu članovi jednog društva, a drugi članovi postanu članovi drugog društva. Međutim, to ne bi moglo da se desi na osnovu odluke skupštine društva koja bi se donela odgovarajućom većinom, već isključivo uz saglasnost svih članova društva prenosioca.”[2] Razlog ovakvog rešenja leži u tome što se članu društva ne može uskratiti neko pravo, u ovom slučaju da bude član nekog od društava sticalaca, bez njegove saglasnosti, pa je samim tim i logično rešenje da je potrebna saglasnost svih članova u pogledu njihovog “deljenja” između društava sticalaca.
Izdvajanje uz osnivanje – specifičnosti i opšte karakteristike
U odnosu na podelu, kod statusne promene izdvajanja se ne prenose celokupna imovina i obaveze na društvo sticaoca, već samo deo, a sve iz razloga što društvo prenosilac nastavlja da postoji. Konkretno kod izdvajanja uz osnivanje, deo imovine jednog DOO koje učestvuje u statusnoj promeni se prenosi na jedno ili više društava koja će biti osnovana.[3]
I kod ove statusne promene dolazi do promene članova, odnosno članovi društva prenosioca postaju članovi društva sticaoca, ali istovremeno ostaju i članovi društva prenosioca. Možemo reći da u slučaju izdvajanja uz osnivanje, članovi društva prenosioca po okončanju statusne promene mogu steći dvostruko, pa i višestruko članstvo, u zavisnosti od broja društava koja se osnivaju. Kao i kod podele, i ovde bi samo neki članovi prenosioca mogli da postanu članovi društva sticaoca, o čemu bi odluku o tome donosili svih članovi društva prenosioca.
Ono što je karakteristično za ovu statusnu promenu i razlikuje je od podele, pored toga što se prenosi samo deo imovine i prenosilac nastavlja da postoji, jeste i to što se kod ove statusne promene može osnovati samo jedno novo društvo na koje se prenosi deo imovine prenosioca, dok se u slučaju podele uvek moraju osnovati najmanje dva nova društva, s obzirom da se imovina društva deli, a isto prestaje da postoji.
Akti i dokumenti potrebni za sprovođenje statusne promene
Kada su u pitanju statusne promene u kojima učestvuje samo jedno DOO, kao što je slučaj kod podele ili izdvajanja uz osnivanje, donosi se plan podele. S druge strane, ukoliko je u statusnu promenu uključeno više postojećih društava (dva ili više), kao što je slučaj na primer kod pripajanja i spajanja, tada se zaključuje ugovor o statusnoj promeni.
Ono što je zajedničko planu podele i ugovoru o statusnoj promeni je sadržina i prilozi koji prate oba dokumenta. Dakle, oba dokumenta imaju istu sadržinu i priloge, a što je detaljno propisano članom 491. ZPD-a. Takođe, oba dokumenta moraju biti sastavljena u pisanoj formi i overena u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa.
Kada je reč o sadržini, bitno je istaći da kod društva koje prestaje statusnom promenom, kao što je slučaj kod podele, planom podele se mora odrediti datum od kog prestaju poslovne aktivnosti[4], što znači da od tog trenutka društvo koje se gasi ne može više obavljati svoju poslovnu delatnost, a što podrazumeva i nemogućnost ispunjavanja obaveza koje su prethodno preuzete. Međutim, to ipak ne sprečava dužnike društva koje prestaje statusnom promenom da izvršavaju svoje obaveze prema društvu, jer se može desiti da isti nisu obavešteni o sprovođenju statusne promene. Datum prestanka poslovnih aktivnosti je bitan i za društvo sticaoca, jer se sa tim datumom pravi presek u pogledu imovine, odnosno prava i obaveza koje prelaze na njega.
Takođe bitan element sadržine plana podele je i određivanje datuma od koga se promene u imovini društva prenosioca smatraju promenama u imovini društva sticaoca. Naime, sve dok društvo prenosilac postoji, ono će imati nekakav promet imovinskih dobara, npr. plaćaće račune za uobičajene komunalne usluge, primaće uplate na račun kako je već pomenuto, zbog čega je teško sačiniti finansijske izveštaje, jer se stanje konstantno menja dok društvo postoji.[5] Zato je bitno odrediti trenutak od kojeg će se promene u imovini društva prenosioca knjigovodstveno prikazivati kao promene u imovini društva sticaoca[6], iako društvo prenosilac i dalje postoji.
