Kada stupamo u neki ugovorni odnos, postoji zajednički cilj obe ugovorne strane da ispune svoje ugovorne obaveze. Kako bismo bili sigurni da će i jedna i druga strana potpuno izvršiti svoje obaveze, zakonom su predviđena sredstva obezbeđenja ugovora koja mogu da budu lična ili stvarna. U ovom članku objasnićemo jedno od najpopularnijih sredstava obezbeđenja ugovora – kaparu.
U praksi postoje brojne nedoumice u vezi instituta kapare te često dolazi do mešanja kapare i avansa ili kapare i odustanice, o čemu svedoče mnogi primeri iz naše sudske prakse.
Šta je kapara?
Kako naš Zakon o obligacionim odnosima kaže – ako je u trenutku zaključenja ugovora jedna ugovorna strana dala drugoj izvestan iznos novca ili izvesnu količinu drugih zamenljivih stvari kao znak da je ugovor zaključen, ugovor se smatra zaključenim kada je kapara data, osim ako nešto drugo nije ugovoreno.
Iz ove odredbe izvlačimo bitnu karakteristiku kapare – kapara je sredstvo obezbeđenja ugovornih obaveza ali i znak da je ugovor zaključen jer se predaje u trenutku zaključenja ugovora. Daje se na osnovu ugovora o kapari u kojem je navedeno da novac ili druge zamenljive stvari čine kaparu. Iz toga proizlazi da kaparu ne možemo pretpostaviti već je moramo ugovoriti; u suprotnom, radilo bi se o avansu.
Kakav je kapara pravni posao?
Kapara je akcesorni pravni posao koji prati sudbinu glavnog ugovora. Kao akcesoran i sporedan ugovor, kapara ne može postojati bez glavnog ugovora. Dakle, ako ne postoji glavni ugovor onda nema ni kapare koja nastaje u momentu zaključenja ugovora. Na vraćanje primljenog iznosa ne primenjuju se onda odredbe Zakona o kapari već o sticanju bez osnova.
Na primer, Viši sud u Pančevu je u predmetu Gž. 1077/11 naveo da je sporedni ugovor o kapari otpao radi nezaključenja glavnog ugovora i da je tužena u obavezi da vrati primljenu kaparu kao deo kupoprodajne cene jer ga drži bez pravnog osnova.
Isto tako, presudom Vrhovnog suda Rev. 108/2005 određeno je da ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji nije overen kod nadležnog organa ne proizvodi pravno dejstvo pa samim tim ni kapara data u trenutku zaključenja neoverenog predugovora nema karakter kapare kao sredstva obezbeđenja.
U slučaju ispunjenja glavnog ugovora, kapara se mora vratiti ili uračunati u ispunjenje obaveze. Ako nije drugačije ugovoreno, strana koja je dala kaparu ne može odustati od ugovora ostavljajući kaparu drugoj strani niti to može učiniti druga strana vraćanjem udvojene kapare.
Koja su osnovna pravila kapare prilikom neizvršenja ugovora?
Član 80 Zakona o obligacionim odnosima razrešava ovu nedoumicu. Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna ona strana koja je dala kaparu, druga ugovorna strana može birati da li će tražiti izvršenje ugovora ukoliko je moguće ili tražiti naknadu štete, a kaparu uračunati u naknadu, vratiti je ili se zadovoljiti primljenom kaparom.
Vrhovni sud je predmetu Rev. Br. 1086/02 naveo da je kapara data kao znak da je zaključen ugovor o građenju za koji je obavezna pismena forma. U skladu sa tim, kapara je ugovorena u pismenoj formi; nižestepeni sudovi su zaključili pravilno da je za neizvršenje ugovora odgovoran tužilac te je njegov zahtev da se kapara vrati neosnovan.
Ako je pak za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga ugovorna strana koja je dala kaparu može isto tako tražiti izvršenje ugovora ako je moguće ili naknadu štete i vraćanje kapare, ili tražiti vraćanje duple kapare.
Ovde je bitno napomenuti da ukoliko se strana odluči da traži izvršenje ugovora, ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog docnje druge strane.
