Danas vam predstavljamo Jovanu Živić, nutricionistu i sertifikovanog fitnes trenera u Beogradu. Naime, Jovana se bavi planiranjem ishrane kod svih pacijenata, sa posebnim osvrtom na pacijente sa dijabetesom i insulinskom rezistencijom. Sa dijabetesom živi od svoje 12 godine i sa te strane postoji razlog, ali i želja da se bavi ovom profesijom i da pomogne sebi a i drugima koji žive sa dijabetesom.
Pojavom interneta, razvojem društvenih mreže i drugih modernih načina informacisanja, sve više se u Republici Srbiji govori o šećeru u krvi, odnosno glukozi. Možete li nam reći da li je u pitanju svest građana, odnosno da li oni sada reaguju preventivno ili kada već imaju problem sa povišenim šećerom u krvi?
Dijabetes je nažalost stanje, odnosno bolest modernog doba. Zbog načina života koji živimo sve više ljudi ima dijabetes i to uglavnom dijabetes tip 2 i insulinsku rezistenciju na čiji nastanak najviše utiče sam način života.
Takođe, jedna od poražavajućih činjenica je da sve više dece i mladih ima dijabetes. Ono što je dobra stvar čitave situacije je da dijabetes više nije tabu tema i da nije nešto što se skriva.
Veoma je važno i ovom prilikom želim da istaknem je ono što mene posebno raduje, a to je činjenica da su medicina, kao i sam tretman dijabetesa veoma napredovali, kao i svest šta je to dijabetes i kako se u današenjem vremenu nositi, živeti i funkcionisati sa dijabetesom.
I zaista mi se čini da se u poslednjih par godina jako širi trend „zdravog života“ što me jako raduje.
Kako i na koji način se može kontrolisati šećer u krvi?
Definitvno načinom života.
Adekvatna terapija + adekvatna ishrana + adevatna fizička aktivnost su nešto što bih nazvala sveto trojstvo i što možemo reći da donosi pravovremene i kvalitetne rezultate.
Da li se pod kontrolom šećera u krvi smatra generalno prestanak unosa svih vrsta šećera?
Ne, zapravo dijabetes zahteva regulaciju ishrane, ali to ne znači apsolutno izbacivanje ugljenih hidrata. Dijabetes je mnogo složeniji, dijabetes je hronični metabolički disbalans.
Kod tretmana dijabetesa je bitno šta jedemo, da li smo fizički aktivni, da li spavamo dovoljno i adekvatno, da li smo pod hroničnim stresom, kod devojaka u regulaciji dijabetesa utiče čak i faza pms-a.
Da li treba praviti razliku između prostih i rafinisanih šećera i na koji način to treba raditi?
Apsolutno da. Ključna razlika između prostih i složenih ugljenih hidrata je ta na koji način i kako će uticati na podizanje glikemije u krvi.
Kod dijabetesa treba smanjiti proste i rafinisane šećere, ali to ne znači da treba poptpuno izbaciti složene ugljene hidrate. Svi znamo da energiju za funkcionisanje dobijamo dominantno iz ugljenih hidrata, tako je i kod osoba koje žive sa dijabetesom, tako da ih ne treba izbaciti potpuno već smanjiti i birati adekvatne namirnice.
Pored toga je jako bitno napraviti balans svih nutrijenata.
Ono što bih jako volela da naglasim, gledano kroz praksu pogotovo sa decom, ne možemo im potpuno izbaciti sve rafinisane šećere (biće tu rođendana, proslava i slično), bitno je samo da ih edukujemo i naučimo kada i kako šta konzumirati.
Ne postoji zabranjena hrana, bitno je napraviti zdrav odnos prema hrani i svom telu.
Sve više proizvoda na svojim specifikacijama naglašava da su bez šećera odnosno dodatog šećera. Koliko ima istine u tome i da li su ti proizvodi baš bez šećera?
Uglavnom je to marketinški trik.
Ono što je bitno da se naglasi je da se čitaju i prate deklaracije. Često se na deklaracijama može videti precizniji sastav.
Drugim rečima, veoma je uobičajeno da se u namirnicama nalaze skriveni ugljeni hidrati, kao i veštački zaslađivači koje treba umereno koristiti.
Takođe, jedna od stvari koja jako utiče na dijabetes su šećeri koji dolaze iz fruktoze, tako da ukoliko kupite namirnicu gde piše 100% voće ta namirnica itekako utče na kretanje glikemije, to ne znači da je ta namirnica loša, ali znači to da će vam svakako uticati na nivo šećera u krvi.
Nekako uz pomen "šećera u krvi" neizostavno je pomenuti i "dijabetes". Zbog čega je to tako?
Dijabetes (šećerna bolest, diabetes mellitus) je hronična bolest ili preciznije metaboličko stanje gde organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi hormon pankreasa insulin.
Dijabetes, isto tako, može biti kombinacija oba mehanizma. Insulin kontroliše koncentraciju glukoze u krvi i količinu šećera (glukoze) koji se apsorbuje u ćelijama.
To je sindrom koji karakteriše poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, lipida i proteina.