Pored obavezne sadržine propisane članom 491. ZPD-a, plan podele mora imati i svoje priloge koji su taksativno navedeni u istom članu, i to:
- predlog odluke o izmenama i dopunama osnivačkog akta koji se donosi za društvo koje nastavlja da postoji, što bi važilo upravo kod izdvajanja uz osnivanje, imajući u vidu da društvo prenosilac nastavlja obavljanje poslovanja;
- predlog osnivačkog akta društva koje se osniva statusnom promenom, odnosno društva sticaoca;
- deobni bilans, prilog značajan sa ekonomsko-finansijskog, ali i sa računovodstvenog aspketa, s obzirom da se u istom navode sva dugovanja i potraživanja društva prenosioca sa naznačenjem potraživanja i dugovanja, odnosno imovine koja prelazi na sticaoca;
- spisak članova društva prenosioca iz kojeg se vidi “raspodela” članova, odnosno ko od članova postaje član kojeg društva sticaoca sa navođenjem obima udela svakog od njih u društvu sticaocu;
- spisak zaposlenih je prilog koji se sastavlja ukoliko postoje zaposleni koji “prelaze” kod sticaoca na rad, odnosno koji prestaju da rade kod prenosioca i nastavljaju kod sticaoca.
Olakšavajuća okolnost je što ZPD predviđa mogućnost da finansijski izveštaji koji prate statusne promene, izveštaj revizora o izvršenoj reviziji statusne promene, kao i izveštaj o statusnoj promeni koji podnosi direktor, odnosno odbor direktora ili izvršni odbor (kod dvodomnog upravljanja), nisu potrebni ukoliko se svi članovi društva saglase da se ti dokumenti ne pripremaju.[7] Ovo predstavlja značajno administrativno olakšanje i ubrzava proces sprovođenja statusnih promena.
Specifičnost u pogledu plana podele je što isti usvaja direktor, odnosno odbor direktora, ili nadzorni odbor kod dvodomnog upravljanja.[8] Profesor Zlatko Stefanović u svom Komentaru zakona o privrednim društvima konstatuje da se ovakvim zakonskim rešenjem „sugeriše da se podela prava i obaveza ne tiče članova društva, što ne izgleda kao primereno rešenje. Podela prava i obaveza može uticati na društvo tako da jedno od njih postane prezaduženo i ode u stečaj, dok drugo nastavi sa obavljanjem delatnosti. Svakako, to se tiče članova društva i trebalo bi da oni o tome odlučuju, međutim, ovde je propisano to što je propisano i treba očekivati primenu u skladu sa tim.“[9]
Na kraju, akt ključan za sprovođenje statusne promene je odluka o statusnoj promeni[10] kojom se usvajaju svi gore navedeni dokumenti, odnosno plan podele sa svim prilozima, izmene osnivačkog akta društva koje nastavlja da postoji, odnosno osnivački akt društva koje se osniva.[11] Bitno je naglasiti da se odlukom o statusnoj promeni donosi i odluka o povećanju, odnosno odluka o smanjenju osnovnog kapitala[12] u slučaju statusne promene izdvajanja uz osnivanje, imajući u vidu da izdvajanjem i prenosom dela osnovnog kapitala na društvo koje se osniva, dolazi do smanjenja kapitala kod društva prenosioca. Za razliku od plana podele, odluku o statusnoj promeni donosi skupština društva i to dvotrećinskom većinom od ukupnog broja glasova svih članova društva.[13]
Obaveštavanje o statusnoj promeni
Kada društvo odluči da sprovede statusnu promenu važno je da povodom iste obezbedi publicitet, a sve iz razloga što “statusne promene utiču na članove društva, ali i na poverioce. Razume se da statusna promena zadire u prava i interese članova i zbog toga postoji potreba da o tome budu obavešteni. Osim za članove, statusne promene imaju značaj i za treća lica, naročito za poverioce društva. Statusna promena nekada povećava, a nekada smanjuje verovatnoću naplate potraživanja. Zbog toga ZPD priznaje i neka specijalna prava poveriocima povodom statusne promene. Da bi članovi i druga lica mogli da se korise pravima koja imaju potrebno je da o statusnoj promeni budu obavešteni.”[14]