Šta se događa ako je ugovorna obaveza delimično ispunjena?
Ako je jedna ugovorna strana delimično ispunila svoju obavezu, druga strana koja je primila kaparu ne može je zadržati, ali može tražiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete zbog docnje ili tražiti naknadu štete zbog nepotpunog ispunjenja. U oba slučaja, kapara se uračunava u naknadu štete.
U slučaju da poverilac raskine ugovor i vrati ono što je primio kao delimično ispunjenje, pripadaju mu i ostala prava koje ugovorna strana ima kada je ugovor ostao neizvršen krivicom druge strane. Odnosno, radi se o pravima koja smo naveli u prošlom pitanju.
Koja je razlika između kapare i avansa?
U praksi često dolazi do problema u razlikovanju kapare i avansa. Jedna od glavnih zabluda vezanih uz kaparu jeste da je strane shvataju kao znak da će ugovor biti zaključen. Svrha kapare je obezbeđenje izvršenja ugovora što znači da je ugovor već zaključen. Ako ugovor nije zaključen, samim tim ne možemo da obezbedimo njegovo izvršenje, pa se takvo davanje ne smatra kaparom nego uglavnom avansom.
Avans je, kao i kapara izvestan iznos novca ili drugih zamenljivih stvari koju jedna ugovorna strana daje drugoj; međutim, avans se daje pre ili prilikom zaključenja ugovora i ima karakter akontacionog davanja koje možemo da gledamo i kao delimično ispunjenje obaveze. Ako davanje nema karakter kapare, ne možemo da koristimo zakonom određena pravila kapare vezana uz neizvršenje ugovora.
Na primer, Privredni sud u Beogradu je u predmetu Pž 163/19 utvrdio da je tužilac dao avans tuženom na ime usmenog ugovora o kupoprodaji vozila; pošto tuženi nije izvršio svoju obavezu, sud je obavezao tuženog na povraćaj avansa tužiocu. Isto tako, sud je utvrdio da su neosnovani žalbeni navodi tužioca da se u konkretnom slučaju radi o kapari i da treba da se primeni član 80 Zakona o obligacionim odnosima jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je uplaćen avans, a ne kapara.
Koja je razlika između kapare i odustanice?
Na samom početku članka smo naveli da Zakon propisuje da, ako nije drugačije ugovoreno, strana koja je dala kaparu ne može odustati od ugovora ostavljajući kaparu drugoj strani niti to može učiniti druga strana vraćanjem udvojene kapare.
U delu Zakona koji uređuje kaparu, nalazimo i odredbe o odustanici koje kažu da se ugovorne strane mogu sporazumeti da jedna ili obe strane mogu da odustane od ugovora davanjem odustanice. Ako jedna strana izjavi drugoj da daje odustanicu, druga strana ne može više zahtevati izvršenje ugovora. Odustanica se daje istovremeno sa izjavom o odustajanju od izvršenja ugovora. Ovo pravo prestaje kada strana u čiju je korist ugovorena odustanica počne ispunjavati ugovorne obaveze.
Dakle, kapara nije isto što i odustanica; ovde se radi o dva različita pravna instituta.
Ali kapara se može ugovoriti kao odustanica; ako je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, kapara se smatra odustanicom. Ako odustane strana koja je dala kaparu, gubi kaparu, a ako odustane strana koja je primila kaparu, vraća ju u duplom iznosu.
Presudom Vrhovnog kasacionog suda u predmetu Prev. 252/17 utvrđeno je da je drugostepeni sud pravilno zaključio da, kada je uz kaparu ugovoreno pravo odustanka od ugovora, to pravo pripada ugovornim stranama uz jednake posledice odustanka. Dakle, ako je od ugovora odustala strana koja je primila kaparu, samo vraćanje kapare ne umanjuje njenu imovinu jer vraća ono šta je primila od suprotne strane. Tek davanjem udvojene kapare bi se umanjila njena imovina za iznos kapare koja je ugovorena kao odustanica.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Lucija Vranešević Grbić, advokat.
