Član 48. Zakona o radu regulište status direktora, odnosno zakonskog zastupnika u privrednom društvu. Prema pomenutom članu, postoji dve mogućnosti, a to su:
- zaključenje ugovora o radu sa direktorom, odnosno zakonskim zastupnikom društva ili
- zaključenje ugovora o pravima i obavezama van radnog odnosa, tzv. menadžerski ugovor.
Dakle, pored standardnog ugovora o radu, za zakonske zastupnike privrednih društava postoji mogućnost i da ne zasnivaju radni odnos, već da zaključe menadžerski ugovor. Koji od ova dva ugovora će biti zaključen stvar je internog dogovora između direktora i članova društva. Primera radi, ukoliko je direktor već u radnom odnosu u nekom drugom privrednom društvu, u društvu u kojem je registrovan za direktora moći će da zaključi samo menadžerski ugovor. Ranije je u praksi bila česta situacija da direktor ne zaključi uopšte ugovor, već samo da bude imenovan za direktora i na osnovu korporativne odluke registrovan u Agenciji za privredne registre.
Sa druge strane, sadržina menadžerskog ugovora nije utvrđena Zakonom o radu, ali je očekivano da je jedno od pitanja koje se utvrđuje ugovorom i naknada za rad direktora. Međutim, ranijih godina često smo mogli da se susretnemo sa odredbama menadžerskog ugovora (ako je uopšte i zaključen) kojima se direktor odriče naknade za svoj rad ili da naknada uopšte nije ugovorena. Utisak autora ovog teksta je da se i tumačenje nadležnih državnih organa menjalo kada je u pitanju odricanje od naknade ili menadžerski ugovor bez naknade. U slučaju kada nema naknade, nema ni isplate, pa samim tim ni ne nastaje obaveza plaćanja poreza i doprinosa. Međutim, od 2018.godine ovakvo tumačenje nije prihvatljivo.
Prvo, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dalo je mišljenje da direktor koji nije zasnovao radni odnos ima pravo na naknadu za svoj rad. Pored navedenog, Ministarstvo je istaklo da u skladu sa Ustavom svako ima pravo na pravičnu naknadu za svoj rad i niko se tog prava ne može odreći. Prema mišljenju nadležnog Ministarstva naknada je obavezan element ugovora.
Nadovezujući se na mišljenje Ministarstva za rad, Ministarstvo finansija je zauzelo stav da se na ugovorenu naknadu za direktora (koji nije član, ni osnivač privrednog društva) plaćaju porezi i doprinosi, bez obzira na to da li se direktor naknade odrekao ili ne. Naknada mora biti ugovorena, a na tako ugovorenu naknadu plaća se porez na drugi prihod i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje ako je lice osigurano po drugom osnovu. Ukoliko lice nije osigurano po drugom osnovu, plaća se i doprinos za zdravstveno osiguranje. Osnovica doprinosa je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana. Naknada treba da bude „pravična i adekvatna“.
Ovakvo tumačenje izazvalo je brojne dileme u praksi, nedoumice oko toga šta je adekvatna naknada, kada nastaje poreska obaveza ako nema isplate u slučaju kada se direktor ipak odrekao naknade i sl. Pomenuto pitanje se najčešće javljalo u praksi kod međunarodnih privrednih društava koji posluju u okviru grupacije, pa je direktor stranac imenovan za zakonskog zastupnika u kompaniji u Srbiji, a nalazi se u radnom odnosu u centrali gde mu se zarada i isplaćuje. Međutim, izuzeci ne postoje, naknada mora da se ugovori, a porezi i doprinosi plate (ukoliko ne postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja kada je u pitanju stranac što u svakom konkretnom slučaju treba proveriti i analizirati). Da li se direktor odrekao naknade poreske organe ne zanima sve dok se poreske obaveze izmiruju.
Činjenica da je u ugovoru navedeno da se direktor odrekao naknade može da predstavlja problem za to privredno društvo ako se direktor nekada predomisli, pa odluči da ipak potražuje naknadu od društva. S obzirom na to da se prema Ustavu niko ne može odreći naknade za svoj rad, odredba o odricanju od naknade direktora je ništava, tako da bi direktor jednog dana ipak mogao da pokrene pitanje isplate ugovorene naknade od društva.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Ana Popović, advokat, partner u AK Živković Samardžić.