ZPD propisuje obavezu objave nacrta plana podele na internet stranici društva, ukoliko ista postoji, kao i obavezu dostavljanja nacrta plana podele registru privrednih subjekata, putem Agencije za privredne registre (u daljem tekstu: “APR”) radi objavljivanja na internet stranici tog registra najkasnije 60 dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni,[15] dok je pravno dejstvo takve objave zakonska pretpostavka da su i poverioci društva na taj način obavešteni o statusnoj promeni.[16] Pored objave na internet stranicama društva i APR-a, potrebno je da društvo uz nacrt plana podele objavi i obaveštenje o vremenu i mestu gde se može izvršiti uvid u akte i dokumente u vezi sa statusnom promenom.[17]
Ukoliko postoji poverilac koji je poznat društvu i ima potraživanje prema društvu koje iznosi najmanje 2.000.000 dinara u protivvrednosti bilo koje valute po srednjem kursu NBS na dan objave nacrta plana podele, društvo ima obavezu da takvom poveriocu uputi i pisano obaveštenje o sprovođenju statusne promene.[18] Ovakvo obaveštenje upućuje direktor najkasnije 30 dana pre dana održavanja sednice društva na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni i o ispunjenju takve obaveze sastavlja pisanu izjavu.[19]
Zaštita poverilaca
Prethodno u tekstu je pomenuto da je obaveštavanje poverilaca značajno kako bi poverioci mogli da ostvaruju svoja prava, s obzirom da statusna promena može ugroziti namirenje njihovih potrživanja. Zato ZPD posebno propisuje zaštitu poverilaca na način što svakom poveriocu koji smatra da je njegovo potraživanje ugroženo daje pravo da od društva koje je njegov dužnik zahteva dobijanje odgovarajuće zaštite u vidu obezbeđenja potraživanja, na neki od načina propisanih zakonom.[20] Ono što je specifično u ovom članu je rok za podnošenje takvog zahteva i rok u kojem je potrebno da je predmetno potraživanje nastalo. Naime, zahtev za obezbeđenje, odnosno zaštitu potraživanja se može podneti u roku od 30 dana od dana registracije nacrta plana podele i njegovih priloga u registru privrednih subjekata, odnosno objave na internet stranici APR-a, a što se odnosi samo na potraživanja koja su nastala pre registracije statusne promene.[21] S obzirom da se registracija statusne promene ne može sprovesti pre isteka 60 dana od dana objave nacrta plana podele (to je vreme koje mora proći do donošenja odluke o statusnoj promeni kojom se usvaja plan podele, nakon čega sledi registracija statusne promene), prema ovakvoj zakonskoj odredbi se u pogledu potraživanja koja nastanu po isteku 30 dana od dana objave nacrta plana podele, pa do registracije statusne promene, ne može tražiti obezbeđenje. S tim u vezi se izvodi zaključak da određeni poverioci mogu ostati bez zaštite.
Takođe je bitno napomenuti da poverioci čija potraživanja spadaju u prvi ili drugi isplatni red u smislu zakona kojim se uređuje stečaj i poverilac čije je potraživanje već obezbeđeno, nemaju pravo da zahtevaju zaštitu.[22]
Registracija statusne promene i pravne posledice registracije
Celokupan postupak statusnih promena koje su predmet ovog teksta sprovodi se, odnosno registruje pred APR-om, i to u dva koraka[23]:
Objava nacrta plana podele – Nacrt sa svim prilozima i obaveštenjem o vremenu i mestu gde se može izvršiti uvid u dokumenta i akta društva se dostavlja registru najmanje 60 dana pre donošenja konačne odluke o statusnoj promeni.
Registracija statusne promene – Nakon usvajanja plana podele odlukom o statusnoj promeni, podnosi se registraciona prijava za sprovođenje promene zajedno sa potrebnom dokumentacijom (plan podele, odluke skupštine, izmene osnivačkog akta, izveštaji, izjava o isplati nesaglasnih članova, dokazi o uplati naknada, itd).
