Fotograf uživa autorskopravnu zaštitu
Zakon o autorskom i srodnim pravima propisuje da je fotografija autorsko delo, pa fotograf kao njen autor uživa autorskopravnu zaštitu.
Fotografija mora biti originalna, odnosno rezultat kreativnog rada i izražena u određenoj formi kako bi se smatrala autorskim delom. Originalnost znači da je fotografija rezultat lične kreativne interpretacije autora, s obzirom na to da fotografi svesno biraju kompoziciju, svetlo, uglove i druge elemente kako bi postigli određeni vizuelni efekat.
Fotograf kao autor uživa autorskopravnu zaštitu od trenutka kada je fotografija stvorena, pa naš zakonodavac (ali i većina zakonodavstava širom sveta) ne propisuje obavezu registracije za ovu vrstu intelektualne svojine. Autorsko delo se može deponovati u Zavodu za intelektualnu svojinu, ali je to samo mogućnost, ne i obaveza autora.
Što se tiče vremenskog ograničenja, prava autora traju tokom celog života autora i dodatnih 70 godina nakon njegove smrti.
Koja su prava fotografa?
Trenutkom nastanka fotografije, fotograf kao autor dela stiče moralna i imovinska prava.
Moralna prava između ostalog podrazumevaju pravo na autorstvo, odnosno da bude priznat kao autor svake svoje fotografije, kao i pravo na integritet dela, što podrazumeva pravo da spreči bilo kakve promene koje bi mogle narušiti vrednost ili integritet dela. Takođe, fotograf uživa i pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela, pravo objavljivanja i na naznačenje imena/pseudonima.
Kada je reč o ekonomskom iskorišćavanju svojih dela/fotografija, Zakon je propisao i imovinska prava fotografa koja im između ostalog omogućavaju da za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane trećih lica dobiju odgovarajuću naknadu. Ova prava obuhvataju pravo na reprodukciju (kopiranje), distribuciju, iznajmljivanje, prenos, prikazivanje i javno izvođenje fotografija. Fotograf ima kontrolu nad tim pravima i može ih komercijalno koristiti.
Najčešće povredama prava fotografa u praksi su:
- Neovlašćeno objavljivanje fotografija bez saglasnosti autora;
- Izmena, „kropovanje“ ili prilagođavanje fotografija bez dozvole autora;
- Deljenje fotografija bez navođenja njegovog imena/pseudonima.
Preventivna zaštita svojih dela/fotografija
Označavanje fotografija: Potpisivanje fotografija, odnosno navođenje imena ili pseudonima autora, takođe, dodavanje informacija o autoru, vodenih žigova ili meta podataka, kao i čuvanje originalnih fajlova svakako će biti od pomoći u slučaju potrebe za dokazivanjem autorstva (pred sudom).
Zaključivanje ugovora: U slučaju da ustupate svoju fotografiju na korišćenje, svakako je preporučljivo zaključenje ugovora u pisanoj formi kako bi se regulisala sva prava, obaveze, način ali i obim korišćenja. Vrlo često se dešava u praksi da lice na koje su preneta samo imovinska prava (moralna prava ne mogu biti preneta) prekorači obim svojih ovlašćenja i učini povredu dela/fotografije.
Praćenje fotografija: Redovno pratite svoje fotografije na internetu i društvenim mrežama kako biste otkrili neovlašćeno korišćenje.
Vansudska i sudska zaštita prava fotografa
Pre pokretanja sudskog postupka protiv lica koje je učinilo povredu prava fotografa, svakako bi trebalo pokušati sporno pitanje rešiti mirnim (vansudskim) putem. Obraćanjem prijateljskim pismom upozorenja, od suprotne strane možete zahtevati mirno rešenje spora i na taj način uštedeti vremenske i novčane resurse. Pismom se najčešće zahteva prestanak povrede, kao i naknada štete u visini koje sporazumno strane dogovore.
Ukoliko nakon pregovora strane ne nađu način za rešenje spornog pitanja, fotograf može podneti tužbu Višem sudu u Beogradu, koji je jedino nadležan za ovu vrstu sporova u Srbiji i to najkasnije u roku od 5 godina od kada je fotografija neovlašćeno objavljena.
Najčešći zahtevi tužioca u slučaju povrede autorskih prava fotografa se odnose na:
- Utvrđivanje povrede prava autora/fotografa;
- Prestanak daljeg korišćenja fotografija;
- Naknadu materijalne i nematerijalne štete i troškova postupka;
- Neretko se zahteva i objavljivanje petituma presude i to najčešće na mestu gde je i sama fotografija objavljena.
Pravo na materijalnu i nematerijalnu štetu
Nesporno je da fotografu, ukoliko je utvrđena povreda njegovih prava i ukoliko je zahtevao, pripada pravo na naknadu štete. Visinu materijalne ali i nematerijalne štete predlaže fotograf, ali je na sudu da usvoji njegov predlog (u potpunosti ili delimično).
U praksi se za određivanje visine materijalne štete najčešće koristi Cenovnik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije kao standard za određivanje naknade za upotrebu dela koje je korišćeno suprotno odredbama Zakona i jedini je zvanični pregled naknada izdat od strane strukovnog udruženja koji predstavlja minimalne iznose i smernice u odmeravanju autorskih naknada.
Kada je reč o naknadama za pretrpljenu nematerijalnu štetu, one isključivo zavise od procene postupajućeg sudije, uzimajući u vidu dosadašnju praksu, ali svakako na odluku suda najviše utiče intenzitet i trajanje povrede, ali i iskaz fotografa koji će se u ovakvim postupcima obično saslušati između ostalog i na ove okolnosti - utvrđivanja visine iznosa nematerijalne štete.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Dušan B. Kovačević, advokat