Da li je dijabetes sam po sebi jedinstven i da li postoje neke vrste i ukoliko postoje, šta one predstavljaju?
- tip 1 dijabetes, Dijabetes tipa 1 (diabetes mellitus juvenilni) ima 5-10% osoba i uvek počinje u mlađim godinama života. Smatra se da kod juvenilnog diabetesa autoimuni proces napada beta ćelije pankreasa koje luče insulin. Kod obih pacijenata terapija insulinom je neophodna.
- Tip 2 dijabetes, Kod ovog oblika dijabetesa pankreas proizvodi male ili nedovoljne količine insulina, pa ćelije ne dobijaju dovoljno glukoze u cilju proizvodnje energije. Kod ovog tipa oboljenja u terapiji obično nije potreban insulin, mada kod nekih pacijenata za održavanje optimalne koncentracije glukoze u krvi je potreban insulin.
Ovo oboljenje karakterišu tri tipa abnormalnosti: periferna insulinska rezistencija, oštećeno lučenje insulina, povećana produkcija glukoze u jetri. Insulinska rezistencija, odnosno smanjena sposobnost insulina da deluje efikasno na periferna tkiva (posebno mišiće i jetru) je vodeća karakteristika bolesti.
- Gestacioni dijabetes melitus, javlja se tokom trudnoće. Hormonske promene u drugom stanju mogu uticati na pojavu rezistencije na insulin.
- Lada dijabetes – latentni autoimuni dijabetes koji deli karakteristike dijabetesa tip 1 i tip 2 .
- Drugi specifični tipovi dijabetesa (genetski defekti u insulinskoj aktivnosti, bolesti pankreasa, izazvan lekovima ili hemijskim agensima, genetski defekti u funkciji β ćelija, endokrinopatije, neuobičajene forme imunski posredovanog dijabetesa)
Koliko dijabetes utiče na nas, naš život i način života, ali i na posao i okruženje?
Dijabetes je stanje koje nedvosmisleno zahteva konstantu pažnju, brigu i disciplinu. Pored svakodnevnih obaveza koje savremeni i moderan život nosi, osobe sa dijabetesom takođe trebaju konstatno da paze na nivo šećera u krvi, odlaze na redovne kontrole i po terapiju.
Takođe, osobe sa dijabetesom često mogu biti izložene diskriminaciji. Tu treba naglasiti i sa čime se deca koja žive sa dijabetesom nose tokom odrastanja i školovanja, to su neke od tema kojima bi trebalo da se govori u budućnosti sve više i više i dopreti do što veće populacije.
Ja volim da gledam optimistično, ali zaista nažaost dikriminacija osoba sa dijabetesom u našem društvu je prisutna. Lično, ja je nisam osetila na svojoj koži, ali je svakako prisutna.
Ovom prilikom, postoji još jedna od stvari o kojoj bi trebalo da se govori, a ne govori se uopšte i/ili se govori minimalno. To situacija, odnosno ideja da bi osobe sa dijabetesom trebale imati određene benefite na poslu.
Kada govorimo o kontroli šećera u krvi, da li se to može postići i na koji način? Ishranom, lekovima, treninzima, suplementima i/ili na drugi način?
Kod kontrole dijabetesa je sve navedeno bitno, zavisno od samog tipa dijabetesa.
Najbitnija je naravno terapija, ali kroz fizičku aktivnost i pravilnu ishranu mi možemo dosta uticati na dijabetes.
Suplementacija je podjednako bitna, ali ono što volim da naglasim da se suplementacija ne uzima na svoju ruku već isključivo uz savete lekara, nutricioniste.
San je takođe nešto što jako utiče na razvoj dijabetesa i na kontrolu glikemije.
Stres je takođe jako bitan faktor.
I ono što uvek kažem, dijabetes je mnogo više.
I u kontrolisanju dijabetesa je ukljuceno mnogo faktora.
Da li se navedeno može primeniti i kod osoba koje već imaju dijabetes?
Osobe sa dijabetesom apsolutno mogu sve, samo je uglavnom potrebno malo više pažnje, želje kao i same organizacije.
U kojoj meri su povezani ugljeni hidrati sa šećerom u krvi, odnosno dijabetesom?
Ugljeni hidrati su povezani jer su u direktnoj korelaciji kako će nam se kretati glikemija u krvi. Međutim, ono što je jako bitno da se napomene je to, da ne utiču samo ugljeni hidrati na nivo šećera u krvi. Proteini i masti isto mogu uticati na kretanje glikemije u krvi, šoljica kafe takođe. Tako da je bitno sagledati celoukupnu ishranu, a ne samo ugljene hidrate.
Za kraj, Vaše mišljenje, da li smo mi u stanju da kontrolišemo dijabetes ili on kontroliše nas?
Apsolutno mi. Mi smo ti koji imamo moć.
Ono što je bitno je da naučimo kako dijabetes i naše telo funkcioniše.
Da radimo na sebi.
I da prihvatimo da smo nekada drugačiji i da imamo drugačije potrebe.
Biti svoj, biti drugačiji ne znači biti oštećen.