U drugom koraku kod registracije statusne promene izdvajanja uz osnivanje bitno je naglasiti da se dostavlja izmenjeni osnivački akt društva prenosioca, odluka o smanjenju osnovnog kapitala društva prenosioca kao i osnivački akt društva sticaoca koje se osniva statusnom promenom, a što se sve usvaja odlukom o statusnoj promeni. U slučaju podele uz osnivanje, dostavlja se registraciona prijava brisanja društva prenosioca, s obzirom da ono prestaje da postoji po osnovu statusne promene, dakle bez sprovođenja postupka likvidacije. Kako u oba slučaja dolazi do osnivanja novog društva, podnosi se i jedinstvena registraciona prijava osnivanja društva sticaoca koje nastaje usled statusne promene (za svakog sticaoca zasebna prijava, ako ih ima više).[24]
Kada je reč o posledicama statusne promene, iste nastupaju po realizaciji drugog koraka, odnosno u momentu registracije statusne promene. Posledice uključuju prenos imovine, prava i obaveza sa društva prenosioca na novoosnovana društva, odnosno društva sticaoce[25], s tim što u slučaju statusne promene podele, prava i obaveze prelaze u celosti na sticaoce, dok se u slučaju izdvajanja prava i obaveze delom prenose na sticaoca. Iz navedenog proizlazi da u slučaju podele uz osnivanje, sticaoci postaju pravni sledbenici one imovinske celine koja je na njih preneta, što dalje znači da odgovaraju samo za one obaveze koje su na njih prenete, do vrednosti imovine koja je na njih preneta. Što se tiče društva prenosioca, isto prestaje da postoji, te više ne može odgovarati za svoje prethodno preuzete obaveze.
Kada je reč o statusnoj promeni izdvajanje uz osnivanje, tu je situacija nešto drugačija. Naime, sticaoci takođe postaju pravni sledbenici u pogledu imovinske celine koja je na njih preneta, međutim, kako ovde prenosilac ne prestaje da postoji, ostaje odgovoran za svoje dotadašnje obaveze koje nisu prenete na sticaoce. U pogledu ove situacije, zakon ide korak dalje, pa propisuje solidarnu odgovornost društva sticaoca upravo u pogledu obaveza prenosioca koje nisu prenete na njega, ali samo do iznosa razlike vrednosti imovine prenosioca koja mu je preneta i obaveza prenosioca koje je preuzeo, osim ako je sa određenim poveriocem drugačije ugovoreno.[26] U prilog navedene solidarne odgovornosti je i odredba člana 452. Zakona o obligacionim odnosima kojom je propisano da pravno lice na koje pređe imovinska celina drugog lica, odgovara solidarno sa tim licem, ali samo za one obaveze koje su vezane za tu imovinsku celinu, i samo do vrednosti njene aktive.[27] Ovde možemo primetiti da ZOO ograničava solidarnu odgovornost samo na obaveze koje se vezuju za prenetu imovinu i do vrednosti njene aktive, dok iz odredbe 505, stav 1, tačka 2. ZPD-a možemo zaključiti da lex specialis ovu odgovornost proširuje na sve obaveze prenosioca, ali takođe limitirano, do visine neto vrednosti imovine koja je preneta na sticaoca.
Imajući u vidu prethodno objašnjenu ograničenu odgovornost sticaoca za obaveze prenosioca koji nastavlja sa obavljanjem poslovne aktivnosti, Profesor Zlatko Stefanović u svom Komentaru zakona o privrednim društvima konstatuje da “to može ugroziti poverioce društva, jer postoji mogućnost da na društvo sticaoca pređe više obaveza od prava, te da ono usled toga odmah postane prezaduženo, što ga može dovesti i u stečaj. Na taj način se društvo sticalac “žrtvuje” da bi opstalo društvo prenosilac. Izuzetno, može biti i drugačije, ali samo u odnosu na poverioce sa kojima je drugačije ugovoreno. Sudska praksa je, ipak, delom proširila odgovornost u odnosu na ono što ZPD predviđa. Proširenje se odnosi na simulovanu statusnu promenu kod koje je došlo do podele imovine. Pravi cilj je onemogućavanje poverilaca da se naplate, a sredstvo kojim se to postiže je simulovani ugovor o podeli.[28] [29] Iz navedene sudske prakse možemo zaključiti da je društvo prenosilac simuliralo podelu, a kako bi izbeglo primenu solidarne odgovornosti propisane članom 505, stav 1, tačka 2. koja se primenjuje u slučaju statusne promene gde društvo prenosilac ne prestaje da postoji, te je sud zauzeo stav da bi takvu statusnu promenu trebalo tretirati kao simulovanu i na društva koja su takvom promenom nastala primeniti solidarnu odgovornost za obaveze. S tim u vezi, izvodi se zaključak da sudska praksa proširuje primenu odredbe člana 505, stav 1, tačka 2. ZPD-a u situaciji kada društvo prenosilac prestaje da postoji, ali samo ukoliko je do toga došlo u cilju izigravanja poverilaca. Poverioci bi mogli izbeći ovakve zloupotrebe, i možemo reći, propuste u zakonskoj regulativi koja predviđa solidarnu odgovornost samo u situacijama kada prenosilac nastavlja da postoji, a na način što bi poverioci na vreme obezbedili svoja potraživanja. U svakom slučaju, pozitivna strana je što je sudska praksa zauzela stanovište o proširenju ove odgovornosti u slučaju statusnih promena kod kojih društvo prenosilac prestaje da postoji.
Dalje pravne posledice uključuju i da svi članovi društva prenosioca postaju članovi novih društava, u skladu sa raspodelom iz plana podele, a što je detaljnije pojašnjeno prethodno u tekstu. Ukoliko dolazi do smanjenja osnovnog kapitala (kod izdvajanja uz osnivanje), to bi moralo biti regulisano odlukom skupštine i izmenama osnivačkog akta i registrovano kod APR-a. Takođe, pravne posledice postoje i u pogledu prava trećih lica u obliku tereta na udelima, kao što su npr. založna prava, koja se prenose na udele koje imalac opterećenog udela stiče u društvu sticaocu, s tim što je ove terete potrebno registrovati na odgovarajući način, u zavisnosti o kakvom je teretu reč, jer se u suprotnom može desiti da taj teret ne proizvede pravno dejstvo prema trećem savesnom licu.[30] Pored navedenih, postoje i druge posledice propisane zakonom, kao na primer one koje se tiču zaposlenih koji prelaze i nastavljaju da rade kod društva prenosioca, zatim posledice u slučaju gašenja društva prenosioca i druge posledice u skladu sa zakonom.[31]
Pravne posledice prelaska zaposlenih na rad kod društva sticaoca mogu biti posebno osetljive i dalekosežne ukoliko dođe da povrede prava zaposlenih, što se u praksi često dešava. Ovo je direktno povezano sa posledicama koje se odnose na prenos imovine, odnosno prava i obaveza sa prenosioca na sticaoca, kao i solidarnu odgovornost sticaoca za obaveze prenosioca, o čemu je prethodno bilo reči. Naime, u slučaju prelaska zaposlenih kod novog poslodavca (društva sticaoca), često ostaju neizmirene obaveze prethodnog poslodavca (društva prenosioca) prema zaposlenom, pa se javlja pitanje ko od poslodavaca je dužan da ovakve obaveze namiri. Brojna sudska praksa je, primenom relevantnih odredaba ZPD-a, ali i odredaba Zakona o radu kojima je regulisana zaštita prava zaposlenih kod promene poslodavca, što se odnosi i na reorganizaciju poslodavca putem statusnih promena[32], utvrdila postojanje solidarne odgovornosti poslodavaca u pogledu obaveza prema zaposlenima koje su nastale pre statusne promene, te da se na strani pasivno legitimisanih mogu naći oba poslodavca.[33]
Zaključak
Statusne promene, poput podele uz osnivanje i izdvajanja uz osnivanje, predstavljaju specifičan pravni proces u kojem učestvuje jedno društvo sa ograničenom odgovornošću. Ključna karakteristika ovih promena je da rezultiraju osnivanjem novih društava – kod podele uz osnivanje najmanje dva nova društva, dok se kod izdvajanja uz osnivanje može osnovati i samo jedno novo društvo, pri čemu društvo prenosilac nastavlja da postoji, za razliku od podele gde prestaje da postoji.
Ove promene zahtevaju pažljivo planiranje, sprovođenje pravno uređenih procedura i donošenje ključnih akata poput plana podele. Takođe, posebna pažnja posvećena je pravima članova društva prenosioca, koja se jasno definišu u planu podele i zahtevaju saglasnost svih članova u pogledu njihovog statusa u novonastalim društvima. Uprkos složenosti procesa, zakon obezbeđuje zaštitu prava poverilaca, omogućavajući im da zatraže obezbeđenje svojih potraživanja ukoliko smatraju da statusna promena može ugroziti njihovu naplatu, što je posebno važno zbog propisane solidarne odgovornosti društva sticaoca samo u situacijama kada društvo prenosilac nastavlja da postoji.
Transparentnost i pravovremeno obaveštavanje svih zainteresovanih strana, uključujući članove društva i poverioce, su od suštinskog značaja kako bi se osigurala zakonitost i sigurnost celokupnog postupka. Osnivanje novih društava putem ovih statusnih promena doprinosi fleksibilnosti i reorganizaciji poslovanja, omogućavajući društvima efikasniju strukturu i prilagodljivost tržišnim zahtevima.
Iako ove promene donose dodatne administrativne zahteve, pravilno sprovedene statusne promene omogućavaju društvima ne samo da se reorganizuju već i da stvore osnovu za dalji rast i razvoj kroz osnivanje novih pravnih subjekata, što povećava njihovu konkurentnost i sposobnost prilagođavanja dinamičnom poslovnom okruženju.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Jelena Blagojević Lukić, advokat u Advokatskoj kancelariji Milić
[1] Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) (u daljem tekstu:“ZPD”), čl. 488, st. 1, tačka 1
[2] Prof. dr Zlatko Stefanović, Komentar zakona o privrednim društvima, Četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Prema stanju zakonodavstva od 1. juna 2022. godine, 971.
[3] ZPD, čl. 489, st. 1, tačka 1
[4] ZPD, čl. 491, st. 2, tačka 5
[5] Prof. dr Zlatko Stefanović, Komentar zakona o privrednim društvima, Četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Prema stanju zakonodavstva od 1. juna 2022. godine, Prof. dr Zlatko Stefanović, 978.
[6] ZPD, čl. 491, st. 2, tačka 6
[7] Ibid, čl. 490, st. 4, 5 i 6
[8] Ibid, čl. 492, st. 1
[9] Prof. dr Zlatko Stefanović, Komentar zakona o privrednim društvima, Četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Prema stanju zakonodavstva od 1. juna 2022. godine, Prof. dr Zlatko Stefanović, 979.
[10] ZPD, čl. 490, st. 1, tačka 5
[11] Ibid, čl. 498, st. 1, tačka 1 i st. 4, tačka 1 i 2
[12] Ibid, čl. 498, st. 4, tačka 3
[13] Ibid, čl. 211, st. 2 tačka 2
[14] Prof. dr Zlatko Stefanović, Komentar zakona o privrednim društvima, Četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Prema stanju zakonodavstva od 1. juna 2022. godine, Prof. dr Zlatko Stefanović, 983.
[15] ZPD, čl. 495, st. 1
[16] Ibid, čl. 495, st. 5
[17] Ibid, čl. 495, st. 2
[18] Ibid, čl. 497, st. 1
[19] Ibid, čl. 497, st. 1 i 2
[20] Ibid, čl. 509, st. 1 i 2
[21] Ibid, čl. 509, st. 1
[22] Ibid, čl. 510, st. 2
[23] https://www.apr.gov.rs/registri/privredna-drustva/uputstva/promene-.2031.html#30 (pristup: 19.11.2024. godine)
[24] Ibid.
[25] ZPD, čl. 505, st. 1, tačka 1
[26] Ibid, čl. 505, st. 1, tačka 2
[27] Zakon o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020), čl. 452
[28] Prof. dr Zlatko Stefanović, Komentar zakona o privrednim društvima, Četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Prema stanju zakonodavstva od 1. juna 2022. godine, Prof. dr Zlatko Stefanović, 1002.
[29]„Ukoliko u toku postupka sud ne utvrdi odgovornost drugotuženog po osnovu imovine preuzete kod prvotuženog, a sve shodno iznetom, potrebno je da sud, imajući u vidu visinu prenetih sredstava prvotuženog kao osnivački ulog drugotuženog, ceni da li se radi o simulovanoj podeli pravnog lica na dva nova lica (a ne o čistom osnivanju novog pravnog lica), što bi značilo da su oba pravna lica nastala navedenom podelom sledbenici svog pravnog prethodnika, a time i solidarno odgovorni za njegove obaveze.“ (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 11105/2005 (1) od 16.1.2006. godine, Sudska praksa trgovinskih sudova – Bilten, broj 1/2006, str. 70)“
[30] Prof. dr Zlatko Stefanović, Komentar zakona o privrednim društvima, Četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Prema stanju zakonodavstva od 1. juna 2022. godine, Prof. dr Zlatko Stefanović, 1003.
[31] ZPD, čl. 505
[32] Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), čl. 147-151
[33] Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž1 440/2018 od 9.2.2018. godine;
Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž1 440/2018 od 9.2.2018. godine - Bilten sudske prakse Apelacionog suda u Kragujevcu br. 1/2019;
Presuda Apelacionog suda u Nišu, Gž1 3442/2016(2) od 15.11.2016. godine;
Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 2419/2018(1) od 29.5.2019. godine.
